бр. 07-00-577/2021-02 датум: 12.5.2022.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује друштву за осигурање
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује друштву за осигурање:
– да омогући закључење уговора о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству без обзира на године старости, односно да не искључују пружање услуге осигурања по овом основу одређеном кругу лица само због њихових година старости;
– да приликом одређивања премија и накнада из осигурања, обезбеди једнак третман за жене и мушкарце односно да пол не буде чинилац који доводи до разлике у појединачним премијама и накнадама из осигурања;
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
О б р а з л о ж е њ е
Поступајући по више притужби грађана и грађанки, као и организације цивилног друштва и спроведених ситуационих тестирања, Поверeник за заштиту равноправности дошао је до сазнања да поједина друштва за осигурање услугу путног здравственог осигурања и међународног путног здравственог осигурања пружају особама искључиво до одређених година старости, и да на тај начин услугу која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката чини недоступном одређеном кругу лица само због њихових година старости.
Такође пракса је показала да поједина друштва за осигурање премију добровољног здравственог осигурања одређују у већем износу за жене него за мушкарце, и на тај начин неједнако третирају жене на основу личног својства – пола.
Пре започињања анализе, Повереник за заштиту равнправности указује на кључне међународне и домаће акте који се односе на ову материју.
Устaв Рeпубликe Србиje[2] у члан 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa, а одредбом члана 16. Устава, држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. овог закона дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
Законом о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Одредбом члана 23. ст. 1.-3., забрањено је дискриминисати лица на основу старосног доба. Старији имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу здравствених и других јавних услуга. Различито поступање на основу старосног доба не сматра се дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су: 1) постављање посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање, укључујући и услове у погледу зараде и престанка радног односа, за омладину, старије и лица која имају обавезу издржавања или старања, а са циљем подстицања њиховог укључивања на тржиште рада или обезбеђивања њихове заштите; 2) одређивање минималних услова у погледу старосног доба, радног искуства или година службе за приступ запошљавању или обезбеђивању одређених предности у вези са запошљавањем; 3) одређивање највише старосне границе за попуњавање радних места, која се заснива на захтевима везаним за додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање за одређено радно место или на потреби за разумном дужином радног стажа пре испуњавања услова за остварење права на пензију. Даље, одредбама члана 20. овог закона прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Истим чланом је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол.
Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014)[4] Комитет је потврдио права старијих особа и препоручио државама чланицама мере у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Посебан осврт дат је на области недискриминације, самосталности и партиципације, заштите од насиља и злостављања, социјалне заштите и запошљавања, неге и уређења правног система. Између осталог, државама чланицама је препоручено да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба, као и да старије особе треба да добију одговарајуће ресурсе које им омогућавају да имају адекватан животни стандард и учествују у јавном, економском, друштвеном и културном животу.
Законом о родној равноправности[5] у члану 4. став 1. прописано је да дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, јесте свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота.
Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да осигуравајућа друштва имају легитимни циљ да у складу са Законом о осигурању и Законом о облигационим односима прописују услове уговора о осигурању и идентификују, процењују и мере ризике којима је осигуравајуће друштво изложено у свом пословању, као и да је потпуно легитимно, разумно и оправдано да осигуравајуће друштво тежи да послује у правцу остваривања профита и заштите од ризика.
Повереник за заштиту равноправности истиче да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство
Повереник указује да процена ризика, као и обавеза осигуравајућег друштва да дугорочно испуњава своје обавезе одговорним преузимањем ризика, могу утицати на услове под којима ће некој особи бити понуђено закључење уговора о осигурању, али никако не могу бити фактор који искључује пружање услуге осигурања одређеном кругу лица.
Повереник, надаље, констатује да путно здравствено осигурање представља услугу која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, уговор о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству мора бити доступан свим особама без обзира на године старости, без дискриминације.
Поред тога, Повереник указује да је осигуравајуће друштво приликом закључења уговора о осигурању дужно да обезбеди једнак третман жена и мушкараца приликом одређивања премија и накнада из осигурања.
Наиме за процену ризика приликом склапања уговора о осигурању, пол клијента нема никакав утицај, јер није сам по себи ризичан, односно, пол неке особе ни на који начин не указује колико ће он или она често користити услуге које „покрива“ уговорено осигурање. Приликом одређивања премија и накнада из осигурања осигуравајуће друштво ни у ком случају не сме довести до неједнаког третмана уговарача осигурања на основу пола, већ се процена друштва за осигурање мора заснивати искључиво на упоредивим и објективним критеријумима. Само такав приступ и начин поступања обезбеђују да све особе, под једнаким условима, могу да закључе уговор о жељеном осигурању.
Повереник наводи да је Република Србија у процесу преговора о приступању Европској Унији, који се између осталог састоји у хармонизцији законодавства Републике Србије са комунираним правом Европске Уније, и да је важно да се стручњаци и стручњакиње, који се баве пословима осигурања у нашој земљи, упознају са прописима и ставовима суда Европске уније, како би што боље разумели примену принципа једнакости мушкараца и жена у области пружању услуга, укључујући и услуге осигурања. Директивом ЕУ бр. 2016/97[6] Европског Парламента која се односи на осигуравајућа друштва и сектор осигурања, између осталог наведено да је Директива донета како би „Потрошачи/клијенти имали исти ниво заштите упркос разликама између канала дистрибуције. Како би се гарантовала примена истог нивоа заштите и да потрошачи могу имати користи од упоредивих стандарда, посебно у области пружања ислуга и информација које се односе на сектор осигурања“. У директиви је истакнуто такође „да су тренутне финансијске турбуленције нагласиле важност обезбеђивања ефикасне заштите потрошача у свим финансијским секторима. Стога је потребно ојачати поверење клијената и учинити регулаторни третман дистрибуције производа осигурања уједначенијим како би се обезбедио адекватан ниво заштите свих корисника услуге осигурања широм Уније без дискриминације“(тачке 6. и 10. преамбуле диркетиве). Ова Директива неће утицати на овлашћење држава чланица да предузимају одговарајуће и недискриминаторске мере поводом неправилности у раду пружалаца услуге осигурања на њеној територији које су у супротности са домаћим законским одредбама, у мери у којој је то неопходно (члан 9. став 1).
Такође, Суд правде ЕУ заузео је став да узимање пола осигураника у обзир, као фактора ризика у уговорима о осигурању, представља дискриминацију. Такав став је донет на основу начела једнаког поступања према мушкарцима и женама у приступу и набавци робе, односно пружању услуга[7]. Наиме, суд је стао на становиште да није начелно против различитог третирања мушкарца и жене, ако се „…са сигурношћу може утврдити да постоји релевантна разлика између мушкарца и жене, која тражи такав поступак…“ Али, према ставу Суда, ако се поступак ослања само или претежно на статистику, ове сигурности нема. Примера ради, различито трајање живота мушкарца и жене, што је код полно диференцираних тарифа у осигурањима живота било одлучујуће за премију и користи из уговора, не мора бити последица (само) различитог пола, већ и последица других чиниоца као што су економско и социјално окружење и положај мушкарца и жене у том окружењу, животне навике, исхрана, конзумирање алкохола или дувана, практиковање слободних активности и сл. Стога, према ставу суда, узимање пола као фактора оцене ризика не сме да доводи до разлика у појединачним премијама осигурања и осигураним ризицима.
Имајући у виду све наведено повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује препоруку мера за остваривање равноправности друштвима за осигурање. У случају да је у друштву за осигурање на снази акт који ограничава, односно искључује могућност пружање услуге путног здравственог осигурања групи лица на основу година старости, или акт који утврђује различит износ премија и накнада из осигурања на основу пола осигураника, Повереник за заштиту равноправности истиче да је такве акте потребно изменити, односно ускладити са антидискриминационим прописима.
Друштво за осигурање ће обавестити Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21
[3]„Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21
[4] Препорука СM/Rec(2014)2 усвојена на 1192. састанку Комитета министара Савета Европе 19. фебруара 2014. године
[5] „Службени гласник РС „бр. 52/21
[6] Дирктива ЕУ бр.2016/97. доступно на: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32016L0097
[7] Пресуда Ц-236/09 (Белгијско удружење потрошача Test-Achats и остали)
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Препорука мера осигуравајућим друштвима 
