40-21 Утврђено дискриминаторно поступање по основу инвалидитета

бр. 07-00-31/2020-02  датум: 8.3.2021.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА из …, поднете против Јавног предузећа ББ, Јавног предузећа ВВ и Општине ГГ због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да објекат у ул. … бр. … у …, који је у власништву Општине ГГ, а који користе јавна предузећа неприступачан особама са инвалидитетом. У току поступка је утврђено да је Скупштина општине ГГ донела Одлуку бр. … о преносу непокретних ствари у јавној својини на коришћење Јавном предузећу ВВ. Имајући у виду наведено, као и да је у увидом у Катастар непокретности утврђено да је Општина ГГ уписана као власник објекта, а Јавно предузеће ВВ као корисник објекта, Повереник је затражио изјашњење од председника Општине ГГ, као и од Јавног предузећа ВВ. У изјашњењу председника Општине ГГ наведено је да се улаз у објекат у ул. …бр. …, који користи Јавно предузеће ВВ налази у готово истој равни са тротоаром, „са евентуалном висинском разликом од 15 центиметара између тротоара и самог улаза у просторије објекта“, да се рад са странкама у Јавном предузећу ВВ врши у приземљу објекта, те да је тај део објекта најближи улици и да до њега није тешко доћи, да тренутно не постоји рампа за премошћавање висинских препрека нити обележеног паркинг места за особе са инвалидитетом, али да ће се Општина ГГ, као оснивач Јавног предузећа ВВ, додатно постарати и дати предлоге Јавном предузећу ВВ за предузимање свих неопходних мера како би се објекат, у потпуности учинио приступачним особама са инвалидитетом. У изјашњењу Јавног предузећа ВВ, наведено је да је ово предузеће, након пријема притужбе на изјашњење, предузело мере како би се спорни објекат учинио приступачним особама са инвалидитетом, тако што је накнадно обележено паркинг место за особе са инвалидитетом, на видном месту обележен назив предузећа на објекту, као и да је омогућен неометан улаз, без икаквих препрека у приземље објекта, где је омогућен рад са странкама на шалтеру. Повереник је затражио од подносиоца притужбе да се изјасни да ли остаје при поднетој притужби. Подносилац притужбе је обавестио Повереника да остаје при поднетој притужби јер врата нису довољно широка да би особе са инвалидитетом са инвалидским колицима могле да уђу у објекат јавног предузећа, као и „да се степеник налази испред врата а када се врата отворе налази се још један степеник и нема довољно места у објекту да би  особе са инвалидитетом могле да окрену инвалидска колица“. У прилогу дописа подносилац притужбе је доставио фотографију улаза на којој се уочава да се на улазу у објекат налази степеник висине око 15 цм. Приликом анализе предмета Повереник је имао у виду правило о прерасподели терета доказивања. Према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Повереник похваљује напоре Општине и Јавног предузећа да објекат учине приступачним особама са инвалидитетом, међутим имајући у виду правила о прерасподели терета доказивања, односно да Општина и Јавно предузеће нису доставили доказе да је објекат приступачан у складу са прописаним стандардима приступачност Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је у конкретном случају дошло до повреде одредаба члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Повереник је препоручио Општини ГГ, као власнику објекта и Јавном предузећу ВВ, као кориснику објекта, да предузму све потребне мере у циљу обезбеђивања приступачности услуга овог предузећа особама са инвалидитетом која за кретање користе колица.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА из …, поднету против Јавног комуналног предузећа ББ (у даљем тексту: ЈКП ББ), због дискриминације по основу инвалидитета.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да ЈКП ББ, није обезбедила несметан приступ објекту особама са инвалидитетом, на адреси у ул. … бр. …, …;
  • да се у просторије ЈКП ББ може ући само коришћењем степеница које представљају трајну несавладиву архитектонску препреку за особе које се крећу уз помоћ колица;
  • да није видном таблом обележен сам објекат, као и да не постоји обележено паркинг место за особе са инвалидитетом;
  • да ЈКП ББ нема законског заступника нити запослено лице, коме би се могла поднети притужба на рад овог јавног предузећа.
    • Повереник за заштиту равноправности је, након подношења притужбе, првобитно упутио захтев за изјашњење на наводе из притужбе ЈКП ББ из …, међутим пошиљка је враћена Поверенику, са назнаком достављача да „субјект не постоји више“. Након тога, Повереник за заштиту равноправности је, увидом у Одлуку Скупштине општине ГГ бр. 020-778/14-01 од 7.11.2014. године о преносу непокретних ствари у јавној својини на коришћење Јавном предузећу ВВ[1], утврдио да је  спорни објекат у ул. … бр. … у …, предат Јавном предузећу ВВ (у даљем тексту: ЈП ВВ) на коришћење, у циљу пружања комуналних услуга.
    • Сагласно наведеном, Повереник за заштиту равноправности, упутио је допис подносиоцу притужбе, са захтевом да притужбу допуни, односно прецизира у погледу лица против којег подноси притужбу.
    • Подносилац притужбе је 20.3.2020. године, своју притужбу допунио, тако што је навео да притужбу проширује на ЈП ВВ, као и на Општину ГГ, као власника спорног објекта и оснивача наведеног јавног предузећа.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[2], па је од председника Општине ГГ, ЂЂ и директора ЈП ВВ, ДД, затражено да се изјасне о наводима из притужбе и допуне притужбе.
    • У изјашњењу председника Општине ГГ, између осталог, наведено је:
  • да је улаз у објекат у ул. … бр. …, који користи ЈП ВВ налази у готово истој равни са тротоаром и да је веома фреквентан, „са евентуалном висинском разликом од 15 центиметара између тротоара и самог улаза у просторије објекта“;
  • да се рад са странкама у ЈП ВВ врши у приземљу објекта, где се налази шалтерска служба, те да је тај део објекта најближи улици и да до њега није тешко доћи, чак ни особама са инвалидитетом, будући да се налази одмах после улазних врата објекта;
  • да је остатак пословног простора ЈП ВВ, мимо шалтерске службе, где се обавља рад са странкама, одвојен са неколико степеника, али да се у том делу објекта не одвија никакав рад са странкама;
  • да тренутно не постоји рампа за премошћавање висинских препрека нити обележеног паркинг места за особе са инвалидитетом, али да ће се Општина ГГ, као оснивач ЈП ВВ, додатно постарати и дати предлоге ЈП ВВ за предузимање свих неопходних мера како би се објекат у ул. … бр. …, …, у потпуности учинио приступачним особама са инвалидитетом;
    • У изјашњењу ДД, директора ЈП ВВ, између осталог, наведено је:
  • да су све примедбе подносиоца притужбе уважене, као и да су наведене препреке које чине објекат у ул. … бр. … у …, неприступачним за особе са инвалидитетом отклоњене, тако што је омогућен несметан улаз особама са инвалидитетом до просторија рачуноводства, које се налази у приземљу објекта, где се такође налази шалтер служба и рад са странкама;
  • да је на спољном делу објекта јасно постављен назив ЈП ВВ;
  • да је обележено паркинг место за особе са инвалидитетом непосредно испред улаза у објекат;

Уз изјашњење, достављене су фотографије, у прилог изнетим наводима

  • Имајући у виду наводе из достављених изјашњења, Повереник се обратио подносиоцу притужбе са захтевом да се изјасни да ли остаје при поднетој притужби.
  • Подносилац притужбе је обавестио Повереника да остаје при поднетој притужби јер врата на улазу у објекат нису довољно широка да би особе са инвалидитетом које за кретање користе колица, могле да уђу у објекат јавног предузећа, као и „да се степеник налази испред врата а када се врата отворе налази се још један степеник и нема довољно места у објекту да би особе са инвалидитетом могле да окрену инвалидска колица“.

У прилогу дописа, подносилац притужбе је доставио фотографију улаза на којој се уочава да се на главном улазу у објекат налази степеник висине висине око 15 цм.

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
    • Увидом у податке Катастара непокретонсти, утврђено је да се објекат у ул. … бр. … у … налази у јавној својини чији је ималац права Општина ГГ, док је ЈП ВВ ималац права коришћења на наведеном објекту, док је начин коришћења објекта дефинисан као „пословни простор комуналних делатности“
    • Увидом у одредбе члана 2. Одлуке Скупштине Општине ГГ бр. 020-778/14-01 од 7.11.2014. године о преносу непокретних ствари у јавној својини на коришћење Јавном предузећу ВВ[3], утврђено је  да се одређене непокретности, међу којима се  налази и објекат у ул. … бр. … у …, изузимају од ЈКП ББ и предају Јавном предузећу ВВ на коришћење, а у циљу пружања комуналних услуга.
    • Узимајући у обзир наводе из притужбе и изјашњења, утврђено је да међу странкама није спорно да објекат у ул. … бр. …, …, у тренутку подношења притужбе није био приступачан за особе са инвалидитетом.
    • Увидом у фотографије које су достављене уз изјашњење директора ЈП ВВ, утврђено је да је испред улаза у објекат у ул. … бр. … у … обележено паркинг место за особе са инвалидитетом, да је видљиво истакнут назив јавног предузећа, да се испред главног улаза налази степеник, док је бочни улаз у равни са тротоаром
  2. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе, допуне притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

 

Правни оквир  

  • Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[4]

 

  • Устав Републике Србије[5] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[6], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[7]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности[8].
  • У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима[9] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације[10] (члан 5 ф).
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
  • Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[11], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби.  Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
  • Законом о планирању и изградњи[12] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
  • Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[13] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају, између осталог и објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и пословни објекти. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге). Одредбама члана 17. овог правилника, између оталог, прописане су димензије ширине улазних врата, неопходне за несметан пролаз особа са инвалидитетом, које се крећу уз помоћ колица, док је чланом 18. став 2. прописано да подови у стамбеним и другим просторијама не могу имати висинске разлике нити друге препреке (прагове), а ако их имају оне не могу бити више од 2 центиметра и морају бити заобљених ивица.
  • Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа
  • Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је објекат у ул. … бр. … у …, чији је власник Општина ГГ, а корисник ЈП ВВ, приступачан особама са инвалидитетом у складу са стандардима приступачности.
  • Међу странама у поступку, није спорно да објекат у ул. … бр. … у … није био приступачан особама са инвалидитетом у тренутку подношења притужбе. Међутим, у изјашњењу се наводи да су, након примљене притужбе, предузете одређене конкретне радње ради обезбеђивања приступачности.
  • Повереник указује да је за анализу у конкретном предмету битно посебно правило о терету доказивања, прописано чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога се подноси притужба извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказвања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета.

 

  • С тим у вези, директор ЈП ВВ, у свом изјашњењу, доставио је фотографије, као доказ предузетих мера ради обезбеђења приступачности спорног објекта особама са инвалидитетом. Повереник похваљује настојање овог Јавног предузећа да без одлагања предузме мере ради обезбеђивања приступачности, међутим истовремено указује да у складу са правилима о прерасподели терета доказивања није доказано да је у потпуности обезбеђен несметан приступ особама са инвалидитетом, односно да је објекат који користи ЈП ВВ, приступачан особама са инвалидитетом која за кретање користе колица. Наиме, увидом у фотографије не може се утврдити да ли објекат у ул. … бр. …, укључујући споредни улаз у објекат за пријем странака у приземљу где се налази шалтер сала за рад са странкама у потпуности испуњава све техничке стандарде и елементе приступачности, који су дефинисани Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

 

  • Такође, увидом у предметне фотографије, Повереник за заштиту равноправности може констатовати да, иако се споредни улаз за пријем странака налази у истој равни са тротоаром, нема доказа да је особама која за кретање користе колица, омогућено да приступе тротоару на којем се налази спорни објекат, са улице, односно да не постоје висинске баријере између улице и тротоара, или да су, уколико постоје, на одређени начин отклоњене или премошћене.

 

  • Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности похваљује напоре Општине ГГ и ЈП ВВ да, предузимањем одређених радњи, учини објекат у ул. … бр. … у … приступачним за особе са инвалидитетом. Међутим, како није доказано да је предметни објекат, након предузетих радњи у потпуности приступачан за особе са инвалидитетом која за кретање користе колица, односно да нису у потпуности отклоњене све препреке и баријере за несметан приступ објекту, Повереник указује да уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. Самим тим, наведеној категорији лица је онемогућено да користе услуге ЈП ВВ под једнаким условима и равноправно са другим грађанима и грађанкама.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

Објекат у ул. … бр. … у …, није приступачан за особаме са инвалидитетом, чиме су прекршене одредбе члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Општини ГГ и ЈП ВВ:

  • Да предузму све потребне мере у циљу обезбеђивања приступачности услуга ЈП ВВ особама са инвалидитетом која за кретање користе колица
  • Да воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крше законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Општина ГГ, као власник објекта у ул. … бр. … у … и ЈП ВВ, као корисник наведеног објекта, обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Општина ГГ и ЈП ВВ не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Сл. гласник општине ГГ“, бр. 14/14

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09

[3] „Сл. гласник Општине ГГ“, бр. 14/14

 

[4] члан 33. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[6] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[7] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[8] члан. 9. ст. 1 и 2. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[9] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈˮ, број 7/71)

[10] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)

[11] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[12] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14

[13] „Службени гласник РС“, број  22/15

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon40-21 Утврђено дискриминаторно поступање по основу инвалидитета Download


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top