Starosno doba kao osnov diskriminacije jedno je od najčešćih ličnih svojstava zbog kojeg nam se građani pritužuju, a u proteklih pet godina taj osnov bio je drugi po učestalosti. Polovina tih pritužbi odnosila se na diskriminaciju dece i mladih, najčešće u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja, zdravstvene zaštite i socijalno-porodične zaštite, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na konferenciji  „Preporuke za unapređenje položaja mladih iz ranjivih grupa  u Srbiji“

Diskriminacija na osnovu starosnog doba posebno je izražena u oblasti rada i zapošljavanja. S jedne strane, već nekoliko decenija suočeni smo sa problemom odliva mladih što zahteva odlučne mere u sistemima obrazovanja, zapošljavanja, rešavanja stambenih pitanja, podrške porodici i deci. S druge, tržište rada nije naročito naklonjeno mladima, jer kao što ne pruža šansu starijima, videći ih kao nekorisne i nedovoljno osposobljene za savremeno, digitalno doba, tako i mladima ne daje mogućnost da se pokažu, zamerajući im nedostatak radnog iskustva, istakla je Janković.

Institucija Poverenika uputila je više preporuka i inicijativa nadležnima predlažući mere potrebne da se mladima obezebedi ravnopravan položaj na tržištu rada i unaprede mogućnosti za njihovo zapošljavanje. Potrebno je okrenuti se i sistemu vrednosti koje mladi navode kao važan – pre svega na rad gledati kao na vrednost, obezbediti napredovanje na osnovu rezultata rada, povoljne uslove rada, pravičnu zaradu i jednaku naknadu za rad iste vrednosti, poručila je poverenica.