12. 07-00-623/2016-02 datum: 12.5.2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe J.V. i J.M, advokatkinja iz B. protiv advokata S.Š. iz B, zbog diskrminacije na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da je S.Š, 24. septembra 2016. godine, na skupštini Advokatske komore B. kojom je predsedavao, izneo niz uvredljivih i omalovažavajućih komentara upućenih advokatkinjama koje su se javile za reč. Između ostalog navedeni su sledeći komentari: „Postaću žena da bih mogao da se borim“, „Hoćete sad da nas silujete ovde“, „Ono što ti želiš ne mogu da ti pružim“ itd. U izjašnjenju advokata S.Š, navedeno je da u pritužbi nema izraza koji predstavljaju uvredu i omalovažavanje bilo kojih advokatkinja, kao ni advokatkinja koje su podnele pritužbu i da rečenice koje je izjavio nemaju nikakve veze sa rodnom ravnopravnošću. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvrđeno je da navedene izjave advokata S.Š, iznete na sednici skupštine Advokatske komore B, održanoj 24. septembra 2016. godine, kojom je predsedavao, predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj, ili predstavlja povredu dostojanstva podnositeljki pritužbe na osnovu njihovog ličnog svojstva-pola. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su ovim izjavama prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije zbog čega je advokatu S.Š. preporučeno da se, povodom diskriminatornih izjava koje je izrekao na skupštini Advokatske komore B, održanoj 24. septembra 2016. godine, izvini podnositeljkama pritužbe na sednici skupštine Advokatske komore B, kao i da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratile J.V. i J.M, advokatkinje iz B, protiv advokata S.Š, zbog diskriminacije na osnovu pola.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Š. predsedavao skupštinom Advokatske komore B. koja je održana u B, u S.C, 24. septembra 2016. godine sa početkom u 11 časova;
• da je u tom svojstvu, sa mesta predsedavajućeg, S.Š. izneo niz uvredljivih i omalovažavajućih komentara advokatkinjama koje su se javile za reč;
• da je, dok je advokatkinja J.M. bila za govornicom, nakon što je nekoliko puta pokušao da je prekine dok je govorila jer se nije slagao sa iznetim, podsmešljivo i u omalovažavajućem tonu rekao: „Postaću žena da bih mogao da se borim“;
• da je, dok je advokatkinja J.V. bila za govornicom, takođe pokušavajući da je prekine dok je govorila o svom pravu da se diskutuje o amandmanima koje je podnela, rekao: „Ne znate vi šta ste podneli“ i „Hoćete sad da nas silujete ovde“;
• da je advokatkinji Z.D.N, dok je insistirala da joj kao predsedavajući skupštinom da reč, rekao: „Ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“, te da je pokušavao da je otera sa govornice rekavši: „Ako ne siđeš, dovešću kran da te spusti“;
• da je jasno da reči koje je uputio Z.D.N. nisu bile direktno upućene njima, ali su se podnositeljke pritužbe zbog takvih reči i ponašanja osetile indirektno pogođenim, omalovaženim i uznemirenim, imajući u vidu da su komentari advokata S.Š. bili vezani za pol Z.D.N;
• da takvo ophođenje ukazuje na određenu matricu, odnosno manir ponašanja iz kojeg proističe da su sve osobe koje imaju to lično svojstvo potencijalno diskriminisana lica, te se iz tog razloga pozivaju i na reči koje nisu bile upućene direktno njima;
• da je očigledno da je u nedostatku drugih argumenata, S.Š. pokušao da uznemiri i omete advokatkinje u daljem izlaganju komentarima koje su u vezi sa njihovim polom, npr: „Ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“ i „Hoćete sad da nas silujete ovde“, gde je očigledno da komentari nemaju veze sa temom izlaganja ali imaju veze sa polom govornica, te da je time izvršio povredu čl. 12. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije;
• da komentar: „Postaću žena da bih mogao da se borim“ predstavlja aludiranje na određene stereotipne uloge i karakteristike muškaraca i žena i stereotipan obrazac o podređenosti i nadređenosti polova, tj. superiornosti muškog pola u odnosu na ženski;
• da posebnu težinu imaju činjenice da je lice protiv koga je pritužba podneta advokat, te da je upoznat sa odredbama važećih zakona i da je predsednik Advokatske komore B, koju predstavlja i zastupa;
• da izgovaranje ovakvih reči za govornicom predsednika Advokatske komore B, kojoj je zakon poverio vršenje javnih ovlašćenja, predstavlja posebno otežavajuću okolnost i poziva na brzo i efikasno delovanje radi sprečavanja širenja ovakvog ponašanja usled važnosti funkcije u vezi sa kojom su ovakve reči izgovorene;
• da sudski postupak u vezi sa ovim okolnostima još uvek nije pokrenut.
  • Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) kompakt disk sa dva video snimka dela skuštine Advokatske komore B. od 24. septembra 2016. godine, snimak emisije na TV „P.“ u kojoj je gostovao S.Š, od 30. septembra 2016. godine i snimak emisije na istoj televiziji u kojoj se takođe diskutuje o dešavanjima sa skupštine Advokatske komore B, od 3. oktobra 2016. godine, 2) fotokopija stranice dnevnog lista „K.“ od 7. decembra 2016. godine, i 3) fotokopija članka iz lista „V.“ od 25. septembra 2016. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje advokata S.Š.
  • U izjašnjenju na pritužbu, S.Š. je, između ostalog, naveo:
• da ne može da razume zbog čega je pozvan na izjašnjenje, „kada u samoj pritužbi nema izraza koji predstavljaju uvredu i omalovažavanje bilo kojih advokatkinja, kao ni advokatkinja koje su podnele pritužbu“;
• da ne razume šta ih je uvredilo i omalovažilo iz izjave: „Postaću žena da bih mogao da se borim“, te da je na osnovu ove rečenice jasno da je bio „na grdnim mukama da se odbrani od nasilja koje su pomenute advokatkinje preduzimale“, kako prema njemu tako i prema ostalim prisutnim članovima skupštine Advokatske komore B;
• da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti treba da se sažali nad njegovom sudbinom umesto što u gore pomenutom navodu nalazi elemente za pokretanje postupka;
• da u izjavi: „Postaću žena da bih mogao da se borim“ nema nijednog uvredljivog izraza kojim se vređa čast i ugled ne samo žene već bilo koga, te da je iznenađen što se ova izjava tretira kao opravdana za pokretanje postupka;
• da je pritužba očigledno podneta iz „čisto šikanoznih namera advokatkinja“;
• da nije vredelo pristojno pozivanje advokatkinja da dođu za govornicu kada im da reč, a ne da uzimaju mikrofon kad hoće, pa je zbog toga bio primoran da kaže: „Hoćete sad da nas silujete ovde“, misleći na „nasilje koje preduzimaju“ prema njemu i ostalim članovima skupštine;
• da rečenice koje je izjavio nemaju nikakve veze sa rodnom ravnopravnošću;
• da je krivično delo uvrede i dalje postojeća inkriminacija u našem Krivičnom zakoniku, ali da nijedan izraz u pomenute dve izjave nije uvredljiv niti predstavlja omalovažavanje;
• da rečenicu: „Ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“ nije uputio podnositeljkama pritužbe, već advokatkinji Z.D.N, te da je zbog toga iluzorno izjašnjavati se povodom navoda u pritužbi;
• da nije mogao „živ da ostane od nevaspitanog, drskog, nekulturnog i nepristojnog ponašanja“ advokatkinje Z.D.N, kojoj je u jednom trenutku rekao da može da govori kada joj da reč, nakon čega je ona rekla: „Ti ne možeš ništa da mi daš“, na šta je on odgovorio: „Ono što ti želiš ne mogu da ti pružim“, misleći pritom da ne može da joj pruži zadovoljstvo da maltretira nekoliko stotina ljudi, što joj očigledno pruža zadovoljstvo;
• da se pita da li Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može da ima slobodu asocijacija da takvu rečenicu smesti u kontekst seksualne požude ili seksualne asocijacije na ono što „ta žena eventualno želi“, te da to nema veze sa onim što se navodi da je izgovorio;
• da on ne može da pruži advokatkinji Z.D.N. vaspitanje, kulturno ponašanje i dostojanstveno držanje, jer su to osobine nezavisne od pola osobe;
• da, ako ta njegova rečenica upućena njoj, po nečijem tumačenju znači da misli da ona sve to nema i da tako nešto ne zaslužuje, onda je on daleko od pomisli na bilo kakvu inkriminisanu izjavu kojom se vređa ženski pol;
• da ta primedba važi kako za žene, tako i za muškarce, te se pita da li bi ga Poverenica za zaštitu ravnopravnosti „jurila“ zbog asocijacija na homoseksualno ponašanje ako bi takvu rečenicu uputio muškarcu;
• da ga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, zahtevom za izjašnjenje, izložila šikaniranju moralne prirode u cilju odbrane ženskog pola, „do te mere proizvoljno da to predstavlja primer kako se određeni propisi mogu nakaradno primenjivati“, te da to predstavlja najgrublju povredu ljudskog dostojanstva;
• da je pozivanje na izjašnjenje na takve navode u pritužbi u funkciji njegovog omalovažavanja i diskreditacije kao čoveka i predsednika Advokatske komore B, radi ostvarivanja povoljnijih rezultata za one koji su njegovi oponenti u predstojećem izbornom ciklusu za organe Advokatske komore B, što predstavlja neprimeren način vršenja funkcije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, naknadno je zatražila od podnositeljki pritužbe M. i J.V. da dostave izjave svedoka koji mogu da potkrepe navode iz pritužbe, a koje se odnose na opis događaja sa sednice skupštine Advokatske komore B, kao i obaveštenje o tome da li je disciplinski tužilac Advokatske komore B. pokrenuo postupak u vezi sa navodima u pritužbi i da li su disciplinski organi doneli odluku. Takođe, od Advokatske komore B. zatraženo je dostavljanje tonskog zapisa sa sednice skupštine Advokatske komore B. održane 24. septembra 2016. godine, odnosno transkript ili zapisnik sa sednice skupštine Advokatske komore B. Podnositeljke pritužbe dostavile su dopunu pritužbe i izjave svedoka, dok Advokatska komora S. nije dostavila tonski zapis, niti transkript ili zapisnik sa sednice skupštine.
  • U dopuni pritužbe J.M. i J.V, između ostalog, navedeno je:
• da u međuvremenu nije pokrenut sudski postupak u vezi sa navodima iz pritužbe;
• da nemaju podatke o stanju postupka pred disciplinskim organima Advokatske komore B, ali da znaju da disciplinski tužilac još uvek nije podigao optužnicu u disciplinskom postupku protiv S.Š. zbog njegovih postupaka na skupštini 24. septembra 2016. godine, ali da još uvek nije ni odbacio disciplinsku prijavu;
• da smatraju da je pravni osnov za vođenje disciplinskog postupka protiv S.Š. drugačiji u odnosu na pravni osnov za pokretanje postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, iako su zasnovani na istom ili sličnom činjeničnom stanju, odnosno da su drugačije vrednosti koje se u ta dva postupka štite;
• da se pravni osnov za pokretanje disciplinskog postupka nalazi u autonomnim advokatskim propisima koji nalažu civilizovano i učtivo ophođenje prema kolegama i koji štite interese advokature kao profesije, dok se u postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti traži zaštita zbog povrede opštih obaveza koje važe za sve građane, bez obzira na eventualne druge i dodatne obaveze koje imaju prema pravilima svoje konkretne profesije ili druge grupe, odnosno da Poverenik štiti osnovne ljudske vrednosti;
• da, s obzirom na različite vrednosti koji se tim postupcima štite, ne postoji veza niti međuzavisnost između disciplinskog i postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, niti su ti postupci međusobno sumirani, što bi trebalo da rezultira ispitivanjem odgovornosti S.Š. u oba postupka;
• da organi Advokatske komore B. ne funkcionišu uobičajeno, s obzirom da im je istekao mandat pre tri godine a novi nisu izabrani, te da su to razlozi neaktivnosti disciplinskih organa povodom disciplinske prijave podnete protiv S.Š.
  • U izjavi svedoka advokata A.N, između ostalog, navedeno je:
• da je 24. septembra 2016. godine, u S.C, održana sednica skupštine Advokatske komore B. na kojoj je trebalo glasati o usvajanju predloženog Statuta Advokatske komore B;
• da je advokat S.Š, predsednik Advokatske komore B, predsedavao skupštinom, da je otvorio zasedanje i zabranio glasanje o dnevnom redu, a na negodovanje kolega se ponašao krajnje neprimereno, prekidao ih je, vređao i zabranjivao da govore;
• da se posebno neprimereno ponašao prema koleginicama;
• da su najuvredljiviji komentari bili upućeni koleginicama Z.D.N, J.V. i M.M;
• da je S.Š. advokatkinji Z.D.N. upićivao omalovažavajuće komentare koji su bili dvosmisleni i sadržali primese seksualne konotacije, kao što je komentar: „Znam Zoro šta tebi treba, ali to što tebi treba ti ja ne mogu pružiti“;
• da je advokatkinju J.V. vređao i upućivao joj omalovažavajuće komentare, poput: „Hoćete ovde da nas silujete“, „Ne znaš ti šta si podnela“ i slično, i to samo jer je tražila da se glasa o amandmanima koje je podnela;
• da je advokatkinji M.M. isključio mikrofon kada je pokušala da ukaže na brojne nepravilnosti prilikom vođenja sednice, a potom rekao: „Morao bih da postanem žena da bih mogao da se izborim sa Vama“;
• da je, nakon sednice, razgovarao sa velikim brojem advokata o navedenim događajima, i da su svi bili šokirani ponašanjem predsednika Advokatske komore B, posebno prema koleginicama;
• da je sednica snimana, ali da S.Š. odbija da da snimak, te da je zabranio kamermanu da bilo kome, osim njemu, preda kopiju snimka;
• da su pojedine kolege pokušavale da dođu do snimka preko Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali da je S.Š. tvrdio da snimka nema, iako su kolege sigurne da je sednica snimana.
  • U izjavi svedokinje advokatkinje S.D, između ostalog, navedeno je:
• da je bila prisutna na sednici skupštine Advokatske komore B. u S.C, 24. septembra 2016. godine;
• da je advokat S.Š, kao predsednik Advokatske komore B. predsedavao skupštinom;
• da je skupštinu obeležio uvredljiv i omalovažavajući manir ophođenja advokata S.Š. prema advokatkinjama, sa čijim stavovima i zahtevima nije bio saglasan;
• da je takav stav ispoljio prema koleginicama J.V. i M.M, ali da se ne seća šta im je tačno S.Š. rekao;
• da je koleginici Z.D.N. uputio neprimerene i uvredljive reči da će „pozvati kran da je snese sa govornice ako ne siđe sama“ i da joj je rekao: „Ono što tebi treba ja ti ne mogu dati“;
• da je takav rečnik i način ophođenja prema koleginicama, a posebno prema Z.D.N, shvatila lično i kao „odnos šikane“ prema bilo kojoj koleginici advokatkinji;
• da koleginicu Z.D.N. poznaje skoro dvadeset godina i da je smatra autoritetom advokatske profesije i autoritetom ličnosti, te da je zgrožena i zaprepašćena smelošću i nedostatkom elementarnih pravila pristojnog ponašanja advokata S.Š. prema jednoj od najboljih među advokatkinjama;
• da su i ostale koleginice, koje su bile prisutne na skupštini, komentarisale da su imale isti osećaj „šikane i zgroženosti“ opisanim ponašanjem advokata S.Š.

1.10. U izjavi svedokinje advokatkinje S.T, između ostalog, navedeno je:

• da je bila prisutna na sednici skupštine Advokatske komore B. u S.C, 24. septembra 2016. godine i da je sedela u prvom redu u sali;
• da je advokat S.Š, kao predsednik Advokatske komore B. predsedavao skupštinom;
• da je skupštinu obeležio uvredljiv i omalovažavajući manir ophođenja advokata S.Š. prema svim advokatima, a posebno prema advokatkinjama sa čijim stavovima i zahtevima nije bio saglasan;
• da je takav stav ispoljio prema koleginicama J.V. i M.M, ali da se ne seća šta im je tačno rekao;
• da je koleginici Z.D.N. uputio neprimerene i uvredljive reči da će „pozvati kran da je snese sa govornice ako ne siđe sama“ i da joj je rekao: „Ono što tebi treba ja ti ne mogu dati“ i da joj je tom prilikom isključivan mikrofon;
• da je veliki deo advokata prisutnih na skupštini bio zgrožen i zatečen izjavama i ponašanjem advokata S.Š. prema koleginicama.

• U izjavi svedokinje advokatkinje I.K, između ostalog, navedeno je:

• da je bila prisutna na sednici skupštine Advokatske komore B, kojoj je predsedavao S.Š;
• da je način i ton ophođenja pomenutog advokata prema koleginicama koje su se javljale za reč i bile za govornicom bio „šokantno nekorektan, omalovažavajući i nipodaštavajući“;
• da je veliki broj prisutnih bio zatečen takvim ponašanjem i odsustvom profesionalnog i ljudskog obzira predsedavajućeg prema koleginicama;
• da se pouzdano seća da je koleginici Z.D.N, koja je bila najaktivnija protivnica stavova advokata S.Š, uputio šokantne reči: „Ono što tebi treba ja ti ne mogu dati“ i niz drugih uvredljivih i omalovažavajućih reči u istom tonu;
• da je koleginici J.V. rekao: „Hoćete da nas silujete sada ovde“;
• da je koleginici M.M. uputio podsmešljiv komentar: „Postaću žena da bih mogao da se borim“.

• U izjavi svedoka advokata A.P, između ostalog, navedeno je:

• da je skupština Advokatske komore B. održana 24. septembra 2016. godine i da je bila krajnje neprijatna za sve prisutne, a posebno za osobe ženskog pola;
• da su izjave kolege S.Š. bile uvredljive prema koleginicama i izražavale su visok stepen nepoštovanja, ne samo sa kolegijalnog, već i sa ljudskog aspekta;
• da se takvo ponašanje S.Š. najviše odnosilo na koleginice Z.D.N. i J.V, ali i na ostale koleginice;
• da je, prilikom obraćanja Z.D.N, advokat S.Š. izneo tvrdnje koje su imale direktnu seksualnu konotaciju i za koje je nesporno da su uvredljive prirode, ne samo prema koleginici kojoj su upućene, već i prema svima prisutnima;
• da je prilikom obraćanja J.V, S.Š. takođe izneo niz neprimerenih komentara i uvreda, te da je jedan deo komentara bio seksualne prirode jer je pominjao „silovanje“, dok su se ostali komentari odnosili na vređanje koleginice u smislu njene nesposobnosti;
• da je iz njegovih izjava moglo da se zaključi da J.V, samo iz razloga što je ženskog pola, ne zna šta radi na sednici skupštine i da svako njeno aktivno učestvovanje na skupštini nema smisla;
• da je i njemu, ali i ostalim kolegama, bez obzira na pol, bilo neprijatno i mučno da prisustvuju sednici skupštine;
• da se postavljalo pitanje koji je razlog i cilj takvog ponašanja kolege S.Š. i šta se time može postići.

• U izjavi svedoka advokata V.Ć, između ostalog, navedeno je:

• da je krajem septembra 2016. godine, u S.C, prisustvovao sednici skupštine Advokatske komore B, na kojoj je dnevni red bio usvajanje predloženog Statuta Advokatske komore B;
• da je predsednik Advokatske komore B, advokat S.Š, predsedavao skupštinom;
• da je otvorio zasedanje i zabranio glasanje o dnevnom redu, jer je nametnuo sopstveni dnevni red i nije dozvoljavao da isti bude promenjen;
• da su se, nakon što je objavljeno glasanje o Statutu Advokatske komore B, mnoge kolege, nezadovoljne ishodom glasanja, javljale za reč, ali da ih je predsedavajući sve vreme prekidao, isključivao mikrofon na govornici i zabranjivao im da govore;
• da su se pred kraj sednice, za reč javile koleginice J.V, J.M. i Z.D.N, kojima je S.Š. upućivao krajnje neumesne komentare i uvrede na polnoj osnovi, kao što je: „Znam ja šta tebi treba, ali ne mogu to da ti dam“, „Hoćete sad da nas silujete ovde“ itd;
• da se dobro seća ovih reči jer je sedeo u blizini koleginica J.V. i J.M, neposredno preko puta katedre za kojom je sedeo S.Š;
• da sve što je navedeno u izjavi, može lako biti provereno, jer je sednica Advokatske komore B. snimana kamerom, a snimak se verovatno nalazi u posedu S.Š. i ostalih članova Upravnog odbora Advokatske komore B.

• U izjavi svedokinje advokatkinje Z.D.N, između ostalog, navedeno je:

• da je prisustvovala sednici skupštine Advokatske komore B, koja je održana u S.C, 24. septembra 2016. godine;
• da je način rukovođenja skupštinom bio ispod nivoa tolerancije, da na sednici nije usvojen dnevni red, a Statut koji je izglasan samo „u načelu“ je proglašen za konačno izglasan;
• da je izglasanim proglašen Statut „u načelu“ koji sadrži diskriminatornu odredbu kojom se pojedinim kolegama oduzima aktivno i pasivno biračko pravo, što je veliki poraz advokature u celini;
• da je kao advokatkinja, i kao žena, doživela niz poniženja, omalovažavanja i uskraćivanja prava da diskutuje, i da je bila centralna meta seksističkog pristupa na osnovu pola od S.Š, predsednika Advokatske komore B;
• da je prema njoj lično pokazao poseban animozitet, tako što joj je zabranjivao da govori, isključivao mikrofon za vreme govora, a zatim je izjavio da to što njoj treba ne može da joj pruži;
• da je to doživela kao govor mržnje, seksizam i diskriminaciju na osnovu pola, a sve iz razloga što je doživljava kao jednu od njegovih glavnih protivnica;
• da je S.Š. sednicom rukovodio na način koji je krajnje nekorektan prema svima, a posebno uvredljiv prema koleginicama koje su pokušale da učestvuju u diskusiji, a koje ga ne podržavaju i nisu njegove istomišljenice;
• da je sedela u prvom redu i čula neke njegove komentare koje nije govorio glasno u mikrofon, kao i komentare koleginicama koje su se javljale za reč;
• da je, osim prema njoj, posebno bio neprijatan prema koleginicama M.M. i J.V;
• da je advokatkinju J.M, dok je bila za govornicom, na sve načine pokušavao da prekine, govoreći paralelno sa njom, pokušavajući da je nadjača, da bi na kraju, sa vidnom nervozom u glasu, rekao: „Ah, ove žene.. Moram da postanem žena da bih mogao ovako da pričam“;
• da je koleginicu J.V, koja je diskutovala o blagovremeno dostavljenim amandmanima na Statut, stalno prekidao neprimerenim upadicama, a na kraju joj je rekao: „Ne znate Vi šta ste podneli“ i „Hoćete sad da nas silujete ovde“;
• da je u celoj situaciji bitan ne samo tekst koji je izgovorio, već „i trenutak, način, izraz omalovažavanja na njegovom licu, sveukupno“;
• da joj je, pored toga što je rekao da ne može da joj pruži to što njoj treba, kazao i da joj ne dozvoljava da diskutuje, bez razloga i obrazloženja, te da će joj zauvek zabraniti da diskutuje. Svedokinja navodi da joj je advokat S.Š. takođe rekao: „Ako ne siđeš, dovešću kran da te spusti“ kao i „Ti ćuti, šta ti znaš“, dok je pokušavala da citira odredbe Statuta, što je takvom skupu neprimereno, nekolegijalno, nedopustivo i omalovažavajuće za osobe ženskog pola;
• da način ophođenja predsedavajućeg nije bio primeren sednici najvišeg organa Advokatske komore B, gde bi odraz kolegijalnosti, propisan Kodeksom advokatske etike, morao da bude izražen u punoj meri, a ne da advokatkinje budu žrtve uvreda, te da veruje da se ni njegovi pristalice nisu osećale prijatno zbog njegovog vokabulara i izraženog stava prema koleginicama;
• da je niz uvreda prema advokatkinjama rezultirao time da je snimatelj koji je bio angažovan da snimi zasedanje, na kraju izjavio: „Ovo je gore od Farme!“;
• da snimak koji je sačinila privatna agencija koju je Komora angažovala, a koji je nesporno postojao, ne poseduje, kao ni snimak koji je sačinio Sava Centar, koji je predat Komori, nakon čega mu se izgubio svaki trag;
• da je i sam S.Š, u svojim izjavama za medije, potvrdio da se svedokinji Z.D.N. obratio rečima: „To što tebi treba ja ne mogu da ti pruižim“, uz objašnjenje da „nije mislio to što je mislio“, ali da to svakako nije bilo ni nalik izvinjenju ili opravdanju, već naprotiv, tom prilikom je i u javnosti pokazao posebnu upornost da kod tih uvreda i omalovažavanja ostane i da ih prenese i sa njima upozna i najširu javnost koja prati televiziju, internet i pisane medije;
• da je jasno da je navedene izjave rekao sa isključivom namerom da nju i njene koleginice uvredi i potpuno omalovaži;
• da smatra da je način na koji je advokat S.Š. rukovodio sednicom potpuno neprimeren funkciji koju je obavljao, posebno ako se ima u vidu da je u Advokatsku komoru B. upisan veliki broj žena advokatkinja, da većina istrajava u teškom i odgovornom poslu ravnopravno sa kolegama, te da ne zaslužuju da ih predsedavajući skupštinom diskriminiše i etiketira;
• da je, umesto izvinjenja, S.Š. u „Novostima“ izjavio: „Ako mene budu tužili za seksizam, ja ću njih za homoseksualizam“;
• da je advokatkinja S.T. sa govornice izjavila da je advokat S.Š. uvredio sve koleginice i da nikada pre toga nije doživela takvo ponašanje, te da je dodala: „Nemojte više da dirate žene“, za šta je dobila aplauz kao vid podrške, ali da je on i pored toga nastavio sa uvredama, sve dok nije napustio salu;
• da je bila povređena, osećala se neprijatno i nije mogla da veruje da se prema njoj, koja je ugledna advokatkinja, porodična žena i majka dva sina, predsednik Advokatske komore B. tako odnosi;
• da se nije trudila da detaljno upamti sve uvrede, s obzirom na stanje u kom je bila, te da je bila uverena da će sve biti dostupno u video zapisu za koji se S.Š. očigledno potrudio da mu bude onemogućen pristup.

2. ČINJENIČNO STANJE

• U toku postupka utvrđeno je da je 24. septembra 2016. godine održana skupština Advokatske komore B, kojom je predsedavao predsednik Advokatske komore B. S.Š, a na kojoj su, između ostalih, bile prisutne podnositeljke pritužbe, advokatkinje J.V. i J.M.

• Iz navoda pritužbe i izjašnjenja može se zakučiti da među strankama nije sporno da je advokat S.Š, dok je za govornicom bila podnositeljka pritužbe J.M, izjavio: „Postaću žena da bih mogao da se borim“, dok je podnositeljki pritužbe J.V. rekao: „Hoćete sad da nas silujete ovde“. Takođe, utvrđeno je da je advokat S.Š. advokatkinji Z.D.N. rekao: „Ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“.
• Uprkos tome što Advokatska komora B. nije dostavila tonski zapis, odnosno transkript ili zapisnik sa sednice, uvidom u izjave svedoka, kao i druge dokaze utvrđeno je da je skupština Advokatske komore B. održana u veoma napetoj atmosferi, te da su svi svedoci, koji su prisustvovali ovoj sednici, istakli da je način i ton ophođenja predsednika Advokatske komore B. Š. bio uvredljiv prema koleginicama koje su se javile za reč, a sa čijim stavovima se ne slaže.
• Takođe, na osnovu izjava svedoka, utvrđeno je da su izjave predsednika Advokatske komore B. Š. koje je uputio koleginicama J.V. i Z.D.N: „Ne znate Vi šta ste podneli“; „Ako ne siđeš, dovešću kran da te spusti“; „Ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“; „Hoćete sad da nas silujete ovde“ i „Ti ćuti, šta ti znaš“ doživljene od prisutnih advokatkinja kao šikaniranje i omalovažavanje žena, bez obzira što ove izjave nisu bile upućene direktno njima.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih ovom konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[5] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[6]

3.5.      Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je [..] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6.      Odredbama člana 4. Zakona o ravnopravnosti polova[7] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, a odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. propisano je da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu.

Analiza izjava advokata S.Š. sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je advokat S.Š, predsedavajući skupštine Advokatske komore B, svojim izjavama upućenim advokatkinjama prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da li su njegove izjave predstavljale uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema koleginicama koje su prisustvovale sednici skupštine Advokatske komore B.

3.8. Naime, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz izjašnjenja S.Š. da rečenica: „Postaću žena da bih mogao da se borim“ ne sadrži nijedan uvredljiv izraz kojim se vređa čast i ugled ne samo žene već bilo koga, i da je rečenicu: „Hoćete sad da nas silujete ovde“, izgovorio misleći na „nasilje koje advokatice preduzimaju“, jer su, kako je naveo, uzimale mikrofon kada one hoće, a ne kada im on, kao predsedavajući, dozvoli.

Na početku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala da advokat S.Š. ne osporava da je izrekao navedene komentare na sednici skupštine Advokatske komore B, s tim što je istakao da su njegove izjave shvaćene pogrešno i da su u potpunoj suprotnosti sa doživljajem koje su imale podnositeljke pritužbe. Međutim, analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza koji su dostavljeni, pokazala je da su ovakve izjave omalovažavajuće i uvredljive za žene. Naime, rečenica: „Postaću žena da bih mogao da se borim“ koja je upućena podnositeljki pritužbe, nakon što je više puta pokušao da prekine njen govor, je usmerena na žene uopšte, pri čemu je advokat S.Š. svoj stav prema koleginici iskazao kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola, prema kojima se žena prikazuje kao neko ko beskrupulozno pokušava da dođe do svojih ciljeva, čime se ističe stereotipan obrazac o nadređenosti i superiornosti muškog pola i njihovih prava u odnosu na ženski pol. Takođe, Poverenica ističe da se izjavom: „Hoćete sad da nas silujete ovde“, S.Š. na seksistički, omalovažavajući i uvredljiv način obratio podnositeljki pritužbe, što je u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima, kojima se zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da izjave svedoka potkrepljuju stanovište da su prisutni advokati i advokatkinje ove komentare predsedavajućeg S.Š. doživeli kao omalovažavanje i vređanje žena, te je tako advokatkinja I.K, između ostalog, navela da je način i ton ophođenja advokata S.Š. prema koleginicama koje su se javljale za reč i bile za govornicom bio šokantno nekorektan, omalovažavajući i nipodaštavajući, dok je advokat A. N. naveo da je nakon sednice razgovarao sa velikim brojem advokata o navedenim događajima i da su svi bili šokirani ponašanjem predsednika Advokatske komore B, posebno prema koleginicama. Stoga, iz navedenog se može zaključiti da su komentari advokata S.Š. imali za posledicu povredu dostojanstva žena na osnovu njihovog ličnog svojstva – pola, te da je ovakvo njegovo postupanje izazvalo ponižavajuće i uvredljivo okruženje na sednici skupštine Advokatske komore B, što je u suprotnosti sa odredbama člana 12. Zakona o zabran diskriminacije kojim se zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.   

3.9. Zatim, je u postupku analizirana izjava advokata S.Š. upućena advokatkinji Z.D.N: „Ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“. Naime, podnositeljke pritužbe su navele da je ova izjava uznemirujuća za žene, dok je advokat S. Š. u izjašnjenju naveo da je tom izjavom zapravo mislio da joj ne može pružiti zadovoljstvo da maltretira nekoliko stotina ljudi, što joj, kako je naveo, očigledno pruža zadovoljstvo. Imajući u vidu da se navodi iz pritužbe i izjašnjenja o smislu ove izjave u potpunosti razlikuju, analizirani su navodi svedoka koji su čuli ovu izjavu, posebno imajući u vidu način na koji su je shvatili i doživeli. Naime, advokatkinja Z.D.N, kojoj je ova izjava i upućena, navela je da je ova izjava izrečena sa isključivom namerom da nju i njene koleginice uvredi i potpuno omalovaži, dok je advokat A. N. istakao da je ovaj komentar bio dvosmislen, te da je sadržao primese seksualne konotacije. Opisujući ovaj komentar i drugi svedoci (S.T, I.K. i A.P.) upotrebili su izraze „neprimereno, uvredljivo, omalovažavajuće, sa direktnom seksualnom konotacijom (…)“. Imajući u vidu navedeno može se zaključiti da izjava advokata S.Š. upućena advokatkinji Z.D.N: „Ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“ nesumnjivo sadrži seksualnu konotaciju i da je uvredljiva, uznemiravajuća i nipodaštavajuća za osobu kojoj je upućena, ali i za sve advokatkinje koje su prisustvovale sednici skupštine Advokatske komore B.

S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja advokata S.Š. da ovu izjavu nije uputio podnositeljkama pritužbe, već advokatkinji Z.D.N, te da zbog toga smatra da je iluzorno da se o tome izjašnjava. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da upućivanje rečenice koja sadrži aluziju i seksualnu konotaciju osobi ženskog pola, naročito na skupu kao što je skupština Advokatske komore B, kojoj je kako je i navedeno u izjašnjenju prisustvovalo nekoliko stotina članova, predstavlja povredu dostojanstva svih žena koje su joj prisustvovale, i to na osnovu njihovog ličnog svojstva – pola. Stoga, Poverenica ukazuje da je svaka izjava koja je upućena bilo kojoj osobi, ukoliko je za posledicu imala uznemiravanje i ponižavanje grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, relevantna u smislu odredbi Zakona o zabrani diskriminacije i njome se može stvoriti neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za grupu lica, bez obzira što je određeni komentar upućen konkretnoj osobi, a ne celoj grupi. O tome da je izjava „ono što ti želiš, ne mogu da ti pružim“ uznemirila prisutne advokatkinje svedoči i navod svedokinje S.D. koja je istakla da je rečnik i način ophođenja advokata S.Š. prema koleginicama, a posebno prema Z.D.N, shvatila lično i kao odnos „šikane“ prema bilo kojoj koleginici advokatkinji.

3.10. Takođe, i drugim izjavama koje je uputio koleginicama: „Ne znate Vi šta ste podneli“; „Ako ne siđeš, dovešću kran da te spusti“; „Ti ćuti, šta ti znaš“, advokat S.Š. je svoj stav i svoje neslaganje sa određenim koleginicama iskazao kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola, prema kojima se žene, bez obzira na svoju stručnost i profesionalna dostignuća, mogu omalovažavati, odnosno, da je „prihvatljivo“ da im se ukazuje da su manje vredne, ukoliko njihov rad i izjave nisu u skladu sa vrednostima druge osobe. Upravo ovakvim izjavama promovišu se seksizam i rodni stereotipi i predrasude prema ženama u javnom i profesionalnom životu, što je nedopustivo i predstavlja vređanje i kršenje ljudskog dostojanstva žena.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Advokatska komora B. organizacija kojoj su, prema Zakonu o advokaturi[8] poverena javna ovlašćenja, te da su lica koja ih predstavljaju posebno dužna da poštuju propise i profesionalne standarde i da se uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatorskih komentara, poštujući dostojanstvo žena, kao i propise o zabrani diskriminacije. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenica da je advokat S.Š. predsednik skupštine Advokatske komore B. povlači sa sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč. U tom smislu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je već nekoliko puta ukazivala da se u ravnopravnom i tolerantnom društvu žena ne posmatra isključivo kroz stereotipne rodne uloge i prizmu pola, već i kroz prizmu stručnosti, sposobnosti i znanja. Stoga, onda kada se kritikuje i komentariše rad neke žene potrebno je to činiti kroz analizu njenih profesionalnih kompetencija, bez dovođenja u vezu sa njenim polom i rodom koji su u potpunosti irelevantni za profesionalne pozicije na kojima se žene nalaze.

4. MIŠLJENJE

Izjavama upućenim advokatkinjama na skupštini Advokatske komore B, održanoj 24. septembra 2016. godine, izraženi su stavovi koji su uvredljivi i omalovažavajući za žena, čime je S.Š. prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje advokatu S.Š.

5.1. Da se povodom diskriminatornih izjava koje je izrekao na skupštini Advokatske komore B, održanoj 24. septembra 2016. godine, izvini podnositeljkama pritužbe na sednici skupštine Advokatske komore B.

5.2. Da ubuduće vodi računa da ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo žena i podržavaju rodni stereotipi, kao i da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da advokat S.Š, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko advokat S.Š, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj 9/03

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Član 46. stav 1. Ustava Republike Srbije

[6] Član 46. stav 2 Ustava Republike Srbije

[7]  „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12 – odluka US, član 65.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba J.V. i J.M. protiv S.S. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti rada udruženja