U susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Kuća ljudskih prava i demokratije organizovali su okrugli sto „Uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina u borbi protiv diskriminacije”.

Okrugli sto bio je jedinstvena prilika da se predstavnici i predstavnice svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina po prvi put okupe nakon izbora održanih u oktobru 2014. godine.

Skup su otvorili poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, i Maja Stojanović i Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i demokratije. Na samom početku, ocenjeno je da je u Srbiji diskriminacija prema nacionalnim manjinama veoma raširena, a da je u njenom suzbijanju neophodna saradnja države, nevladinog sektora i samih saveta.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić navela je da je svaka peta pritužba koja je stigla na adresu Poverenika, odnosno 18 odsto od ukupnog broja, za osnov imala diskriminaciju zbog nacionalne pripadnosti. Navela je da je i u 2014. godini, 23 odsto pritužbi podneto zbog diskriminacije po tom osnovu, a ubedljivo najveći broj njih odnosio se na romsku manjinu.

Ukazala je i na zabrinjavajuće rezultate istraživanja javnog mnjenja o diskriminaciji, prema kojima se 57 odsto ispitanih izjasnilo da ne žele Albance i Rome u svojoj porodici, te da skoro svaki drugi ispitanik ne želi Albanca za vaspitača svoje dece, dok su Romi kao vaspitači neprihvatljivi za jednu trećinu ispitanika. Prema njenim rečima, 40 odsto ispitanika ne želi Hrvate za državnike, polovina ne želi Albance, a skoro 30 odsto ne želi da državnici budu Romi i Bošnjaci, navela je i dodala da su to podaci koji oslikavaju stanje u društvu. „Skoro 40 odsto ispitanika kaže, nemam ništa protiv Roma, ali ipak zaokruže da Romi vole da kradu”, rekla je poverenica.

Osim toga, poverenica je istakla i da se moraju preduzeti mere da se spreče pojave kao što su vandalski napadi na radnje i lokale čiji su vlasnici Albanci i dodala da je jedan od ciljeva Poverenika da se ukaže na to da se razlike ne doživljavaju kao pretnja već da se prepoznaju kao potencijal za razvoj.

U delu predviđenom za diskusiju, predstavnici Nacionalnih saveta nacionalnih manjina izneli su niz problema koji ih zabrinjavaju – od ostvarivanja prava na obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina i problem nedostatka udžbenika na manjinskim jezicima do strahovanja da će lokalni mediji koji proizvode programe na manjinskim jezicima nestati, čime bi moglo biti uskraćeno pravo na informisanje na jezicima nacionalnih manjina. Takođe, posebno je bilo reči o aktivnom učešću Nacionalnih saveta nacionalnih manjina u borbi protiv diskriminacije i unapređenju saradnje sa institucijom Poverenika.