del.br. 160/2010 datum: 23.12.2010.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije (čl. 33. st. 1. t. 6. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. Glasnik RS„ br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti
UPOZORAVA JAVNOST
na tipičnu i čestu diskriminaciju žena u medijima
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti upozorava da je predstavljanje žena u medijima veoma često neprimereno i predstavlja flagrantno kršenje obaveze medija da poštuju i štite ljudsko dostojanstvo i ravnopravnost polova i u direktnoj je suprotnosti sa njihovom obavezom da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu i preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse koji podržavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju žena.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti upozorava javnost na nedospustivost diskriminatornog predstavljanja žena u medijima i poziva medije da poštuju zakonske propise i profesionalne standarde i doprinosu generalnom napretku žena, promovišući rodnu ravnopravnost, jednake mogućnosti i partnerske odnose između muškaraca i žena, kako u sferi javne politike, tako i u vezi privatnih stavova i ponašanja.
Obrazloženje
Povodom teksta objavljenog u dnevnom listu „Kurir” 2. decembra 2010. godine, pod naslovom „Snežo, imaš najbolji batak”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak kako bi utvrdila način na koji su žene predstavljene u medijima.
Neposrednim uvidom u domaće štampane medije i analizom rezultata istraživanja vršenih u okviru državnih organa i organizacija civilnog društva, utvrđeno je da se mnogi mediji vode senzacionalizmom i žene uglavnom prikazuju kao objekte želje i/ili objekte za gledanje. Česti su nasilni, ponižavajući ili pornografski medijski sadržaji, koji imaju veoma veoma negativan uticaj na žene i njihovo učešće u društvu. Prikazi kojima se ojačavaju tradicionalne ženske uloge takođe su vrlo ograničavajući. Tzv. “ženski mediji” bave se ili problemima fizičkog izgleda žena, ili stereotipnim sadržajima „za domaćice”, a neke kategorije žena, kao što su starije žene, pripadnice manjinskih, nacionalnih i verskih grupa, žene drugačije seksualne orijentacije, žene sa invaliditetom, seoske žene, gotovo da su u potpunosti izostavljene iz medija.
Tekst u „Kuriru” 2. decembra 2010. godine, pod naslovom „Snežo, imaš najbolji batak”, predstavlja primer diskriminativnog i omalovažavajućeg medijskog pristupa ženama, u ovom slučaju ženama koje se bave politikom. Afirmiše se stav da političarke u javnom diskursu uvek mogu da budu svedene na erotiku i pojedine delove tela, i to na način koji se nikada ne primenjuje u medijskom predstavljanju muškaraca na političkim funkcijama.
Poruka je prilično jasna; ne pokazuje se interesovanje za javnu funkciju na kojoj je žena, za njene odgovornosti i sposobnosti ili rezultate rade, već se svodi na objekat koji može da se procenjuje i poredi, što je pristup omalovažavajućeg negiranja svega
što čini njenu profesiju. Međutim, ovo nije samo poruka upućena ženi koja je u tekstu predstavljena i komentarisana, ovo je poruka koja je upućena svim ženama – da im nije mesto na javnoj sceni, da nemaju isti tretman kao muškarci, kao i da neće biti
procenjivane sa aspekta profesionalne uspešnosti. Tekstovi ovog tipa promovišu rodne stereotipe, omalovažavaju i diskriminišu polovinu stanovništva Srbije.
Ovakvim medijskim sadržajima koji imaju omalovažavajući pristup prema ženama, krši se ustavna obaveza svih da poštuju i štite ljudsko dostojanstvo koje je neprikosnoveno1; krši se odredba Zakona o ravnopravnosti polova koja sredstvima javnog informisanja nalaže da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu, kao i da preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno nadređenosti jednog pola2; odredbe Zakona o javnom informisanju3 i Zakona o zabrani diskriminacije4 koji propisuju zabranu govora mržnje; kao i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije5 koje zabranjuju ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog
svojstva i zabrana diskriminacije na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, i drugom aspektu javnog, profesionalnog života.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
1Član 23. Ustava Republike Srbije, Sl.glasnik RS br. 98/2006
2Član 41. Zakona o ravnopravnosti polova, Sl.glasnik RS br. 104/2009
3Član 38. Zakona o javnom informisanju, Sl.glasnik RS br. 43/2003, 61/2005, 71/2009 i 89/2010 – odluka US
4Član 11. Zakona o zabrani diskriminacije, Sl.glasnik br. 22/2009
5Članovi 12 i 20. Zakona o zabrani diskriminacije, Sl.glasnik br. 22/2009
UPOZORENjE povodom diskriminacije žena u medijima 
