Мишљење по притужби У.г.н.В. против Града В. због дискриминације на основу инвалидитета у области јавног информисања и медија

бр. 07-00-00386/2017-02  датум:  21.12. 2017.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе У.г.н.В. против Г.В. због дискриминације на основу инвалидитета као личног својства. У притужби и допуни притужбе наведено је да је Г.В. расписао јавни конкурс за суфинансирање пројекта производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. години. Према мишљењу подносиоца притужбе Г.В. није омогућио и обезбедио несметан приступ информацијама и услугама спровођењем мера које обезбеђују једнак третман особама са инвалидитетом, употребом знаковног језика, а што је, како је у притужби наведено, Град био дужан да учини. У изјашњењу Г.В. наведено је да Г.В. нема никакве законске могућности да утиче на медије у приватној својини и садржину програма ових медија. Такође је у изјашњењу, између осталог наведено да се У.г.н.В. позива на члан 7. Закона о јавним медијским сервисима, који нема никакве везе са јединицама локалне самоуправе, јер се наведеним чланом утврђује шта спада у јавни интерес који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје, а да јавни медијски сервис постоји само на државном и покрајинском нивоу (РТС и РТВ). Даље је наведено да се мере за подстицање примене знаковног језика кроз информисање из члана 17. Закона о употреби знаковног језика односе на пружаоце медијских услуга, а не на јединице локалне самоуправе и да није дозвољено формирање јавних сервиса на локалном нивоу, тако да ни Г.В. не може имати своју телевизију. Такође је наведено да је чланом 52. Закона о електронским медијима, на који се У.г.н.В. позива, прописано да је пружалац медијске услуге дужан да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида и да регулатор подстиче пружаоца медијске услуге да свој програм и садржај учини доступним поменутим особама, тако да све наведено није у надлежности јединица локалне самоуправе, већ пружаоца медијске услуге и регулатора. У току поступка је утврђено да је Г.В. обезбедио део средстава из буџета за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и да је расписао јавни „конкурс за суфинансирање медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. години“ са наменом да суфинансирани медијски садржаји из области јавног информисања допринесe задовољавању потреба грађана за информацијама из свих области живота, без дискриминације, а имајући у виду пре свега особе са инвалидитетом и националне мањине, што је била законска обавеза јединице локалне самоуправе у складу са чланом 16. став 1. тачка 4. и чланом 17. став 1. Закона о јавном информисању и медијима. На наведени конкурс од две тв станице које постоје на територији Г.В. „ТВ. Л.“ је доставио благовремену пријаву, док „ТВ Б.“ који је раније био суфинансиран од Г.В. и који је свој медијски садржај прилагођавао глувим и наглувим особама ангажовањем тумача за знаковни језик, није доставио благовремену пријаву на Конкурс.Такође, Повереник је разматрао и прописе који се односе на прилагођавање медијског садржаја и с тим у вези разматрао је одредбе члана 17. Закона о употреби знаковног језика[1], и члана 52. Закона о електронским медијима и установио да је наведена обавеза прилагођавања медијског садржаја у надлежности пружаоца медијских услуга, а не јединице локалне самоуправе. Анализом наведених прописа такође је утврђено да су пружаоци медијских услуга дужни да сагледају могућности и раде на стварању услова за омогућавање праћења аудио-визуелних медијских услуга путем тумача за знаковни језик или применом техника прихватљивих глувој особи у највећој могућој мери, као и да су пружаоци медијских услуга  дужни да у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида, док је регулатор дужан да подстиче пружаоца медијске услуге да свој програм и садржај учини доступним овим особама. Повереник за заштиту равноправности нема надлежност да контролише наменско трошење средстава која су распоређена по расписаном конкурсу већ је то у надлежности Г.В., као и других органа који врше надзор по овом питању. Стога, Повереник за заштиту равноправности поступајући по притужби У.г.н.В. против Г.В. , дао је мишљење да Г.В. није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду да је притужба У.г.н.В. поднета против Г.В., Повереник за заштиту равноправности је упутио допис ТВ „Л.“ и Регулаторном телу за електронске медије, како би утврдио све релевантне чињенице и предузео  друге мере из своје надлежности у складу са чланом 33. Закона о забрани дискриминације, а у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом у овом случају.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило У.г.н.В. против Г.В. због дискриминације на основу инвалидитета.
  • У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:
  • да je Г.В. расписао јавни конкурс за суфинансирање пројекта производње медијских садржаја из области јавног информисања за 2017. годину;
  • да је намена конкурса суфинансирање медијских садржаја из области јавног информисања, који доприносе задовољавању потреба грађана за информацијама из свих области живота, без дискриминације, а имајући у виду пре свега особе са инвалидитетом и националне мањине;
  • да нико од регистрованих ТВ медија (ТВ „Б.“ и ТВ „Л.“ ), као ни Г.В. нису контактирали Удружење глувих и наглувих Вршац које има 387 регистрованих чланова, ради указивања на прикладност одређених стандарда на које пружаоци медијских услуга треба да обрате пажњу како би на најбољи могући начин искористили средства намењена за информисање особа са инвалидитетом;
  • да су лица са сензорним и телесним инвалидитетом суочена са препрекама у информисању о друштвеним, политичким, привредним и другим дешавањима;
  • да конкурсом који је расписао Г.В. медијски садржаји који су предложени у пријави за конкурс, морају да испуњавају одређене критеријуме и да треба да обезбеде информисање и укључивање грађана са телесним инвалидитетом, глувих и наглувих, у развој локалне заједнице тако што ће омогућити да се обезбеде различити медијски садржаји и правовремено информисање грађана В. и насељених места на територији Г.В. у случају елементарних непогода (што није био случај приликом великих поплава када су неки чланови У.г.н.В. остали без адекватног обавештења и упозорења), процеса јавних саслушања и јавних расправа у поступку доношења одлука Скупштине Г.В. и друге критеријуме;
  • да Г.В. није омогућио и обезбедио несметан приступ информацијама и услугама спровођењем мера које обезбеђују једнак третман особама са инвалидитетом, употребом знаковног језика, а што је град био обавезан да учини;
  • да се У.г.н. поводом наведеног проблема, обратило и градоначелници Г.В., и да је допис Г.В., поводом исте ствари, упутио и покрајински Заштитник грађана.
    • У прилогу притужбе достављени су: 1) молба У.г.н. В. упућена Г.В.; 2) одговор покрајинског Заштитника грађана поводом притужбе У.г.н.В.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[2], па је у току поступка прибављено изјашњење Град В.

 

  • У изјашњењу Града Вршца, наведено је:
  • да су наводи из притужбе и молбе које је У.г.н.В. упутило Поверенику за заштиту равноправности у потпуности неосновани;
  • да приликом расписивања конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања, Г.В. нема обавезу да контактира ниједно удружење, па самим тим ни удружење које је поднело притужбу;
  • да су поменуте локалне ТВ станице (ТВ.Б. Банат и ТВ Л.) у приватном власништву, тако да град не може да их обавеже да контактирају Удружење глувих и наглувих Вршац, нити било које друго удружење;
  • да су тумачења појединих закона која У.г.н.В. дају у својој молби потпуно нетачна и произвољна;
  • да град нема законску могућност да утиче на медије у приватној својини, па ни на то да ли ће на некој ТВ станици бити вести на знаковном језику;
  • да је чланом 16. Закона о јавном информисању и медијима предвиђено да Република Србија остварује јавни интерес у области јавног информисања искључиво формирањем јавних сервиса на националном и покрајинском нивоу и формирањем установе ради остваривања права на јавно информисање становништва на територији АП Косово и Метохија;
  • да није дозвољено формирање јавних сервиса на локалном нивоу, тако да ни град Вршац не може имати своју телевизију;
  • да је чланом 12. Закона о јавном информисању и медијима предвиђено да јединица локалне самоуправе обезбеђује део средстава за рад медија који обављају информације на знаковном језику, али да такав медиј на подручју Г.В. сада на постоји, а да јединица локалне самоуправе нема могућности да утиче на садржај емисија на медијима, па ни да обавеже медије да објављују информације на знаковном језику;
  • да је Г.В. претходних неколико година суфинансирао пројекат ТВ Б., која је ангажовала тумача за знаковни језик, али да ТВ Б. по овом конкурсу није благовремено поднела пријаву на конкурс за суфансирање пројеката из области јавног информисања, што представља пропуст наведене телевизије, а не Г.В.
  • да се у члану 52. Закона о електронским медијима, на који се У.г.н.В позива, не помињу никакве „медијске услуге цивилног сектора ради задовољавања специфичних интереса појединих друштвених група“, и да је поменутим чланом предвиђено да је пружалац медијске услуге дужан да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида и да Регулатор подстиче пружаоца медијске услуге да свој програм и садржај учини доступним поменутим особама, тако да све наведено нема никакве везе са јединицама локалне самоуправе, јер је Регулаторно тело за електронске медије независан државни орган, а јединице локалне самоуправе немају ни овлашћења, ни могућност да утичу ни на Регулатора, нити на пружаоце медијских услуга;
  • да се У.г.н. В. такође позива на члан 7. Закона о јавним медијским сервисима, који нема никакве везе са јединицама локалне самоуправе, јер се наведеним чланом утврђује шта спада у јавни интерес који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје, а да јавни медијски сервис постоји само на државном и покрајинском нивоу (РТС и РТВ);
  • да се, што се тиче мера за подстицање примене знаковног језика кроз информисање које се помињу у молби, чланом 17. Закона о употреби знаковног језика уређују мере за подстицање примене знаковног језика на електронским медијима, и да се те мере односе на пружаоце медијских услуга, а не на јединице локалне самоуправе, које немају право да оснивају електронске медије;
  • да је покрајинском Омбудсману одговорено на његов допис који се односи на притужбу У.г.н.В. , и да је покрајински Омбудсман послао допис у којем је наведено да „овај орган нема основа за даље поступање по притужби”.

На тражење Повереника за заштиту равноправности, а у циљу потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања Г.В. је доставио допуну изјашњења у којој је наведено:

  • да је средства за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања добила Т.“Р.Л“ В., која је медијска установа која емитује ТВ програм;
  • да на подручју града В. постоје само две ТВ станице ТВ „Б.“ и ТВ „Л.“ и да гледањем њихових информативних емисија се може видети да не емитују програм који садржи информације на знаковном језику, а да јединица локалне самоуправе нема могућности да утиче на садржај емисија на медијима, па ни да обавеже медије да објављује информације на знаковном језику;
  • да је Град В. претходних неколико година суфинансирао пројекат ТВ „Б.“ у којем је, као тумач знаковног језика, био ангажован извршни директор У.г.н.В., међутим, друге мере град није могао да предузме, јер јединице локалне самоуправе не могу да буду оснивачи медија, и уколико се ниједан медиј не обрати са пројектом објављивања информација на знаковном језику, град нема могућност да помогне такав пројекат из области јавног информисања, што представља пропуст наведене телевизије, а не Град В., јер медијска кућа која закасни са пријавом на конкурс не може добити средства од града;
  • да из Конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. године произлази обавеза достављања наративног и финансијског извештаја, и да лица која су у претходном периоду добила средства намењена пројектном суфинансирању, а нису у прописаној форми поднела наративни и финансијски извештај, или се утврди да су се средства нанаменски трошила, немају право учешћа на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања.

1.6. У прилогу изјашњења достављено је: 1) Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања за Г.В. у 2017. години; 2) Решење о именовању стручне комисије за оцену пројеката из области јавног информисања за Г.В. у 2017. години; 3) Решење о расподели средстава у области јавног информисања за Град Вршац у 2017. години.

 

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. години, (у даљем тексту Конкурс) који је Г.В. расписао на основу чл. 18. и 19. Закона о јавном информисању и медијима, члана 46.став 1. тачка 12. Статута града В. члана 4. Правилника о суфинансирању пројеката за оставаривање јавног интереса у области јавног информисања и Одлуке града В. за 2017. годину, утврђено је да конкурс расписан за суфинансирање производње медијских садржаја из области јавног информисања, који доприносе истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању свих грађана града В. ; заштити и развоју људских права и демократије; унапређивању правне и социјалне државе; слободном развоју личности и заштити деце и младих; развоју културног и уметничког стваралаштва; развоју образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система; развоју науке, спорта и физичке културе; заштити животне средине и здравља људи; и осталих медијских садржаја који доприносе задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације, имајући пре свега у виду особе са инвалидитетом и националне мањине. Такође је предвиђено да медијски садржаји треба да обезбеде информисање и укључивање грађана у развој локалне заједнице тако што ће омогућити да се обезбеди јавни интерес грађана и насељених места на територији града В. за производњу и објављивање следећих медијских садржаја: општи информативни медијски садржаји, садржаји из области политике, културе, образовања, комуналне политике, религије, економије, социјалне заштите, заштите животне средине, цивилног сектора, мањинских група, деце, омладине, спорта, културе, разоноде и све друге садржаје који су битни за живот грађана; правовремено информисање грађана В. и насељених места на територији града В. у случају елементарних непогода, несрећа и свих ситуација које могу изазавати поремећај у уобичајеном животу грађана (временске непогоде, загађење и слично); процесе јавних слушања и јавних расправа у поступку израде и доношења oдлука Скупштине града В., које директно утичу на квалитет живота, стандард и уважавање људских и мањинских права сваког члана локалне заједнице; презентовање информација од јавног значаја из делокруга рада органа града В. ; да се обезбеди правовремено и потпуно информисање као и едукацију грађана о парципативном буџетирању, током процеса израде и доношења Одлуке о буџету града В.  за 2018. годину; презентацију и праћење имплементације свих пројеката финансираних из буџета града В., путем Конкурса, за организације цивилног друштва; презентовање руралног развоја у насељеним местима са територије града В., промоције и едукације пољопривредника, значаја удруживања, али и садржаја из културе, здравства, бриге о маргиналним групама; презентовање спортских и културних догађаја, као и културног и индустријског наслеђа са територије града В., са циљем очувања и прављења архивске грађе о локалним актерима и темама. Конкурсом су предвиђени и критеријуми за оцену приложених пројеката, у које између осталог спада и значај пројекта са становишта усклађивања пројекта са реалним проблемима, потребама и приоритетима циљних група, индентификованих и јасно дефинисаних потреба циљних група. Поред наведених критеријума посебно се оцењује утицај и изводљивост пројекта са становишта усклађености планираних активности са циљевима, очекиваним резултатима и потребама циљних група као и степен утицаја пројеката на квалитет информисања циљних група. Конкурсом је упућен позив за учешће у раду конкурсне комисије и то новинарским и медијским удружењима као и медијским стручњацима заинтересованим за учешће у раду комисије регистрованим најмање три године пре датума расписивања Конкурса, како би предложили чланове конкурсне комисије. У Конкурсу је наведено да рок је за подношење пријаве на конкурс 20 дана од дана објављивања конкурса у недељном листу В.к. и В.в. и веб сајту Града В. , као и да пријаве које стигну ван прописаног рока или на погрешном обрасцу, неће бити разматране. У Конкурсу је наведена обавеза достављања наративног и финансијског извештаја, као и да лица која су у претходном периоду добила средства намењена пројектном суфинансирању, а нису у прописаној форми поднела наративни и финансијски извештај, или је утврђено да су се средства ненаменски трошила, немају право учешћа на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања. Период имплементације пројеката је најкасније до 31.12.2017. године, а рок за подношње извештаја је до 31.01.2018.године.
  • Увидом у Решење о расподели средстава у области јавног информисања за град В. Вршац у 2017. години, које је објављено и на интернет адреси града В.[3], донето дана 19. априла 2017. године на основу члана 25. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, члана 24. став 1. Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и члана 46. став 1. тачка 8. и члана 101. став 1. Статута града В., утврђено је да се наведненим решењем расподељују средства за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. години и то следећим подносиоцима пријава: ДОО Е В. , Л.н.и.у., А.п.В.Б.В.ПР В., И.п. БЦ И. , Н.и.д. „В.к.“, Б.б. ДОО П. Панчево, В.В. ПР, С.р.р.п.п.у. „…П.“ Т.Р.Л.В. и ДОО В.В. У образложењу решења наведено је да су се на објављени конкурс поред наведених медијских кућа пријавили и друга лица за које нису опредељена средства, а имајући у виду да не испуњавају све конкурсне услове. Увидом у решење утврђено је и да су пријаве „ТВ. Б.“ д.о.о. за производњу и емитовање радио тв програма, В. и М.н.г.к.т.- С.п. неблаговремене, па наведене пријаве нису биле предмет разматрања комисије.
  • Повереник је извршио увид и у допис Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, бр. ….од … августа 2017. године. У поменутом допису је, између осталог, наведено да поводом притужбе У.г.н.В. у којој се указује на проблем информисања особа са инвалидитетом, а имајући у виду надлежности Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана који контролише рад покрајинских органа, односно изузетно градских и општинских органа са територије АП Војводина, нема основа за даље поступање.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[4] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.2. Република Србија је 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[6]. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да усвоји одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остваривање права признатих Конвенцијом; предузме све одговарајуће мере у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом; да се уздржава од свих поступака или пракси који нису у складу са Конвенцијом, као и да обезбеди да државни органи и институције делују у складу са Конвенцијом[7].

Конвенција у члану 9. став 1. прописује да у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе стране уговорнице ће предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које су отворене односно које стоје на располагању јавности, како у урбаним тако и у руралним срединама. Те мере, које укључују идентификовање и уклањање препрека и баријера за приступ, односиће се, између осталог, и на информације, комуникације и друге услуге, укључујући и електронске услуге и хитне службе (став 1. тачка б). Истим чланом Конвенције, у ставу 2. тачка ф), прописано је да државе стране уговорнице ће такође предузети одговарајуће мере да подстичу друге одговарајуће облике помоћи и подршке особама са инвалидитетом како би им се обезбедио приступ информацијама.

3.3. Устав Републике Србије[8] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[9] Одредбом члана 26. став 1. Устава прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту, јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.4. Одредбама члана 35. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[10], прописано је да су органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе надлежни за послове културе и медија дужни да предузму мере, с циљем да се особама са инвалидитетом учине приступачним информације и комуникације путем употребе одговарајућих технологија, док је ставом 2. истог члана прописано да се мером из става 1. овог члана сматра нарочито дневно саопштавање информација намењених и особама са инвалидитетом одговарајућом технологијом симултаног писаног текста.[11]

3.5. Одредбама члана 12. Закона о јавном информисању и медијима[12] прописано је да у циљу заштите интереса особа са инвалидитетом и обезбеђивања њиховог равноправног уживања права на слободу мишљења и изражавања, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, предузима мере којима им се омогућава да несметано примају информације намењене јавности, у примереном облику и применом одговарајуће технологије, и обезбеђује део средстава или других услова за рад медија који објављују информације на знаковном језику или Брајевом писму или на други начин омогућавају тим лицима да несметано остварују права у јавном информисању. Истим законом, у члану 15. став 1. тачка 6. прописано је да је јавни интерес у области јавног информисања информисање особа са инвалидитетом и других мањинских група, док је ставом 2. истог члана прописано да се Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе стара о остваривању јавног интереса подстичући разноврсност медијских садржаја, слободу изражавања идеја и мишљења, слободан развој независних и професионалних медија, што доприноси задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације. Одредбом члана 16. став 1. тачка 4. овог закона прописано је да Република Србија остварује јавни интерес у области јавног информисања искључиво  суфинансирањем пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса, док је одредбом члана 17. став 1. прописано да Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује из буџета део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и распоређује их на основу спроведених јавних конкурса (у даљем тексту: конкурс) и појединачним давањима, на основу принципа о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације.

3.6. Законом о употреби знаковног језика[13], у члану 17. прописано је да су пружаоци медијских услуга дужни да сагледају могућности и раде на стварању услова за омогућавање праћења аудио-визуелних медијских услуга путем тумача за знаковни језик или применом техника прихватљивих глувој особи у највећој могућој мери, обезбеђивањем дневног праћења доступног програма и садржаја.

3.7. Законом о електронским медијима[14], у члану 52. прописано је да је пружалац медијске услуге дужан да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида, док је ставом 2. истог члана прописано да регулатор[15] подстиче пружаоца медијске услуге да свој програм и садржај учини доступним особама из става 1. овог члана.

3.8. Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања[16], који је донет на основу Закона о јавном информисању и медијима, у члану 19. прописано је да оцену пројеката поднетих на конкурс, као и предлог о расподели средстава са образложењем доноси стручна комисија (у даљем тексту: комисија) коју решењем именује руководилац органа који је расписао конкурс. Истим Правилником, у члану 20. став 1. прописано  је да се за члана комисије именује лице које је независни стручњак за медије или је медијски радник, док је чланом 21. став 1. прописано да орган који расписује конкурс кроз јавни позив за учешће на конкурсу обавештава новинарска и медијска удружења, као и медијске стручњаке заинтересоване за рад у комисији да доставе предлог за чланове комисија са биографијом, за сваки конкурс посебно. Истим чланом, у ставу 4. прописано је да право на предлагање чланова имају новинарска и медијска удружења која су регистрована најмање три године пре датума расписивања конкурса, и која уз предлог за чланове комисије подносе и доказ о регистрацији.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације, а не и они наводи који се односе на евентуалне друге пропусте у раду или поступању, за које су надлежни други државни органи, укључујући и анализу законитости и правилности рада Комисије коју је образовао Град В. за оцењивање пројеката којима су учесници конкурса аплицирали за расподелу средстава за суфинасирање медијских садржаја. Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је Град В. дискриминисао глуве и наглуве особе, а на основу њиховог личног својства – инвалидидитета.

3.10. У конкретном случају утврђено је да је Град В. расписао јавни конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања као и да је намена конкурса суфинасирање медијских садржаја из области јавног информисања који дoприносе задовољавњу потреба грађана за информацијама из свих области живота, имајући пре свега у виду особе са инвалидитетом и националне мањине. У Конкурсу је наведено да критеријуми на основу којих ће се оцењивати пројекти пријављени на Конкурс су: 1. Мера у којој је предложена пројектна активност подобна да оствари јавни интерес у области јавног информисања; 2. Мера пружања веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима. На основу критеријума под бројем 1. посебно се оцењује: Значај пројекта са становишта: остваривање јавног интереса у области јавног информисања; остваривање намене конкурса; усклађивање пројеката са реалним проблемима, потребама и приоритетима циљних група; идентификованих и јасно дефинисаних потреба циљних група, заступљености иновативног елемента у пројекту и новинарско истраживачог приступа;  Утицај и изводљивост са становишта: усклађености планираних активности са циљевима, очекиваним резултатима и потребама циљних група; степен утицаја пројеката на квалитет информисања циљних група; мерљивост индикатора који омогућавају праћење реализације пројекта; разрађеност и изводљивост плана реализације пројекта; степен развојне и финансијске одрживости пројекта (позитивни ефекти пројекта настављају се након што се оконча подршка); Капацитети са становишта: степен организованих и управљачких способности предлагача пројекта; неопходни ресурси за реализацију пројекта; стручних и професионалних референци предлагача пројекта, које одговарају предложеним циљевима и активностима пројекта и Буџет и оправданост трошкова са становишта: прецизности и разрађености буџета пројекта, који показује усклађеност предвиђеног трошка са пројектним активностима; економске оправданости предлога буџета у односу на циљ и пројектне активности. На основу критеријума под бројем 2. (мера пружања веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима) посебно се оцењује: да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана због кршења професионалних и етичких стандарда (податке прибавља стручна служба од Регулаторног тела за електронске медије, а од Савета за штампу, за штампане и онлајн медије); доказ о томе да су након изрицања казне или мере предузете активности које гарантују да се сличан случај неће поновити. Рок за подношење пријава на конкурс је 20 дана од дана објављивања Конкурса у недељном листу В.к. Период имплементације пројеката је најкасније до 31. децембра 2017. године, а рок за подношње извештаја је до 31. јануара 2018. године. Током поступка утврђено је да је на основу спроведеног Конкурса град В. решењем расподелио средства Конкурса, и то између осталог и „ТВ В.“, која је поред „ТВ. Б.“ једна од две ТВ станице која емитује свој програм на територији града В. Утврђено је и да је град В. у ранијим годинама суфинасирао пројекат „ТВ Банат“, што 2017. године није био у могућности да учини због чињенице да „ТВ Б.“ није благовремено поднео пријаву на наведени конкурс, па пријава није била ни разматрана.

3.11. Повереник за заштиту равноправности анализом прописа који регулишу област јавног информисања, утврдио је да је чланом 35. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, прописано је да су органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе надлежни за послове културе и медија дужни да предузму мере, с циљем да се особама са инвалидитетом учине приступачним информације и комуникације путем употребе одговарајућих технологија, док је ставом 2. истог члана прописано да се мером из става 1. овог члана сматра нарочито дневно саопштавање информација намењених и особама са инвалидитетом одговарајућом технологијом симултаног писаног текста.[17] Такође, чланом 12. Закона о јавном информисању и медијима прописано је да је у циљу заштите интереса особа са инвалидитетом и обезбеђивања њиховог равноправног уживања права на слободу мишљења и изражавања, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, предузима мере којима им се омогућава да несметано примају информације намењене јавности, у примереном облику и применом одговарајуће технологије, обезбеђује део средстава или других услова за рад медија који објављују информације на знаковном језику или Брајевом писму или на други начин омогућавају тим лицима да несметано остварују права у јавном информисању. Са друге стране, чланом 17. Закона о употреби знаковног језика прописано је да су пружаоци медијске услуге дужни да сагледају могућности и да раде на стварању услова за омогућавање праћења аудио-визуелних медијских услуга путем тумача за знаковни језик или применом техника прихватљивих глувој особи у највећој могућој мери обезбеђивањем дневног праћења доступног програма и садржаја. Чланом 52. Закона о електронским медијима прописано је да је пружалац медијске услуге дужан да у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха. Наведеним чланом закона прописана је и обавеза регулатора да подстиче пружаоце медијских услуга да свој програм и садржај учине доступним особама оштећеног слуха односно вида.

3.12. Имајући у виду цитиране законске одредбе, Повереник за заштиту равноправности анализирао је поступање Града В. у конкретном случају. Наиме, из утврђеног чињеничног стања произлази да је Град В. расписао конкурс и определио средства за суфинасирање производње медијских садржаја из области јавног информисања, а имајући у виду пре свега националне мањине и особе са инвалидитетом, које су дефинисане као посебне циљне групе. Имајући у виду цитиране одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закона о јавном информисању и медијима, Град В. је обезбедио део средстава из буџета за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и расписао је јавни „конкурс за суфинансирање медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. години“ са наменом да суфинансирани медијски садржаји из области јавног информисања допринесe задовољавању потреба грађана за информацијама из свих области живота, без дискриминације, а имајући у виду пре свега особе са инвалидитетом и националне мањине, што је била законска обавеза јединице локалне самоуправе у складу са чланом 16. став 1. тачка 4. и чланом 17. став 1. Закона о јавном информисању и медијима. На наведени конкурс од две тв станице које постоје на територији града В. „ТВ Л.“ је доставио благовремену пријаву, док „ТВ Б.“  који је раније био суфинансиран од Града В. и који је свој медијски садржај прилагођавао глувим и наглувим особама ангажовањем тумача за знаковни језик, није доставио благовремену пријаву на Конкурс. Град В. је средства која је определио за ову намену расподелио у складу са одлуком конкурсне комисије оним учесницима конкурса који су поднели потпуне и благовремене пријаве. У конкретном случају прихваћени су наводи из изјашњења Града В., да није имао могућност да утиче на то ко ће се пријавити на конкурс, као и то да Град В. нема могућност да утиче на уређивачку политику медија и начин прилагођавања садржаја. С тим у вези разматрани су и наводи Града В. да је у 2016. години такође расписао конкурс за суфинансирање медијских садржаја[18], и том приликом „ТВ Б.“   је добио средства по спроведеном конкурсу. „ТВ Б.“ је у циљу прилагођавања медијског садржаја обезбеђивао тумача за знаковни језик, као вид прилагођавања свог медијског садржаја глувим и наглувим особама.

3.13. Повереник је разматрао и одредбе Закона о јавном информисању и медијима које се односе на остваривање јавног интереса у јавном информисању са аспекта обавеза јединица локалне самоуправе. С тим у вези, важно је указати на одредбе члана 15. Закона о јавном информисању и медијима[19], којим је прописано да се под јавним интересом у области јавног информисања сматра и информисање особа са инвалидитетом и других мањинских група, а да се Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе стара о остваривању јавног интереса подстичући разноврсност медијских садржаја, слободу изражавања идеја и мишљења, слободан развој независних и професионалних медија, што доприноси задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације. Такође, чланом 16. овог закона прописан је начин оставаривања јавног интереса у информисању, односно прописано је да Република Србија јавни интерес остварује суфинансирањем пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса, док је чланом 17. став 1. прописано да Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује из буџета део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и распоређује их на основу спроведених јавних конкурса и појединачним давањима, на основу принципа о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације. Имајући у виду цитиране законске одредбе, произлази да је у конкретном случају Град В.  , расписивањем конкурса за суфинансирање медијских садржаја из области јавног информисања, и расподелом средстава пружаоцима медијских установа, остварио јавни интерес, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.

3.14. Повереник за заштиту равноправности ценио је и наводе из притужбе да на територији Град В. не постоји ниједан медиј који емитује програм на знаковном језику. Међутим, Повереник за заштиту равноправности констатује да је притужба поднета против Град В., а не против пружаоца медијских услуга. Законом o јавном информисању и медијима[20], Град В. као јединица локалне самоуправе нема могућност да оснива правно лице које је издавач медија, а са друге стране град нема ни утицаја на одлучивање о садржају програма појединачних пружалаца медијских услуга, а имајући у виду да су они у погледу уређивачке политике слободни и самостални, односно, пружалац медијске услуге одговоран је за садржај програма. Такође, у складу са чланом 52. Закона о електронским медијима[21] пружалац медијске услуге, у овом случају „ТВ. Л.“ , дужан је да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха. Чланом 17. Законом о употреби знаковног језика[22] прописано је да су пружаоци медијских услуга дужни да сагледају могућности и раде на стварању услова за омогућавање праћења аудио-визуелних медијских услуга путем тумача за знаковни језик или применом техника прихватљивих глувој особи у највећој могућој мери, обезбеђивањем дневног праћења доступног програма и садржаја.  Дакле из цитираних законских одредаба произлази да је пружалац медијске услуге, а не локална самоуправа, дужан да сагледа могућности и ради на стварању услова за праћење аудиовизуелних садржаја путем тумача за знаковни језик или применом техника прихватљивих глувој особи у највећој могућој мери, обезбеђивањем дневног праћења доступног програма и садржаја.  У складу са законом знаковни језик није једини начин на који се медијски садржаји могу прилагодити глувим и наглувим особама. Из законских одредаба произлази да се то може чинити употребом свих техника који су прихватљиви глувој особи, попут технике писаног симултаног текста иои на други начин. Такође, чланом 5. Закона о електронским медијима образовано је Регулаторно тело за електронске медије (регулатор) које је поред осталог надлежно за контролу рада пружалаца медијских услуга и старање о доследној примени одредаба овог закона, као и подстицање унапређења доступности медијских услуга oсобама са инвалидитетом. Повереник констатује да лица која су добила средства по Конкурсу су у обавези да Граду В. доставе наративни и финансијски извештај до 31. јануара 2018. године, а да је период имплементације пројеката најкасније до 31. децембра 2017. године, који период још увек није истекао. Повереник за заштиту равноправности нема надлежност да контролише наменско трошење средстава која су распоређена по расписаном конкурсу. Наиме, у случају да средства добијена по конкурсу нису наменски трошена Град В. је у обавези да предузме мере из своје надлежности као и да у складу са конкурсом предузме да таква лица немају право учешћа на следећем конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања.

3.15. Повереник за заштиту равноправности ценио је и наводе из притужбе у коме је навдено да град В. , као ни регистроване ТВ станице, нису контактирали У.г.н., у вези са Конкурсом, а како би указали на прикладност одређених стандарда на које пружоци медијских услуга треба да обрате пажњу. Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања[23], који је донео министар културе и информисања, а на основу Закона о јавном информисању и медијима прописано је да је орган који расписује конкурс, у обавези да кроз јавни позив за учешће на конкурсу обавештава новинарска и медијска удружења, као и медијске стручњаке заинтересоване за рад у комисији да доставе предлог за чланове комисија са биографијом, за сваки конкурс посебно, а што је град Вршац и учинио Конкурсом, у тачки V. – позивом за учешће у раду комисије.

3.16. Због свега наведеног, а не улазећу у оцену правилности и законитости рада конкурсне комисије, као и у поступке који су у надлежности других државних орага, Повереник за заштиту  равноправности, поступајући у оквиру својих законом прописаних надлежности, мишљења је да Град В. није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.17. Међутим, Повереник за заштиту равноправности овом приликом указује на положај особа са инвалидитетом, као и значај информисања ове друштвене групе. Према истраживању које је спровео ИДЕАС, особе са инвалидитетом чине 8% од укупног броја становника у Републици Србији. Економски и социјални статус особа са инвалидитетом, положај на тржишту рада и у образовном систему, ограничен приступ остваривању права из области здравства, као и друштвена средина богата баријерама и предрасудама, без адекватне подршке, чине окружење које овој групи не пружа једнаке могућности за остваривање права.[24] Такође, у истраживању Повереника за заштиту равноправности „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“[25], особе са телесним и сензорним инвалидитетом су препознате као најчешће дискриминисана група, а чак 66% грађана сматра да друштво у предстојећем периоду много пажње треба да посвети равноправности особа са инвалидитетом.

3.18. Имајући у виду значај овог питања Повереник, за заштиту  равноправности је у Редовном годишњем извештају за 2016. годину који је поднет Народној Скупштини Републике Србије, дао општу препоруку да је потребно интезивирати рад на уклањању свих врста баријера које особама са инвалидитетом отежавају приступ јавним објектима и површинама, превозу, комуникацијама и услугама.[26] Такође, анализирајући прописе који се односе на конкретан случај, а имајући у виду да је притужба У.г.н.В. поднета само против град В., Повереник за заштиту равноправности је упутио допис ТВ „Л“ и Регулаторном телу за електронске медије, како би утврдио све релевантне чињенице и предузео  друге мере из своје надлежности у складу са чланом 33. Закона о забрани дискриминације, а у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом у овом случају.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

 

У поступку по притужби У.г.н.В., против Град В., Повереник за заштиту равноправности није утврдио да је Град В. расписивањем и спровођењем јавног конкурса за суфинансирање пројекта производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. години прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Члан 17.  Закона о употреби знаковног језика („Службени гласник РС“, бр. 38/15)

[2] „Службени гласник РС”, број 22/09

[3] садржај Решења доступан на http://www.vrsac.com/Default.aspx?Lang=cir

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09

[6] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] Члан 4. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[8] „Службени гласник РС“, број 98/06

[9] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 2. став 2.

[10] Члан 4. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом ( „Службени гласник РС“, бр. 33/06, 13/16)

[11] Члан 35. став 1. и 2. Закона о спречавању дискриминације  особа са инвалидитетом

[12] Члан 12. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15, 12/16 – Аутентично тумачење)

[13] Члан 17.  Закона о употреби знаковног језика („Службени гласник РС“, бр. 38/15)

[14] Члан 52. Закона о електронским медијима ( „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 6/16)

[15] Члан 5. Закона о електронским медијима прописује оснивање и надлежност Регулаторног тела

[16] Правилник о суфинансирању  пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања (Службени гласник РС“, бр.16/16, 8/17)

[17] Члан 35. став 1. и 2. Закона о спречавању дискриминације  особа са инвалидитетом

[18] садржај решења о расподели средстава по спроведеном конкурсу доступан на линку http://www.vrsac.com/docs/konkursi/Raspodela%20sredstava%20Javno%20informisanje%20-%20sca.pdf

[19] Закон о јавном информисању  и медијима („Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15, 12/16 – аутентично тумачење)

[20] Члан 12. Закона о јавном информисању  и медијима  („Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/2016 – аутентично тумачење)

[21] Члан 52. Закона о електронским медијима ( „Службени гласник РС“, бр. 83/14 и 6/16)

[22] Члан 17.  Закона о употреби знаковног језика („Службени гласник РС“, бр. 38/2015)

[23] Правилник о суфинансирању  пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања (Службени гласник РС“, бр.16/16, 8/17)

[24] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, Београд, март 2017. године

[25] Извештај о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Београд, децембар 2016. године

[26] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, Београд, март 2017. године, стр. 269

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење по притужби У.г.н.В. против Града В. због дискриминације на основу инвалидитета у области јавног информисања и медијаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-po-prituzbi-u-g-n-v-protiv-grada-v-zbog-diskriminacije-na-osnovu-invaliditeta-u-oblasti-javnog-informisanja-i-medija">
back to top