Pritužba J.Č. protiv OŠ F.K.F. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja

05. Feb 2018.

бр. 07-00-168/2017-02  датум: 25.7.2017.

                                                MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe J. Č, u ime maloletnog sina D. Č., protiv OŠ „F. K. F.“ u B, zbog diskriminacije deteta na osnovu zdravstvenog stanja. U toku postupka utvrđeno je da je D.Č. učenik prvog razreda OŠ „F. K. F.“ u B, da mu je u novembru 2016. godine utvrđen „razvojni poremećaj aktivnosti i pažnje sa produženim poremećajem ponašanja i verovatnim teškoćama u učenju“, te da je od početka školske godine imao izvesnih teškoća sa prihvatanjem i ispunjavanjem školskih obaveza. U toku postupka utvrđeno je da je D.Č. od februara 2017. godine nastavu pohađao u pratnji majke, kao i da mu je od marta 2017. godine prilagođen rasporeda časova, odnosno da mu je skraćen nastavni dan. Po sprovednom postupku, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvdio je da je škola, propuštanjem da preduzme mere u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, stavila D.Č. u nejednak položaj u odnosu na drugu decu u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da je OŠ „F. K. F.“ u B. propuštanjem da stvori uslove koji bi omogućili da D. Č. prisustvuje časovima svih predmeta, u skladu sa nastavnim planom 1. razreda, prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Osnovnoj školi „F. K. F.“ u B. preporučeno je da preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će u skladu sa zakonom stvoriti uslove da D. Č. prisustvuje časovima iz svih predmeta u onoj meri koja je za njega optimalna, te da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila J. Č, u ime maloletnog sina D.Č. protiv OŠ „F. K. F.“ u B. i učitelјice M. O, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
    • U pritužbi Č, između ostalog, navedeno je:
  • da D.Č. je u septembru 2016. godine krenuo u prvi razred OŠ „F. K. F.“ u B;
  • da mu je u novembru 2016. godine utvrđen razvojni poremećaj aktivnosti i pažnje sa produženim poremećajem ponašanja i verovatnim teškoćama u učenju;
  • da D.Č. ne prihvata da ide u školu, beži sa časova i napušta školsko dvorište, te da „zaostaje“ sa prihvatanjem školskih zahteva (čitanje i pisanje);
  • da D.Č. odbija da ide u školu od januara 2017. godine, te na predlog školskog psihologa i dogovora sa učitelјicom M. O, nastavi prisustvuje sa majkom;
  • da mu je od sredine marta 2017. godine, na zahtev učitelјice M. O, redukovan raspored časova, odnosno da učenik prisustvuje na 2-3 časa dnevno umesto 4-5 časova;
  • da D.Č. prisustvuje časovima srpskog jezika, matematike i veronauke, ponekad i fizičkog vaspitanja, dok potpuno izostaje sa časova engleskog jezika, predmeta svet oko nas, muzičke i likovne kulture;
  • da je prihvatila pomenuto skraćenje časova, jer joj je od velikog značaja da D. Č. „ne zaostaje previše“ u školskim aktivnostima imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje;
  • da je prihvatila da D.Č. radi pismene testove iako je „znala da zbog zdravstvenog stanja dete nije u mogućnosti da čita sva slova i ista piše“ i iz tog razloga mu je pomagala da uradi zadatke;
  • da je u februaru 2017. godine, nakon preporuke lekara specijaliste „škola bila u obavezi da pošalјe D. Č. na Interresornu komisiju radi procene i definisanja mere obrazovne podrške“;
  • da je škola 7. aprila 2017. godine, tek nakon drugog predloga lekara specijaliste, predložila upućivanje D.Č. na procenu i definisanje mera obrazovne podrške od strane Interresorne komisije;
  • da se D.Č. razboleo 10. aprila 2017. godine i da nije dolazio u školu do 19. aprila 2017. godine;
  • da joj učitelјica M. O, 20. aprila 2017. godine, nije dozvolila da prisutvuje kontrolnoj vežbi iz matematike, iako je znala da D.Č. ne zna da čita sva slova;
  • da se učitelјica M. O. više puta žalila da ne zna kako da oceni D.Č, kao i da ne zna kako da se ponaša prema učeniku, uz napomenu da nije završila Defektološki fakultet;
  • da je D.Č. na početku školovanja zbog agresivnog ponašanja bio izopšten iz zajednice i da je sedeo sam u klupi;
  • da je D.Č. uvek slušao nastavu, ali da je odbijao da bude na jednom mestu u školskoj klupi;
  • da se ponašanje D.Č. popravilo od kada ona prisustvuje nastavi, da D. T. manje ometa tok nastave i da pokušava koliko god mu zdravstveno stanje dozvolјava da izvršava školske zahteve;
  • da je D.Č. „izopšten“ iz zajednice, te da ima utisak da učitelјica M. O. pokušava da ga „odstrani“ iz razreda;
  • da učitelјica M. O. ispituje D.Č. da li je mu je majka uradila zadatke;
  • da je očekivala da će učitelјica barem na neki način da pokuša da D.Č. uklјuči u nastavu i olakša mu dalјe školovanje.

 

  • U prilogu pritužbe dostavlјena su sledeća dokumenta: 1) izveštaj lekara specijaliste dečje psihijatrije, Instituta za mentalno zdravlјe, Klinike za decu i omladinu od 17. novembra 2016. godine; 2) izveštaj lekara specijaliste dečje psihijatrije, Instituta za mentalno zdravlјe, Klinike za decu i omladinu od 2. decembra 2016. godine; 3) izveštaj lekara specijaliste psihijatrije, Instituta za mentalno zdravlјe, Klinike za decu i omladinu od 30. januara 2017. godine; 4) izveštaj lekara specijaliste dečje psihijatrije, Instituta za mentalno zdravlјe, Klinike za decu i omladinu od 13. februara 2017. godine; 5) izveštaj lekara specijaliste dečje psihijatrije, Instituta za mentalno zdravlјe, Klinike za decu i omladinu od 3. aprila 2017. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje M. B, direktorke OŠ „F. K. F.“ u B. i učitelјice M. O.
  • U toku postupka pribavlјeno je zajedničko izjašnjenje direktorke škole M. B, G. M, pedagoškinje i M. B, psihološkinje, kao i izjašnjenje učitelјice M. O.
  • U zajedničkom izjašnjenju M. B, direktorke škole OŠ „F. K. F.“ u B., G. M, pedagoškinje i M. B, psihološkinje, između ostalog, navedeno je:
  • da je Č. upisan u prvi razred OŠ „F. K. F.“ u B. 31. avgusta 2017. godine, uz napomenu da je prethodno bio upisan u OŠ „Kralј Petar“ u Beogradu te da je škola naknadno dobila njegovu upisnu dokumentaciju;
  • da je od početka školovanja uočeno da se Č. teško adaptira na školsku sredinu, odnosno da ne može da sedi, da istrčava iz učionice i beži van školskog dvorišta, da odbija da ispunjava školske zahteve i da se sukoblјava sa drugom decom;
  • da je škola od početka individualizovala pristup D.Č., odnosno da je škola inicirala saradnju sa psihologom, pedagogom i majkom D.Č. u cilјu pružanja podrške detetu;
  • da su metode individualnog rada koje se primenjuju: prilagođavanje standarda obrazovnih postignuća u nastavi srpskog jezika zbog teškoća u prepoznavanju slova i savladavanju početnog čitanja i pisanja, prilagođavanje metoda i oblika rada u nastavi matematike i sveta oko nas, kao i primena principa pozitivnog potkreplјenja u cilјu korekcije ponašanja i izgradnje navika – manji zahtevi i neposredno nagrađivanje za dete prihvatlјivim nagradama;
  • da je psihološko–pedagoška služba posećivala časove u odelјenju I/2 u cilјu praćenja D.Č. i da je konstatovano da je učitelјica M. O. pokušavala da angažuje D. Č. i da ga uklјuči u aktivnosti;
  • da se stanje D.Č. pogoršalo od januara 2017. godine i da je odbijao da dolazi u školu, te da je majci predloženo da prisustvuje nastavi, što je ona i prihvatila, a sve to u cilјu podsticanja motivacije, održavanja pažnje i socijalne adaptacije;
  • da je zbog dijagnostikovanog poremećaja pažnje i hiperaktivnosti sredinom marta 2017. godine majci D.Č. predloženo prilagođavanje rasporeda časova detetu i skraćivanje nastavnog dana;
  • da je majka D. Č. bila saglasna sa predlogom da D.Č. prisustvuje na 2 – 3 časa dnevno;
  • da je prvenstveni kriterijum prilagođavanja rasporeda časova bio redovno pohađanje časova srpskog jezika i matematike i još po jedan čas dnevno, a pritom vodeći računa da svi časovi budu zastuplјeni;
  • da je prilagođavanje rasporeda usklađeno sa privatnim porodičnim obavezama majke, odnosno imajući u vidu da ima mlađe dete koje ide u vrtić;
  • da je raspored časova napravlјen sa cilјem da se u skladu sa postepenom adaptacijom D.Č. broj časova povećava;
  • da je majci D.Č. od oktobra 2016. godine savetovana saradnja sa odgovarajućim zdravstvenim institucijama, dok je u februaru 2017. godine majci D.Č. savetovano da se obrati centru sa socijalni rad radi savetovanja i podrške u roditelјstvu, ali da je ona bila mišlјenja da je bolјe da se ne obraća zbog nerešene porodične situacije;
  • da je 28. marta 2017. godine majci predloženo upućivanje na Interresornu komisiju pri Opštini Čukarica, kao i da je majka prihvatila ovaj predlog, ali je navela da ima problem sa zdravstvenom knjižicom D.Č. i da će čim reguliše taj problem potpisati saglasnost za upućivanje na Interresornu komisiju;
  • da se majka D.Č. više nije obraćala školi po pitanju davanja saglasnosti za upućivanje na Interresornu komisiju;
  • da je 20. aprila 2017. godine učitelјica M. O. obavestila psihološkinju da se majka D. Č. nalјutila jer joj nije dozvolila da prisustvuje času pismene provere znanja iz matematike kako bi mogla da stekne uvid u stepen savladanosti gradiva D. Č.;
  • da je učitelјica M. O. naglasila da je majka D.Č. nakon ovog događaja izvela D. Č. sa časa i da su napustili školu;
  • da je psihološkinja 21. aprila 2017. godine pozvala majku D.Č. na razgovor, te da je tom prilikom ustanovila da je majka učenika nezadovolјna odnosom učitelјice M. O. prema D.Č. u poslednjih mesec dana, te da je navela da misli da je njeno dete „izopšteno iz odelјenja i da nedovolјno napreduje“;
  • da je majka D.Č. izjavila da ne želi da komunicira sa učitelјicom M. O. i da će sa njom komunicirati isklјučivo preko advokata;
  • da je majci D.Č. ukazano na važnost saradnje sa učitelјicom M. O. radi najbolјeg interesa deteta;
  • da majka D.Č. ranije nije ispolјavala nezadovolјstvo radom učitelјice, niti se samoinicijativno obraćala stručnoj službi ili direktorki škole;
  • da je saradnju sa majkom po svakom pitanju uvek inicirala škola;
  • da je 3. maja 2017. godine organizovan sastanak sa majkom D.Č, te da su ovom sastanku prisustvovali direktorka škole, nastavnici koji predaju D.Č, psihološko – pedagoška služba i sekretar škole;
  • da je nakon ovog sastanka sastavlјen precizan plan mera podrške detetu koji obuhvata prilagođavanje rasporeda časova, nastavnih sadržaja i načina rada uzimajući u obzir preporuke nadležnog lekara specijaliste i školskog lekara, a sve u cilјu podrške detetu;
  • da je škola zbog „višestrukih smetnji i otežavajućih okolnosti u razvoju deteta procenila da je prioritet podrška u socijalnoj adaptaciji deteta, kako bi se stvorili uslovi za obrazovni rad“, kao i da je iz tih razloga škola predložila smanjenje broja časova i prisustvo majke nastavi;
  • da je maja 2017. godine napravlјen predlog novog rasporeda časova u kome su zastuplјeni svi predmeti u prvom razredu uz napomenu da ima izvesnih odstupanja jer se majka D.Č. ne pridržava rasporeda u potpunosti;
  • da se škola obratila Centru za socijalni rad 22. maja 2017. godine, te da se nisu obraćali ranije, jer su imali dobru saradnju sa majkom D.Č;
  • da se škola iz tog razloga nije obraćala ni prosvetnom savetniku;
  • da je primenom prilagođenih mera postignut minimalan napredak u čitanju i pisanju (napredak u analizi reči, iščitavanju reči, prepoznavanju i pisanju slova), ali da su i dalјe evidentne poteškoće u ponašanju;
  • da će D.Č. imati zaklјučene opisne ocene, te će učenik u skladu sa tim, a po odredbama važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, svakako upisati naredni razred, izuzev u slučaju kada roditelјi smatraju da je u najbolјem interesu deteta da taj razred ponovi.
    • U prilogu izjašnjenja dostavlјena je prilagođeni raspored časova od 5. maja 2017. godine.
    • U izjašnjenju M. O, učitelјice škole OŠ „F. K. F.“ u B, između ostalog je navedeno:
  • da je kod D.Č. od samog početka školske godine primećeno da ima probleme u adaptaciji, socijalizaciji i vaspitanju;
  • da je D.Č. često odbijao da uđe u učionicu, da je bez pitanja izlazio iz učionice, kao i da se dešavalo da pobegne van školske zgrade;
  • da su psiholškinja i pedagoškinja od prvog školskog dana upoznate sa problemima u ponašanju D.Č, te da su često prisustvovale časovima i razgovarale sa D. Č.;
  • da je u saradnji sa psihološkinjom predlagala majci D.Č. da se obrati Razvojnom savetovalištu i Institutu za mentalno zdravlјe;
  • da su ponašanje i agresivnost D.Č. postojali sve izraženiji i da je „veoma grubo reagovao prema svojim drugarima iz odelјenja, ali i prema sebi“;
  • da je 14. novembra 2016. godine dobila obaveštenje od Ivana Đukića, nastavnika plivanja, da se D.Č. na časovima plivanja ponaša neprimereno – da je tog dana udario cipelom jednog druga u glavu, a da je drugog udarao peškirom;
  • da je 14. decembra 2016. godine D.Č. udario drugaricu rukom u glavu, nakon čega mu je objašnjeno da „to nije lepo, da nju sad boli glava i da je mogao da je povredi i da on kao dečak treba svoje drugarice da štiti“;
  • da je D. Č. uvek izražavao želјu da sedi sam, a u slučajevima kada bi neko od učenika seo sa njim, to dete je često bilo „udarano, knjige i sveske bi tom detetu ubrzo bile ižvrlјane“ i njihovi roditelјi su se žalili;
  • da je 1. marta 2017. godine D.Č. sedeo sa dečakom iz odelјenja, a želeo je da sedi sa majkom, te je nekoliko minuta nakon početka časa ubo dečaka olovkom u ruku, te da je takvo njegovo ponašanje prepoznala kao potrebu da sedi sa majkom, nakon čega mu je želјa ispunjena;
  • da D. Č. odbija da ide na časove fizičkog vaspitanja i ostaje sa majkom u učionici, a u povratku sa časa zatiče D.Č. da sedi i igra igrice na majčinom mobilnom telefonu;
  • da je u saradnji sa psihološkinjom i pedagoškinjom sugerisano majci D.Č. da je potrebno da mu uvede pravila koja će poštovati, kao i da „moraju postojati granice“;
  • da je nakon svake situacije u kojoj je postojao problem održavan odelјenski razgovor sa učenicima u kome se razgovaralo o prijatelјstvu, uz napomenu da su o svemu obaveštene psihološkinja i pedagoškinja;
  • da je tokom januara 2017. godine majka D.Č. obavestila školu da je „došlo do nekih promena u porodici koje su kod D.Č. izazvale pojačane emotivne probleme“, kao i da je „ Č. odbijao da sedi na časovima, sve manje je hteo da radi“;
  • da od 16. januara 2017. godine D.Č. nije dolazio u školu, kao i da je 19. januara 2017. godine dobila obaveštenje od psihološkinje škole da je dolazila majka D. Č. i da je tražila ispisnicu iz škole;
  • da je nakon majčinog zahteva za ispisnicom iz škole, majci predloženo da prisustvuje časovima sa cilјem da se D.Č. pomogne da se adaptira, što je majka i prihvatila;
  • da je D. Č. počeo da pohađa nastavu sa majkom 13. februara 2017. godine i da je nakon određenog vremena D.Č. ponovo počeo da odbija da radi, da šeta po učionici i ometa decu u radu ;
  • da je D.Č. svaki put kada je prozvan da uradi zadatak na tabli sam uspešno uradio zadatak, dok je odbijao da ga zapiše u svesci;
  • da je u saradnji sa psihološkinjom, 28. marta 2017. godine, obavlјen razgovor sa majkom D.Č. i da joj je predloženo da D. Č. uputi na Interresornu komisiju, kao i da je dat predlog da D.Č. ne prisustvuje svim časovima zbog evidentnih problema sa pažnjom i hiperaktivnošću, što je majka i prihvatila;
  • da je prilagođavanje nastave odvijano tako što bi ostali učenici u odelјenju imali diktat, dok bi D.Č. prepisivao jednu po jednu rečenicu koja mu je prethodno bila napisana, uz napomenu da je štampana slova hteo da piše, dok je pisana slova odbijao da piše;
  • da je 13. marta 2017. godine D.Č. radio test iz matematike na kojem je dobio uspešnu ocenu, majka mu je čitala dok je on radio;
  • da je 16. marta 2017. godine na proveri znanja iz predmeta Svet oko nas uz pomoć majke dobio ocenu uspešan;
  • da je 5. aprila 2017. godine na proveri znanja iz Svet oko nas, majka D.Č. opomenuta da nije dobro da mu prstom pokazuje tačne odgovore, nakon čega se ona nalјutila;
  • da je 20. aprila 2017. godine, na proveri znanja iz matematike, majci D.Č. rekla da bi bilo dobro da bude napolјu, jer je želela da proveri znanje deteta, a ne majke, nakon čega je „majka burno reagovala i pretila advokatima“;
  • da se iznenadila ovakvom reakcijom majke D.Č, jer je do aprila 2017. godine imala dobru saradnju i otvorenu kominikaciju sa njom;
  • da D.Č. nije „odbačen i izdvojen ni od strane drugih učenika u odelјenju“, da se deca igraju sa njim i zovu ga da im se pridruži u igri, naročito na časovima fizičkog vaspitanja, da ga zovu na rođendane, te da je išao na poludnevni izlet i u pozorište.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je D.Č. učenik prvog razreda OŠ „F. K. F.“ u B, te da je od početka školske godine imao izvesnih teškoća sa prihvatanjem i ispunjavanjem školskih obaveza.

 

  • Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja na pritužbu, može se konstatovati da među stranama nije sporna činjenica da je D.Č. od februara godine nastavu pohađao u pratnji majke.

 

  • Takođe, među stranama nije sporno da je D.Č. od marta godine prilagođen rasporeda časova, odnosno da mu je skraćen nastavni dan. Uvidom u navode iz izjašnjenja utvrđeno je da je redovno pohađao samo časove srpskog i matematike, uz pohađanje još jednog časa dnevno.

 

  • Uvidom u novi prilagođen raspored časova od 5. maja utvrđeno je da je D. Č. pohađao tri časa dnevno, te da su bili zastuplјeni časovi engleskog jezika, likovne kulture, matematike, muzičke kulture, sveta oko nas, srpskog jezika, fizičkog vaspitanja, a da je od 23. maja počeo da prisustvuje i časovima verske nastave svake nedelјe.

 

 

 

                                                                                                                                                             MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, te antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
  • Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], a jedan od opštih principa je princip nediskriminacije. Pravo na nediskriminaciju obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelјa ili zakonskih staratelјa. Najbolјi interesi deteta su jedan od principa Konvencije, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koja se tiču dece. Odredbom čl. Konvencije propisano je da dete ima pravo na obrazovanje, te je država, stoga, dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Cilјevi obrazovanja, definisani su čl. 29. kojim je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
  • Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 9[4] u kome je konstatovano da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa ozbilјnim teškoćama i preprekama u punom uživanju prava koje garantuje Konvencija. Ukazano je da teškoće ne predstavlјa sama smetnja u razvoju deteta, već kombinacija društvenih, kulturnih, stanovišnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Komitet je naveo da je pravo na nediskriminaciju klјučno pravo za decu sa smetnjama u razvoju. Države su dužne da obezbede da sva deca pod njihovom jurisdikcijom uživaju u svim pravima iz Konvencije, bez diskriminacije bilo koje vrste. Ova obaveza zahteva od države da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uklјučujući i diskriminaciju na osnovu smetnji u razvoju. Činjenica da se izričito navode smetnje u razvoju kao osnov diskriminacije može se objasniti time što deca sa smetnjama u razvoju pripradaju jednoj od najosetlјivijih grupa dece. Takođe, propisano je da inkluzivno obrazovanje predstavlјa skup vrednosti, načela i praksi usmerenih na traženje značajnog, efektnog i kvalitetnog obrazovanja za sve učenike, koje je pravedno prema različitosti uslova za učenje i zahteva ne samo dece sa smetnjama u razvoju već i svih učenika. Komitet napominje i da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilј obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isklјučivanja iz opšteg obrazovnog sistema.
  • Ustav Republike Srbije[5], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Ovim zakonom posebno je zabranjena diskriminacija u oblasti obrazovanja[6] i propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklјučiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
  • Odredbama člana 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[7] propisano je, kao opšti princip sistema obrazovanja i vaspitanja, jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja dece bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Pravo na obrazovanje i vaspitanje lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisano je članom 6 stav 3. tako što je propisano je da imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Ovaj zakon zabranjuje diskriminaciju, odnosno aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredelјenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacija. Članom 73. stav 1. Zakona propisano je da nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže: 1) obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; 2) izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; 3) oblike obrazovno-vaspitnog rada (redovna, dopunska i dodatna nastava i ostali oblici obrazovno-vaspitnog rada) i 4) godišnji i nedelјni fond časova po predmetima i oblicima obrazovno-vaspitnog rada. Takođe, propisano je da za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Individualni obrazovni plan (u dalјem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određeno dete i učenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima. Cilј IOP-a je optimalni razvoj deteta i učenika, uklјučivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovolјavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika. IOP se izrađuje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta i učenika. IOP se izrađuje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i učenika i može da bude zasnovan na: 1) prilagođavanju načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (IOP1); 2) prilagođavanju i izmeni sadržaja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignuća (IOP2) i 3) obogaćivanju i proširivanju sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za dete i učenika sa izuzetnim sposobnostima (IOP3). Donošenju IOP-a 2, prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavlјanje mišlјenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku. Izuzetno, za učenika koji obrazovanje stiče ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, može da se izmeni i nastavni plan, na osnovu mišlјenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku. IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku (u dalјem tekstu: Tim). Tim u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, saradnik, roditelј, odnosno staratelј, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelјa, odnosno staratelјa. Tim u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odelјenjski starešina, stručni saradnik, roditelј, odnosno staratelј, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelјa, odnosno staratelјa. Roditelј, odnosno staratelј daje saglasnost na sprovođenje IOP-a, u skladu sa zakonom. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine[8].
  • Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje[9] bliže su propisana uputstva za utvrđivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje u ustanovi s cilјem postizanja optimalnog uklјučivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo napredovanje i osamostalјivanje u vršnjačkom kolektivu.[10] Propisano je da IOP sadrži lične podatke i kratak opis razvoja i obrazovne situacije učenika, cilј obrazovno-vaspitnog rada, operacionalizovan opis podrške kroz niz pojedinačnih aktivnosti, odnosno, koraka i njihov redosled u vaspitnoj grupi i na časovima u odelјenju, kao i opis i raspored rada izvan odelјenja kada je to potrebno, posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili za sve predmete u školi, odnosno ishode tih aktivnosti koje kroz postupan proces dovode do cilјa dodatne podrške, kao i lica koja će pružati podršku tokom realizacije pojedinačnih planiranih aktivnosti, vremenski raspored, a sadržaj je dat na posebnom obrascu (obrazac 3, koji je sastavni deo pravilnika).[11] Pravilnikom je regulisana primenu IOP-a[12], tako što je propisano da se učenik koji stiče obrazovanja u toku primene IOP-a, i ocenjuje prema IOP-u, u skladu sa propisom o ocenjivanju učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Propisane su i vrste IOP-a[13], koji se izrađuje prema obrazovnim potrebama učenika i može da bude po prilagođenom programu u kome se precizno planira cilј pružanja podrške koja se odnosi na prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava tokom obrazovno-vaspitnog procesa, aktivnosti i njihov raspored kao i lica koja pružaju podršku. Pored toga može biti i po izmenjenom programu u kome se, osim navedenog kod prilagođenog programa, precizno planira i prilagođavanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, prilagođavanje posebnih standarda postignuća učenika u odnosu na propisane i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete. IOP se može izraditi i za učenike sa izuzetnim sposobnostima sa obogaćenim i proširenim programom.

Analiza odnosa škole prema D.Č. sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je OŠ „F. K. F.“ u B. diskriminisala D. Č. na osnovu njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja u odnosu na drugu decu u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje. Stoga, u toku postupka analizirani su samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, dok procenjivanje da li je škola postupala u skladu sa drugim propisima ne spada u nadležnosti Poverenika.

 

  • Iz navoda pritužbe i izjašnjenja može se utvrditi da je D.Č, nakon polaska u prvi razred, odnosno u novembru 2016. godine, utvrđen, kako je to konstatovano u lekarskom izveštaju „razvojni poremećaj aktivnosti i pažnje sa produženim poremećajem ponašanja i verovatnim teškoćama u učenju“. U izjašnjenju škole navedeno je da je u školi odmah uočeno da se D.Č. teško adaptira na školsku sredinu, da se sukoblјava sa drugom decom i da odbija da ispunjava školske zadatke. Škola ističe da je, od početka, individualizovala pristup D.Č. tako što je prilagodila standarde obrazovnih postignuća u nastavi srpskog jezika zbog teškoća u prepoznavanju slova i savladavanju početnog čitanja i pisanja, da je prilagodila metode i oblike rada u nastavi matematike i sveta oko nas, te je primenila principe pozitivnog potkreplјenja u cilјu korekcije ponašanja i izgradnje navika – manji zahtevi i neposredno nagrađivanje za dete prihvatlјivim nagradama. Takođe, istaknuto je da je psihološko–pedagoška služba posećivala časove u odelјenju I/2 u cilјu praćenja D.Č. i da je učitelјica M. O. pokušavala da angažuje D. Č. i da ga uklјuči u aktivnosti.
  • Međutim, od januara 2017. godine D.Č. je počeo da odbija da odlazi u školu, a škola je u cilјu rešavanja ovog problema predložila majci da prisustvuje časovima, te da se D.Č. prilagodi raspored časova, tako što će mu se smanjiti broj časova na 2-3 dnevno. U izjašnjenju, škola je istakla da su ove mere deo metoda individualnog rada koji se primenjuju kako bi se D.Č. obezbedila dodatna podrška, jer ima teškoće u održavanju pažnje i impulsivnosti, a da su predložili da majka prisustvuje časovima u cilјu podsticanja motivacije, održavanja pažnje i socijalne adaptacije. Stoga, D.Č. je počeo da odlazi u školu sa majkom, te do maja 2017. godine je redovno pohađao samo časove srpskog jezika i matematike i još po jedan čas dnevno. Od 5. maja napravlјen je nov prilagođeni rasporeda časova te je D.Č. pohađao tri časa dnevno. U ovom prilagođenom rasporedu časova bili su zastuplјeni časovi engleskog jezika, likovne kulture, matematike, muzičke kulture, sveta oko nas, srpskog jezika, fizičkog vaspitanja, dok je od 23. maja počeo da prisustvuje i časovima verske nastave svake nedelјe.
  • U pritužbi je istaknuto da je majka D. Č. prihvatila prilagođavanje rasporeda časova, jer joj je od velikog značaja da D. Č. „ne zaostaje previše“ u školskim aktivnostima imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje. U zajedničkom izjašnjenju M. B, direktorke škole, G. M, pedagoškinje i M. B, psihološkinje, kao i izjašnjenju učitelјice M. O. navedeno je da je prvenstveni kriterijum kojim se škola vodila u prilagođavanju rasporeda za učenika D. Č. bio redovno pohađanje časova srpskog jezika i matematike i još jednog časa dnevno, a vodeći računa da svi časovi budu zastuplјeni. Takođe je istaknuto da je prilagođavanje rasporeda časova usklađeno sa privatnim porodičnim obavezama majke, a sa cilјem da se D.Č. u skladu sa postepenom adaptacijom broj časova povećava. Uz izjašnjenje nije dostavlјen prilagođeni raspored časova za mart i april 2017. godine, niti redovan raspored časova za ostalu decu. U izjašnjenju škole je takođe navedeno da su nakon obavlјenog sastanka sa majkom D. Č. koji je održan 3. maja 2017. godine izradili precizan plan mera podrške učeniku D. Č, međutim ovaj dokument nije dostavlјen kao dokaz, već je dostavlјen samo novi prilagođen rapored časova od 5. maja 2017. godine. Dakle, na osnovu izjašnjenja direktorke, pedagoškinje, psihološkinje i učitelјice i dostavlјenih priloga, utvrđeno je da D. Č, za razliku od svojih vršnjaka, određeni vremenski period nije imao predviđeni nedelјni fond časova po nastavnim predmetima. Dalјe, iz navoda pritužbe i izjašnjenja može se zaklјučiti da do narušavanja odnosa između učitelјice i majke D.Č. dolazi krajem aprila 2017. godine, kada joj učitelјica nije dozvolila da prisustvuje času pismene provere znanja iz matematike. U izjašnjenju je navedeno da je majka D.Č. u razgovoru sa psihološkinjom istakla da je nezadovolјna odnosom učitelјice prema D.Č. i da više ne želi da komunicira sa njom.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da iz svega navedenog proizlazi da je škola, suočena sa situacijom da učenik D.Č. odbija da pohađa nastavu, odlučila da preduzme mere koje su rezultirale time da je majka prisustvovala časovima, kao i da je učeniku D.Č. smanjen broj časova na 2-3 dnevno. Takođe, u izjašnjenju je navedeno da je škola 28. marta 2017. godine predložila majci upućivanje na Interresornu komisiju, da je majka prihvatila ovaj predlog, ali je navela da ima problem sa zdravstvenim osiguranjem, te da će, nakon rešavanja ovog problema, potpisati potrebnu saglasnost, te da se po ovom pitanju više nije obraćala školi. Sa druge strane, podnositelјka pritužbe navodi da je, nakon preporuke lekara, škola bila u obavezi da „pošalјe D.Č. na Interresornu komisiju“, te da je tek nakon drugog predloga lekara specijaliste, u aprilu 2017. godine, predložila obraćanje Komisiji. Međutim, u pritužbi nije navela da li je prihvatila ovaj predlog. Iz navoda izjašnjenja se, takođe, može utvrditi da se škola nije obraćala Interresornoj komisiji.
  • Imajući u vidu dosadašnju analizu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se može zaklјučiti da je D.Č, zbog njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja, smanjen fond časova, te da je na taj način doveden u nejednak položaj u odnosu na drugu decu. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da nastavni planovi osnovnog obrazovanja i vaspitanja, između ostalog, sadrže i godišnji i nedelјni fond časova po predmetima i oblicima obrazovno-vaspitnog rada, te da za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Individualni obrazovni plan (u dalјem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određeno dete i učenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima, a donosi ga pedagoški kolegijum ustanove na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku. Cilј IOP-a je optimalni razvoj deteta i učenika, uklјučivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovolјavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika. IOP se izrađuje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i učenika i može da bude zasnovan na: 1) prilagođavanju načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (IOP1); 2) prilagođavanju i izmeni sadržaja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignuća (IOP2). Izuzetno, za učenika koji obrazovanje stiče ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, može da se izmeni i nastavni plan, na osnovu mišlјenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku. Donošenju IOP-a 2, prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavlјanje mišlјenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku. Važno je naglasiti da se IOP izrađuje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta i učenika.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da iz navedenog proizlazi da škola koju pohađa dete sa teškoćama u učenju, nakon što sprovede praćenje i napredovanje deteta, prikupi potrebnu dokumentaciju (uklјučujući razgovore sa roditelјima i eventualno medicinsku dokumentaciju za dete, ukoliko je potrebno), izrađuje pedagoški profil deteta i započinje sa individualizovanim načinom rada. Međutim, iz navoda izjašnjenja ne može se utvrditi da je škola izradila pedagoški profil deteta koji bi sadržao opis obrazovne situacije D.Č. i koji bi predstavlјao osnov za planiranje podrške u obrazovanju i planiranje individualnog načina rada sa detetom. Iz navoda izjašnjenja može se zaklјučiti da škola jeste preduzela određene mere, koje se mogu smatrati individualizacijom načina rada, što se posebno odnosi na: „prilagođavanje standarda obrazovnih postignuća u nastavi srpskog jezika zbog teškoća u prepoznavanju slova i savladavanju početnog čitanja i pisanja, prilagođavanje metoda i oblika rada u nastavi matematike i sveta oko nas, kao i primena principa pozitivnog potkreplјenja u cilјu korekcije ponašanja i izgradnje navika – manji zahtevi i neposredno nagrađivanje za dete prihvatlјivim nagradama“. Međutim, kako je to istaknuto u navodima pritužbe i izjašnjenja, ove mere nisu dovele do značajnijeg napretka deteta i zadovolјenja njegovih obrazovnih potreba, što je i konstatovano u izjašnjenju škole, isticanjem: „primenom prilagođenih mera postignut je minimalni napredak u čitanju i pisanju“, ali su i dalјe „evidentne teškoće u ponašanju“. Stoga, kako i sama škola ističe da preduzete mere individualizacije nisu dale zadovolјavajuće rezultate, škola je mogla da pristupi izradi individualnog obrazovnog plana (IOP) kojim bi isplanirala dodatnu podršku u obrazovanju, za deo ili jednu oblast u okviru predmeta, ceo predmet, grupu predmeta ili za sve sadržaje u jednom razredu, kao i vannastavne aktivnosti. Međutim, iz navoda izjašnjenja i dostavlјenih priloga, može se zaklјučiti da škola nije pristupila izradi IOP-a za D.Č.
  • Poverenik, dalјe, konstatuje da iako škola nije izradila IOP, u januaru 2017. godine, nakon što po navodima učitelјice D.Č. „odbija da sedi na časovima, sve manje radi“, škola odlučuje da mu smanji dnevni fond časova na 2-3 dnevno. Prema navodima iz pritužbe, koje škola u izjašnjenju nije osporila, D.Č. je prisustvovao časovima srpskog jezika, matematike, veronauke, ponekad i fizičkog vaspitanja, dok je potpuno izostajao sa časova engleskog jezika, sveta oko nas, muzičke i likovne kulture. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je zabrinjavajuća odluka škole da D.Č. izmeni obim nastavnog plana, iako iz odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja proizlazi da samo za učenika koji obrazovanje stiče ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, može da se izmeni i nastavni plan, i to na osnovu mišlјenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku. Međutim, D.Č. je skraćen fond časova, iako mu nije izrađen individualni obrazovni plan, niti je škola za to imala neophodno mišlјenje interresorne komisije, čime je stavlјen u nejednak položaj u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje. Takođe, Poverenik ukazuje da su neprihvatlјivi navodi iz izjašnjenja da je D.Č. skraćen nastavni dan, jer je bilo „evidentno da dete nije u mogućnosti da drži pažnju i da funkcioniše na časovima“, posebno imajući u vidu propise kojima je regulisana izrada individualnog obrazovnog plana, a shodno odredbi člana 5. stav 3. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, kojom je propisano da IOP u školi može da se donese za deo ili oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni predmet, grupu nastavnih predmeta ili za sve sadržaje, odnosno, nastavne predmete za razred koji učenik pohađa, kao i za vannastavne aktivnosti, te je tako D.Č. mogao da prati nastavu u onoj meri u kojoj bi to bilo optimalno za njega.
  • Što se tiče navoda iz pritužbe da je „škola bila u obavezi da pošalјe D. Č. na Interresornu Komisiju“, kao i navoda iz izjašnjenja škole da je 28. marta 2017. godine majci predloženo upućivanje na Interresornu komisiju pri Opštini Čukarica sa čim se ona složila, ali nije potpisala saglasnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da se postupak procene i dobijanja mišlјenja Interresorne komisije pokreće podnošenjem zahteva od strane obrazovno-vaspitne ustanove, zdravstvene ustanove ili ustanove socijalne zaštite uz saglasnost roditelјa/staratelјa, dok roditelјi/staratelјi pokreću inicijativu samim podnošenjem zahteva. Dakle, u konkretnom slučaju majka D. Č. je mogla samostalno da podnese zahtev, dok je sa druge strane škola mogla da pripremi zahtev, te da detalјno uputi majku D.Č. o svrsi procene Komisije, čitavom procesu, funkcionisanju i koristima koje bi dete imalo od toga. Međutim, iz navoda izjašnjenja se ne može uočiti da je škola to učinila, već je nakon jednog razgovora sa majkom i njenim „objašnjenjem“ da D.Č. nema zdravstvenu knjižicu, konstatovala da se majka „u narednom periodu više nije obraćala po ovom pitanju“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u vezi sa tim, ukazuje da nepostojanje saglasnosti roditelјa za podnošenje zahteva za pokretanje postupka procene i dobijanja mišlјenja interresorne komisije ne sme u praksi da bude „dozvola“ školi da postupa kao da postoji mišlјenje komisije, odnosno da može samostalno da smanji učenikov nedelјni fond časova.
  • Takođe, po pitanju činjenice da je majka D. Č. prisustvovala nastavi u cilјu podsticanja motivacije, održavanja pažnje i socijalne adaptacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da pratilac deteta ne bi trebalo da bude član porodice, niti se potreba za angažovanjem pratioca za ličnu pomoć detetu može odrediti bez mišlјenja interresorne komisije. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti skreće pažnju da je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[14] propisano da saradnik – lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika. Imajući u vidu navedeno, potreba za angažovanjem ličnog pratioca je dodatna mera podrške koja se dodelјuje detetu nakon procene interresorne komisije sa cilјem da se mu pruži odgovarajuća individualna praktična podrška radi uklјučivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici i radi uspostavlјanja što većeg nivoa samostalnosti.
  • Poverenik, dalјe, konstatuje da se iz navoda pritužbe i izjašnjenja može zaklјučiti da postoje problemi u odnosu između učitelјice i majke D.Č, što je rezultiralo time da je majka, osim protiv škole, podnela pritužbu i protiv učitelјice M. O. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je stava da je u ovom slučaju bilo potrebno sagledati kompletnu situaciju, odnosno način reagovanja nadležnih školskih organa, imajući u vidu da je prvenstveni interes o kojem treba da brinu svi akteri – najbolјi interes deteta. S tim u vezi, tokom postupka je utvrđeno da ni rukovodstvo škole, ni stručna služba nisu preduzeli sve mere koje su imali na raspolaganju kako bi se D.Č. obezbedila podrška da postigne opšti ishod obrazovanja i vaspitanja, odnosno odluka o prilagođavanju rasporeda časova D.Č. doneta je na nivou škole.
  • Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su tokom prethodnih godina, različita nadležna tela i institucije dale definiciju inkluzivnog obrazovanja i njegovog značaja za napredovanje i edukaciju dece sa smetnjama u razvoju. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u „Smernicama za uklјučivanje“ definiše inkluzivno obrazovanje kao proces sagledavanja i odgovora na različite potrebe svih učenika kroz veće učešće u učenju, kulturama i zajednicama, kao i smanjenje isklјučivanja unutar i iz obrazovanja.
  • Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da je OŠ „F. K. F.“ u B, propuštajući da stvori uslove koji bi omogućili da D. Č. prisustvuje časovima svih predmeta predviđenih nastavnim planom 1. razreda, stavila D. Č. u nepovolјniji položaj u odnosu druge učenike/učenice na osnovu njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja.

 

  1. MIŠLjENјE

 

Propuštanjem OŠ „F. K. F.“ u B. da stvori uslove koji bi omogućili da D. Č. prisustvuje časovima svih predmeta, u skladu sa nastavnim planom 1. razreda, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ „F. K. F.“ u B. da:

  • Preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će u skladu sa zakonom stvoriti uslove da D. Č. prisustvuje svim časovima iz svih predmeta u onoj meri koja je za njega optimalna.
  • Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da OŠ „F. K. F.“ u B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „F. K. F.“ u B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] UN, Opšti komentar broj 9: Prava dece sa invaliditetom, CRC/C/GC/9, 27. februar 2007. godine.

[5] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[6] Čl. 19. Zakona o zabrani diskriminacije

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 62/2016 – odluka US

[8] Čl. 77.  st. 1-12  ZOSOV

[9] „Sl. glasnik RS“ br. 76/2010

[10] Čl. 1. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje

[11] Isto, čl. 5.

[12] Isto, čl. 9.

[13] Isto, čl. 7.

[14] Član 87. (“Sl. glasnik RS”, br. 42/2013)

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon Pritužba_J.Č. protiv OŠ F.K.F. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanjaDownload

Print Friendly, PDF & Email
back to top