19. 07-00-00073/2017-02 datum: 19. 5. 2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela T.T. iz B. protiv D.Ž. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. Podnositeljka pritužbe je navela da joj je D.Ž, tokom razgovora uputila uvredu „da je invalid, ali da se invalidi tako ne ponašaju – da traže informacije od javnog značaja“. U svom izjašnjenju, D.Ž. je navela da „reč invalid nijedan jedini put tokom ijednog razgovora sa njom nije izrekla“, kao i „da joj je žao da je jedan razgovor u četiri oka, koji su kao dve ravnopravne koleginice započele oko energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, a zatim nastavile pričom o zadovoljstvu rada u školi, događanjima u školi predstavljen od strane prof. dr T.T. paušalno, na bazi subjektivnih i proizvoljnih navoda koje je prof. dr T.T. iznela u svom dopisu“. U toku postupka utvrđeno je da je D.Ž. razgovarala sa podnositeljkom pritužbe, ali nije utvrđen tačan sadržaj njihovog razgovora. Zbog toga je dato mišljenje da nije utvrđeno da je D.Ž. izvršila akt diskriminacije prema T.T. na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta.

1. TOK POSTUPKA

• T. podnela je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbu protiv D.Ž. iz B. u kojoj je, između ostalog, navela:

• da je osoba sa invaliditetom;
• da je 13. februara 2017. godine, u terminu studentskih konsultacija, D.Ž. ušla u njenu kancelariju i zahtevala od njihove koleginice I.D. da napusti kancelariju;
• da je D.Ž. počela razgovor postavljajući joj pitanje iz kog razloga je tražila informacije od javnog značaja u kojem je navela da je interesuje visina mesečnih primanja D.Ž;
• da je D.Ž. konstatovala da se upućivanjem zahteva za informacije od javnog značaja uništava ugled VŠSS B.P;
• da joj je D.Ž. uputila uvredu rečima: „da zna da je invalid, ali da se se tako invalidi ne ponašaju – da traže informacije od javnog značaja..“, na šta joj je odgovorila da se na nju vrši pritisak da obavlja posao po nezakonitim procedurama i da poveća prolaznost na ispitima;
• da ju je D.Ž, potom, upitala zašto misli da je ona „Ž“, na šta je odgovorila da ne razume šta podrazumeva pod tim pridevom, uz konstataciju da je sa njenim zahtevom za informacije od javnog značaja bio upoznat isključivo direktor VŠSS B.P. Ž.S;
• da joj je D.Ž. zatim postavila pitanje da li smatra da je direktor VŠSS B.P. Ž.S. umešan u pretnje koje je dobila od studentkinje;
• da je D.Ž, takođe, izjavila da mladi ljudi ne žele da upisuju VŠSS B.P. zbog previsokog kriterjuma za prolaznost na ispitima, kao i da joj nije jasno zbog čega T.T. „diže toliku galamu oko tri boda na ispitu pa studenti moraju da joj prete“;
• da joj je D.Ž. postavljala pitanja povišenim tonom, kao i da su na nekoliko trenutaka tom razgovoru prisustvovale A.B. i I.D.
  • Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: izjava I.D. od 13. marta 2017. godine i izjava A.B. od 13. marta 2017. godine.
  • U izjavi svedokinje D, između ostalog, navedeno je:
•   da  je saradnica na istom predmetu kao i T.T, kao i da se njihove konsultacije održavaju u isto vreme;
•    da je u terminu konsultacija D.Ž. ušla uz kabinet i da je zamolila da izađe iz kabineta kako bi obavila razgovor sa T.T;
•    da je čula kako D.Ž. povišenim tonom govori nešto T.T, ali da nije obratila pažnju šta govori, nakon čega se odmakla od kabineta;
•    da je razgovor bio „jako glasan i da je na mestu gde je stajala čula kako D.Ž. viče“;
•   da je srela A.B. na hodniku, nakon čega je ona ušla u kabinet i ubrzo izašla;
• da je razgovor trajao nekih 30 minuta, nakon čega je D.Ž. izašla iz kabineta i zahvalila joj se na čekanju, a da je nakon toga zatekla T.T. vidno potrešenu.
  • U izjavi svedokinje B, između ostalog, navedeno je:
•    da deli kabinet sa T.T, kao i da se često sreću jer im se materijal i pribor za nastavu nalaze u zajedničkom kabinetu;
•    da je 13. februara 2017. godine držala pripremnu nastavu na predmetu Hemija u terminu od 11:30 do 13:50, nakon čega je došla do kabineta da ostavi materijal za nastavu;
• da se na hodniku srela sa I.D. koje je stajala kod oglasne table;
• da je, kako se približavala kabinetu, čula raspravu, kao i da se situacija smirila kada je ušla u kabinet, nakon čega je ostavila flomastere i izašla;
• da je upitala I.D. šta se događa nakon čega se ponovo čuo povišen ton iz kabineta.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje D.Ž. iz B.
  • U izjašnjenju D.Ž, između ostalog, navedeno je:
• da T. poznaje 15 godina i da su do sada imale dobre kolegijalne odnose;
• da na deo pritužbe u vezi sa dopisima od januara, februara i marta ove godine, koje je T.T. dostavila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, ne može da se izjasni, jer pretpostavlja da ih je T.T. greškom navela u pritužbi protiv nje;
• da o odnosu T.T. sa menadžmentom škole i studentima nema saznanja, osim onoga što je čula na nastavnom veću;
• da je razgovor koje su vodile u „četiri oka kao dve ravnopravne koleginice“ započeo oko energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, dok je nastavak razgovora, u kojem je bilo reči o zadovoljstvu radom u školi i događanjima u školi, dr T.T. predstavila „paušalno, na bazi subjektivnih i proizvoljnih navoda“;
• da se T.T. ponela nekolegijalno kada je 21. februara 2017. godine svoje „paušalne i pretenciozne ocene i uvrede“ poslala elektronskim pismom na mejl adrese svih članova nastavnog veća, čime je učinila ogromnu štetu za njen ugled i čast;
• da su optužbe da je izvršila diskriminaciju prema T.T. bespredmetne i besmislene, jer ne obavlja nikakvu rukovodeću funkciju u VŠSS B.P, te nema nikakva ovlašćenja kojim bi mogla da stavi bilo koga u školi u podređen položaj;
• da ni na koji način nije sprečavala T.T. da ostvaruje svoja prava, niti je u poziciji da to čini;
• da joj nisu poznati podaci o tome da li je T.T. zaposlena u školi kao osoba sa invaliditetom, kao i da takve informacije ima samo kadrovska služba VŠSS B.P;
• da „reč invalid nijedan jedini put tokom ijednog razgovora sa njom nije izrekla“, ali da je znala da T.T. ima ozbiljne zdravstvene probleme;
• da smatra T.T. ravnopravnim članom kolektiva, kao i da je T.T. propustila da navede da je tokom razgovora D.Ž. bar dva puta rekla da će biti prezadovoljna ako je saznanje o iznosu baš njene plate učini srećnijom i zadovoljnijom radom u školi;
• da sa punom moralnom i profesionalnom odgovornošću ističe da ni na koji način, ni kroz razgovor koji je predmet pritužbe, ni na bilo koji drugi način nije vređala, niti vršila pritisak, niti sprečavala T.T. da ostvari svoja prava koje ima kao i bilo koji drugi građanin Republike Srbije.

2. ČINJENIČNO STANJE

• Na osnovu navoda iz pritužbe, dokaza koji su dostavljeni, kao i navoda iz izjašnjenja, može se konstatovati da je 13. februara 2017. godine u B, u prostorijama VŠSS B.P, došlo do konflikta između T.T. i D.Ž.

• Utvrđeno je, takođe, da se navodi T. i D.Ž. o sadržaju razgovora koji su vodile u potpunosti razlikuju, dok se iz navoda svedokinja I.D. i A.B. može utvrditi samo da su čule kako se D.Ž. povišenim tonom obraća T.T. Svedokinje su, takođe, istakle da nemaju saznanja o sadržaju razgovora između T.T. i D.Ž, tako da se ne može utvrditi šta je bio tačan sadržaj njihovog razgovora i razlog konflikta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjave svedoka i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]

• Ustav Republike Srbije[3], odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

• Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, dok je članom 26. stav 1. propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu, javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

• Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređen je Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[4] koji se zasniva na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odlučuje o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, može se konstatovati da su T.T. i D.Ž. imale konflikt 13. februara 2017. godine u B, u prostorijama VŠSS B.P. S obzirom na predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je postupanje Ž. bilo uznemirujuće i ponižavajuće, odnosno, da li se njime vređa dostojanstvo T.T. na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta, kao i da li se njime stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

• U pritužbi je navedeno da su ovom događaju na nekoliko trenutaka prisustvovale koleginice I.D. i A.B. Zbog toga je T.T. dostavila Poverenici za zaštitu ravnopravnosti njihove iskaze o ovom događaju.

• U izjašnjenjima svedokinja I.D. i A.B. navedeno je da su čule kako se D.Ž. povišenim tonom obraća T.T. iz čega su zaključile da se u kabinetu odvija rasprava, uz napomenu da nemaju saznanja o sadržini razgovora.

• Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala je da su navodi T.T. i D.Ž. međusobno protivrečni. Podnositeljka pritužbe tvrdi da ju je D.Ž. vređala zbog invaliditeta, upućujući joj uvrede: „da zna da je invalid, ali da se se tako invalidi ne ponašaju – da traže informacije od javnog značaja“, dok je D.Ž. istakla da „nijedan jedini put tokom ijednog razgovora sa njom nije izrekla invalid“, kao i „da joj je žao da je jedan razgovor u četiri oka, koji su kao dve ravnopravne koleginice započele oko energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, a zatim nastavile pričom o zadovoljstvu rada u školi, događanjima u školi predstavljen od strane prof. dr T.T. paušalno, na bazi subjektivnih i proizvoljnih navoda koje je prof. dr T.T. iznela u svom dopisu“.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz činjenica i dokaza koji su ponuđeni ne može sa sigurnošću utvrditi šta je tačno izgovoreno 13. februara 2017. godine, u razgovoru između T.T. i D.Ž, u prostorijama VŠSS B.P. S obzirom da se navodi iz pritužbe ne podudaraju sa navodima iz izjašnjenja, kao ni sa iskazima svedoka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da u toku postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potkrepili navode iz pritužbe da je Ž. izvršila akt diskriminacije prema T.T, na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta, odnosno da se ne može utvrditi da je D.Ž. diskriminisala T.T, upućujući joj uvrede zbog njenog invaliditeta. S druge strane, ovo ne znači da u događaju koji je opisan nije došlo do eventualne povrede nekog drugog prava, koje nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

• U vezi sa tim, ukazujemo na terminologiju koju treba koristiti onda kada se obraćamo ili kada govorimo o osobama sa invaliditetom. Naime, kada se koristi termin osoba sa invaliditetom, na prvom mestu se ističe da je reč o osobi, čiji je invaliditet samo jedna njena karakteristika, uz mnoštvo drugih. Upotreba termina kao što je „invalid“ je prevaziđena i uvredljiva za osobe sa invaliditetom, jer ne posmatra celu osobu kao ljudsko biće već samo jednu od njenih karakteristika, zanemarujući sve druge osobine konkretne osobe. Treba imati u vidu da je obraćanje koje predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije.

1. MIŠLJENJE

U postupku koji je sproveden po pritužbi T.T. iz B, koja je podneta protiv D.Ž. iz B, nije utvrđeno da je D.Ž. izvršila akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – invaliditeta T.T.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2]  Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3]„Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba T.T. protiv D.Z. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti rada