бр. 07-00-166/2017-02 датум: 4.9.2017.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo advokat L. J. iz V, koga su angažovali G. V. i R. T. – zakonski zastupnici maloletnog L. T, protiv OŠ „Ž. Z.“ u M. U pritužbi je navedeno da je L. T. učenik prvog razreda i dete sa hiperkinetičkim poremećajem ponašanja. Takođe, navedeno je da je direktorka D. M. naložila učitelјici M. S. da „izbaci“ učenika L.T. iz produženog boravka u pomenutoj školi uz obrazloženje da Interresorna komisija nije odobrila njegov boravak u produženom boravku škole. U izjašnjenjima direktorke i učitelјice navedeno je da su postupile u skladu sa Mišlјenjem Interresorne komisije u kome nije stajala dodatna podrška u vidu produženog boravka, uz napomenu da su pomenuto Mišlјenje upoređivale sa drugim Mišlјenjem Interresorne komisije u kome je takav vid podrške za drugog učenika bio istaknut. U toku postupka je utvrđeno da je OŠ „Ž. Z.“ u M. onemogućila L. T. da 20. aprila 2017. godine pohađa produženi boravak. S tim u vezi, Poverenik je ukazao da prema propisima pohađanje produženog boravka predstavlјa oblik vaspitno-obrazovnog rada, a ne dodatnu podršku učeniku i da je obaveza škole da svoj deci, u skladu sa iskazanim potrebama roditelјa i svojim mogućnostima, obezbedi da pohađaju produženi boravak, bez obzira na lična svojstva deteta. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da je onemogućavanjem učenika L.T. da pohađa produženi boravak 20. aprila 2017. godine, OŠ „Ž. Z.“ u M. prekršila odredbe čl. 6. i 19. Zakona o zabran diskriminacije. Zbog toga je OŠ „Ž. Z.“ u M. preporučeno da preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti da svi zaposleni u OŠ „Ž. Z.“ u M. prođu obuku/stručno usavršavanje na temu zabrane diskriminacije, sa posebnim akcentom na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije, odnosno da se uzdrži od neopravdanog pravlјenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isklјučivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva) u odnosu na lica ili grupe lica koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se advokat J, punomoćnik G. V. i R. T, zakonskih zastupnika maloletnog L. T, pritužbom protiv OŠ „Ž. Z.“ u M.
   • U pritužbi advokata J, između ostalog, navedeno je:

• da T, učenik OŠ „Ž. Z.“ u M, boluje od hiperkinetičkog poremećaja pažnje;
• da je direktorka škole D. M. dana 20. aprila 2017. godine „naložila“ učitelјici M. S. da učenika T. „izbaci“ iz produženog boravka OŠ „Ž. Z.“ u M. pod izgovorom da Interresorna komisija nije odobrila njegov boravak u istom;
• da je majka L.T. obavestila direktorku da će se obratiti pravosudnim organima.

• U prilogu pritužbe dostavlјena su sledeći dokazi: 1) Punomoćje advokata L. J; 2) Mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku od dana 3. aprila 2017. godine; 2) Izveštaj lekara specijaliste dečje psihijatrije, KC Vojvodina – Klinika za psihijatriju od 27. marta 2017. godine; 3) Otpusno pismo broj 377750/16, KC Vojvodina – Klinika za psihijatriju od 12. oktobra 2016. godine.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa su u toku postupka pribavlјena izjašnjenja D. M, direktorke škole i M. S, učitelјice.
• U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja D. M, direktorke škole u M, između ostalog je navedeno:

• da je dečak T. upisan u prvi razred OŠ „Ž. Z.“ u M. školske 2016/2017 godine;
• da su prilikom testiranja pred polazak u prvi razred kod dečaka T. „primećene teškoće u ponašanju i agresivni ispadi“;
• da se učenik T. na časovima „tuče, beži iz učionice, ne sedi na svom mestu, ne sluša i ne odrađuje zadatke, ne poštuje autoritet, udara, šutira svu decu i nastavnike sa kojima je u kontaktu“;
• da je učitelјica M. S, kao povremeni član IRK-a, u svom Mišlјenju navela stav Tima za IO škole – „da je za dete sa problemom hiperkinetičkog poremećaja previše da boravi u istom okruženju od 7:30 – 16:00 časova (8,5 sati) te je njena preporuka bila da nije neophodno da boravi u boravku“;
• da su smatrali da je preporuka M. S. uzeta u obzir jer u Mišlјenju Interresorne komisije nije naglašena potreba za dodatnom podrškom u vidu produženog boravka učeniku T.;
• da je 1. marta 2017. godine OŠ „Ž. Z.“ u M. dobila Mišlјenje Interresorne komisije za drugog učenika, u kome je naglašena podrška – boravak u produženom boravku;
• da je majci dečaka T. saopšteno Mišlјenje Interresorne komisije, nakon čega je usledila pritužba protiv škole;
• da je učeniku T. dana 20. aprila 2017. godine bilo onemogućeno da boravi u produženom boravku, ali da je nakon tog datuma nastavio redovno da pohađa produženi boravak;
• da je učenik L.T. u drugom polugodištu izostajao iz produženog boravka (ukupno 69 dana – 31 dan nije bio ni na redovnoj nastavi, a 38 iz drugih razloga);
• da je izostajanje L.T. iz produženog boravka zbog poseta logopedu i defektologu, kontrole kod lekara, u slučajevima kada je sam odbijao da ostane u boravku ili zbog porodičnih razloga, uvek bilo u dogovoru sa majkom učenika;
• da je do propusta u radu škole došlo zbog „nesporazuma vezanog za Mišlјenje IRK (koja ne daje na isti način predloge za odobrenu dodatnu podršku za različitu decu)“
• da je do propusta u radu škole došlo i zbog toga što su „pogrešno protumačili da je IRK uzela u obzir preporuku učitelјice (tj. Tima za IO škole) da je za dete bolјe da zbog prirode svog poremećaja ne boravi 8 sati u istom prostoru“;
• da je nakon konsultacija sa IRK-om „greška ispravlјena i da je dete nastavilo nesmetano da pohađa produženi boravak već narednog dana 21.4.2017. godine“.
  • U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavlјena su sledeći dokazi: 1) Mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku od dana 3. aprila 2017. godine; 2) Mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku od dana 1. marta 2017. godine – za drugog učenika koji pohađa OŠ „Ž. Z.“ u M.
  • U izjašnjenju M. S, učitelјice, između ostalog navedeno je:
• da radi kao učitelјica prvog razreda u OŠ „Ž. Z.“ u M;
• da učenik L. T. od 1. septembra 2016. godine redovno ide u produženi boravak OŠ „Ž. Z“;
• da nije „izbacila“ učenika L. T. iz produženog boravka, već je postupila po Mišlјenju Komisije za procenu potreba za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku u kome ne stoji takva vrsta podrške učeniku;
• da učenik L. T. odbija da radi domaći zadatak, da udara decu i učitelјicu, uništava školsku imovinu i sve što deca naprave, vrišti, ometa rad dece, govori ružne reči;
• da su deca roditelјa koji su zaposleni i plaćaju boravak za svoju decu primorana da borave u „atmosferi koju učenik T. stvara“;
• da su druga deca i njihovi roditelјi tolerantni prema učeniku T, „što ne poštuje ni on, ni njegovi roditelјi“;
• da je „stav Tima za IO da je umor razlog negativnog ponašanja učenika T, i da je za dete sa problemom hiperkinetičkog poremećaja previše da boravi u istom okruženju od 7:30 – 16:00 časova (8,5 sati)“;
• da je majka učenika L. T. – a nezaposlena, a da je mlađa sestra u produženom boravku u vrtiću te da bilo korisno za dete da provede sa majkom vreme posle redovne nastave;
• da bi učenik L. T. mogao da se odmori i uradi zadatke koje odbija da uradi u školi, odnosno da provežba gradivo;
• da učenik L. T. nikad ne uradi domaći zadatak kod kuće;
• da je stav Tima za IO napisala kao preporuku u svom Mišlјenju kao članica Interresorne Komisije, koji je majka učenika L. T. pročitala i nije stavila nikakvu primedbu;
• da je Interresorna komisija dala plan podrške detetu koji ne sadrži boravak deteta u produženom boravku;
• da je smatrala da je Komisija uzela u obzir njenu preporuku i da je postupila po tom mišlјenju;
• da učenik L. T. nije bio u boravku jedan dan, dok se nisu dogovorili o dalјem radu;
• da majka učenika L. T. nije došla na razgovor u školu, već je odmah angažovala advokata;
• da majka učenika L. T. smatra da treba da iskoristi pravo na besplatan boravak učenika L. T.;
• da je majka učenika L. T. rekla da „škola ne treba da vodi brigu da li ona po ceo dan leži ili lakira nokte, njemu treba da se pruži boravak u produženom boravku“;
• da smatra da nije izvršila diskriminaciju učenika T. po bilo kom osnovu.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja zatražio je od podnosioca pritužbe, advokata L. J. da se dodatno izjasni da li je maloletnom L. T. bilo onemogućeno da nakon 20. aprila 2017. godine pohađa produženi boravak, i ukoliko mu jeste, u kom periodu i na koji način. Podnositelј pritužbe, advokat L. J, na traženje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 7. jula 2017. godine dostavio je dopis u kojem je navedeno da je dan nakon 20. aprila 2017. godine, direktorka škole rekla majci L.T. „da će ga zadržati u boravku dok ne vidi šta dalјe, očigledno postupajući sa namerom da dete trajno isklјuči iz boravka na koji ima pravo“.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da među stranama nije sporno da T. pohađa prvi razreda OŠ „Ž. Z.“ u M. po IOP-u u odelјenju učitelјice M. S.
• Takođe, među stranama nije sporno da je T. ustanovlјen hiperkinetički poremećaj ponašanja i da mu je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.
• Uvidom u dopunu pritužbe i izjašnjenje direktorke D. M, utvrđeno je da je učeniku L.T, 20. aprila 2017. godine, onemogućeno da pohađa produženi boravak, kao i da je nakon tog datuma nastavio da pohađa boravak.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].
• Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[4], a jedan od njenih opštih principa je princip nediskriminacije. Pravo na nediskriminaciju obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzora na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelјa ili zakonskih staratelјa. Najbolјi interesi deteta su jedan od principa Konvencije, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom člana 28. propisuje se da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su cilјevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
• Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišlјeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz lјudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima lјudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremlјeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu.
• Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 9[5] koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uklјučujući i one na osnovu smetnji u razvoju. Takođe, ukazano je da teškoće ne predstavlјa sama smetnja u razvoju deteta, već kombinacija društvenih, kulturnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Činjenica da se izričito navode smetnje u razvoju kao osnov diskriminacije može se objasniti time što deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetlјivijih grupa dece. Stoga, Komitet za prava deteta napominje da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilј obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isklјučivanja iz opšteg obrazovnog sistema.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[6] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i da im države, u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilјu punog razvoja lјudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja lјudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među lјudima, kao i u cilјu razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, sa cilјem omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom propisano je i da će u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklјučene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isklјučena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.
• Ustav Republike Srbije[7] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[8]
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[9], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija[10], odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredelјenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovama utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Propisano je da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isklјučivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravlјenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, a da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Ovim zakonom propisani su i opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja[11], pa se navodi da sistem mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Pravo na obrazovanje i vaspitanje regulisano je odredbama čl. 6. tako što je navedeno da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
• Odredbom člana 2. Pravilnika o bližim uslovima organizovanja celodnevne nastave i produženog boravka[12] propisano je da je produženi boravak poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima koji se realizuje u školi posle ili pre časova redovne nastave i u okviru koga učenici imaju samostalan rad i niz različitih oblika slobodnih aktivnosti i jedan obrok. Pored toga, odredbama člana ovog pravilnika propisano je da produženi boravak i celodnevna nastava može da se organizuje u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, dok se obuhvat učenika u produženom boravku i celodnevnoj nastavi usklađuje sa iskazanim potrebama roditelјa, odnosno staratelјa i mogućnostima škole.
• Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku^[13] propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetlјivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Odredbama člana ovog pravilnika uređena je procena potreba koja se vrši radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podrške, odnosno, neposredna i posredna dodatna podrška koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva. Neposredna dodatna podrška, između ostalog, podrazumeva: prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava; individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta; upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je OŠ „Ž. Z.“ u M, koju zastupa direktorka D. M, 20. aprila 2017. godine uskratila učeniku L. T. pravo da nakon redovne nastave boravi u produženom boravku, odnosno da li je škola takvim svojim postupanjem stavila u nejednak položaj L. T. na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnje u razvoju u odnosu na druge učenike u pogledu ostvarivanja prava da boravi u produženom boravku OŠ „Ž. Z“ u M.
• Na početku, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz navoda pritužbe i izjašnjenja može utvrditi da je L. T, učeniku sa smetnjama u razvoju, 20. aprila 2017. godine onemogućeno da pohađa produženi boravak sa obrazloženjem „da u Mišlјenju Interresorne komisije nije stajala dodatna podrška u vidu produženog boravka“, te da je do propusta došlo zbog „pogrešnog tumačenja Mišlјenja Interresorne komisije“ za učenika L.T. U izjašnjenju je napomenuto da je L. T. „već narednog dana, 21. aprila 2017. godine nastavio redovno da pohađa produženi boravak“. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da ostvarivanje prava na pohađanje produženog boravka proizlazi iz Pravilnika o bližim uslovima organizovanja celodnevne nastave i produženog boravka, kojim je propisano da je produženi boravak poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima koji se realizuje u školi posle ili pre časova redovne nastave i u okviru koga učenici imaju samostalan rad i niz različitih oblika slobodnih aktivnosti i jedan obrok, kao i da može da se organizuje u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, dok se obuhvat učenika u produženom boravku usklađuje sa iskazanim potrebama roditelјa, odnosno staratelјa i mogućnostima škole. Imajući u vidu ovu odredbu navedenog pravilnika, Poverenik konstatuje da pohađanje produženog boravka predstavlјa oblik vaspitno-obrazovnog rada, a ne dodatnu podršku učeniku i da je obaveza škole da svoj deci, u skladu sa iskazanim potrebama roditelјa i svojim mogućnostima, obezbedi da pohađaju produženi boravak, bez obzira na lična svojstva deteta. Drugim rečima, ukoliko škola organizuje produženi boravak, obavezna je da to učini bez ikakve diskriminacije i bez postavlјanja dodatnih uslova za ostvarivanje tog prava za decu sa invaliditetom, kao što je zahtevanje da detetu u mišlјenju Interresorne komisije bude navedeno da može da pohađa produženi boravak.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja učitelјice M. S. da se L.T. „na časovima tuče, beži iz učionice, ne sedi na svom mestu, šutira svu decu i nastavnike sa kojima je u kontaktu“, zatim, „da su deca roditelјa koji su zaposleni i plaćaju boravak za svoju decu primorana da borave u takvoj atmosferi koju on stvara“, te „da su roditelјi i deca toleranti prema njemu, što ne poštuje ni on ni njegovi roditelјi“. Poverenik naglašava da ovi navodi iz izjašnjenja pokazuju netoleranciju i nerazumevanje prema učeniku L.T, kao i da se ovakvim stavovima prosvetnih radnika podržava ideja koja je dugi niz godina egzistirala u našem obrazovnom sistemu – da decu sa smetnjama u razvoju treba izolovati od druge dece. Poverenik ukazuje da je ovakav stav u modernom društvu prevaziđen, s obzirom da se sistem obrazovanja u našoj zemlјi zasniva na inkluzivnom modelu koji je usmeren je na promenu škole, a ne dece koja je pohađaju, što znači da škole moraju da budu spremne da odgovore na potrebe potpuno različitih učenika.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu činjenicu da je L.T. nakon 20. aprila 2017. godine redovno nastavio da pohađa produženi boravak. Zbog toga Poverenik očekuje da će OŠ „Ž. Z.“ u M. voditi računa o poštovanju prava učenika na nediskriminaciju u svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, kao i da će raditi na edukaciji zaposlenih nastavnika na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.
• Na kraju, Poverenik ističe da negativni stavovi prema deci sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom predstavlјaju jednu od velikih prepreka pristupu dece redovnom obrazovanju. Nedostatak znanja i nedovolјna informisanost o potrebama i mogućnostima dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju izazivaju strah i podstiču negativne stavove. Jedna od najčešćih predrasuda prema deci sa invaliditetom jeste da su manje sposobna i da zbog svog invaliditeta ne mogu da se obrazuju u redovnim školama, samostalno kreću i žive, putuju i druže sa vršnjacima. Najbolјi način da se promene negativni stavovi je povećanje kontakata sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, njihova puna socijalna inkluzija, uz informisanje i edukaciju šire javnosti o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima.
• Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da je OŠ „Ž. Z.“ u M, onemogućavanjem učenika L.T. da pohađa produženi boravak aprila 2017. godine stavila L. T. u nejednak položaj u odnosu na druge učenike i učenice na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.

4. MIŠLjENјE

Onemogućavanjem učenika L.T. da pohađa produženi boravak 20. aprila 2017. godine, OŠ „Ž. Z.“ u M. prekršila je odredbe čl. 6. i 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ „Ž. Z.“ u M, da:

• Preduzmu sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti da svi zaposleni u OŠ „Ž. Z.“ u M. prođu obuku/stručno usavršavanje na temu zabrane diskriminacije, sa posebnim akcentom na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju.
• Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije, odnosno da se uzdrže od neopravdanog pravlјenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isklјučivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva) u odnosu na lica ili grupe lica koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu;

Potrebno je da direktorka OŠ „Ž. Z.“ u M. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „Ž. Z.“ u M. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97)

[5] UN, Opšti komentar broj 9: Prava dece sa invaliditetom, CRC/C/GC/9, 27. februar 2007. godine.

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom („Službenil. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[8] Član 21. Ustava Republike Srbije

[9] Član 2.

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13 i 35/2

[11] Član 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 77/14

[13] „Službeni glasnik RS“, broj 63/10

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba L.J. protiv OŠ Ž.Z. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvnog stanja u oblasti obrazovanja