Притужбa Б.J. прoтив Цeнтрa зa сoцojaлни рaд збoг дискриминaциje пo oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти пружaњa услугa

бр. 07-00-178/2017-02  датум: 5.9.2017.

 

МИШЉЕЊЕ

 

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела Б.J. из Ч, уз сагласност Д.В, против Центра за социјални рад града Ч. У току поступка утврђено je да је Д.В, сестри подноситељке притужбе, решењем Центра за социјални рад града Ч. бр.56035-3-782/2017 од 30.марта 2017. године престало право на услугу дневног боравка деце, младих и одраслих са сметњама у развоју у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, са образложењем да јој ова услуга престаје применом члана 86. Одлуке о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч, којим чланом је прописано да се услуге дневног боравка за одрасле са сметњама у развоју, пружа лицима од 25-55 година живота који имају сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне говорно-језичке, социо-емоционалне и вишеструке сметње). Имајући у виду да је притужба поднета против Центра за социјални рад града Ч, а не против града Ч. као доносиоца спорне Одлуке, Повереник је мишљења да је Центар за социјални рад у конкретном случају поступао у складу са Одлуком о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч, коју је дужан да поштује. С тога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да доношењем решења којим је престало право на услугу дневног боравка деце, младих и одраслих са сметњама у развоју у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, Д.В, Центар за социјални рад града Ч, није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности обратила се Б.J. притужбом, наводећи :
  •    да њена старија сестра Д.В. има Даунов синдром и корисник је услуга Установа за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ у Ч.;

 

  •    да је Центар за социјални рад града Ч. донео решење, којим је одлучио да Д. престаје право на услугу дневног боравка у Установи „ З.“ јер је напунила 56 година.

 

  •  да је ово решење Центра донето је на основу члана 86. Одлуке о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч, којом је прописано да се услуга дневног боравка одраслим корисницима са сметњама у развоју пружа лицима од 22-55 године живота.

 

  • да Законом о социјалној заштити оваква ограничења у погледу година живота не постоје;

 

  • да је Законом о социјалној заштити чланом 41. прописно ко су корисници услуга, да је ставом трећим наведног члана прописано да су то пунолетна лица од 26-65 година (одрасли);

 

  • да је на тај начин Д. дискриминисана на основу инвалидидтета и по основу година старости.

 

  • да је наведено решење у супротности са свим начелима Закона о социјалној заштити која су наведена од члана 24. до члана 33. Закона, као што су начела најбољег интереса корисника, начело најмање рестриктивног окружења, начела ефикасности и благовремености социјалне заштите;

 

  • Повереник за заштиту равноправности је дописом од 23. маја 2017. године обавестио подноситељку притужбе да притужба не садржи све потребне елементе да би се по њој могло поступати, па јој је у том смислу наложио да у року од 15 дана од дана пријема дописа достави писану сагласност лица у чије име подноси притужбу, односно сагласност Д.В, као и да наведе против кога подноси притужбу, односно ко је особа, институција или орган за који тврди да је дискриминисао/ла њену сестру, као и да наведе да ли је по овом питању покренула судски спор, и ако јесте, да наведе пред којим судом и када.
  • Поступајући по наведеном допису Повереника за заштиту равноправности, Б.J. доставила је допуну притужбе у којој је навела :
  • да притужбу подноси против Центра за социјални рад у Ч. у вези са донетим Решењем бр. 56035-3-782/2017 од 30. марта 2017. године, којим је утврђено да Д.В. престаје право на услугу дневног боравка деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч.

 

  •    да притужбу подноси поводом дискриминације Д.В.;

 

  • да поводом предметне ситуације није покренут судски спор;

 

1.4. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) решење Центра за социјални рад  града Ч. бр.56035-3-782/2017 од 30. марта 2017. године; 2) жалба на решење Центра за социјални рад у Ч. бр. 56035-3-782-2017 од 30.марта 2017. године 3) писану сагласност за подношење притужбе у име Д.В.

1.5. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Центра за социјални рад у Ч. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

  • да су наводи у притужби Б.Ј. неосновани и то из више разлога, а пре свега јер је чланом 44. Закона о социјалној заштити[2] предвиђено да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици у непосредном окружењу и да дневне услуге у заједници обезбеђује јединица локалне самоуправе;

 

  • да је Скупштина града Ч. на седници одржаној дана 20. јануара 2013. године донела Одлуку о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч.[3] којом се уређују права и услуге грађана у области социјалне заштите за чије је обезбеђење надлежан град Ч.;

 

  • да је чланом 86. наведене одлуке утврђено да се услуга дневног боравка за одрасле кориснике са сметњама у развоју пружа лицима од 25-55 година живота, која имају  сметње у развоју;

 

  • да је Установа за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч. основана Одлуком Скупштине града Ч. мбр.06-145/12-I од 26. и 27. децембра 2012. године. Чланом 9. наведне Одлуке предвиђено је да право на коришћење услуга Установе имају лица са лаким, умереним и тежим сметњама у развоју, узраста од 5 до 55 година.

 

  • да је дана 1. марта 2016. године, решењем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 022-02-00023/2016-19 наведена установа добила лиценцу у трајању од 6 година за пружање услуге дневног боравка;

 

  • да је чланом 37. Статута установе за дневни боравак, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч. ( Сл. лист града Ч. бр.8/2013), као и у елаборату о испуњености услова за почетак рада и пружања услуга социјалне заштите и основном програму рада, право на коришћење наведене услуге имају лица са лаким, умереним и тежим сметњама у развоју узраста од 5-55 година;

 

  • да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања дало Установи „З.“ Ч. лиценцу за обављење делатности пружања услуга социјалне зашите;

 

  • да је спорно решење које је донео Центар за социјални рад, а којим је утврђено да Д.В. престаје право на услугу дневног боравка у Установи „З.“, засновано на наведеним правним актима;

 

  • да је на наведено решење Д.В. благовремено изјавила жалбу, али да је поступак по жалби у току;

 

  • да до правноснажности решења Д.В. и даље користи услуге дневног боравка у установи „ З.“;

 

  • да је нејасно на који начин је Центар за социјални рад дискриминисао корисницу Д.В, јер је приликом доношења решења поступао у сладу са надлежношћу и на основу закона и других прописа донетих од стране надлежних органа;

 

1.6 Уз изјашњење достављени су следећи докази: Одлука о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч, Одлука скупштине града Ч. о основању установе за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, Статут Установе за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, Решење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 022-02-00023/2016-19 од 1.марта 2016. године, Основни програм рада установе за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, Елаборат о испуњености услова за почетак рада и пружања услуга социјалне заштите установе за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1  Увидом у решење Центра за социјални рад града Ч. бр. 56035-3-782/2017 од 30. марта 2017. године, утврђено је да Д.В. из Ч. престаје право на услугу дневног боравка деце, младих и одраслих са смeтњама у развоју у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч. У образложењу решења наведено је да је Одлуком комисије за пријем, отпуст и премештај корисника у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих „З.“ Ч, од 24. марта 2017. године, утврђено да корисници Д.В. престаје право на коришћење услуга дневног боравка, јер је корисница напунила 55-ту годину живота, и самим тим изгубила право на ову услугу. Наиме, чланом 86. став 1. Одлуке о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч. прописано је да се услуга дневног боравка деце, младих и одраслих са сметањама у развоју пружа лицима од 25-55 године живота које имају сметње у развоју.

2.2  Увидом у жалбу на решење Центра за социјални рад у Ч. бр. 56035-3-782-2017 од 30. марта 2017. године утврђено је да је жалбу изјавила Д.В, Градском већу града Ч, дана 6. априла 2017. године, као и да је жалба изјављена на решење Центра за социјални рад којим је утврђено да Д.В. престаје право на коришћење услуге дневног боравка у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, а у складу са чланом 86. став 1. Одлуке о правима и обавезама града Ч.

2.3. Увидом у сагласност за подношење притужбе Поверенику за заштиту равноправности утврђено је да је сагласност дала Д.В. и да је сагласна да Б.J. у њено име поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности и која је поднета против Центра за социјални рад града Ч, а у вези решења Центра за социјални рад града Ч. бр. 56035-3-782/2017 од 30. марта 2017. године.

2.4. Увидом у решење Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања бр. 022-02-00023/2016-19 од 1. марта 2016. године утврђено је да Установа за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, испуњава услове и стандарде за пружање услуга дневног боравка за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју у наведеној установи, као и да је капацитет ове установе 70 корисника.

2.5. Увидом у Основни програм рада Установе за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч. утврђено је да је општи циљ установе унапређење квалитета живота, деце, младих и одраслих са сметњама у развоју, њихових породица као и сензибилисање заједнице за разумевање, прихватање, вредновање и стварање једнаке шансе за све грађане града Ч. Такође је утврђено да је овим програмом предвиђено право на коришћење услуга лицима са сметњама у развоју узраста од 5 до 55 година, и којима је потребна и довољна подршка I, II, III, IV степена.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценио је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[4] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

 

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[5] из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

3.4. Устав Републике Србије[6] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета[7].

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[8] Чланом 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.6. Законом о социјалној заштити,[9] чланом 25. прописано је да је забрањена  дискриминација корисника социјалне заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства. Такође, чланом 4. истог закона прописано је да сваки појединац и породица којима је неопходна друштвена помоћ и подршка ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољење основних животних потреба имају право на социјалну заштиту, у складу са законом, док је ставом 2. истог члана прописано да се права на социјалну заштиту обезбеђују пружањем услуга социјалне заштите и материјалном подршком. Чланом 44. став 1. овог закона прописано је да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, док је ставом 2. прописано да дневне услуге у заједници обезбеђује јединица локалне самоуправе. Закон о социјалној заштити у чл. 40, чл. 44. и чл. 120. прописује да услуге дневног боравка  спадају у дневне услуге у заједници које обезбеђује јединица локалне самоуправе.

3.7. Правилником о ближим условима и стандардима за услуге социјалне заштите[10] чланом 68. прописано је да су услуге дневног боравка доступне деци и младима са телесним инвалидитетом, односно интелектуалним тешкоћама, који имају потребу за дневном негом и надзором, и подршком у одржању и развијању потенцијала, на начин који не омета њихово школовање; одраслима са телесним инвалидитетом, односно интелектуалним тешкоћама, који имају потребу за дневном негом и надзором, и подршком у одржању и развијању потенцијала; деци и младима који су у сукобу са законом, родитељима, школом или заједницом, на начин који не омета њихово школовање или одлазак на посао; одраслим и старим лицима којима је потребна дневна нега и надзор.

3.8. Одлука о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч.[11] у члану 86. прописује да се услуга дневног боравка за одрасле са сметњама у развоју, пружа лицима од 25 – 55 година живота који имају сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне говорно-језичке, социо-емоционалне и вишеструке сметње). У оквиру услуге дневног боравка корисницима се пружа дневни боравак, исхрана, здравствена заштита, васпитно образовни рад, оспособљавање за рад и радне активности, културно –забавне и рекреативне активности према њиховим способностима, склоностима и испољеном интересу.

3.9. Одлука о оснивању установе за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч. у члану 9. прописује да право на коришћење услуге Установе имају лица са лаким, умереним и тежим сметњама у развоју, узраста од 5 – 55 година.

 

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

 

3.10. На основу доказа који су достављени уз притужбу и навода из изјашњења, утврђено је да је решењем Центра за социјални рад града Ч. бр. 56035-3-782/2017 од 30. марта 2017. године Д.В. из Ч. престало право на услугу дневног боравка деце, младих и одраслих са сметњама у развоју у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч. јер је напунила 55 година живота. Такође је утврђено и да је на ово решење Центра за социјални рад града Ч. изјављена жалба, и да је поступак по жалби у току.

3.11. Повереник за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је Центар за социјални рад града Ч. приликом доношења решења којим је Д.В. престало право на услугу  дневног боравка у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју, из разлога што је напунила 55. година живота, прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

3.12. Повереник за заштиту равноправности је анализирао одредбе Закона о социјалној заштити и утврдио да је чланом 10. став 2. прописано да  установу социјалне заштите може основати Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго правно и физичко лице, док је ставом 3. истог члана прописано да центар за социјални рад може основати само јединица локалне самоуправе, а завод за социјалну заштиту и установу за васпитање деце и омладине може основати само Република Србија односно аутономна покрајина. Такође чланом 120. став 3. наведеног закона прописано је да послове који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе центар за социјални рад обавља у складу са прописом који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе. Чланом 40. Закона о социјалној заштити прописане су групе услуга социјалне заштите, у које између осталог спадају и услуге дневне услуге у заједници, а које обухватају дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу. Чланом 44. став 1. Закона о социјалној заштити прописано је да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, док је ставом 2. истог члана прописано да дневне услуге у заједници обезбеђује јединица локалне самоуправе.

Са друге стране, Одлуком о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч. у члану 86. прописано је да се услуге дневног боравка за одрасле са сметњама у развоју, пружају лицима од 25 – 55 година живота који имају сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне говорно-језичке, социо-емоционалне и вишеструке сметње). Из наведеног произилази да је Центар за социјални рад града Ч, донео решење којим престаје право на коришћење дневног боравка подноситељки притужбе, које је засновано на Одлуци чије је доношење у надлежности града Ч.

3.13. Повереник констатује да је притужба поднета против Центра за социјални рад града Ч, а не против града Ч. који је донео спорну одлуку. Имајући у виду да је Центар за социјални рад града Ч, против кога је притужба поднета, у конкретном случају поступао у складу са Одлуком о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч, коју је дужан да поштује, Повереник констатује да Центар за социјални рад града Ч. није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

3.14. Међутим, с обзиром да притужба није поднета против града Ч. који је својом одлуком прописао ограничење у погледу година живота корисника услуге дневног боравка иако Закон о социјалној заштити не предвиђа ово ограничење, Повереник ће приступити анализи Одлуке о правима и услугама у социјалној заштити из надлежности града Ч. са аспекта антидискриминационих прописа и предузети друге мере из своје надлежности прописане чланом 33. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Решењем Центра за социјални рад града Ч. којим је Д.В. престало право на коришћење услуге дневног боравка у Установи за за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „З.“ Ч, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] „Службени гласник РС“, број 24/11

[3] „Службени лист града Чачка“,  бр. 2/13,22/13, 20/16

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[5] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, бр. 9/03

[6] „Службени гласник РС“, бр. 98/06

[7] Члан 21. Устава Републике Србије

[8] Члан 2. Закона о забрани дискриминације

[9] „Службени гласник РС“, број 24/11

[10] „Службени гласник РС“, бр. 42/13

[11] „Службени лист града Чачка“, бр.2/13, 22/13, 20/16

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa Б.J. прoтив Цeнтрa зa сoцojaлни рaд збoг дискриминaциje пo oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти пружaњa услугaDownload


 

 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-b-j-protiv-centra-za-socijalni-rad-zbog-diskriminacije">
back to top