Starije osobe u Srbiji su često diskriminisane, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za Tanjug povodom 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama.
“Dosadašnje iskustvo pokazuje da su najstariji sugrađani često diskriminisani i da i dalje postoji prilično veliki broj mitova i predrasuda o njima”, rekla je poverenica.
Ona je istakla da se stariji često posmatraju samo kao korisnici usluga sistema socijalne i zdravstvene zaštite i da se ne vide kao neko ko može značajno da doprinese razvoju društva i ko nosi prilično veliki potencijal.
Prema njenim rečima, zbog svih problema koje starost sa sobom nosi često su diskriminisani i postaju žrtve svih vrsta nasilja – fizičkog, psihičkog, a često i ekonomskog.
“Postoji nekoliko istraživanja o nasilju nad starima, ali potrebno je uraditi i sveobuhvatno kako bi imali jedno kopletno, koje će pokazati kakva je zapravo realna situacija. Ono što znamo po dosadašnjim podacima je da je nasilje brojčano mnogo veće nego što podaci pokazuju”, rekla je poverenica.
Upozoravajući da je nasilje tesko primetiti i indentifikovati upravo zbog problema i osobina koje starost nosi sa sobom, ona je navela da je pored psihičkog i fizičkog vrlo izraženo i ekonomsko nasilje za koje stariji sugrađani nisu svesni.
Kao primer ona navodi da starije osobe često nisu svesne da ne moraju da svojoj deci, rođacima, prijateljima daju svoje penzije.
“Jedno od istraživanja upravo pokazuje da je više od 40 odsto starih ovlastilo nekoga za podizanje novca sa tekućeg računa”, napomenula je poverenica Janković dodajući da to ponekad nije želja starije osobe, već da je to iznuđeno.
Ona je ističe i da su uglavnom ljudi iz najbliže okoline starijih osoba ti koji vrše nasilje. Prema njenim rečima, to su često deca, bračni partner, snahe i zetovi, rođaci, prijatelji, ali i pružaoci nege koji često nisu svesni nasilja i zanemarivanja.
“Teško je primetiti sve vrste nasilja nad starima i time je odgovornost i moralna obaveza svih nas kao građana da posebno obratimo pažnju i prijavimo nasilje nadležnim organima”, rekla je poverenica.
Objašnjava da sami stari često ne prepoznaju diskriminaciju i nisu sigurni kome treba da se obrate jer su životni vek proveli u nekom drugom vremenu kada nije postajao ovakav zakonodavni okvir po pitanju diskriminacije i dodaje da u tome vidi veliku ulogu institucije na čije je čelu.
Smatra da su starije osobe malo upoznate sa radom institucije poverenika, a da to potvrđuje i neznatan broj onih koji su se obratili za pomoć. “Oni koji se javljaju ne znaju šta je uloga poverenika, kako da se obrate i kome. Na tome ćemo raditi u narednom periodu”, ističe poverenica Janković.
Kako kaže, neće stavljati akcenat na objašnjavanje postupka već je dovoljno da se stariji građani obrate toj instituciji koja će ih, ukoliko se ne radi o diskriminaciji, uputiti na one koji će im pružiti neophodnu pomoć.