Мишљење по притужби Синдикат Н против Окружног затвора у Лесковцу дискриминације на основу пола и породичног статуса у области рада

бр. 07-00-440/2017-02      датум: 19.1.2017.

 

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео синдикат Окружног затвора у Лесковцу „Н“, против Окружног затвора у Лесковцу, због дискриминације на основу брачног и породичног статуса и пола. У притужби се наводи да З. П. није омогућено напредовање под једнаким условима као осталим запосленима, због коришћења породиљског одсустава, односно, одсуства са рада ради неге детета током 2014. године. Наиме, З. П. није уважено да има 3 узастопне оцене које омогућавају напредовање за један платни разред, због прекида у оцењивању током 2014. године, када је одсуствовала са рада због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. Окружни затвор у Лесковцу навео је да подноситељка притужбе нема услова за напредовање јер нема оцену за 2014. годину, с обзироим да те године није радила дуже од шест месеци. На тај начин нема две односно три узастопне године са одређеним оценама које су потребне за напредовање. У складу Уставом Републике Србије, прописима којима је регулисано напредовање државних службеника и антидискриминационим прописима зајемчена је посебна заштита мајке и детета и прописано је да породиљско и одсуство са рада ради неге детета не сме да буде сметња за напредовање државних службеника, нити сме да се на било који други начин негативно одражава на њихов положај и радноправни статус. У току поступка је утврђено да је Окружни затвор у Лесковцу, ставио у неједнак положај З. П. због њеног пола и породичног статуса, односно, није јој омогућио да напредује под једнаким условима као и други запослени, због одуства које је у вези са чињеницом рађања. Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да је у поступку одлучивања по захтеву З. П. за напредовање у виши платни разред Окружни затвор у Лесковцу неузимњем у обзир свих оцена државне службенице у годинама када је била оцењена, те неурачунавањем добијених оцена као узастопних у годинама у којима је била оцењена, због чињенице да за 2014. годину није оцењена због коришћења породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, прекршио одредбе чл. 6, 16. и 20. Закона о забрани дискриминације, а у вези члана 16. став 2. Закона о равноправности полова. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао препоруку Окружном затвору у Лесковцу да отклони последице дискриминаторног поступања тако што ће приликом одлучивања о напредовању З. П. узети у обзир оне године у којима је оцењена, не рачунајући годину у којој није оцењена због коришћења породиљског одсуства, односно, одуства са рада ради неге детета, као и да убудуће води рачуна да својим одлукама не крши антидискриминационе прописе.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности обратио се главни повереник синдиката „Н“ Н. С. уз сагласност З. П, притужбом против Окружног затвора у Лесковцу због дискриминације на основу пола и породичног статуса.
  • У притужби је, између осталог, наведно:
  • да је Окружни затвор у Лесковцу извршио дискриминацију државне службенице З. П. јер јој није омогућио да напредује у виши платни разред,
  • да се З. П. обратила управнику Окружног затвора са захтевом за напредовање у виши платни разред на основу оцена које је остварила у периоду од 2012. године до 2015. године,
  • да је 2012. године оцењена оценом – истиче се, 2013. године, оценом – добар, 2014. године није оцењена због породиљског одсуства, а 2015. године оцењена оценом – добар,
  • да су остале колеге са сличним или истим оценама напредовале, а да је њој то право ускраћено због прекида у оцењивању 2014. године, када се налазила на породиљском одсуству,
  • да се синдикат обраћа са молбом да овакво дискриминаторно поступање према З. П. престане, али и према другим колегиницама у сличној ситуацији, да се извршиоци казне а З. П. надокнади штета.
    • Уз притужбу, достављен је Захтев З. П. од 27. јуна 2016. године, Решење Окружног затвора у Лесковцу од 4. јула 2016. године, Жалба жалбеној комисији Владе Републике Србије, решења о оцењивању за 2012, 2013. и 2015. годину, решење Жалбене комисије Владе Републике Србије, решење од 30. децембра 2013. године, којим се З. П. признаје право на коришћење породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, обавештење о обуци у 2017. години, табелу пријављених кандидата за обуку у 2017. години међу којима је и З. П., допис Заштитника грађана упућен Синдикату „Н“ ОЗ Лесковац, дел. бр. 13-1-4325/16 од 28. септембра 2017. године.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и  чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење управника Окружног затвора у Лесковцу.
    • У изјашњењу Горана Петронијевића, управника Окружног затвора у Лесковцу, између осталог наведено је:
  • да је решењем управника Окружног затвора у Лесковцу бр. 121-2828/16-41 од 4. јула 2016. године одбијен захтев државне службенице З. П. за издавање решења о напредовању, као неоснован,
  • да је у свом захтеву од 27. јуна 2016. године, захтевала да јој се изда решење о напредовању због резултата рада у 2013, 2014. и 2015. години,
  • да запослена није оцењена током 2014. године због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета,
  • да је одредбом члана 82. став 2. Закона о државном службеницима[2] прописано да се не оцењују државни службеници који су у календарској години радили мање од шест месеци без обзира на разлог, као ни државни службеници који су засновали радни однос на одређено време,
  • да у складу са чланом 16. Закона о платама државних службеника и намештеника[3], државни службеник коме је две године узастопно одређена оцена „нарочито се истиче“ напредује за два платна разреда, за један платни разред напредује државни службеник коме је одређена оцена „истиче се“ или оцене „нарочито се истиче“ и „истиче се“, без обзира на њихов редослед, а за један платни разред напредује државни службеник коме је три године узастопно одређена оцена „добар“ или оцена „истиче се“ и „добар“, без обзира на њихов редослед. У складу са тим, З. П. није могла да напредује са две оцене „добар“.
  • да је З. П. изјавила жалбу Жалбеној комисији Владе, и да је решењем од 23. августа 2016. године, њена жалба одбијена и потврђено првостепено решење.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

 

  • Између страна у поступку нема спора о чињеницама. Неспорно је да је З. П. запослена на неодређено време у Окружном затвору у Лесковцу, да је током 2014. године користила породиљско одсуство, односно, одсуство са рада ради неге детета у периоду дужем од шест месеци и да из тог разлога није оцењена за годину. Такође, неспорно је да је поднела захтев за издавање решења о напредовању који је одбијен.

 

  • Из захтева З. П. од јуна 2016. године, утврђено је да је захтевала напредовање на основу остварених резултата и решења о оцењивању из 2013. 2014 и 2015. године.

 

  • Из решења Окружног затвора у Лесковцу од 4. јула 2016. године, утврђено је да је одбијен захтев З. П. поднет 27. јуна 2016. године.

 

  • Из жалбе упућене Жалбеној комисији Владе Републике Србије, од 4. јула 2016. године, утврђено је да је З. П. указала да је и 2012. године била оцењена оценом „истиче се“, и да у периоду од 2012. до 2015. године има 3 узастопне оцене које јој омогућавају напредовање и да прекид током 2014. године због материнства не може да се узима на њену штету.

 

  • Из решења Окружног затвора у Лесковцу од 26. фебруара 2016. године утврђено је да је З. П. за 2015. годину утврђена оцена „добар“.

 

  • Из решења Окружног затвора у Лесковцу од 27. фебруара 2014. године утврђено је да је З. П. за 2013. годину утврђена оцена „добар“.

 

  • Из решења Окружног затвора у Лесковцу од 25. фебруара 2013. године утврђено је да је З. П. за 2012. годину утврђена оцена „истиче се“.

 

  • Из решења Жалбене комисије Владе Републике Србије од 23. августа 2016. године, утврђено је да је комисија одбила жалбу З. П., на решење Окружног затвора. У образложењу решења наведено је да жалиља није оцењена за 2014. годину, и да не испуњава услове из члана 16. Закона о платама државних службеника и намештеника.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценио је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности установљен је Законом о забрани дискриминације[4] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. овог закона прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године[5] прописана је обавеза сваке чланице да усвоји мере како би обезбедила да материнство не буде извор дискриминације у области радних односа.

3.4. Уставом Републике Србије[6], одредбом члана 60. став 5. прописано је да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је одредбама члана 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом члана 21. Устава Републике Србије прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а одредбом члана 16. Устава држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. овог закона дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Даље, одредбама члана 20. прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Истим чланом је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола.

3.6. Законом о равноправности полова[8] прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 16. став 2. Закона о равноправности полова изричито је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усваршавање.

3.7. Закон о раду[9] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo, док је одредбама члана 20. став 1. тачка 4. овог закона дискриминација забрањена у односу на напредовање на послу.

3.8. Законом о државним службеницима[10] у члану 83. став 2. прописано је да се не оцењује државни службеник који у календарској години није радио дуже од шест месеци, а одредбама члана 88. између осталог прописано је да руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истиче“.

3.9. Законом о платама државних службеника и намештеника[11], одредбама члана 16. прописано је да државни службеник коме је две године узастопно одређена оцена „нарочито се истиче“ напредује за два платна разреда. За један платни разред напредује државни службеник коме је три године узастопно одређена оцена „добар“ или оцене „добар“ и „истиче се“, без обзира на њихов редослед.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у конкретном случају јесте утврђивање постојања евентуалне дискриминације у поступању према З. П. након повратка са одсуства са рада ради неге детета у погледу остваривања права на напредовање. Предмет анализе у овом поступку био је утврђивање евентуалне повреде антидискриминационих прописа, односно, да ли је околност да је З. П. била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, представљала одлучујући разлог због кога јој је одбијен захтев да напредује у виши платни разред.

3.11. Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења Окружног затвора у Лесковцу, у коме су дати разлози због којих З. П. није омогућено напредовање. У изјашњењу није оспорено да током 2014. године З. П. није оцењена управо због коришћења породиљског, односно, одсуства са рада ради неге детета. Окружни затвор у Лесковцу позива се на одредбе члана 83. Закона о државним службеницима у коме је прописано да се не оцењују државни службеници који су у календарској години радили мање од шест месеци, без обзира на разлог, а ту чињеницу доводи у везу са чланом 16. Закона о платама државних службеника, где се као услов за напредовање прописује да државни службеник две године узастопно буде оцењен оценом „нарочито се истиче“, или три године узастопно оценама „добар“ и „истиче се“, без обзира на редослед. Неспорно је да државна службеница није могла да буде оцењена током 2014. године, због одсуствовања у периоду који је дужи од шест месеци. Међутим, кључно питање, које је уједно и предмет конкретне анализе у поступку пред Повереником за заштиту равноправности, јесте да ли је то разлог који онемогућава подноситељку притужбе да напредује.

3.12. Повереник констатује да су и З. П. и Окружни затвор у Лесковцу сагласни у вези са свим чињеницама које су изнете односно у погледу прописа који су примењени на конкретну правну ситуацију државне службенице З. П.. Као што је већ наведено, неспорно је да државна службеница није била оцењена током 2014. године јер је одсуствовала са рада дуже од шест месеци. Међутим, поставља се питање да ли је то сметња за напредовање. Окружни затвор у Лесковцу применио је правну норму из члана 16. Закона о платама државних службеника и навео да З. П. нема три узастопне године у којима је оцењена оценом „добар“ или „истиче се“ и „добар“, да би могла да напредује. Такође је Окружни затвор у Лесковцу у образложењу решења навео да именована није оцењена у 2014. години због одсуства са рада због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. З. П. је поднела захтев за издавање решења о напредовању на основу оцењивања, а на основу издатих решења о оцењивању из 2013, 2014. и 2015. године. Наиме, оцена за 2012. годину је З. П. утврђена решењем Окружног затвора у Лесковцу, број: 11-658/2013-21 од 25. фебруара 2013. године; оцена за 2013. годину је З. П. утврђена решењем Окружног затвора у Лесковцу, број: 11-767/14-39 од 27. фебруара 2014. године и оцена за 2015. је утврђена решењем 11-822/16-06 од 26. фебрара 2016. године. Може се закључити да је Окружни затвор у Лесковцу у свом решењу заузео став да је неопходно да државни службеник буде оцењен у непрекинутом низу од две или три године у односу на годину у којој се одлучује о напредовању.

3.13. С тим у вези, у конкретном случају, питање је да ли чињеница да државна службеница није оцењена у години у којој одсуствује због рађања, може и сме бити разлог да се на њу не примене прописи о напредовању. Антидискриминациони прописи забрањују свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање засновано на личном својству, укључујући и пол и брачни и породични статус. Законом о равноправности полова у члану 16. изричито и недвосмислено је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усавршавање. Имајући у виду све наведено, сасвим је извесно да прописивањем услова за напредовање државних службеника, намера законодавца није била да дискриминише државне службенице које користе одсуство са рада ради неге детета, из чега јасно произлази да је једина правилна интерпретација те норме  да се приликом напредовања узимају у обзир  оцене државних службеница у низу оцена за године у којима су оцењене, не рачунајући годину у којој нису оцењене због одсуства у вези са порођајем и негом детета. Такође, Повереник истиче да је одредбама члана 66. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

3.14. Тумачење прописа који се односе на напредовање државних службеника на штету жена које користе породиљско односно одсуство са рада ради неге детета, прекида низ оцена и поништава претходно остварене резултате рада, дискриминаторно је и супротно је Уставу и духу закона. Поред тога, овакво тумачење прописа анулира оцене које су добијене на основу резултата рада и залагања на раду пре коришћења одсуства и доводи до тога да државне службенице по повратку са породиљског, односно, одсуства са рада ради неге детета не могу да напредују ни најмање наредне две године након повратка на рад.

3.15. Повереник за заштиту равноправности указује да у поступку који може резултирати променом у радноправном статусу жена које се налазе на породиљском, односно, одсуству са рада ради неге детета послодавац мора да обезбеди равноправан третман, као и да доноси одлуке које су засноване на објективним критеријумима, као што су стручна спрема, знање, радне способности и слично. У супротном, запосленим женама које се одлуче да роде дете, шаље се порука да им прети опасност да ће по повратку на рад на неки начин бити деградиране, без обзира на њихова постигнућа у послу и труд који су уложиле пре одласка на трудничко/породиљско боловање.

3.16. Повереник за заштиту равноправности је приликом утврђивања чињеничног стања имао нарочито у виду да је у жалби на решење Окружног затвора у Лесковцу којим је одбијен захтев З. П. за издавање решења о напредовању на основу оцењивања у виши платни разред као неоснован, навела  да је послодавац морао имати у виду да је тражила да напредује за један платни разред због три узастопне оцене, и то: за 2012. годину – „истиче се“, 2013. годину – „добар“, 2014. годину није оцењена, 2015. годину – „добар“. У жалби је такође навела да не разуме како чињеница да је постала мајка може бити ограничавајући фактор. Међутим другостепени орган није уважио ову чињеницу, нити је ове жалбене наводе посебно образложио.

3.17. Према мишљењу Министарства државне управе и локалне самоуправе[12] које је сагласно члану 80. Закона о државној управи надлежан орган за давање мишљења о примени одредаба како Закона о државним службеницима, тако и Закона о платама државних службеника и намештеника наведено је: „Узсатопне године представљају године у којима је државни службеник био оцењен, које могу бити везане за календарске године у случајевима када није било прекида у оцењивању или године које непосредно претходе или следе годину у којој државни службеник није био оцењен. У складу са наведеним, сматрамо да државни службеник који из законом наведених разлога није оцењен за одређену календарску годину не мора испочетка да започне циклус од две односно три године оцењивања (без прекида) да би напредовао у виши платни разред, јер се узастопност година цени у односу на године у којима је државни службеник био оцењен. Такође, године у којима је вреднован рад државног службеника у одређеним календарским годинама које претходе години у којој је био изузет од оцењивања не могу бити анулиране или да се не узму у обзир приликом напредовања због тога што државни сужбеник није био оцењен у једној календарској години. Наиме, мишљења смо да би наведено поступање представљало повреду права из радног односа, као и дискриминацију у односу на друге државне службенике јер због дужег одсуства које може бити из разлога породиљског одсуства, неге детета или дуже и теже болести и др. не може да искористи своје раније остварене оцене.“

3.18. Ценећи наводе из притужбе и изјашњења, као и изведене доказе, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да З. П., због одсуства са рада због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није имала једнак третман у односу на друге запослене у поступку у вези са њеним напредовањем у виши платни разред.

3.19. У погледу навода из притужбе који се односе на захтев за накнаду штете, за разлику у плати коју би З. П. примала по вишем платном разреду, са припадајућим каматама, указујемо на то да Повереник за заштиту равноправности нема овлашћења да одлучује о имовинско-правним захтевима, већ је овлашћен да у складу са чланом 39. Закона о забрани дискриминације по поднетој притужби и спроведеном поступку донесе мишљење о томе да ли је дошло до повреде одредаба овог закона и уколико нађе да је дошло до повреде права препоручи лицу против којег је притужба поднета начин отклањања повреде права.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку одлучивања по захтеву З. П. за напредовање у виши платни разред, Окружни затвор у Лесковцу није узео у обзир све оцене државне службенице у годинама када је била оцењена, и није рачунао добијене оцене као узастопне, због чињенице да за 2014. годину није оцењена због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, чиме су прекршене одредбе чл. 6, 16. и 20. Закона о забрани дискриминације, а у вези члана 16. став 2. Закона о равноправности полова.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Оружном затвору у Лесковцу:

5.1. Да отклони последице дискриминаторног поступања тако што ће приликом одлучивања о напредовању З. П. узети у обзир оне године у којима је оцењена, не рачунајући годину у којој није оцењена због коришћења породиљског одсуства, односно, одуства са рада ради неге детета.

5.2. Да убудуће води рачуна да својим одлукама не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Окружни затвор у Лесковцу обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Окружни затвор у Лесковцу не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] „Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09

[3] „Службени гласник РС“, бр. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10 и 99/14

[4] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1.

[5] Закон о потврђивању Конвенције Међународне организације рада бр. 183  о заштити материнства („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 1/10), члан 8. став 2.

[6]„Службени гласник РС“, број 98/06

[7]„Службени гласник РС“, број 22/09

[8] „Службени гласник  РС“, број 104/09

[9] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 54/09 32/13, 75/14, 13/17 (одлука Уставног суда), 113/17

[10] „Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 76/17 (одбијајућа одлука Уставног суда)

[11] „Службени гласник РС“, бр. 62/06, 63/06 – испр, 115/06 – испр, 101/07, 99/10, 108/13 и 99/14

[12] допис Заштитника грађана Синдикату „Н“ ОЗ у Лесковцу

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење по притужби Синдикат Н против Окружног затвора у Лесковцу дискриминације на основу пола и породичног статуса у области радаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-po-prituzbi-sindikat-n-protiv-okruznog-zatvora-u-leskovcu-diskriminacije-na-osnovu-pola-i-porodicnog-statusa-u-oblasti-rada">
back to top