12. 07-00-259/2017-02 datum: 12.10. 2017.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela Đ. A. iz S, u ime maloletne ćerke G. S, protiv OŠ „I.” u S. i direktora N.M. U pritužbi je navedeno da učenica G. S. boluje od neizlečive bolesti i da je u školi bila izložena vršnjačkom nasilјu koje se ogledalo u odbacivanju, šikaniranju, snimanju dok hoda povređena, odbijanju učenika da sede s njom, ubeđivanje drugih da ne sede sa njom, podsmevanju, izrugivanju, kao i da majka smatra da je G. S, diskriminisana od strane drugarica zbog bolesti, a da direktor nije reagovao na adekvatan način da zaštiti G. S. kao žrtvu vršnjačkog nasilјa. Dalјe je navedeno da je direktor škole doneo odluku da svi učenici moraju da izlaze iz učionica i na malim odmorima, zbog čega G. S. ostaje sama u učionici. U izjašnjenju direktora škole je navedeno da je cilј ovakve odluke da se „na najbolјi način zaštiti učenica G. S.“, kao i da se ostali učenici ovog odelјenja poistovete sa ostalim učenicima u školi koji takođe na malim odmorima napuštaju kabinet, odlaze ispred sledećeg kabineta i čekaju predmetnog nastavnika. Navedeno je da na ovaj način i „bezbednost učenika povećana, jer se na hodnicima nalaze dežurni nastavnici i svi hodnici su pokriveni video nadzorom“, da škola kontinuirano sprovodi preventivne aktivnosti u cilјu sprečavanja svih oblika nasilјa i da ima formiran Tim za zaštitu učenika od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, koji brine o bezbednosti učenika. U toku postupka je utvrđeno da je škola propustila da preduzme odgovarajuće i efikasne mere zaštite maloletne učenice G.S, kao i da uvođenje pravila da svi učenici odelјenja koje pohađa maloletna G. S. moraju i za vreme malih odmora da izađu iz učionice i budu u hodniku škole, dovodi G. S. u posebno nepovolјan položaj zbog njenog zdravstvenog stanja i izlaže je odvajanju i socijalnoj isklјučenosti. S tim u vezi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišlјenje da je OŠ „I.“ u S. propuštanjem da preduzme odgovarajuće i efikasne mere zaštite maloletne G.S, kao i uvođenjem pravila da svi učenici moraju da izađu u hodnik škole i za vreme malih odmora, povredila odredbe člana 7. a u vezi člana 19. i 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je OŠ „I.” u S. preporučeno da izmeni odluku da svi učenici moraju da izađu u hodnik i za vreme malih odmora tako da primena pravila ne podržava socijalno isklјučivanje učenice G.S. od ostalih učenika njenog odelјenja i škole, kao i da preduzme mere i aktivnosti na podsticanju tolerancije, podizanju znanja, razumevanja diskriminacije i zaštite od diskriminacije učenika i zaposlenih u ustanovi, kako bi sprečili diskriminaciju i vršnjačko nasilјe, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se 23. juna 2017. godine Đ. A. iz S, u ime svoje maloletne kćerke G. S, pritužbom protiv OŠ „I.” u S. i direktora M.
• U pritužbi Đ. A, između ostalog, navedeno je:

• da je maloletna G. S. učenica OŠ „I.“ u S. i da boluje od neizlečive bolesti Epidermolysis bullosa hereditaria dystrophica recessive i Congenital localised abscence of skin, sa utvrđenim invaliditetom 100%;
• da je bila izložena vršnjačkom nasilјu šest meseci (od septembra 2015. godine do početka marta 2016. godine);
• da je podnositelјka pritužbe, kao majka učenice G. S. ukazivala na postojanje problema razrednoj, a kasnije i direktoru škole, imajući u vidu da je u vršnjačkom nasilјu učestvovala i direktorova ćerka;
• da se vršnjačko nasilјe nad maloletnom G. S. ogledalo u odbacivanju, šikaniranju, snimanju dok hoda povređena, odbijanju da sede s njom, ubeđivanje drugih da ne sede sa njom, podsmevanju, izrugivanju;
• da se nasilјe nad učenicom nastavlјa i posle ukazivanja podnositelјke pritužbe, kao i da su učenice iz odelјenja u koje ide G. S. pokrenule peticiju za izbacivanje G. S. iz razreda, na Viberu; da je učenica G. S. dobila poruku na papiru u kojoj je devojčice iz odelјenja mole da više ne dolazi u školu, posle čega G. S. moli podnositelјku pritužbe da „odustanu od svega i ne bude više naivna i očekuje da će joj pomoći direktor čija ćerka prednjači u povređivanju“;
• da je 26. februara 2016. godine podnositelјka pritužbe napisala objavu na Fejsbuku pokušavajući tako da dopre do dece i roditelјa;
• da je prvi zajednički roditelјski sastanak na temu vršnjačkog nasilјa koje trpi maloletna G. S, održan tek posle šest meseci od početka nasilјa, odnosno kada je problem dospeo u javnost, kao i da nakon uznemiravanja javnosti maltretiranje učenice G. S. prestaje;
• da smatra da je G. S, diskriminisana od strane drugarica zbog bolesti, kao i da direktor, čija je ćerka vršila nasilјe, nije reagovao na adekvatan način da zaštiti učenicu G.S. kao žrtvu vršnjačkog nasilјa, već je privilegovao svoju ćerku;
• da je, nakon inspekcijskog nadzora, direktor počeo da šikanira učenicu G. S. odbijajući da otpozdravi podnositelјki pritužbe, a kasnije i učenici G. S;
• da učenica G. S. zbog svoje bolesti ne može da izlazi na velike odmore, a da direktor donosi odluku da svi učenici moraju da izlaze iz učionica i na malim odmorima, zbog čega ona ostaje sama u učionici; da je nakon intervencije podnositelјke pritužbe, dozvolјeno redarima da ostaju u učionici, ali da često G. S. ostaje potpuno sama u učionici;
• da je direktor, ranijih godina organizovao takmičenje iz Informatike i da je G. S. izrazila svoju želјu da učestvuje u takmičenju iz Informatike, međutim, direktor je informaciju o datumu održavanja takmičenja uskratio G. S. i ostalim učenicima petih razreda, osim svojoj ćerci. Podnositelјka pritužbe smatra da je direktor na taj način diskriminisao sve učenike/ce petog razreda i G. S;
• da su podnositelјku pritužbe 31. oktobra 2016. godine obavestili iz Centra za socijalni rad u S. da je OŠ „I.“ podneo zahtev za dostavlјanje podataka o korišćenju usluga ličnog pratioca G. S;
• da je „zbog svega navedenog“ podnela prijavu protiv direktora Školskom odboru i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;
• da su je u maju 2017. godine posetili zaposleni iz Centra za socijalni rad u S. radi nadzora nad vršenjem roditelјskog prava, kao i da podnositelјka pritužbe smatra da je lično izložena radnjama koje imaju obeležje diskriminacije, da je direktor lično šikanira iznoseći paušalne i neistinite navode u javnosti i pred roditelјe, jer je ona opoziciona odbornica u Skupštini grada S. i jedna od osnivača Pokreta slobodnih građana, dok direktor ima podršku obe vladajuće stranke u S.;
• da je G. S. odgovornošću škole diskvalifikovana sa takmičenja „Bitka za znanje“, iako je bila najuspešnija na takmičenju, kada druga dva člana tročlanog tima škole nisu došla na takmičenje a o tome nisu obavestili G. S. za šta je odgovoran direktor škole jer je njegova ćerka jedna od članica tima koja se nije pojavila na takmičenju;
• da direktor ovako postupa prema G. S. jer je tražila zaštitu od vršnjačkog nasilјa.
  • U prilogu pritužbe je dostavlјena sledeća dokumentacija: 1) obaveštenje Prosvetne inspekcije gradske uprave S. broj IV-04-614-39/2016 od 23. maja 2016. godine; 2) odgovor podnositelјke pritužbe od 1. juna 2016. godine Prosvetnoj inspekciji gradske uprave S.; 3) zapisnik prosvetne inspekcije grada S. o kontrolnom inspekcijskom nadzoru OŠ „I.“ u S. broj IV-04-614-39/2016 od 10. oktobra 2016. godine; 4) dopis Školske uprave Sombor broj 905-424-614-137/2016-15 od 16. maja 2016. godine; 5) rešenje Centra za socijalni rad opštine S. o priznavanju prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica za G. S; 6) mišlјenje načelnika Odelјenja za decu i omladinu Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije; 6) prepiska sms poruka i fejsbok poruka; 7) mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku broj IV-04-553-5-156/2015 od 27. avgusta 2015. godine; 8) tekstovi iz više novina i časopisa o G. S; 9) dopis podnositelјke pritužbe Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 24. februara 2017. godine; 10) dopis podnositelјke pritužbe Školskom odboru OŠ „I.“ u S. od 24. februara 2017. godine; 11) odgovor Školskog odbora OŠ „I.“ u S. broj 01-146 od 26. aprila 2017. godine; 12) dopis podnositelјke pritužbe Školskom odboru OŠ „I.“ u S. od 31. maja 2017. godine; 13) pesme G. S; 14) izveštaj onkološke komisije Instituta za onkologiju Vojvodine od 24. marta 2017. godine.
  • U dopuni pritužbe od 1. avgusta 2017. godine podnositelјka je dostavila sledeća dokumenta: 1) predstavka podnositelјke pritužbe Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave od 24. januara 2017. godine; 2) dopis Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Odelјenje upravne inspekcije, Grupa za upravne poslove broj 07-00-57/2017-02 od 9. juna 2017. godine; 3) pritužba podnositelјke pritužbe Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave od 19. juna 2017. godine; 4) obaveštenje Sekretarijata za društvene delatnosti grada S, Prosvetna inspekcija broj IV-04-614-39/2016 od 26. juna 2017. godine; 5) obaveštenje Sekretarijata za društvene delatnosti grada S, Prosvetna inspekcija broj IV-04/I-614-13/2017 od 27. juna 2017. godine i 6) dve pritužbe Zaštitniku građana na rad Prosvetne inspekcije S. od 5. jula 2017. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje M, direktora OŠ „I.“ u S.
  • U izjašnjenju direktora škole, između ostalog je navedeno:
• da učenica G. S. pohađa OŠ „I.“ u S. od prvog razreda i da su svi zaposleni, učenici i roditelјi učenika upoznati sa bolešću devojčice;
• da je u dogovoru sa roditelјima učenice G. S. doneta odluka da će odelјenje koje pohađa G. S. biti u učionici koja se nalazi najbliže glavnom ulazu u školu, kao i da će za potrebe toaleta G. S. koristiti nastavnički toalet koji se nalazi odmah naspram učionice;
• da je pomoć pri korišćenju toaleta učenici pružao učitelј i druge učitelјice;
• da je u drugom ciklusu (od 5. do 8. razreda) nastava kabinetska, zbog čega je majci G. S. u avgustu 2015. godine, pre polaska G. S. u peti razred, predloženo da se zatraži mišlјenje interresorne komisije i pomoć ličnog pratioca, s obzirom da više ne postoji mogućnost da učenici ista osoba (učitelј) uvek bude od pomoći;
• da je interresorna komisija preporučila da se nastava i dalјe odvija u jednoj prostoriji (da se učenici ne sele u kabinete), kao i pravo na ličnog pratioca čiji je zadatak da bude u školi sve vreme trajanja nastave, da ne može boraviti u učionici, ali da na svakom odmoru ulazi u učionicu i pomaže G. S. oko školske torbe, udžbenika, i da učenicu prati do toaleta;
• da je „obaveza pronalaska ovakve osobe isklјučivo roditelјa učenice“;
• da je na Nastavničkom veću doneta odluku da za vreme malih odmora, učenici odelјenja koje pohađa G. S. izlaze ispred učionice (u učionici ostaju samo redari) i čekaju ispred učionice predmetnog nastavnika. Cilј ovakve odluke je da se „na najbolјi način zaštitila učenica G. S.“, kao i da se ostali učenici ovog odelјenja poistovete sa ostalim učenicima u školi koji takođe na malim odmorima napuštaju kabinet, odlaze ispred sledećeg kabineta i čekaju predmetnog nastavnika. Navedeno je da na ovaj način i „bezbednost učenika povećana, jer se na hodnicima nalaze dežurni nastavnici i svi hodnici su pokriveni video nadzorom“;
• da se učenica G. S. obrazuje po Individualno obrazovnom planu, da koristi računar za vreme časova u skladu sa njenim potrebama, da joj je omogućeno korišćenje nastavničkog toaleta, kao i da joj svi zaposleni ukazuju pomoć, a da je komunikacija sa učenicom veoma dobra, „da svako pa i direktor sa njom lepo komunicira“;
• da škola kontinuirano sprovodi preventivne aktivnosti u cilјu sprečavanja svih oblika nasilјa i da ima formiran Tim za zaštitu učenika od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, koji brine o bezbednosti učenika.
  • U prilogu izjašnjenja dostavlјeni su: 1) Izveštaj o aktivnostima škole „I.“ povezani sa učenicom 5.3. odelјenja G. S. koji su sačinili odelјenska starešina K.E. i Stručna služba škole psiholog N.L. i pedagog Z.K. (izveštaj nije datiran ni potpisan); 2) pisana priprema za radionicu senzibilizacije učenika u odelјenju 5.3. od 28. oktobra 2015. godine; 3) plan zaštite učenika tokom školske 2016/2017. godine u odelјenju 6.3. i godišnji plan Tima za zaštitu učenika od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja u školskoj 2016/2017. godini.
  • U dopuni izjašnjenja od 19. septembra 2017. godine, direktor škole je, između ostalog, naveo:
• da je početkom školske 2015/2016. godine, na sednici nastavničkog veća direktor upoznao nastavnike sa stanjem učenice G. S;
• da „formalno posebna odluka o izlasku učenika odelјenja nije donošena jer je to podrazumevano na osnovu pravila koja važe za sve učenike“. Samo je omogućeno učenici G. S. da ostane u odelјenju kako ne bi došlo do povređivanja;
• da na početku petog razreda nisu svi učenici izlazili iz učionice, i da se jednom prilikom dogodilo da su se učenici dobacivali loptom. Odelјenska starešina K.E. je reagovala i ponovo razgovarala sa učenicima da moraju da vode računa o drugarici, i nakon toga je „usmeno dogovoreno da se svi učenici (osim redara) ovog odelјenja pridržavaju pravila koja važe za sve, te da napuste učionicu po završetku časa i ispred sačekaju predmetnog nastavnika;
• da se majka nije žalila na ovakvu organizaciju nastave, kao i da je od prošle školske godine (od maja) učenica G. S. samoinicijativno počela da izlazi iz učionice i boravi u hodniku sa drugarima;
• da smatra da učenica u školi nije diskriminisana i da se svi u školi trude da joj boravak i nastavni proces olakšaju što je više moguće.

U prilogu dopune izjašnjenja dostavlјeni su: 1) mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške za učenicu G. S. broj IV-04-553-5-156/2015 od 27. avgusta 2015. godine; 2) zahtev/inicijativu komisiji za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učenici G. S: za pokretanje postupka procene broj 01-234 od 21. avgusta 2015. godine i 3)zapisnik sa sednice nastavničkog veća održanog 24. avgusta 2015. godine.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Među stranama je nesporno da je G. S, u trenutku podnošenja pritužbe učenica šestog razreda OŠ „I.“ u S, kao i da boluje od bolesti Epidermolysis bullosa hereditaria dystrophica recessive i Congenital localised abscence of skin. Kliničku sliku bolesti karakteriše, između ostalog, stvaranje bula pri minimalnoj mehaničkoj traumi ili spontano, nakon čijeg prskanja vremenom dolazi do teških deformiteta koji onemogućavaju korišćenje šaka, kao i otežanog hoda. Takođe, nesporno je da odelјenje koje pohađa maloletna G. S. ne menja učionicu, dok ostala odelјenja od 5. do 8. razreda imaju organizovanu kabinetsku nastavu, kao i da postoji obaveza za sve učenike da i za vreme malih odmora moraju da izađu iz učionica/kabineta, zbog čega učenica G. S. ostaje sama ili samo sa redarima u učionici.
• Uvidom u mišlјenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku broj IV-04-553-5-156/2015 od 27. avgusta 2015. godine, utvrđeno je da je komisija dala mišlјenje da je učenici G.S. neophodno obezbediti ličnog pratioca, kao i da G. S. nastavi redovno školovanje i da se nastava, po mogućstvu, odvija u jednoj učionici.
• Uvidom u priloge pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da je učenica G. S. bila žrtva vršnjačkog nasilјa u petom razredu u toku školske 2015/2016. godine i da je škola procenila da je u pitanju drugi nivo socijalnog nasilјa, a potom je procenjeno da je u pitanju treći nivo socijalnog nasilјa zbog čega je škola 29. februara 2016. godine podnela prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova. Dalјe je utvrđeno da su učenice koje su vršile nasilјe kažnjene ukorom razredne starešine i opomenom razredne starešine u februaru 2016. godine.
• Uvidom u dopis Školske uprave Sombor broj 905-424-614-137/2016-15 od 16. maja 2016. godine, utvrđeno je da je prosvetna savetnica K.L, koordinatorka za inkluzivno obrazovanje Školske uprave Sombor, izvršila dva stručno-pedagoška nadzora u OŠ „I.“ u S, 9. marta i 25. aprila 2016. godine, kao i da je 21. marta 2016. godine obavila razgovor i sa majkom učenice G. S. Navedeno je da je majka dala razložno objašnjenje da se za G. S. ne angažuje lični pratilac, kao i da je dogovoreno da G.S. izlazi iz učionice u vreme trajanja časa bez pratnje učenika iz odelјenja, da majka preuzima na sebe odgovornost za malo verovatne povrede G. S. u tim slučajevima, da se učenici G. S. omogući da na svim časovima, sve vreme koristi personalni računar, da se u odelјenju utvrde pravila ponašanja koja donose učenici i kojima bi se podstakla i obezbedila drugačija klima u odelјenju. Pored toga, navedeno je da je u izveštaju prosvetnog savetnika posle prvog stručno-pedagoškog nadzora uočeno je da su neki problemi nastali i zbog nedovolјne uklјučenosti roditelјa u donošenje odluka, te je školi savetovano da u procesu donošenja odluka obezbedi participaciju roditelјa i na taj način predupredi moguća nezadovolјstva i nerazumevanja. Dalјe je navedeno da je škola sačinila nacrt iscrpnog istraživanja o tome koliko je škola inkluzivna i prosvetna savetnica je procenila da je koncipiran sveobuhvatno, stručno, uz uvažavanje i zakonskih obaveza škole i preporučene literature, kao i da istraživanje treba da posluži školi za unapređivanje kvaliteta svih dokumenata za školsku 2016/2017. godinu. Takođe, navedeno je da je u toku drugog stručno-pedagoškog nadzora utvrđeno da su učinjeni propusti u organizovanju i realizovanju takmičenja iz informatike, da priprema nije tekla uobičajenim tokom, a da učenici nisu imali usmeno obaveštenje o načinu pripreme i vremenu prijavlјivanja za takmičenje. U skladu sa utvrđenim, preporučeno je da direktor upozna nastavničko veće i organ upravlјanja škole sa izveštajem o stručno-pedagoškom nadzoru, i obavešten je rukovodilac Školske uprave Sombor.
• Uvidom u zapisnik prosvetne inspekcije grada S. o kontrolnom inspekcijskom nadzoru OŠ „I.“ u S. broj IV-04-614-39/2016 od 10. oktobra 2016. godine, utvrđeno je da je prosvetna inspektorka izvršila terenski kontrolni nadzor po predstavci Đ. A, majke učenice u vezi sa vršnjačkim nasilјem. Nadzor je izvršen 6. oktobra 2016. godine u OŠ „I.“ u S, dok je predmet inspekcijskog nadzora bila provera dalјeg postupanja škole nakon što je utvrđeno vršnjačko nasilјe u 5.3 odelјenju i organizacija takmičenja iz predmeta informatika i računarstvo. Prosvetna inspektorka je utvrdila sledeće činjenično stanje: 1. škola je utvrdila da je postojalo vršnjačko nasilјe i vršioce nasilјa; 2. za učenike za koje je utvrđena učinjena povreda zabrane nije sproveden vaspitno-disciplinski postupak; 3. učenicima koji su vršili nasilјe izrečene su vaspitne mere; 4. sa učenicima koji su vršili povredu pravila ponašanja, i sa celim odelјenjem organizovan je pojačan vaspitni rad; 5. u cilјu sprečavanja ponovlјenog sukoba i dalјe se nastavlјa sa preventivnim aktivnostima i 6. iz predmeta Informatika i računarstvo nije propisan školski nivo takmičenja. Takođe, utvrđeno je da je direktoru naloženo da se ubuduće pridržava odredbi člana 115. ZOSOV, koje se odnose na vaspitno i vaspitno disciplinske mere zaštite učenika, kao i da, ubuduće, predmetni nastavnici obaveste sve učenike o mogućnosti učešća na takmičenju.
• Uvidom u obaveštenje Sekretarijata za društvene delatnosti grada S, Prosvetna inspekcija broj IV-04-614-39/2016 od 26. juna 2017. godine, utvrđeno je da je 19. juna 2017. godine izvršen inspekcijski nadzor OŠ „I.“ u S. Da je u toku inspekcijskog nadzora izvršen uvid u zapisnike o vanrednom inspekcijskom nadzoru od 6. aprila i 23. maja 2016. godine, zapisnik o kontrolnom inspekcijskom nadzoru od 10. oktobra 2016. godine, dnevnike obrazovno-vaspitnog rada 6.3 i 6.1 odelјenja, evidenciju psihologa i pedagoga škole, kao i obavlјen razgovori sa direktorom, psihologom, pedagogom i odelјenskom starešinom. Inspekcijski nadzor je, između ostalog utvrdio: da je psiholog, po saznanju da su učenici odelјenja 5.3 nezadovolјni što nemaju kabinetsku nastavu i da za to okrivlјuju G. S. obavila razgovor sa G. S; da je 28. oktobra 2015. godine održala radionicu u 5.3 odelјenju „U tuđoj koži“ kao preventivnu aktivnost; da je, nakon saznanja o porukama na mobilnom telefonu, o prepisci preko Vibera, uzimanje telefona i čitanju poruka, odelјenska starešina odmah pozvala roditelјe ovih učenica i da su učenice kažnjene; da je Tim za zaštitu učenika od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja (direktor, odelјenska starešina i psiholog) procenili da je u pitanju treći nivo socijalnog nasilјa i da je škola podnela prijavu MUP-u i obavestila Školsku upravu u Somboru. Dalјe je konstatovano da se do kraja 2015/2016. godine nije desila ni jedna konfliktna situacija i procenjeno je da je došlo do pozitivne promene u ponašanju učenica koje su vršile nasilјe, zbog čega su, u skladu sa odredbama ZOSOV, popravlјene ocene iz vladanja, kao i da se tokom školske 2016/2017. godine, u šestom razredu, nije desila nijedna konfliktna situacija među učenicima; da tokom 2016/2017. godine pojačan vaspitni rad se nije sprovodio, ali je u cilјu prevencije održano tri radionice: 12. oktobra 2016. godine „Kako nas drugi vide“, 26. januara 2017. godine „Učesnici u nasilnim situacijama“ i 8. marta 2017. godine “Kako prepoznati nasilјe i ponašati se u nasilnim situacijama“.
• Uvidom u izveštaj o aktivnostima škole „I.“ koji su u vezi sa učenicom 5.3. odelјenja G. S. a koji su sačinili odelјenska starešina K.E. i Stručna služba škole psiholog N.L. i pedagog Z.K. (izveštaj nije datiran i potpisan), utvrđeno je da je 14. oktobra 2015. godine majka G. S. obavestila psihologa da je devojčica potištena jer veruje da njene drugarice ne žele da se druže sa njom kao pre; da je od 10. oktobra 2015. godine započela izrada IOP-a za učenicu za predmet TIO. Dalјe je navedeno da je 26. novembra 2015. godine psiholog škole prenela razrednoj starešini želјu G. S. da sa njom u učionici ostaje više učenika zato što je usamlјena, međutim da je razredna starešina izjavila da ostala deca „jedva čekaju da izađu napolјe, zato što su stalno u jednoj učionici“. Navedeno je da 2. decembra 2015. godine direktor izjavio da je „uveo pravilo da učenici čekaju nastavnika ispred učionice u redu kako ne bi povredili G. S, zato što naglo ulaze u učionicu kada zvoni za kraj odmora“.
• Takođe, utvrđeno je da je škola sprovela niz aktivnosti u 5.3 odelјenju: radionica „U tuđoj koži“ 28. oktobra 2015. godine, obeležavanje međunarodnog dana tolerancije 16. novembra 2015. godine; edukativna predstava „Nasilјe nema opravdanja“ 2. decembra 2015. godine; radionica „Jačanje kohezije grupnom kohezijom“ 25. januara 2016. godine čije je sastavni deo vežba samokontrole i samodiscipline „Igra tišine“; radionica „Uspostavlјanje odelјenskih pravila“ 18. februara 2016. godine; da je G. S. bila članica žirija na takmičenju „Ja imama talenat“ održanog 14. marta 2016. godine; sastanak prosvetne savetnice K.L. i majke G. S, „u cilјu ponovnog uspostavlјanja poverenja i saradnje škole i majke učenice“ 21. marta 2016. godine; radionica „Nenasilna komunikacija“ 30. marta 2016. godine; radionica „Svi posedujemo vrline“ 31. marta 2016. godine; roditelјski sastanak sa pedagogom i psihologom škole 6. aprila 2016. godine; grupni razgovor učenika 5. 3 odelјenja sa psihologom škole 14. aprila 2016. godine; radionica „Širenje glasina“ 20. aprila 2016. godine; predstava „Krivac je tamo negde“ 25. maja 2016. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[4], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su cilјevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem. Takođe, odredbama člana 19. propisana je obaveza države ugovornice da preduzme odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne i obrazovne mere za zaštitu deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilјa, povređivanja ili zlostavlјanja, zapostavlјanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uklјučujući seksualno zlostavlјanje, dok je pod brigom roditelјa, zakonskih zastupnika ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu.

• Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišlјeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz lјudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima lјudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije osposoblјeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu.

• Ustav Republike Srbije[5] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[6]

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlјa u nepovolјniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim cilјem, a sredstva za postizanje tog cilјa su primerena i nužna. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.

• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] propisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu, kao i kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama svakog. Odredbom člana 3. propisani su cilјevi obrazovanja i vaspitanja, među kojima je i razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osećanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijatelјstva (tačka 12). Takođe, odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredelјenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

• Odredbama člana 2. Pravilnika o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja[9], pored ostalog propisano je da je Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje u obrazovanju i vaspitanju (u dalјem tekstu: diskriminacija) u smislu ovog pravilnika, je svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, statusu migranta, odnosno raselјenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima u ustanovi kojom se neopravdano pravi razlika ili daje prvenstvo, a naročito ona kojom se: 1) ograničava ili uskraćuje pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima; otežava ili onemogućava upis lica ili grupe lica u ustanovu, usled njihovog ličnog svojstva; isklјučuje lice ili grupa lica iz obrazovnog sistema usled njihovog ličnog svojstva; otežava ili uskraćuje mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim obrazovnim odnosno vaspitnim, aktivnostima usled ličnog svojstva lica ili grupe lica; deca, odnosno učenici, zaposleni ili treća lica razvrstavaju po njihovom ličnom svojstvu; uskraćuju ili ne preduzimaju mere podrške koje su zakonom propisane, a po osnovu ličnog svojstva; na drugi način neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa sa decom, učenicima ili drugim licima koja učestvuju u obrazovnom i vaspitnom procesu. Dok je članom 17. ovog pravilnika propisano da diskriminacija u oblasti poštovanja pravila ponašanja u ustanovi postoji, ako se: 1) pravila ponašanja u ustanovi donose bez učešća predstavnika učenika, roditelјa, odnosno staratelјa i zaposlenih, s obzirom na njihovo lično svojstvo; 2) pravila selektivno primenjuju ili ne važe jednako za sve, odnosno kada su deca, učenici odnosno grupa dece ili učenika na osnovu njihovog ličnog svojstva češće podvrgnuti sankcijama; 3) pravilima ponašanja u ustanovi tolerišu neprihvatlјiva ponašanja prema licima ili grupi lica na osnovu njegovog ličnog svojstva; 4) na druge načine neopravdano pravi razlika u poštovanju pravila ponašanja u ustanovi, s obzirom na lično svojstvo deteta, odnosno učenika, roditelјa, odnosno staratelјa, zaposlenih i trećih lica.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je Osnovna škola „I.“ u S. postupanjem, odnosno, propuštanjem da postupi stavila učenicu G. S. u nepovolјniji položaj na osnovu njenog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja.

• Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije učenice G. S. i povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, dok eventualne povrede nekih drugih prava nisu u nadležnosti Poverenika.

• Među stranama je nesporno da je G. S. učenica šestog razreda OŠ „I.“ u S, kao i da je bila izložena socijalnom nasilјu drugog nivoa u prvom polugodištu petog razreda, odnosno, da je postojala sumnja da je učenica izložena trećem nivou nasilјa. U skladu sa Pravilnikom o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilјe, zlostavlјanje i zanemarivanje[10], socijalno nasilјe drugog i trećeg nivoa predstavlјa spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuklјučivanje, neprihvatanje, manipulisanje i iskorišćavanje, odnosno, pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje imaju za posledicu povređivanje drugih. Takođe, nesporno je da je vršnjačkom nasilјu prethodilo nezadovolјstvo učenika odelјenja 5.3 zbog neorganizovanje kabinetske nastave zbog zdravstvenog stanja učenice G. S.

• Imajući u vidu navode pritužbe i izjašnjenja, kao i dokaza koji su dostavlјeni, a pre svega da je u oktobru 2015. godine stručna služba škole imala saznanje da se G. S. oseća potišteno jer veruje da njene drugarice neće da se druže sa njom kao pre, kao i da su znali da učenici 5.3 odelјenja okrivlјuju učenicu G. S. što nemaju kabinetsku nastavu, škola je u skladu sa članom 44. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja bila u obavezi da preduzme aktivnosti kojima bi se sprečila diskriminacija i socijalno isklјučivanje učenice. Škola je bila dužna da još tada započne intenzivan i kontinuirani rad sa učenicima na podizanju stepena tolerancije i prihvatanja različitosti jer je mogla pretpostaviti da postoji rizik od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i isklјučivanja maloletne G.S. Škola je dostavile dokaze da je preduzela određene aktivnosti u pravcu razvoja tolerancije i osetlјivosti učenika, odnosno jačanja maloletne G. S, međutim preduzete aktivnosti nisu bile dovolјne da spreče vršnjačko nasilјe socijalnog tipa. S obzirom da je u februaru 2016. godine Tim za zaštitu učenika od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja procenio da je učenica G. S. izložena socijalnom vršnjačkom nasilјu, očigledno da je škola propustila da na adekvatan način preduzme preventivne aktivnosti koje su propisane Protokolom o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilјe, zlostavlјanje i zanemarivanje, kao što je podizanje nivoa svesti i osetlјivosti učenika za prepoznavanje nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, negovanje atmosfere saradnje i tolerancije u kojoj se ne toleriše spletkarenje, podsmevanje, isklјučivanje drugih, a pogotovo nasilјe, zlostavlјanje i zanemarivanje. Maloletna G. S. je u februaru 2016. godine dobila poruku od učenice iz svog odelјenja da ne dođe u školu, a takođe je otkriveno i postojanje Viber grupe koju su oformili učenici i na kojoj se zagovara izbacivanje G. S. iz škole. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebno naglašava da iako su u ovom konkretnom slučaju akt nasilјa izvršili učenici, nesumnjivo je postojanje odgovornosti škole, podsećajući na odredbe člana 44. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i sadržinu Protokola o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilјe, zlostavlјanje i zanemarivanje kojima je propisano da je škola obavezna da preduzme aktivnosti kojima bi se sprečila diskriminacija i socijalno isklјučivanje učenice i kojima je propisana dužnost škole da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj deteta i učenika, zaštitu od svih oblika nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i socijalnu reintegraciju deteta i učenika koje je izvršilo, odnosno bilo izloženo nasilјu, zlostavlјanju ili zanemarivanju. Iz svega navedenog može se zaklјučiti da škola nije blagovremeno preduzela odgovarajuće mere kojima bi sprečila diskriminaciju, što je pomoglo da se diskriminatoran stav učenika/ca prema učenici G. S. i njenom zdravstvenom stanju održi i da dođe do vršnjačkog nasilјa.

• Evropski sud za lјudska prava u svojoj praksi ukazuje na obavezu države ugovornice da preduzme adekvatne i učinkovite mere zaštite u slučajevima nasilјa i diskriminacije, odnosno radnje koje pružaju praktičnu i delotvornu zaštitu prava pojedinaca. Država ugovornica se ne može osloboditi odgovornosti zbog povrede prava podnosioca predstavke dokazivanjem da je preduzimala neke radnje i mere zaštite. Sud je ocenio da je neophodno da preduzete radnje budu „odgovarajuće“. Tako na primer u presudi Milanović protiv Srbije[11] sud je utvrdio da organi države „nisu preduzeli opravdane i delotvorne korake da spreče da se zlostavlјanje podnosioca predstavke ponovi, uprkos činjenici da je stalan rizik od toga bio realan, neposredan i predvidiv“. Ovom presudom sud je proširio sadržaj pojma „odgovarajuće mere“ koje državni organ mora da preduzme u smislu svojih obaveza, a kako bi zaštitili prava pojedinaca.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebno je analizirao navode pritužbe da svi učenici moraju da izlaze iz učionice i na malim odmorima, zbog čega G. S. ostaje sama u učionici. U dopuni izjašnjenja direktora navedeno je da formalno posebna odluka o izlasku učenika iz odelјenja ne postoji. Navedeno je da je u pitanju pravilo koje važi za sve učenike drugog ciklusa kojima je organizovana kabinetska nastava, kao i da je „usmeno dogovoreno“ da se svi učenici (osim redara) odelјenja koje pohađa G. S. pridržavaju pravila koje važi za sve, odnosno da napuste učionicu po završetku časa i ispred sačekaju predmetnog nastavnika. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je analizirao i odluku da svi učenici moraju da izlaze iz učionica i za vreme malih odmora sa aspekta primene antidiskiminatornih odredaba. Posredna diskriminacija postoji ako se lice, zbog njegovog ličnog svojstva, stavlјa u nepovolјniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim cilјem, a sredstva za postizanje tog cilјa su primerena i nužna.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da pravila koja škola donosi, a koja se odnose na bezbednost učenika moraju da budu, pre svega u najbolјem interesu deteta. U konkretnom slučaju pravila koja se donose radi bezbednosti G. S. moraju da poštuju osobenosti njenog zdravstvenog stanja. Međutim, prilikom donošenja pravila, rukovodstvo škole mora biti posebno oprezno jer pravila koja su naizgled jednaka za sve, mogu dovesti pojedine učenike u posebno nepovolјniji položaj zbog nekog njihovog ličnog svojstva. S obzirom da je učenica G. S. bila izložena socijalnom nasilјu vršnjaka, primena pravila da svi učenici moraju da izađu iz učionice i za vreme malih odmora, proizvela bi kod nje posledice koje bi dodatno uticale na njenu isklјučenosti iz zajednice vršnjaka. Primena ovakvog pravila učenicu fizički izmešta od vršnjaka, ponovo je socijalno isklјučuje i izopštava i uvećava negativne posledice bolesti sa kojom učenica živi. Poverenik ukazuje i na navode prosvetne savetnice koordinatorke za inkluzivno obrazovanje Školske uprave Sombor, da je uočeno da su „neki problemi nastali i zbog nedovolјne uklјučenosti roditelјa u donošenje odluka“, te je školi savetovano da u procesu donošenja odluka obezbedi participaciju roditelјa i na taj način predupredi moguće nerazumevanje i nezadovolјstvo. U skladu sa tim, konsultovanje sa majkom G. S, kao i sa samom G. S, u izradi pravila koja se neposredno ili posredno odnose na G. S. doprinelo bi stvaranju pravila čija primena ne izaziva nepovolјne posledice za nju. S tim u vezi iz izvedenih dokaza konstatuje se da je 26. novembra 2015. godine učenica G. S, pre određivanja ove mere, psihološkinji izrazila želјu da sa njom u učionici ostaje više učenika zato što je usamlјena, a da je škola sporno pravilo uvela već 2. decembra 2015. godine.

• U skladu sa definicijom posredne diskriminacije, u konkretnom slučaju postoji neutralno pravilo ponašanja koje je jednako za sve učenike/ce OŠ „I.“ u S, a koje ima značajno negativan uticaj na učenicu G. S. zbog njenog zdravstvenog stanja i nesrazmerno nepovolјno pogađa učenicu G. S. u odnosu na sve ostale učenike i učenice ove škole. Iz tih razloga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je stava da je OŠ „I.“ u S. uvođenjem pravila da sva deca moraju da izađu u hodnik škole i za vreme malih odmora, diskriminiše učenica G. S. na osnovu njenog zdravstvenog stanja.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je i navode pritužbe koji se odnose na to da je direktor, ranijih godina organizovao takmičenje iz Informatike i da je G. S. izrazila želјu da učestvuje u takmičenju iz Informatike u petom razredu, međutim, da je direktor informaciju o datumu održavanja takmičenja uskratio G. S. i ostalim učenicima petih razreda, osim svojoj ćerki, kao i navode koji se odnose na takmičenje „Bitka za znanje“, gde se G.S. odgovornošću škole diskvalifikovana sa ovog takmičenja iako je bila najuspešnija. S tim u vezi, Poverenik ističe da bi jedan akt bio akt diskriminacije potrebno je da je takav akt zasnovan na nekom ličnom svojstvu, kao i da postoji uzročno-posledična veza između učinjenog akta i ličnog svojstva lica koje smatra da je diskriminisano. Na osnovu izvedenih dokaza Poverenik konstatuje da je u ovom slučaju direktor škole jednako postupio, odnosno propustio da postupi, prema svim učenicima te da nije učinjeno verovatnim da je njegovo postupanje zasnovano na nekom ličnom svojstvu učenice G.S. Međutim to ne isklјučuje mogućnost da je u postupcima na koji se podnositelјka pritužbe žali bilo nekih drugih povreda prava koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa, što je i utvrđeno u postupcima koji su vođeni po ovim pitanjima.

• Poverenik je analizirao i navode pritužbe da je majka „lično izložena radnjama koje imaju obeležje diskriminacije“ jer majka smatra da je direktor prijavio centru za socijalni rad da izvrši nadzor nad vršenjem roditelјskog prava, jer je opoziciona odbornica u Skupštini grada S. i jedna je od osnivača Pokreta slobodnih građana, dok direktor ima podršku obe vladajuće partije u S. U navodima pritužbe, kao ni u prilozima uz pritužbu, podnositelјka pritužbe nije dostavila dokaze kojima bi učinila verovatnim da je postupanje direktora škole uslovlјeno njenim političkim ubeđenjem ili nekim drugim ličnim svojstvom.

• Poverenik je razmatrao i navode iz izjašnjenja direktora škole da je pronalazak ličnog pratioca isklјučivo obaveza roditelјa učenice. Angažovanje pratioca za ličnu pomoć učeniku radi lakšeg funkcionisanja predstavlјa neposrednu dodatnu podršku koja zahteva dodatna finansijska sredstva koja obezbeđuje lokalna samouprava. Kao usluga socijalne zaštite personalna asistencija je predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti[12] i preciznije regulisana Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[13]. Svrha ove usluge je pružanje odgovarajuće individualne praktične podrške koja je osobi sa poteškoćama neophodna za zadovolјenje ličnih potreba i uklјučivanje u obrazovne, radne i društvene aktivnosti u zajednici, radi uspostavlјanja što većeg nivoa samostalnosti. Usmerena je ka održavanju i unapređenju kvaliteta života osobe sa poteškoćama. Naime, lični pratilac predstavlјa meru podrške detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Važno je naglasiti da ovaj dodatni vid podrške detetu i učeniku spada u usluge iz domena socijalne zaštite, te je stoga obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje usluge ličnog pratioca svoj deci kojoj je ova usluga neophodna. Obaveza njenog obezbeđivanja nije u isklјučivoj nadležnosti roditelјa, kao što je navedeno u izjašnjenju, već je to obaveza lokalne samouprave, da podrži učenika u prevazilaženju barijera koje mogu ometati njegovo puno i efikasno učešće u društvu na jednakoj osnovi sa drugima.

• Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da sve osobe koje su uklјučene u obrazovanje, vaspitanje i pružanje podrške učenici G. S. treba zajednički da rade na izgradnji uzajamnog poverenja i saradnje, kako bi se osiguralo prijatelјsko okruženje u kojem bi se potrebe učenice G. S. bolјe razumele i uvažavale. Kako se u konkretnom slučaju radi o detetu posebno osetlјivom zbog svog zdravstvenog stanja, nadležni školski organi su dužni da ulože dodatne napore u cilјu efikasne i blagovremene zaštite najbolјeg interesa deteta.

• U skladu sa svim navedenim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je OŠ „I.“ u S, propuštanjem da preduzme adekvatne mere zaštite i reagovanja na nasilјe diskriminisala učenicu G. S. na osnovu zdravstvenog stanja, kao i da je donošenjem odluke da svi učenici moraju izaći u hodnik i za vreme malih odmora, stavili G. S. u nepovolјniji položaj u odnosu na druge učenike/ce škole na osnovu njenog zdravstvenog stanja.

4. MIŠLjENјE

Propuštanjem da preduzme odgovarajuće i efikasne mere zaštite maloletne G.S, kao i uvođenjem pravila da svi učenici moraju da izađu u hodnik škole i za vreme malih odmora, OŠ „I.” u S. povredila je odredbe člana 7, a u vezi člana 19. i 27. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, preporučuje Osnovnoj školi „I.” u S. da:

5.1. Izmeni odluku da svi učenici moraju da izađu u hodnik i za vreme malih odmora tako da primena pravila ne podržava socijalno isklјučivanje učenice G.S. od ostalih učenika njenog odelјenja i škole.

5.2. Preduzme mere i aktivnosti na podsticanju tolerancije, podizanju znanja, razumevanja diskriminacije i zaštite od diskriminacije učenika i zaposlenih u ustanovi, kako bi sprečili diskriminaciju i vršnjačko nasilјe.

5.3. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da OŠ „I.” u S. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „I.” u S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[5] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[6] član 21. Ustava Republike Srbije

[7] član 2.

[8] „Službeni glasnik RS”, br, 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje i 68/15

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 22/16

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 30/10

[11] Predstavka broj 44614/07, presuda od 14. decembra 2010. godine

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 24/11, član 40.

[13] „Službeni glasnik RS“, broj 42/13

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba Đ.A. protiv osnovne škole I zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja