24. 07-00-506/2016-02 datum: 24.8.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo U.n.s. protiv R.b. a.d. B. zbog odluke banke da im ne odobri kredit jer imaju status pravnog lica registrovanog kao udruženje građana. U pritužbi je između ostalog navedeno da se U.n.s., u junu 2017. godine, obratilo R.b. sa cilјem da dobije informacije u vezi dobijanja kredita za trajna obrtna sredstva i da su započeli prepisku sa R.b. u vezi sa dostavlјanje dokumentacije potrebne za podnošenje zahteva za odobravanje kredita. Međutim, 17. avgusta 2017. godine, R.b. je obavestila U.n.s. da nije spremna da podrži njihov kreditni zahtev, a svoju odluku je obrazložila time da je poslovnom politikom banke odlučeno da se delatnost udruženja do dalјnjeg kreditno ne finansira. U izjašnjenju R.b., između ostalog, navedeno je da je Kreditna politika interni akt R.b., te da je njome ograničeno kreditiranje udruženja građana, budući da se radi o neprofitnim organizacijama koje prihode ostvaruju delom po osnovu članarina (nestabilni prihodi), što onemogućava adekvatnu procenu kapaciteta otplate kredita, kao i da se navedena odredba odnosi i na ostala udruženja građana, nevezano za delatnost kojom se bave, i to isklјučivo iz napred navedenih razloga. U toku postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, propisanom odredbom člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, je utvrdio da R.b. nije pružila činjenice, niti dostavila dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaklјučiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema podnosiocu pritužbe u odnosu na druga lica, već je utvrđeno da je postupak R.b. prema podnosiocu pritužbe bio isklјučivo zasnovan na pretpostavci banke da sva udruženja građana imaju nestabilne prihode, odnosno da je njihovo imovno stanje takvo da se odražava na njihovu kreditnu sposobnost usled čega ne mogu da koriste na ravnopravan način kao i ostala pravna lica i preduzetnici kreditne usluge banke, čime je neopravdano napravlјeno razlikovanje na osnovu pretpostavlјenog ličnog svojstva podnosioca pritužbe – imovnog stanja. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišlјenje da je u postupku po pritužbi U.n.s. protiv R.b. a.d. B., banka povredila odredbe člana 8. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je R.b. preporučeno da preduzme sve neophodne radnje i mere u cilјu omogućavanja udruženjima građana da, ravnopravno sa drugim pravnim i fizičkim licima, koriste bankarske usluge koje nudi R.b., uklјučujući kreditne pozajmice, te da ubuduće, u svojim internim aktima i drugim odlukama koje donosi, kao i u okviru obavlјanja drugih poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se n.s., pritužbom koju je podnelo protiv R.b. a.d. B. zbog odluke banke da im ne odobri kredit jer imaju status pravnog lica registrovanog kao udruženje građana.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da se n.s., u junu 2017. godine, obratilo R.b. sa cilјem da dobije informacije vezane za dobijanje kredita za trajna obrtna sredstva;
• da je b. U.n.s., 23. juna 2017. godine, dostavila plan otplate kredita;
• da je udruženje 7. avgusta 2017. godine podnelo zahtev za kredit za mala preduzeća i preduzetnike, te da je zahtev u svemu sačinilo u skladu sa planom otplate kredita koji mu je b. dostavila 23. juna 2017. godine;
• da je, uz zahtev, U.n.s. dostavilo b. podatke o dve uknjižene nepokretnosti na kojima je imalac prava svojine 1/1, a čija je ukupna vrednost 312.883,232,00 dinara i na kojima ne postoje nikakvi tereti;
• da je 17. avgusta 2017. godine, b. obavestila U.n.s. da nije spremna da podrži njihov kreditni zahtev, a svoju odluku je obrazložila time da je poslovnom politikom banke odlučeno da se delatnost udruženja do dalјnjeg kreditno ne finansira;
• da je navod b. da je „kreditiranje udruženja građana ograničeno, budući da se radi o neprofitnim organizacijama koje prihode ostvaruju najvećim delom po osnovu članarina (nestabilni prihodi), što onemogućava adekvatnu procenu kvaliteta otplate kredita“ netačan i duboko zabrinjavajući;
• da je b. već kreditirala U.n.s. u periodu od 8. aprila 2009. godine do 8. aprila 2011. godine, zatim, u periodu od 31. maja 2010. godine do 31. maja 2012. godine, kao i u periodu od 31. agusta 2011. godine do 30. juna 2016. godine, te da je podnosilac pritužbe sva sredstva uredno i blagovremeno vratio, kako je to određeno ugovorom o kreditu;
• da je nejasno šta se to kod podnosioca pritužbe promenilo u odnosu na period kada mu je b. odobravala kreditna sredstva, kao ni kojim se motivima R.b. vodila kada je odjednom, naprasno, a pri tome i pogrešno, zaklјučila da U.n.s. „prihode ostvaruje najvećim delom od članarina“;
• da se U.n.s. i 2009. godine (kada mu je b. odobrila prvi kredit) delom finansiralo iz članarina, ali da ti prihodi nisu jedini, niti presudni u ukupnoj finansijskoj karti podnosioca pritužbe;
• da članarine već godinama iznose manje od 10 posto ukupnih prihoda U.n.s.;
• da U.n.s. smatra da ga je b. diskriminisala zbog toga što je organizovano kao udruženje građana, te da je, primera radi, aplikant za kreditna sredstva bilo U.n.s. d.o.o. situacija bi bila bitno drugačija, odnosno, kredit bi sasvim izvesno bio odobren;
• da je U.n.s., par meseci kasnije, dobilo traženi iznos kreditnih sredstava od druge poslovne banke, koja ga nije odbila zbog njegovog ličnog svojstva, već je odobrila kreditna sredstva nakon sprovedenog ispitnog postupka, uzimajući u obzir sve relevatne kriterijume.

1.3. Uz pritužbu su dostavlјeni sledeći dokazi: 1) imejl prepiska između R.b.i U.n.s.; 2) plan otplate kredita od 23. juna i 10. jula 2017. godine, koji je R.b.dostavila U.n.s.; 3) zahtev za odobrenje kredita za mala i srednja preduzeća od 7. avgusta 2017. godine; 4) elektronsko pismo R.b. od 17. avgusta 2017. godine, upućeno U.n.s.; 5) prigovor U.n.s. upućen R.b. 2. marta 2018. godine; 6) odgovor R.b. od 12. marta 2018. godine; 7) dopis U.n.s. upućen R.b. 13. aprila 2018. godine i 8) pritužba koju je U.n.s., 13. aprila 2018. godine, uputilo Narodnoj banci Srbije.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje R.b.a.d. B. (u dalјem tekstu: R.b.).

• U izjašnjenju Z.P. i G.K., predsednika, odnosno člana izvršnog odbora b., između ostalog, navedeno je:

• da je b., u konretnom slučaju, postupila u skladu sa relevatnim zakonskim propisima, internim pravilima koji regulišu politiku kreditiranja, kao i dobrom poslovnom praksom;
• da je interni akt banke koji reguliše kreditne poslove Kreditna politika, koja je definisana i odobrena od b. grupacije;
• da Kreditna politika ograničava kreditiranje udruženja građana, budući da se radi o neprofitnim organizacijma koje prihode ostvaruju delom po osnovu članarina (nestabilni prihodi), što onemogućava adekvatnu procenu kapaciteta otplate kredita;
• da se navedena odredba odnosi i na ostala udruženja građana, nevezano za delatnost kojom se bave, i to isklјučivo iz napred navedenih razloga;
• da je U.n.s. bio odobren kredit pre juna 2017. godine, i to u martu 2011. godine, kada je na snazi bila Kreditna politika za 2011. godinu;
• da se Kreditna politika banke usvaja za svaku poslovnu godinu, tako da u junu 2017. godine, kada je odbijen zahtev za kredit U.n.s., u primeni je bila Kreditna politika za 2017. godinu, usvojena 27. januara 2017. godine, a koja propisuje restrikcije u kreditiranju udruženja građana i drugih neprofitnih organizacija koja imaju svojstva pravnog lica.

2. ČINјENIČNO STANјE

2.1. Uvidom u mejl koji je 10. jula 2017. godine D.B. iz U.n.s. uputila D.Ž. iz R.b., utvrđeno je da je U.n.s., nakon prepiske sa bankom u vezi sa eventualnim podnošenjem zahteva za kreditiranje, informisalo R.b. „da je sva prilika da će kod njih uzeti kredit“. Zatim, u mejlu od 12. jula 2017. godine D.B. iz U.n.s. traži od J.Š. iz R.b.da im dostavi dokumentaciju koju treba da popune za pokretanje postupka uzimanja kredita.

2.2. Uvidom u mejl koji je J.Š. iz R.b. 10. jula 2017. godine uputila D.B. iz U.n.s., utvrđeno je da se u prilogu mejla nalaze informativni planovi otplate kredita sa rokom otplate koji je D.B. navela u prethodnom elektronskom dopisu. Zatim, u mejlu od 12. jula 2017. godine J.Š. je dostavila D.B. spisak dokumentacije koju U.n.s. treba da dostavi banci u cilјu pokretanja postupka za odobravanje kredita.

2.3. Uvidom u elektronsko pismo koje je 17. avgusta 2017. godine D.Ž. iz R.b. uputio D.B. iz U.n.s., utvrđeno je da je u mejlu navedeno: „Poštovana D., poslovnom politikom banke odlučeno je da se delatnost udruženja do dalјnjeg kreditno ne finansira“.

2.4. Uvidom u odgovor na prigovor od 12. marta 2018. godine, koji je R.b. uputila U.n.s., utvrđeno je da je u ovom dopisu, između ostalog navedeno: „Prema važećoj kreditnoj politici R.b., kreditiranje udruženja građana je ograničeno, budući da se radi o neprofitnim organizacijama koje prihode ostvaruju najvećim delom po osnovu članarina (nestabilni prihodi), što onemogućava adekvatnu procenu kapaciteta otplate kredita“. U nastavku dopisa, istaknuto je da svaka banka, u svom poslovanju, ima neopozivo pravo da definiše kriterijume za odobravanje kreditnih zahteva, u skladu sa načelom slobode ugovaranja, svojom poslovnom politikom i unutrašnjim aktima, te da je ovo pravo zvanično potvrdila i Narodna banka Srbije.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavlјene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].
• Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilј ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostvaruje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 17. stav 1. propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi.
• Zakonom o bankama[5], odredbom člana 2, propisano je da kredit ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi.
• Zakonom o obligacionim odnosima[6], odredbom člana 10. propisano je da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volјi.
• Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o udruženjima[7] propisano je da udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovolјna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilјa i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom, dok je odredbom člana 37. stav 2. ovog zakona propisano da udruženje može neposredno da obavlјa i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima: 1) da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim cilјevima; 2) da je delatnost predviđena statutom i 3) da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlјa u obimu potrebnom za ostvarivanje cilјeva udruženja. Zatim, odredbom člana 40. stav 1. ovog zakona propisano je da za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom.
• Statutom U.n.s.[8], odredbom člana 1. stav 1. propisano je da je UNS dobrovolјno, samostalno, nedobitno, nestranačko, nevladino udruženje novinara. Odredbom člana 10. stav 1. propisano je da UNS može neposredno da obavlјa privrednu ili drugu delatnost kojom stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti (…), dok je stavom 6. istog člana propisano da delatnosti koje u skladu sa cilјevima UNS-a obavlјa UNS su: organizovanje pres konferencija, radionica, seminara, skupova, studijskih putovanja, marketinških događaja i aktivnosti; obrazovanje za novinarske i druge medijske poslove; izdavanje prostora UNS-a; informisanje i izdavačka delatnost i produkcija pisanog, audio, video i audio-vizuelnog sadržaja.
• Odredbom člana 38. stav 1. Odlukom o upravlјanju rizicima banke[9] propisano je da je kreditni rizik mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci. Zatim, odredbom člana 40. stav 1. ove odluke propisano je da je banka dužna da, pri donošenju odluke o odobravanju plasmana, proceni finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dužnika, kao i vrednost i pravnu sigurnost njegove kreditne zaštite, te druge relevantne faktore. Konačno odredbom člana 41. stav 1. propisano je da je banka dužna da vrši procenu kreditnog rizika koja je zasnovana na kvantitativnim i kvalitativnim kriterijumima koji uzimaju u obzir karakteristike određenog dužnika i plasmana i omogućavaju jasno rangiranje plasmana u odgovarajuće rizične kategorije prema stepenu naplativosti. Banka je dužna da obezbedi kontinuirano praćenje i proveru adekvatnosti rangiranja plasmana u ove kategorije, dok je stavom 3. istog člana propisano da je banka dužna da procenu kreditnog rizika jasno dokumentuje.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, imajući u vidu navode iz izjašnjenja i dostavlјene dokaze, najpre, konstatuje da je b. 27. januara 2017. godine usvojila Kreditnu politiku za 2017. godinu, koja predstavlјa interni akt kojim se regulišu kreditni poslovi banke. Kako je navedeno u izjašnjenju, navedenom Kreditnom politikom ograničeno je kreditiranje udruženja građana, sa obrazloženjem da se radi o neprofitnim organizacijama koje ostvaruju prihode delom po osnovu članarina (nestabilni prihodi), što onemogućava adekvatnu procenu kapaciteta otplate kredita.
• U konkretnom slučaju, prema navodima pritužbe, izjašnjenja i dostavlјenih dokaza, U.n.s., tokom jula 2017. godine, stupilo je u kontakt sa  zaposlenima u b., jasno izražavajući nameru da žele da podnesu zahtev za odobravanje kredita u ovoj banci, kao što su to činili i prethodnih godina. Nakon elektronske prepiske između podnosioca pritužbe i zaposlenih u R.b., kojima je U.n.s. informisano o informativnim planovima za otplatu kredita i dokumentaciji koju je potrebno da dostave kako bi pokrenuli postupak za odobravanje kredita, 17. avgusta 2017. godine banka je uputila elektronski dopis  U.n.s. u kojem je navedeno sledeće: „Poštovana D., poslovnom politikom banke odlučeno je da se delatnost udruženja do dalјnjeg kreditno ne finansira“.
• Primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je b. izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na R.b.. Imajući u vidu da R.b. obavestila podnosioca pritužbe da je poslovnom politikom banke odlučeno da se delatnost udruženja do danjeg kreditno ne finansira, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi R.b. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je R.b. ponudila u svom izjašnjenju pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da postoji objektivno i razumno opravdanje da se udruženju građana uskrati mogućnost kreditiranja. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilј, odnosno posledica preduzetih mera dopušten i opravdan i b) da li se cilј mogao postići samo propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se tom merom ostvaruje.
• S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je nesporno da je b., kao i sve druge banke, ovlašćena da donosi interne akte kojima uređuje svoje poslovanje. Takođe, banka je dužna da vrši procenu kreditnog rizika i da u svakom pojedinačnom slučaju vrši procenu kreditne sposobnosti klijenata, jer ima legitiman i na zakonu zasnovan interes da plasiranjem sredstava obezbedi odgovarajuću dobit. Ostvarivanje legitimnog i na zakonu zasnovanog interesa banke podrazumeva, dakle, njeno ovlašćenje da vrši procenu finansijske mogućnosti svakog klijenta da efikasno i blagovremeno isplaćuje kredit. Ovo ovlašćenje banke se ni na koji način ne dovodi u pitanje, odnosno, ono je dopušteno i opravdano, i u skladu sa Zakonom o bankama i Odlukom o upravlјanju rizicima banke. Odlukom o upravlјanju rizicima banke, banka je dužna da svoje odluke zasniva na proceni finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, kao i vrednosti i pravne sigurnosti njegove kreditne zaštite, te drugih relevatnih faktora. U skladu sa ovom odlukom banka je dužna da vrši ovu procenu uzimajući u obzir karakteristike određenog (konkretnog) dužnika, nakon čega se procena kreditnog rizika jasno dokumentuje[10]. Dakle, imajući u vidu navedene odredbe, može se zaklјučiti da kredit zapravo predstavlјa bankarsku uslugu koja se nudi neograničenom broju potencijalnih klijenata i koja je dizajnirana da zadovolјi određeni interes koji je tipičan za širok krug subjekata. Saglasno tome, s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, ali i Zakona o obligacionim odnosima, kreditiranje pravnih lica i građana predstavlјa bankarsku uslugu, koja, kao takva, mora biti dostupna svim licima pod jednakim uslovima, što ne znači da će svako lice i dobiti kredit, ali mu, kao klijentu banke, mora biti dostupna mogućnost da njegova kreditna sposobnost i finansijsko stanje budu procenjeni u skladu sa kriterijumima predviđenim za odobravanje određene vrste kredita, što se procenjuje u svakom konkretnom slučaju i u odnosu na svakog pojedinačnog klijenta.
• Poverenik ističe da je odredbom člana 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, (neopravdano) odbije pružanje usluge (…), dok je odredbom člana 10. Zakona o obligacionim odnosima propisano da su strane u obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volјi, ali u granicima prinudnih propisa (…). Iz navedenog jasno proizlazi da odluke banke ni u kom slučaju ne smeju dovesti do neopravdanog nejednakog tretmana klijenata na osnovu bilo kog njihovog stvarnog ili pretpostavlјenog ličnog svojstva, već se procena banke mora zasnivati isklјučivo na uporedivim i objektivnim kriterijumima vezanim za svakog pojedinačnog klijenta. Samo takav pristup i način postupanja obezbeđuju da sva lica, pod jednakim uslovima, mogu da koriste bankarske usluge.
• Prema navodima pritužbe i odredbama Statuta U.n.s., podnosilac pritužbe je, u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje kredita kod b., bio registrovan kao udruženje građana koje neposredno obavlјa privrednu delatnost na osnovu koje stiče dobit, uklјučujući vlasništvo nad dve nepokretnosti na kojima nisu postojali nikakvi tereti. Prema Statutu U.n.s., podnosilac pritužbe je organizovan kao udruženje građana koje stiče dobit tako što obavlјa sledeće delatnosti: organizovanje pres konferencija, radionica, seminara, skupova, studijskih putovanja, marketinških događaja i aktivnosti; obrazovanje za novinarske i druge medijske poslove i izdavanje prostora U.n.s.

Međutim, i pored ostvarivanja dobiti i posedovanja imovine, kao i činjenice da je Udruženje u prethodnom periodu uredno izmirivalo svoje obaveze, što R.b. nije sporila u izjašnjenju, podnosilac pritužbe je obavešten da je Kreditnom politikom banke za 2017. godinu odlučeno da se delatnost udruženja građana „do dalјnjeg“ ne kreditira. Naime, banka je u svom izjašnjenju pojasnila da „Kreditna politika ograničava kreditiranje udruženja građana, budući da se radi o neprofitnim organizacijma koje prihode ostvaruju delom po osnovu članarina (nestabilni prihodi), što onemogućava adekvatnu procenu kapaciteta otplate kredita. Ističemo da se ova odredba odnosi i na ostala udruženja građana, nevezano za delatnost kojom se bave, i to isklјučivo iz napred navedenih razloga.“ Tim povodom Poverenik konstatuje da se ovakvo postupanje banke bazira na generalnoj pretpostavci da su udruženja zbog načina ostvarivanja prihoda, odnosno zbog svog imovinskog stanja praktično kreditno nesposobna. U svojoj pritužbi Narodnoj banci Srbije, podnosilac pritužbe je naveo da se u prvoj fazi pre odobravanja kreditnog aranžmana ocenjuju: opravdanost plasmana sredstava u smislu namene, rokova, očekivanih pozitivnih efekata za korisnika; finansijska i poslovna sposobnost dužnika da servisira svoje obaveze prema banci po kreditnom aranžmanu; finansijska stabilnost dužnika; potreba ugovaranja zaštitnih klauzula i posebnih uslova u ugovoru, kao i instrumenata naplate potraživanja te kvalitet dobijenih/ponuđenih instrumenata naplate potraživanja banke. Podnosilac pritužbe je istakao da R.b. ništa od napred navedenog nije uradila. Povodom ovih činjenica R.b. nije dala ni obrazloženje u izjašnjenju na pritužbu Povereniku, te se može zaklјučiti da je jedini razlog odbijanja pružanja usluge činjenica da se radi o udruženju, za koje se kao i za sva ostala udruženja pretpostavlјa određeno imovino stanje koje nije procenjeno. Stoga, Poverenik konstatuje da posledica mera koje je preduzela R.b., kako bi se zaštitila od kreditnog rizika je dovela do toga da su pravna lica koja su registrovana kao udruženja građana stavlјena u nepovolјniji položaj u odnosu na druga pravna lica, samo zato što je banka pretpostavila da sva udruženja građana imaju nestabilnije prihode u odnosu na druga pravna lica i preduzetnike, bez ulaženja u procenu kreditne sposobnosti konkretnog klijenta.

• Kada je reč o pretpostavci banke da su udruženja građana praktično kreditno nesposobna, Poverenik ukazuje da treba imati u vidu da udruženja građana, faktički, mogu imati bolјe finansijsko stanje i kreditnu sposobnost od mnogih pravnih lica koja nisu registrovana kao udruženja građana. Naime, činjenica da je određeno lice organizovano kao udruženje građana ne znači sama po sebi da ovo pravno lice ima nestabilne prihode. Ovo naročito, imajući u vidu da je Zakonom o udruženjima propisano da udruženje može neposredno da obavlјa i privrednu i drugu delatnost kojom se stiče dobit. Naime, određena udruženja građana, putem neposrednog obavlјanja privredne i druge delatnosti, ostvaruju dobit koja prevazilazi prihode mnogih pravnih lica i preduzetnika, a mogu da poseduju i nekretnine i/ili drugu svojinu na koju se mogu staviti tereti na osnovu kojih se, u zavisnosti od oblika i uslova predviđenih određenim kreditom, takođe može obezbediti kreditna zaštita.
• Imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da b. nije pružila činjenice niti dostavila dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaklјučiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema podnosiocu pritužbe u odnosu na druga lica, već je utvrđeno da je postupak R.b. prema podnosiocu pritužbe bio isklјučivo zasnovan na pretpostavci banke da sva udruženja građana imaju nestabilne prihode, odnosno da je njihovo imovino stanje takvo da se odražava na njihovu kreditnu sposobnost, usled čega ne mogu da koriste na ravnopravan način kao i ostala pravna lica i preduzetnici kreditne usluge banke. Na ovaj način je neopravdano napravlјeno razlikovanje na osnovu pretpostavlјenog ličnog svojstva podnosioca pritužbe – imovnog stanja. Zbog toga, postavlјanjem ovakvog ograničenja koje se apriori odnosi na sva udruženja, a imajući u vidu posledicu koje ovo ograničenje proizvodi, Poverenik je mišlјenja da je potrebno da banka izvrši procenu kreditnog rizika u odnosu na svakog pojedinačnog klijenta, kako bi na osnovu objektivnih kriterijuma utvrdila karakteristike određenog potencijalnog budućeg dužnika i donela odluku o eventualnom kreditiranju. Stoga, primenom pravila o prepraspodeli tereta dokazivanja R.b. nije dokazala da njena odluka u odnosu na podnosioca pritužbe ima objektivno i razumno opravdanje, jer nije dokazala da je procenjivala finansijsko stanje i kreditnu sposobnost pojedinačnog udruženja građana, te na taj način ovakvo postupanje nije opravdano ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledice koju proizvodi.

4. MIŠLjENјE

R.b. a.d. B. svojim postupanjem prema podnosiocu pritužbe povredila je odredbe člana 8. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje R.b. da:

• Preduzme sve neophodne radnje i mere u cilјu omogućavanja udruženjima građana da, ravnopravno sa drugim pravnim i fizičkim licima, koriste bankarske usluge koje nudi b., uklјučujući kreditne pozajmice.
• Ubuduće, u svojim internim aktima i drugim odlukama koje donosi, kao i u okviru obavlјanja drugih poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da R.b. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko R.b. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 07/05, 91/10 i 14/15

[6] „Službeni list SFRJ”, broj 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Službeni list SRJ”, broj 31/93 i “Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelјa

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 51/09, 99/11 – dr. zakoni i 44/18 – dr. zakon

[8] Dostupan na: http://pretraga2.apr.gov.rs/AssociationPublicWebSearch/Details/Details?beid=4502264&rnd=CD459E8A4933ED2D033818EED4473D2F7C1F6DD3

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 43/13, 92/13, 23/13 – dr. odluka, 33/15, 61/15, 61/16, 103/16 i 119/17

[10] Odluka o upravlјanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“, br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 23/13 – dr. odluka, 43/13, 92/13, 33/15, 61/15, 61/16, 103/16 i 119/17), čl. 40. i 41.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi U.n.s. protiv R.b. zbog diskriminacije na osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva imovnog stanja u oblasti pružanja usluga