Мишљење по притужби Ј. К. против ЈП Пошта Србије

бр. 07-00-464/2017-02  датум: 5. 2. 2018.

 

 

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Ј.К, поднете против ЈП „Пошта Србије”, Пошта 25101 Сомбор, због тога што објекат овог предузећа у улици Доситеја Обрадовића бр. 12 са улазом из улице Венац Степе Степановића 32 у Сомбору није приступачан особама са инвалидитетом. У току  поступка затражено је изјашњење од ЈП „Пошта Србије” и Регионалне радне јединице „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда”. У изјашњењима је између осталог наведено да на територији града Сомбора раде четири поште, да су сви објекти изграђени пре 40 година и да постоје грађевински и технички проблеми који онемогућавају да се ови обекти прилагоде особама са инвалидитетом. Такође, у изјашњењима је наведено да је у сарадњи са локалном самоуправом у Сомбору омогућено да особе са инвалидитетом преко опремљеног услужног центра у Сомбору користе услуге Поште 25107 Сомбор која се налази у Општини Сомбор, као и да се очекује отварање Поште 25103 у Месној заједници Гоге, а која ће имати решене техничке услове за приступ особама са инвалидитетом. Наведено је да ЈП „Пошта Србије“ максимално излази у сусрет особама са инвалидитетом како не би чекали на пружање услуга без обзира на гужву, као и да у поштама у којима није обезбеђен приступачност запослени излазе ван шалтерских просторија и директно пружају услуге особама са инвалидитетом. У току поступка је утврђено да је објекат поште у улици Доситеја Обрадовића неприступачан особама са инвалидитетом. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да објекат поште 25101 Сомбор у улици Доситеја Обрадовића са улазом из улице Венац Степе Степановића бр. 32 није приступачан особама са инвалидитетом, чиме су прекршене одредбе чл. 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама чл. 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, због чега  је ЈП „Пошта Србије” препоручено да предузме активности у циљу обезбеђивања приступачности објекта Поште 25101 Сомбор у улици Доситеја Обрадовића са улазом из улице Венац Степе Степановића бр. 32, као и да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације

 

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Ј. К. против ЈП „Пошта Србије“, Пошта 25101 Сомбор, због тога што објекат овог предузећа у улици Доситеја Обрадовића бр. 12 са улазом из улице Венац Степе Степановића 32 у Сомбору није приступачан особама са инвалидитетом.

1.2.  У притужби Ј. К. између осталог, наведено је:

– да приликом обавезног доласка у Пошту сваки пут мора да чека испред улаза, било да је лепо време, киша, снег или ветар, да би била услужена;

– да као особа која користи инвалидска колица није у могућности да уђе у зграду Поште, јер објекат нема обезбеђен прилаз за особе са инвалидитетом.

1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење  помоћника директора Регионалне радне јединице „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда”  за Подручну јединицу вишег ранга Сомбор, Р. Р.

1.4. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да на територији Града Сомбора раде четири поште: Пошта 25101 Сомбор, Пошта 25104 Сомбор, Пошта 25106 Сомбор и Пошта 25107 Сомбор;

– да су  сви објекти изграђени пре више од 40 година и да постоје технички и грађевински проблеми који онемогућавају да се ови објекти прилагоде особама са инвалидитетом;

– да уважавајући наведену околност у сарадњи са локалном самоуправом у Сомбору омогућено је да се особе са инвалидитетом преко опремљеног услужног центра у Сомбору користе са услугама Поште 25107 Сомбор која се налази у општини Сомбор. Путем покретне рампе омогућено је да особе са инвалидитетом директно дођу до Поште 25107 и користе услуге поште, на територији Града Сомбора у једној градској општини;

– да се ускоро очекује отварање нове Поште 25103 у Месној заједници Гоге која има решене техничке услове за приступ особама са инвалидитетом, чиме ће на територији Града Сомбора постојати две поштанске јединице које омогућавају непосредно пружање поштанских услуга особама са инвалидитетом;

– да  ЈП „Пошта Србије“, па тако и запослени у свим поштама максимално излазе у сусрет особама са инвалидитетом, тако да исте не морају да чекају (без обзира на гужву);

– да је особама са инвалидитетом омогућено да преко реда буду услужене тако што службеници поште у поштама код којих није обезбеђен приступ излазе ван  шалтерских просторија и директно врше услуге особама са инвалидитетом;

– да је на територији Града Сомбора ипак омогућено директно пружање поштанских услуга особама са инвалидитетом и уважавајући околност да се овим лицима максимално излази у сусрет у оним поштама где нема техничких могућности да се направе рампе или друга помагала сматрају да нема места дискриминацији.

1.5. На захтев Повереника за заштиту равноправности изјашњење је доставило и ЈП „ПОШТА СРБИЈЕ” Београд, с обзиром да Пошта Сомбор, као ни Подручна јединица вишег ранга Сомбор, која је надлежна за све поште у Западно бачком округу није правно лице.

1.6. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да Пошта Србије у потпуности поштује Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09-испр, 64/10-УС, 24/11, 121/2, 42/13-УС, 50/13-УС, 98/13-УС 132/17 и 145/14) за зграде и јавне и пословне намене, као и друге објекте за јавну употребу, односно пословнице;

– да су Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[2] прописани стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове за планирање, пројектовање и изградњу објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Приступачност у смислу тог правилника, обезбеђује се када  је то технички могуће, што се  односи и на реконструкцију и адаптацију помоћних објеката;

– да је објекат поште 25101 Сомбор у улици Доситеја Обрадовића бр. 12 са улазом из улице Венац Степе Степановића 32, у територијалној и функционалној надлежности Регионалне радне јединице „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда”, Подручна јединица „Сомбор”;

– да је објекат изграђен пре више од 40 година и није био предмет инвестиционог одржавања, односно реконструкције, адаптације или доградње од ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, у ком случају би се у складу са законом обезбедила приступачност тог објекта особама са инвалидитетом;

– да је у конкретном случају Регионална радна јединица „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда”, Подручна јединица „Сомбор”, дописом број 2017-187637/3 од 25. јануара 2018. године, обавестила К. Ј. да се пошта 25107 Сомбор налази у објекту Општине Сомбор, у њеној непосредној близини, у којој је омогућен прилаз особама са инвалидитетом и где може несметано да користи услуге Поште Србије;

– да не постоји намера да се на било који начин угрозе  права К. Ј. из Сомбора и изврши дискриминација по основу инвалидитета, већ је именована обавештена од стране огранка Поште Србије да до постављања рампе за особе са инвалидитетом на објекту поште 25101 Сомбор може несметано користити услуге у пошти 25107 Сомбор, у објекту Општине Сомбор, у непосредној близини, где је омогућен прилаз особама са инвалидитетом;

– да Пошта Србије сваке године, па тако и 2018. године, након добијања сагласности Владе Републике Србије на годишњи програм пословања, доноси годишње планове набавке којима се опредељују појединачне јавне набавке и конкретна финансијска средства, између осталог, и за набавке рампи за особе са инвалидитетом;

– да реализација тих набавки зависи искључиво од исхода спроведених поступака јавних набавки, који су у протеклој години резултирали делимичном доделом о јавној набавци, будући да је из законских разлога било и обуставе поступака;

– да је готово истоветна ситуација била и у ранијем периоду, што је од утицаја  на објективну немогућност испуњена динамике у обиму у којем постоји стварна потреба Поште Србије за постављањем рампи за особе са инвалидитетом на објектима који су део јединствене поштанске мреже коју чини преко 1.700 пословница на целокупној територији Републике Србије;

– да будући да постоји потреба да се и на објекту поште 25101 Сомбор постави рампа за особе са инвалидитетом, то ће се могућност и испуњеност прописаних техничких услова за постављење рампе за особе са инвалидитетом разматрати на приоритетној основи, уз имплементацију и тог објекта у планове набавки, уколико  се утврди испуњеност техничких услова;

– да службеници Поште Србије, у свим поштама максимално  излазе у сусрет особама са инвалидитетом и да се по уобичајеној пракси исте услужују приоритетно како не би чекале у реду, док се у поштама где из техничких разлога није омогућен прилаз особама са инвалидитетом директно пружају услуге ван пословних просторија пословница, о чему и сама К. Ј.  сведочи у својој притужби;

– да се у Пошти Србије  предузимају се потребне активности да се у складу са законском регулативом која регулише ову област, поставе рампе за особе са инвалидитетом и на другим објектима Поште Србије где се утврди испуњеност техничких услова и на тај начин корисницима услуга – особама са инвалидитетом омогући несметано функционисање и пружање услуга под једнаким условима као и осталим грађанима Републике Србије.

1.7. Уз изјашњење је достављен допис број 2017-187637/3 од 25. јануара 2018. године, Регионалне радне јединица „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда”, Подручна јединица „Сомбор”, којим се К. Ј. обавештава да услуге ЈП „Поште Србије” може директно да користи у пошти 25107 Сомбор, која се налази у згради Општине Сомбор и која је удаљена 300 метара од Поште 25101, где лица са инвалидитетом могу преко приступне рампе или преко лифта, непосредно да користе услуге Поште Србије

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у наводе притужбе и изјашњења, неспорно је да објекат Поште 25101 Сомбор у улици Доситеја Обрадовића бр.12 са улазом из улице Венац Степе Степановића 32, у Сомбору није приступачан особама са инвалидитетом.
  • Увидом у допис број 2017-187637/3 од 25. јануара 2018. године, који је Регионална радна јединица „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда”, Подручна јединица „Сомбор”, упутила подноситељки притужбе утврђено је да је подноситељка притужбе информисана да Пошта 25101 Сомбор нема техничких услова да омогући приступ особама са инвалидитетом. Наводи се да је било покушаја да се нађу техничка решења и превазиђе проблем, али да је реч о старој градњи која није предвиђала техничка решења која би погодовала особама са инвалидитетом. Због наведеног, а у сарадњи са локалном самоуправом, особама са инвалидитетом је омогућено да услуге Поште користе у Пошти 25107 Сомбор која се налази у згради Општине Сомбор, која је удаљена 300 метара од Поште 25101 Сомбор. Такође, поред наведеног, подноситељка притужбе је обавештена  да се ускоро планира и отварање  нове Поште 25103 Сомбор у МЗ Гоге, код које су предвиђени техничка решења за особе са инвалидитетом. Наведено је да настоје да са посебном пажњом поступају према лицима која због свог здравственог стања имају приоритет, као и да ће подноситељки притужбе услуге пружити и у Пошти 25101 Сомбор, преко реда,  да ће службеници изаћи у сусрет и ван шалтерских просторија  и пружити услугу без потребе да подноситељка чека испред поште.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[3]
  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[4], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[5]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности[6].
  • У Општем коментару број 2 (2014) Комитет за права особа са инвалидитетом истиче да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Овакав приступ проистиче из идеје забране дискриминације. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима[7] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације[8] (члан 5 ф).
  • Повереник за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије[9] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[10].
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
  • Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[11], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
  • Законом о планирању и изградњи[12] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају се пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
  • Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[13] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају поште. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду предмет притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ЈП „Пошта Србије”, Пошта 25101 Сомбор, необезбеђивањем приступачног улаза у објекат Поште 25101 Сомбор, у улици Доситеја Обрадовића бр.12 са улазом из улице Венац Степе Степановића бр. 32, у Сомбору, дискриминисала особе са инвалидитетом.
  • Анализа навода притужбе и изјашњења показује да је међу странама неспорно да улаз у објекат Поште 25101 Сомбор у улици Доситеја Обрадовића бр.12 са улазом из  улице Венац Степе Степановића 32 није приступачан особама са инвалидитетом, што наводи изјашњења јасно потврђују. У изјашњењу помоћника директора Регионалне радне јединице „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда” наведено је да на територији Града Сомбора раде четири поште од којих је само једна приступачне особама са инвалидитетом и то Пошта 25107 Сомбор која се налази у Општини Сомбор, а да се очекује отварање нове Поште 25103 у МЗ Гоге која ће имати решене техничке услове за приступ особама са инвалидитетом. Такође, у изјашњењу ЈП „Пошта Србије” наведено је да је објекат поште у улици Доситеја Обрадовића, са улазом из улице Венац Степе Степановића 32, изграђен пре више од 40 година и да није био предмет инвестиционог одржавања, односно реконструкције, адаптацији или доградње од ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, у ком случају би се у складу са законом обезбедила приступачност и тог објекта особама са инвалидитетом. Дописом Регионалне радне јединице „Суботица, Зрењанин, Сомбор, Кикинда” Подручна јединица „Сомбор”, број: 2017-187637/3 од 25. јануара 2018. године подноситељка притужбе обавештена је о могућности да поштанске услуге може директно користити у Пошти 25107 Сомбор која се налази  у згради Општине Сомбор.
  • Повереник за заштиту равноправности констатује да је међународним и домаћим правним актима прописана обавеза обезбеђивања приступачности физичког окружења особама са инвалидитетом равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Законом о планирању и изградњи[14] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају се пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Повереник за заштиту равноправности указује да иако је објекат поште у улици Доситеја Обрадовића са улазом из улице Венац Степе Степановића 32, изграђен пре више од 40 година, тј. пре доношења прописа којима се одређује обавеза приступачности  за све објекте у јавној употреби, власник односно корисник објекта је био у обавези  да након усвајања ових прописа предузме све потребне мере како би обезбедили да објекат буде приступачан особама са инвалидитетом.
  • Повереник за заштиту равноправности анализирао је и наводе из изјашњења да Пошта Србије сваке године, па тако и 2018. године, након добијања сагласности Владе Републике Србије на годишњи програм пословања доноси годишње планове набавки којима се опредељују појединачне јавне набавке и конкретна финансијска средства, између осталог и за набавку рампи за особе са инвалидитетом. Реализација набавки  зависи од исхода спроведених јавних поступака, који су у протеклој години резултирали делимичном доделом уговора о јавној  набавци, будући да је из законских разлога било обуставе поступака, а што је од утицаја на објективну немогућност испуњења динамике у обиму у којем постоји потреба Поште Србије за постављањем рампи за особе са  инвалидитетом на објектима који су део јединствене поштанске мреже на територији Републике Србије. Међутим, Повереник за заштиту равноправности констатује да у изјашњењима нису достављени докази који показују да је пошта, пре захтева Повереника да се изјасни на притужбу Ј. К. предузела било какве мере да обезебеди приступачност објекта Поште 25101 Сомбор, у улици Доситеја Обрадовића са улазом из улице Венац Степе Степановића 32. У изјашњењу је наведено да ће ЈП „Пошта Србије“, размотрити на приоритетној основи могућност и испуњеност техничких услова за постављање рампе на наведеном објекту, уз имплементацију тог објекта у планове набавки.
  • Даље, у изјашњењима је наведено да ЈП „Пошта Србије” и запослени у свим поштама максимално излазе у сусрет особама са инвалидитетом тако да не морају да чекају (без обзира на гужву), те да је особама са инвалидитетом омогућено да преко реда  буду услужене, тако  што службеници поште у поштама код којих није обезбеђен приступ излазе ван шалтерских просторија и директно пружају услуге особама са инвалидитетом. Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом, јер омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. У конкретном случају, немогућност приступа објекту поште онемогућава особу са инвалидитетом да самостално користи услуге и оствари своја загарантована права. Наиме, пропуштање да се обезбеди приступачност објекта доводи до последице да је одређеној групи  лица која не могу да савладају физичке баријере онемогућено да користе услуге под једнаким условима и равноправно са другим грађанима и грађанкама.
  • Повереник за заштиту равноправности поздравља све напоре које је ЈП „Пошта Србије” до сада уложила како би обезбедила приступачност објеката Поште на територији Града Сомбора. Међутим, Повереник за заштиту равноправности указује да је потребно да сви објекти поште, па и објекат Поште 25101 Сомбор у улици Венац Степе Степановића 32, буду приступачни свим грађанима и грађанкама.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Објекат Поште 25101 Сомбор у улици Доситеја Обрадовића са улазом из улице Венац Степе Степановића бр. 32 није приступачан особама са инвалидитетом, чиме су прекршене одредбе чл. 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са  одредбама чл. 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује ЈП „Пошта Србије”:

5.1. Да предузме активности у циљу обезбеђивања приступачности објекта Поште 25101 Сомбор у улици Доситеја Обрадовића са улазом из улице Венац Степе Степановића бр. 32;

5.2. Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да ЈП „Пошта Србије” обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ЈП „Пошта Србије” не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] „Службени гласник РС”, број 22/15

[3] члан 33. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[5] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[6] члан. 9. ст. 1 и 2. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈ –Међународни уговори”, број 7/71

[8] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ”, број 31/67

[9] „Службени гласник РС”, број  98/06

[10] Устав Републике Србије, члан  21.

[11] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[12] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14

[13] „Службени гласник РС“, број  22/15

[14] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење по притужби Ј. К. против ЈП Пошта Србије Download


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-po-prituzbi-j-k-protiv-jp-posta-srbije-cir">
back to top