бр. 110-00-1/2016-04    датум: 18.01.2016.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности, Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

o Предлогу уредбе о Шифарнику радних места

Дописом број: 110-00-00204/2015-17 од 11. јануара 2016. године, Министарство  државне управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: МДУЛС) затражило је мишљење Повереника за заштиту равноправности о Предлогу уредбе о Шифарнику радних места (у даљем тексту: Предлог уредбе). Поступајући по захтеву министарства, дајемо мишљење на поједине одредбе Предлога уредбе, које су релевантна са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

У допису МДУЛС наведено је да је Шифарник радних места у јавном сектору технички документ који је израђен на основу Нацрта каталога радних места и звања у јавном сектору, који је још увек у изради. Такође је наведено да је Шифарник радних места у јавном сектору подложан променама у складу са изменама релевантне законске регулативе. Имајући у виду наведено, сматрамо да Предлог уредбе, као ни Шифарник који је саставни део ове уредбе, нису још увек подобни за разматрање јер акти који треба да претходе уредби нису коначни, односно, подложни су променама, што потврђује и чињеница да је на интернет страници МДУЛС отворен позив за јавне консултације, достављање коментара, предлога и сугестија до 25. јануара 2016. године.

Међутим, у циљу доприноса ефикасном наставку рада на унапређењу овог акта, истичемо и неке појединачне примедбе:

1. Повереник за заштиту равноправности поново указује да приликом израде Шифарника звања и радних места у јавном сектору, као ни у Нацрту закона о систему плата запослених у јавном сектору, нису у потпуности препознати независни органи и нису уважене њихове специфичности у правном систему, као ни специфичност послова који се обављају у овим органима. Примера ради, поступак који се води пред Повереником у складу са Законом о забрани дискриминације, веома је специфичан и сложен, с обзиром на висок ниво заштите Уставом прописаног права на слободу од дискриминације. Повереник за заштиту равноправности има активну процесну легитимацију у парницама за заштиту од дискриминације, у којима је странка у функционалном смислу. Сама чињеница да је у првом степену надлежан Виши суд и да је ревизија увек дозвољена говори о значају права које се штити, али и потребном високом нивоу специфичних стручних знања, која подразумевају познавање домаћих и међународних прописа из области заштите људских права и слобода. Поред тога, у Стручној служби се обављају и други послови из надлежности Повереника који су различити од послова који се обављају у другим државним органима (нпр. запослени у Стручној служби Повереника држе семинаре на којима едукују релевантне друштвене актера из области сузбијања дискриминације и заштите равноправности, раде на имплементацији међународних и националних стандарда у области заштите од дискриминације, као и на сузбијању предрасуда, стереотипа и дискриминаторних ставова у друштву и сл).

2. Надаље, треба указати да је Законом о регистру запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корисника јавних средстава прописано да се Шифарник, на основу којег се уносе подаци у Регистар радних места запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корисника јавних средстава, утврђује актом Владе на предлог министарства надлежног за послове државне управе. Имајући ово у виду, нејасно је зашто Шифарник не обухвата сва радна места у складу са одредбама члана 3. овог закона и у складу са својим називом, као и зашто обухвата звања мимо одредаба овог закона, односно мимо законског овлашћења. У називу уредбе коришћен је термин Шифарник радних места, док је у прилогу Предлога уредбе достављен Шифарник звања и радних места у јавном сектору. Како није реч о терминолошкој неусклађености, потребно је још једном размотрити предмет Предлога уредбе односно Шифарника, који чини њен саставни део.

3. У делу Шифарника којим су утврђене шифре положаја у другим државним органима, уместо положаја наведена су конкретна радна места која су везана за постојећу организацију. Указујемо да је ово посебно спорно са аспекта Повереника за заштиту равноправности, као и других независних државних органа на чију систематизацију сагласност даје Народна скупштина а не Влада Републике Србије. Ако би радно место службеника на положају било на овај начин утврђено уредбом, то би значило да Влада мора да мења уредбу након сваке измене правилника о организацији и систематизацији радних места независних државних органа на који Народна скупштина даје сагласност. У том смислу, неопходно је да се код Повереника за заштиту равноправности утврде само шифре за положаје који су утврђени Одлуком о образовању и раду Стручне службе Повереника за заштиту равноправности и то: Помоћник повереника за заштиту равноправности и Шеф кабинета Повереника за заштиту равноправности. Треба указати и да је одредбом члана 32. ст. 3. и 4. Закона о забрани дискриминације прописано да Повереник за заштиту равноправности има три помоћника, који руководе заокруженом облашћу рада у складу са актом о организацији и систематизацији послова, односно, да законом нису успостављени сектори и да је на поверенику да одлучи којим заокруженим областима рада ће помоћници руководити.

4. На крају, указујемо и да је потребно терминолошко усклађивање Предлога уредбе са законом на основу којег се уредба доноси, како би се избегле нејасноће и обезбедила правна сигурност у правном систему Републике Србије.

С поштовањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Мишљење o Предлогу уредбе о Шифарнику радних места