Мишљење по притужби Т.Т. против информативног портала е.в. због дискриминације на основу пола у области јавног информисања

бр. 07-00-364/2017-02   датум: 30.1.2018.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето поводом притужбе Т.T, потпредседнице Д.с, поднете у име и уз сагласност Д.Р. из В, против информативног портала е.v, а поводом текстова објављених на овом порталу, под називом: „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац, Вршчане, Грожђебал…?“ и „Срамотан напад жуте компаније на портал е.v“. У притужби је, између осталог, наведено да је електронски портал е.v, у својим текстовима „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац, Вршчане, Грожђебал…?“ и „Срамотан напад жуте компаније на портал е.v“, вређао и дискриминисао Д.Р. на основу више личних својстава – политичког убеђења, имовног стања, рођења и здравственог стања, те да је коментар у тексту: „Ниси ти Сремице, још увек правог срела“, Д.Р. доживела као крајње сексистички и мизоген. У изјашњењу главног и одговорног уредника информативног портала е.v, између осталог, наведено је да наводи у тексту е.v. о односу Д.Р. и Вршчана представљају одговор на текст Д.Р. и њено обрушавање на Грожђебал и Банаћане, да је у питању полемика са јаким емоцијама и ништа више, те да цела притужба тежи ка томе да се онемогући изношење чињеница и ставова о активној политичарки која може све, те се писање о њој представља као дискриминација. Истакнуто је да делови притужбе о сексистичком и мизогеном коментару: „Нисти ти Сремице, још увек правог срела je сагледавање подносиоца притужба који при томе избегава намерно да спомене садржину текста Д.Р, тумачење како је дато је неодговарајуће и смештено у двосмисленост посусталог Банаћанина. При томе реално „прави“ није нужно сексистички, може да буде и сваког другог квалитета који може да буде позитиван за Д.Р“. Анализирајући поруке које су послате овим текстовима, а полазећи од праксе Европског суда за људска права и антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности сматра да је информативни портал е.v. изнео идеје и ставове који су узнемиравајући и понижавајући и којима се вређа достојанство Д.Р. само због тога што је жена. На овај начин је створено понижавајуће и увредљиво окружење, због чега је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је информатвни портал е.v. прекршио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Због тога је главном и одговорном уреднику информативног портала е.v. препоручено да објави извињење Д.Р. на информативном порталу е.v. у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће не објављује прилоге којима се омаловажавају жене и подржавају предрасуде и друштвени обрасци засновани на стереотипним улогама полова, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условаљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на жене.    

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратила се Т.T, потпредседнице Д.с, притужбом поднетом у име и уз сагласност Д.Р. из В, против информативног портала е.v, а поводом текстова објављених на овом порталу, под називом: „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац, Вршчане, Грожђебал…?“ и „Срамотан напад жуте компаније на портал е.v“.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

  • да је електронски портал е. у својим текстовима „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац, Вршчане, Грожђебал…?“ и „Срамотан напад жуте компаније на портал е.v“, вређао и дискриминисао Д.Р. на основу више личних својстава – политичког убеђења, имовног стања, рођења и здравственог стања;
  • да је текст „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац, Вршчане, Грожђебал…?“ настао 26. августа 2017. године, као реакција на ауторски текст Д.Р. под називом „Премијерка против Лукаса“, објављен дан раније у листу „Д“;
  • да је у тексту „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац, Вршчане, Грожђебал…?“ Д.Р. оптужена да мрзи Вршац и Вршчане јер није рођена Вршчанка, па не може да се привикне на суграђане и традиционалне догађаје, те да је у тексту постављено питање да ли Д.Р, одборници из Сремске Митровице „приличи да вређа Вршац и наше традиционалне манифестације?“, те да је наглашено и како „Р. из Сремске Митровице подсећа нас Вршчане (…)“. Подноситељка притужбе сматра да је на овај начин извршена дискриминација по месту рођења Д.Р, иако она живи и ради у Вршцу већ пуних 18 година;
  • да је у тексту наведено да је разлог за патолошку мржњу Д.Р. према Вршцу и Вршчанима то што је она део „жуте камариле“, те да је на овај начин извршена и дискриминација на основу политичког убеђења, имајући у виду да је Д.Р. чланица Главног одбора Д.с. и одборница у Скупштини Града Вршца;
  • да је коментар у тексту: „Ниси ти Сремице, још увек правог срела“, Д.Р. доживела као крајње сексистички и мизоген;
  • да се у тексту Д.Р. оптужује и да је „ментално болесна“, јер је наведено да ће „редакција портала е.v. замолити директорку СПБП „Др Славољуб Бакаловић“ да анализира овакво понашање и препоручи третман – док не буде касно“, чиме портал е.v. не вређа само њу, него стигматизује и „душевне болеснике“, етикетирајући их као опасност за читаво друштво;
  • да је 27. августа 2017. године, на истом интернет порталу, објављен текст „Срамотан напад жуте компаније на портал е.v“, у којем је породица Р. означена као веома богата, те се сугерише могућност да су баш они финансијери опозиционих покрета и странака, чиме је Д.Р. дискриминисана на основу имовног стања. Подноситељка притужбе је истакла да се након ових неистиних тврдњи породица Р. осећа небезбедно и страхује за своју личну безбедност;
  • да су и у тексту „Срамотан напад жуте компаније на портал е.v“ изнете тврдње којим се Д.Р. дискриминише на основу здравственог стања, јер се закључује да „има неприродне фрустрације које су присутне на сваком заседању локалног парламента“, као и сексистичке и мачо тврдње да јој желе да уместо посусталих сретне праве Банаћане, па ће можда променити мишљење о Вршцу и суграђанима. Наведено је да се текст завршава позивом да Вршчани отерају Д.Р. „у три лепе“, јер би управо то урадили писац Јован Стерија Поповић, сликар Паја Јовановић, архитекта Драгиша Брашован и песник Васко Попа, да су живи;
  • да се испод ова два текста на Фејсбук страници е.v. могу прочитати коментари којима се наставља са увредама на рачун Д.Р, а да администатор не брише те коментаре, већ уклања само коментаре људи који су устали у њену одбрану и који су се побунили против оваквог непрофесионалног новинарства;
  • да је ово само један у низу текстова који се о Д.Р. и њеној породици објављују на овом порталу, са циљем да је дискредитују као жену, политичарку и професионалца који часно и одговорно ради свој посао у Г.б. у Вршцу.

1.3. Уз притужбу је достављен сајт информативног портала е.v. на коме су објављени текстови и сагласност Д.Р. за покретање поступка за заштиту од дискриминације.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење А.Ч, главног и одговорног уредника информативног портала е.v.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

  • да се у притужби избегава навођење стварног садржаја текста Д.Р. „Премијерка против Лукаса“ поводом Грожђебала и „потребе“ премијерке Ане Брнабић да осоколи посустале Банаћане, те да су одређене чињенице у тексту портала е.v. настале као одговор на текст Д.Р;

 

  • да у тексту нема никакве дискриминације по основу места рођења Д.Р, јер јој се по том основу ништа не онемогућава нити забрањује, већ се полемише са тезом Д.Р, изнетом у њеном тексту „Премијерка против Лукаса“, о посусталим Банаћанима, о ниском нивоу манифестације, смраду кобасица и другим описима;

 

  • да је дистанца од Вршца која дискриминише Банаћане, а коју је Д.Р. изнела у свом тексту, произвела то да је уредник употребио Сремску Митровицу;

 

  • да је навођење дискриминације на основу политичког убеђења Д.Р. такође без основа и смисла, јер је намера подносиоца притужбе да онемогући негативан став према политици Д.с, док текст објављен на порталу е.v. не онемогућава Д.Р. ни у чему, сем да као одборница и политичарка буде подвргнута критици;

 

  • да су наводи везани за молбу директорки СБПБ „Др Славољуб Бакаловић“ последица „третмана премијерке Ане Брнабић као вашарске звезде, а конфузија кобасица, пута, пруге, посусталих Банаћана, у тексту Д.Р, довела је до позивања на анализу, не ради опасности ње или душевних болесника, већ као указивање на конфузију текста, извесну агресују према Вршчанима и гостима Грожђебала, кроз ниподашатавање и потцењивање свих актера манифестације“;

 

  • да делови притужбе о сексистичком и мизогеном коментару: „Нисти ти Сремице, још увек правог срела“ представљају сагледавање подносиоца притужбе који намерно избегава да спомене садржај текста Д.Р;

 

  • да израз „прави“ није нужно сексистички, већ може да буде и сваког другог квалитета који може да буде позитиван за Д.Р;

 

  • да наводи да је Д.Р. добростојећа и могући финансијер разних политика не представља дискриминацију на основу имовног стања, јер навођење прихода одборника, односно члана представништва једне странке није дискриминација, те да наводи из притужбе да постоји страх за личну безбедност представљају „измишљотину“ која нема везе са текстом;

 

  • да наводи у тексту е.v. о односу Д.Р. и Вршчана представљају одговор на текст Д.Р. и њено обрушавање на Грожђебал и Банаћане, те да је у питању полемика са јаким емоцијама и ништа више;

 

  • да цела притужба тежи ка томе да се онемогући изношење чињеница и ставова о активној политичарки која може све, те се писање о њој представља као дискриминација.

 

 

  1. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У току поступка утврђено је да је 2 августа 2017. године у листу „Д“ објављен ауторски текст Д.Р, „Премијерка против Лукаса”. Као реакција на овај текст, на електронском порталу е.v, 26. августа 2017. године, објављен је текст под називом „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, а затим 27. августа 2017. године и текст „Срамотан напад жуте компаније на портал е.v ”.

 

  • Увидом у ауторски текст Д.Р. објављен у листу „Д“ 2 августа 2017. године, под називом „Премијерка против Лукаса”, утврђено је да је текст објављен поводом одржавања манифестације „Дани бербе грожђа” који се одржава у Вршцу сваког трећег викенда у септембру, а у коме ауторка текста износи своје виђење организације предстојеће манифестације и даје критички осврт на рад локалне власти. Тако, у тексту се наводи „да ће премијерки припасти част да свечано отвори један вашар. Додуше није то баш макар какав вашар. Реч је о „Данима бербе грожђа или како му Вршчани тепају  Грожђебалу”. У тексту се, даље, наводи да премијерка има тежак задатак: „Осим што ће се за пажњу публике морати да бори са омамљујућим мирисима печених кобасица и пљескавица, неодољивим призорима јагњића и прасића у центру града, премијерка ће имати  још један додатни проблем – како да смисли  добар мотивациони говор и осоколи посустале Банаћане. Биће занимљиво слушати Ану и њену верзију брже, јаче и боље Србије. Премијерки ће требати много маште, талента и шарма како би пословично скептичне и опрезне становнике Стеријиног града убедила да им баш добро иде иако је Влада Србије ове године одустала од стратешког пројекта значајног за привреду јужног Баната, а то је изградња ауто-пута Београд-Панчево-Вршац-Темишвар или што ЈП „Србија воз” има дуговања према Румунији , па су комшије Румуни од 1. августа обуставили саобраћање воза на линији Вршац-Темишвар“. У наставку текста наведено је да ће премијерка морати да прескочи још једну препреку. „Мора да засени фолк певача Ацу Лукаса, чије гостовање на овогодишњем Грожђебалу громогласно најављују  поједини локални медији (…) То иде дотле да се се „концерт организује под велом тајне, јер је жеља организатора да цео спектакл буде изненађење“ (…) Једино што мало баца сенку на невиђену срећу и понос  локалне власти што су успели да Ацу, естрадну громаду доведу у град писца Јована Стерија Поповића, сликара Паје Јовановића, архитекте Драгише Брашована и песника Васка Попе, јесте чињеница да се „за разлику од претходних година, ниједан привредник није јавио локалној самоуправи да финансијски попогне око организације Грожђебала”. Д.Р, затим, истиче да ће премијерки Ани Брнабић бити „заиста тешко да смисли ушећерен пи-ар текст о светлој будућности града под Кулом у ситуацији када је  актуелним градским челницима немогућа мисија да закрпе рупе које од зимус зјапе на коловозу, а камоли да ураде оно што је нека ранија локална власт урадила: да потпуно реконструишу пут Панчево-Вршац као што је то урађено 2005. године за потребе Европског првенства у кошарци”.

 

  •  Увидом у текст А.Ч, који је објављен на информативном e.v. августа 2017. године, под називом „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?” „, утврђено је да је овај текст настао као реакција на ауторски текст Д.Р. Премијерка против Лукаса”, који је дан раније објављен у листу „Д“. У тексту се, између осталог, наводи да „одборница у скуштини Града Вршца Д.Р, која је у наш град дошла из Сремске Митровице, не само да не може да се привикне на суграђане и наше традиционалне догађаје, него јавно и отворено износи увреде на  рачун  Вршца“. Затим истакнуто је „да Грожђебал су за Р. „омамљујући мириси печених кобасица и пљескавица, неодољиви призори јагњића и прасића натакнутих на ражањ и невероватно гласно озвучење луна-парка монтираног у центру града”, а Вршчани су  „пословично скептични” и „посустали Банаћани”. Ниси ти Сремице, још увек правог срела”.

 

  • У тексту је, такође, наведено: „Редакција портала v. замолиће директорку СБРБ „ДР Славољуб Бакаловић” да анализира овакво понашање и препоручи третман – док не буде касно”. На крају текста аутор наводи да „Р. из Сремске Митровице подсећа нас Вршчане да је Вршац град писца Јована Стерије Поповића, сликара Паје Јовановића, архитекте Драгише Брашована и песника Васке Попе…па да су живи и да читају њене баљезгариеј о граду који су неизмерно волели, отерали би је у три лепе. Р, ако ти Вршац није добар, а људе очигледно не подносиш јер не можеш да их превариш, ти лепо пут под ноге…тамо где ти је лепше!”

2.5. Увидом у текст A.Ч, који је објављен  на на информативном порталу e.v, 27. августа 2017. године, под називом:Срамотан напад жуте компаније на портал e.v.”, утврђено је да овај текст представља наставак реакција на ауторски текст Д.Р. „Премијерка против Лукаса”, који је 25. августа 2017. године објављен у листу „Д“.

2.6. У тексту се, између осталог, наводи: „Р. је у ауторсколм тексту за нискотиражни лист „Д”, протканом сујетом и злобом, вређала Вршчане и Банаћане који су препознали право лице жуте компаније и уклонили их са политичке сцене.” Затим је истакнуто: „Д.с. је оптужио портал e.v. да је написао како  је Р. потребно психијатријскло лечење. Можда и јесте, неприродне фрустрације су присутне на сваком заседању локалног парламента, али ми то нисмо написали. Оптужују нас и за „сексистичке тврдње”. Ми то нисмо написали Свако види оно што му је у глави. И даље јој желимо  да уместо посусталих сретне праве Банаћане, можда ће променити мишљење о нашем граду и суграђанима.” На крају текста се наводи да стоје иза тврдњи „да би писац Јована Стерија Поповић, сликар Паја Јовановић, архитекта Драгиша Брашован и песник Васко Попа, да су живи, Р. због оваквих ставова отерали у три лепе… јер су волели Вршац у којем су живели и бранили га од оваквих који свуда виде „сексистичке тврдње”. 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и ауторски текст Д.Р. „Премијерка против Лукаса”, који је 2 августа 2017. године објављен у листу „Д“ и текстове објављене 26. и 27. августа 2017. године на информативном порталу e.v. под називом „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, и текст „Срамотан напад жуте компаније на портал e.v.”.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[2].

 

  • Устав Републике Србије[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[4]  и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других[5].

 

  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[6], у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или других. Поред тога, чланом 10. Конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.6. Одредбама члана 4. Закона о равноправности полова[7] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, а одредбом члана 10. став 1. тачка 6. прописано је да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу. Такође одредбама члана 41. став 1. прописано је да информације путем средстава јавног информисања не смеју подржавати нити подстицати дискриминацију засновану на полу.

3.7. Одредбом члана 51. Закона о електронским медијима[8] прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

3.8. Одредбом члана 75. Закона о јавном информисању и медијима[9], прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је информативни портал e.v, објављивањем текстова под називом „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, и „Срамотан напад жуте компаније на портал e.v.”, прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, имајући у виду да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописано да се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства. Стога, у току поступка анализирани су само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације, док процењивање да ли је информативни портал e.v. евентуално прекршио друге прописе, не спада у надлежности Повереника за заштиту равноправности.

 

  • Повереник је анализом тесктова, објављених на информативном порталу e.v, под називом „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, и „Срамотан напад жуте компаније на портал v.”, утврдио да су ови текстови објављени као реакција на текст Д.Р. објављен у листу „Д“, под називом „Премијерка против Лукаса“ .

 

  • Повереник за заштиту равноправности сматра да, пре започињања анализе наведених текстова са аспекта антидискриминационих прописа, треба да укаже на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања. Наиме, Устав Републике Србије у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки; да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито на основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[10], који у члану став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

 

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава, као и просторни и временски контекст у коме су оне дате, као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу[11].

  • Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у сваком конкретном случају потребно подробно анализирати поруке које су послате одређеним текстом, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате, како би се утврдило да ли одређене изјаве представљају одраз слободе мишљења и изношења личних ставова, или се њима, пак, вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Другим речима, извесно је да свако има право да износи своје мишљење и ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

 

  • С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је детаљно анализирао текстове објављене на информативном порталу e.v, под називом „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, и „Срамотан напад жуте компаније на портал v.”, посебно ценећи да ли поруке које ови текстови шаљу представљају узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ повреду достојанства Д.Р. на основу њених личних својстава.

 

  • Анализа текста „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?” „показала је да је овај текст објављен као реакција на текст Д.Р. под називом „Премијерка против Лукаса“, објављен дан раније у листу „Д“, а у којем је Д.Р. изнела своје виђење организације предстојеће манифестације „Дани бербе грожђа“ у Вршцу и дала критички осврт на рад локалне власти у Вршцу.

 

Аутор текста „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, између осталог, истиче: „Грожђебал су за Р. „омамљујући мириси печених кобасица и пљескавица, неодољиви призори јагњића и прасића натакнутих на ражањ и невероватно гласно озвучење луна-парка монтираног у центру града“, а Вршчани су „пословично скептични“ и „посустали Банаћани“. Ниси ти Сремице, још увек правог срела“.

 

Сутрадан, информативни портал e.v. објавио је и текст „Срамотан напад жуте компаније на портал e.v.”, поводом, како је наведено, реакције Д.с. на текст „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?” У овом тексту, аутор, између осталог наводи и следеће: „Оптужују нас и за „сексистичке тврдње“. Ми то нисмо написали. Свако види оно што му је у глави. И даље јој желимо да уместо посусталих сретне праве Банаћане, можда ће променити мишљење о нашем Граду и суграђанима“.

 

  • Анализирајући поруке које су послате овим текстовима, Повереник за заштиту равноправности констатује да је несалагање са ставовима, политичким уверењем и радом Д.Р. исказано кроз указивање да она још увек није пронашла правог мушкарца, као и да се имплицира да би проналазак „правог“ променио њено понашање и уверења. На овај начин се став о Д.Р. исказује кроз стереотипне и традиционалне родне улоге и призму пола, према којима проналазак правог мушкарца утиче на „смиривање и контролу“ понашања жене. Овакви ставови према политичаркама у јавном дискурсу су чести, јер се према увреженим патријархалним обрасцима, жене у политици и њихове активности перципирају као друштвено неприхватљиве, те се сматра да жене на таквим позицијама имају утицај и моћ који по традиционалним уверењима треба да припада мушкарцима.

 

Стога, оваквим медијским изјавама промовишу се сексизам и родни стереотипи и предрасуде према женама у јавном и професионалном животу, што у конкретном случају представља узнемиравање и понижавајуће поступање према Д.Р. само због тога што је жена. Овакве поруке негативно утичу и на друге жене и обесхрабрују их у амбицијама да се активно укључе у политички живот, али и у друге сфере јавног живота, јер ризикују да буду изложене сексистичким увредама у медијима, али и у заједници, онда када се њихови ставови не поклапају са ставовима других појединаца или група.

3.16. Повереник за заштиту равноправности даље констатује да информативни портал e.v, као и други медији, имају право и слободу да коментаришу изјаве и рад политичара, и да се са њиховим уверењима не слажу, односно, да их критикују. Стога је легитимно што је информативни портал e.v. исказао своје неслагање са ставовима које је Д.Р. изнела у тексту „Премијерка против Лукаса“. Међутим, овај медиј је своју критику ставова Д.Р. поентирао квалификацијом да она размишља на одређени начин јер „још увек није срела правог“, и тиме своје неслагање са ставовима Д.Р. исказао кроз стереотипне и традиционалне родне улоге и призму пола. Навод из изјашњења да је у питању „полемика са јаким емоцијама и ништа више“ није прихватљив, јер емоције, ма како јаке биле, не могу и не смеју да буду изговор за вређање и понижавање друге особе на основу њеног личног својства, поготово не у јавном дискурсу где су такве поруке доступне великом броју људи и утичу на обликовање свести јавног мњења о различитим друштвеним питањима, укључујући и свест о родним улогама мушкараца и жена.

 

  • Повереник за заштиту равноправности указује да је Европски суд за људска права у својој богатој пракси, поступајући по представкама које се односе на медијске објаве, нагласио важност и значај новинарске професије и објективног извештавања, наводећи при том да новинари не могу прећи одређене границе, које се пре свега тичу права других, угледа, те заштите извора информације[12]. У случајевима када такво извештавање подстиче насиље, стигматизацију друге стране или ширење предрасуда[13], ограничења која постоје у погледу ширења таквих информација су оправдана. Улога новинара и медија, који утичу на формирање јавног мишљења, је да својим извештавањем не доприносе даљем развоју конфликата, подела и тензија у друштву, а тиме се не дира у слободу изражавања, као и обавезу коју новинари имају да објективно доприносе дијалогу у друштву и подстичу дебате од јавног интереса. Слобода медија и новинара омогућава јавности да формира своје мишљење[14] о друштвеним догађајима и његовим актерима. Али, медији морају да делују у доброј вери и да пружају тачне и поуздане информације у складу са новинарском етиком[15]. То, фактички, значи да новинари уживају слободу изражавања гарантовану чланом 10. Конвенције, све док поступају у складу са професионалним стандардима. У вези са тим, и Кодексом новинара Србије дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

 

  • Стога, потребно је напоменути да су сви који обликују јавни живот у Србији, међу којима важно место имају медији, дужни да поштују прописе и да се уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторских садржаја, a да своје ставове изражавају на примерен начин, поштујући достостојанство свих маргинализованих друштвених група, као и прописе о забрани дискриминације.
  • Полазећи од праксе Европског суда за људска права Повереник указује на просторни и временски контекст у којем су објављени текстови „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, и „Срамотан напад жуте компаније на портал v.”. Повереник за заштиту равноправности је у Посебном извештају о дискриминацији жена[16] указао да је појава већег броја жена на најзначајнијим политичким пословима уздрмала патријархалне ставове да женама „није место у политици“ и да не треба да се налазе на најзначајнијим политичким позицијама. Стога, Повереник је у неколико наврата упозоравао на учестале омаловажавајуће, увредљиве и непримерене медијске прилоге о појединим политичкаркама и функционеркама и указао да се њима шире и оснажују стереотипи и предрасуде о женама, које се приказују кроз призму физичког изгледа и приватног живота, чиме се крши људско достојанство жене. Указано је да, без обзира на информације које се наводе у текстовима,  кроз наслове, фотографије, непримерене инсинуације о њиховом приватном животу и цитате извучене из контекста, политичарке се, готово по правилу, приказују на омаловажавајући и увредљив начин. У тим текстовима само се у траговима могу наћи информације о њиховом раду, стручности или професионалним резултатима. Такође, резултати истрaживaња „Жeнe у пaрлaмeнту – сaмo квoтa или ствaрни утицaj, пoкaзују дa чaк 22% пoслaницa наводи да су билe прeдмeт дискриминaтoрних кoмeнтaрa, шaлa и пoнудa[17].
  • Стога, имајућу у виду овакве показатеље у друштву, а нарочито и даље висок проценат политичарки које наводе да су током свог политичког ангажмана биле изложене дискриминацији, као и чињеницу да су медији моћно средство у ширењу толеранције и равноправности, те да помажу разбијању предрасуда и стереотипа у друштву, Повереник за зашту равноправности очекује да ће информативни портал e.v. настојати да кроз текстове које објављује развија свест од једнакости и равноправности полова, као и да ће утицати на измену уврежених образаца и праксе која условљава стереотипе и предрасуде о родним улогама мушкараца и жена.
  • Што се тиче навода из притужбе да је Д.Р. дискриминисана и на основу рођења, политичког убеђења, те имовног и здравственог стања, Повереник за заштиту равноправности поново указује на праксу Европског суда за људска права који је заузео став да иако политичари имају право да штите своју репутацију, границе дозвољене критике, када су у питању политичари, знатно су шире него када су у питању они који се не баве политиком. Наиме, политичари неминовно и свесно излажу своје ставове и свој рад детаљном преиспитивању шире јавности, тако да морају показати већи степен толеранције на критике које им се упућују. Тако, у пресуди Европског суда у предмету Oberschlick против Аустрије из 1991. године[18] посебно је апострофирано да политичар који износи своје ставове може да очекује снажну реакцију јавности. Неопходно је напоменути да Европски суд за људска права тежи тумачењу члана 10. Европске Kонвенције за заштиту људских права и основних слобода на начин који пружа највећу заштиту политичком говору, односно, оном говору који се односи на институције државе, политику и политичаре, било локалне, националне или међународне[19]. Говор у јавном интересу такође ужива висок степен заштите. Стога државне власти морају имати врло убедљиве разлоге да би оправдали гушење критике на рачун државе или политичара.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из притужбе да је у тексту  информативног портала e.v. „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, Д.Р. дискриминисана и на основу места рођења тиме што је у тексту указано да она није рођена Вршчанка, те да због тога мрзи Вршац и нема право да коментарише ситуацију у овом граду. Затим, у притужби је наведено да је Д.Р дискриминисана на основу политичког уверења, јер се у овом тексту напомиње да она осећа мржњу према Вршцу и Вршчанима, јер је део „жуте камариле“. Даље, у притужби је наведено да је Д.Р. дискриминсана и на основу здравственог стања тиме што аутор текста напомиње да ће позвати директорку СПБП „Славољуб Бакаловић“ да анализира њено понашање и препоручи третман, док не буде касно, као и да Д.Р. има „неприродне фрустрације које су присутне на сваком заседању локалног парламента“. На крају, у притужби је истакнуто да је Д.Р. дискриминисана и на основу имовног стања тиме што је у тексту „Срамотан напад жуте компаније на портал e.v.” породица Р. означена као веома богата и сугерисано је да је финансијер опозиционих покрета и странака. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности истиче да је надлежност Повереника да утврђује повреду атидискриминационих прописа, те недостатак културе дијалога у политичком животу који се огледа у непримереним квалификацијама које су мотивисане обрачунавањем са политичким неистомишљеницима, иако представља озбиљан друштвени проблем, није у надлежности Повереника. Овакав став Повереника за заштиту равноправности базира се на пракси Европског суда за људска права и антидискримиунационим прописима, према којима се за постојање дисриминације тражи постојање узрочно-последичне везе између одређеног понашања/изјаве и личног својства лица за кога се тврди да је претрпело дискриминацију.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Текстовима „Зашто Д.Р. мрзи и вређа Вршац и Вршчане, Грожђебал…?”, и „Срамотан напад жуте компаније на портал e.v.”, објављеним 26. и 27. августа 2017. године на информативном порталу e.v, прекршене су одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује главном и одговорном уреднику информативног портала e.v. да:

5.1. Објави извињење Д.Р. на информативном порталу e.v. због дискриминације на основу пола, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

 

5.2. Убудуће не објављује прилоге којима се омаловажавају жене и подржавају предрасуде и друштвени обрасци засновани на стереотипним улогама полова, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условаљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на жене.

Потребно је да главни и одговорни уредник информативног портала e.v. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико главни и одговорни уредник информативног портала e.v. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Устав Републике Србије („Службени  гласник РС”, бр. 98/06)

[4] Члан 46. став 1. Устава Републике Србије

[5] Члан 46. став 2. Устава Републике Србије

[6] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[7] „Службени гласник РС”, број 104/09

[8] „Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 6/16 – др. закон

[9] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[10] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр. 22/09)

[11] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[12] Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[13] Surek v. Turkey, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[14] Animal defenders international v.The United Kingdom, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[15] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[16] Извештај доступан на: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[17] Истраживање „Жене у парламенту – само квота или стварни утицај “, Отворени парламент, Београд, 2014.

[18] Пресуда ЕСЉП бр.15975/90 од 26. априла 1995. године

[19] Пресуде ЕСЉП: Castells против Шпаније (1992); Incal против Турске (1998) и Ceylan protiv Tурске (1999)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење по притужби Т.Т. против информативног портала е.в. због дискриминације на основу пола у области јавног информисањаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-po-prituzbi-t-t-protiv-informativnog-portala-e-v-zbog-diskriminacije-na-osnovu-pola-u-oblasti-javnog-informisanja">
back to top