26. 07-00-631/2016-02 datum: 26.6.2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe D.M, državljanke Republike Hrvatske, sa boravištem u P, protiv Telekom Srbija a.d. Beograd. U pritužbi je navedeno da D.M. nije dozvoljeno da uđe u poslovnicu Telekoma Srbija, sa obrazloženjem da prema pravilniku Telekoma, strani državljanin ne može da uđe u zgradu bez prethodno dobijenog odobrenja generalnog direktora ili lica koje on ovlasti. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja, Telekom Srbija je naveo da je ova kompanija donela Proceduru za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana, zatim, da objekat u koji je D.M. htela da uđe, predstavlja objekat od posebnog značaja za telekomunikacioni saobraćaj i bezbednost i da kao takav ima fizičku zaštitu. Istaknuto je da se navedenom procedurom ne zabranjuje ili ograničava ulazak stranih državljana u objekte Telekoma Srbije, nego se ustanovljava procedura  zaposlenih i organizacionih struktura prilikom posete stranaca. Takođe, Telekom Srbija je Uputstvom za prijem i boravak poslovnih partnera u objektima i poslovnim prostorijama društva propisao i posebnu proceduru ulaska u poslovnice zatvorenog tipa i za državljane Republike Srbije, odnosno, zaposleni koji ih poziva je obavezan da sačini pisani zahtev za odobrenje posete, koje daje direktor Direkcije za logistiku ili rukovodilac koga on ovlasti. U toku postupka utvrđeno je da ova dva akta propisuju sličnu proceduru za ulazak u poslovnice Telekoma Srbija zatvorenog tipa za strane državljane i za državljane Republike Srbije, odnosno u oba slučaja propisana je obaveza zaposlenih da pre posete pribave odobrenje nadležnog rukovodioca. Analiza navedenih procedura pokazala je da se razlika ogleda u poziciji rukovodioca koji daje odobrenje za ulazak u prostorije društva, međutim, ova razlika ne pogađa posetioce, već zaposlene koji treba da realizuju njihovu posetu. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje da nije utvrđeno da je Telekom Srbija a.d. Beograd diskriminisalo podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – državljanstva.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. iz P. protiv kompanije Telekom Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu: Telekom Srbija), zbog nametanja posebnih uslova koje kao strana državljanka treba da ispuni kako bi ušla u zgradu kompanije Telekom Srbija.
   • U pritužbi je, između ostalog, navela:

• da je dobila poziv Biznis centra Telekoma Srbija u P. da dođe i podigne karticu za mobilni telefon udruženja Centar za neformalno obrazovanje i celoživotno učenje čija je zastupnica za saradnju sa kompanijom Telekom Srbija;
• da, kada je ušla u zgradu Biznis centra i pokazala svoj pasoš, zaposleni na portirnici su odbili da je puste da uđe, jer, kako su naveli, u pravilniku kompanije Telekom Srbija je propisano da strani državljani ne mogu da uđu u zgradu ukoliko nemaju odobrenje generalnog direktora kompanije;
• da direktor ogranka Telekom Srbija u P. nije hteo da razgovara sa njom, te kako nije uspela da dobije bilo kakvu potvrdu da joj je zabranjen ulazak, odlučila je da pozove taksistu da dođe do portirnice kako bi se uverio da joj je zabranjen ulazak u prostorije Telekom-a Srbija jer je strana državljanka;
• da je zaposleni I.V. pročitao taksisti stavku iz navodnog „Telekom pravilnika“ u kojoj piše da strani državljani ne mogu da uđu u zgradu bez da ispune potrebne procedure (dopuštenje generalnog direktora), a i ukoliko dopuštenje direktora postoji, strani državljanin mora biti u pratnji nekog lica koje je zaposleno u Telekomu Srbija;
• da smatra da je ovakvim postupanjem zaposlenih diskriminisana kao strana državljanka, naročito imajući u vidu da živi u Srbiji i ima uredno regulisano boravište.
  • Uz pritužbu je dostavila ovlašćenje udruženja Centar za neformalno obrazovanje i celoživotno učenje da zastupa udruženje i da obavlja sve potrebne poslove sa kompanijom MTS Telekom Srbija u ime udruženja i potvrdu o privremenom boravku u Republici Srbiji na osnovu bračne zajednice sa državljaninom Republike Srbije.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od preduzeća preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. (u daljem tekstu: Telekom Srbija).
  • U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:
• da je Telekom Srbija, u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i Uredbi o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite, doneo Proceduru za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana br. 76041/1 od 6. februara 2012. godine;
• da je objekat, u koji je podnositeljka pritužbe želela da uđe, od posebnog značaja za telekomunikacioni saobraćaj i bezbednost, te je klasifikovan u grupu objekata za koje je potrebna fizička zaštita, koju ovaj objekat i ima;
• da navedena procedura ne važi za poslovnice koje su otvorenog tipa, tako da korisnici Telekoma Srbija, bez obzira na njihovo državljanstvo, ni na koji način nisu diskriminisani;
• da Procedura za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana ne zabranjuje ulazak stranih državljana u objekte Telekoma Srbija, već se njome uređuje postupanje organizacionih celina i zaposlenih prilikom realizacije poslovnih poseta stranih državljana;
• da je ovom procedurom propisano da se poseta stranaca može realizovati samo na osnovu pismenog odobrenja generalnog direktora ili rukovodioca koga on ovlasti. Kako bi odobrenje za ulazak stranaca bilo centralizovano, internim aktima kompanije dato je ovlašćenje direktoru Sektora za opšte poslove u Funkciji za logističke i opšte poslove da daje potrebno odobrenje. Stoga, jasno je da koordinator PJ P. nije nadležan za obavljanje bilo kakvih poslova u vezi sa prijemom stranih državljana u poslovnu posetu i davanje odobrenja;
• da zaposlena Telekoma Srbija, koja je uputila poziv podnositeljki pritužbe da dođe u prostorije kompanije, nije bila upoznata sa činjenicom da je pritužilja strana državljanka, te stoga nije postupila u skladu sa Procedurom za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana, odnosno, nije organizovala potrebne aktivnosti za dobijanje odobrenja da D.M. uđe u objekat Telekoma Srbija;
• da u Telekomu Srbija postoji jednakost u zahtevima koji se traže za ulaz u sve objekte koji su klasifikovani u grupu objekata za koje je potrebna fizička zaštita, bez obzira da li se radi o stranim ili domaćim državljanima
  • Uz izjašnjenje je dostavljena Procedura preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana br. 76041/1 od 6. februara 2012. godine .
  • Na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da navede da li postoje propisane procedure i za ulazak državljana Republike Srbije u objekte Telekoma Srbija koji su klasifikovani u grupu objekata za koje je potrebna fizička zaštita, odnosno da dostavi informaciju u čemu se ogleda jednakost u zahtevima koji se traže za ulaz u sve objekte Telekoma Srbija, Telekom Srbija dopunila je izjašnjenje dopisom, u kojem je, između ostalog, navedeno:
• da je ulazak državljana Republike Srbije u objekte Telekoma Srbija  utvrđen Uputstvom  za prijem i boravak poslovnih partenera u objektima i poslovnim prostorijama društva br. 39692/1 od 10. marta 2008. godine;
• da su aktima društva propisani uslovi za ulazak u objekte Telekoma Srbija zatvorenog tipa, bez obzira na državljanstvo lica;
• da u P. postoje poslovnice otvorenog tipa, ali da s obzirom na to da je istupala kao zastupnica pravnog lica, je bio i odlučujući razlog zbog čega je pozvana u Biznis centar Telekoma Srbija u P.

2. ČINJENIČNO STANJE

• U toku postupka utvrđeno je da je podonsiteljka pritužbe D.M. strana državljanka, te da joj je odobrenjem PU P. br. 97/16 odobren privremeni boravak u Republici Srbiji.
• Uvidom u ovlašćenje Centra za neformalno obrazovanje i celoživotno učenje Novi Sad od 12. decembra 2016. godine, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe može da zastupa udruženje, da preduzima sve neophodne radnje vezano za SIM karticu i tarifni model i da potpiše sva neophodna dokumenta sa kompanijom MTS Telekom Srbija.

• Uvidom u izjavu svedoka Z.K. utvrđeno je da je 20. decembra 2016. godine dovezao podnositeljku pritužbe do zgrade pošte, u kojoj se nalazi zgrada Telekoma Srbija. Nakon nekog vremena podnositljka pritužbe se pojavila vidno uznemirena i uplakana i zamolila ga da zajedno odu do portirnice, što je on i učinio. Portiri koji su se tu nalazili objasnili su da podnositeljka pritužbe ne može da uđe u zgradu, jer je strana državljanka, nakon čega su mu, kako navodi, pročitali deo pravilnika koji sadrži takvu odredbu.

• Uvidom u Proceduru za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. broj 76041/1 od 6. februara 2012. godine utvrđeno je da se ovom procedurom uređuje postupak organizacionih celina i zaposlenih u preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana, što podrazumeva sve aktivnosti u vezi prijema, kretanja, boravka i obavljanja službenih poslova stranaca u kompaniji. Poseta stranaca može se realizovati na zahtev stranca ili na osnovu utvrđene poslovne potrebe preduzeća za takvom posetom. Stoga, prema ovom praviliniku, posete stranaca se mogu realizovati samo na osnovu pisanog odobrenja, koje daje generalni direktor ili lice koga on ovlasti. Na osnovu dobijenog odobrenja, organizaciona jedinica koja je podnela zahtev za posetu stranca preduzima sve potrebne organizacione i druge aktivnosti za pripremu i stvarivanje posete, uključujući određivanje organizatora posete i pratioce stranaca, obezbeđivanje prevodioca i upućivanje poziva strancima.

• Uvidom u Uputstvo preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. za prijem i boravak poslovnih partnera u objektima i poslovnim prostorijama društva br. 39692/1 od 10. marta 2008. godine, utvrđeno je da se ovim uputstvom uređuje način prijema i boravka poslovnih partnera, državljana Republike Srbije, u objektima i poslovnim prostorijama društva, kao i da je deo društva koji ima potrebu za pozivanjem posetilaca obavezan da sačini zahtev za odobrenje posete. O davanju odobrenja odlučuje direktor Direkcije za logistiku ili rukovodilac koga on ovlasti.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje, kao i priloge koje su dostavili podnositeljka pritužbe i Telekom Srbija.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.^[2]

3.3. Ustav Republike Srbije[3], odredbom člana 17. propisuje da stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije. Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.5. Odredbama člana 4. stav 1. Zakona o privatnom obezbeđenju[4] propisano je da su obavezno obezbeđeni objekti oni objekti koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, kao i objekti od posebnog značaja čijim oštećenjem ili uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu zemlje, osim objekata čiju zaštitu obavljaju državni organi i objekata čija se zaštita obavlja saglasno propisima iz oblasti odbrane. Odredbama stava 2. istog člana propisano je da se pod obavezno obezbeđenim objektima smatra i prostor na kome se nalaze ti objekti i čine njihov sastavni deo, kao i prateći objekti koji su u funkciji tih objekata.

3.6. Odredbom člana 1. Uredbe o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite[5] propisano je da se ovom uredbom bliže uređuju kriterijumi za određivanje objekata koji se obavezno obezbeđuju i način vršenja poslova njihove zaštite, dok je članom 2. stav 1. tačka 1. propisano da obavezno obezbeđeni objekti, u smislu ove uredbe, jesu objekti energetike, saobraćaja, vodoprivrede, industrije, zaštite životne sredine i drugi objekti, i to objekti koji su zakonom, posebnim propisom ili odlukom nadležnog organa određeni kao objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje.

3.7. Odlukom o objektima od posebnog značaja za odbranu[6] propisane su vrste objekata od posebnog značaja za odbranu, u koje, između ostalog, spadaju i zgrade i delovi zgrada namenjeni telekomunikacijama i vezama.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika u ovom predmetu bio je da ispita da li je Telekom Srbija, onemogućavanjem D.M. da uđe u poslovnicu Telekoma Srbija, diskriminisao podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – državljanstva.

3.9. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje Telekoma Srbija bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je Telekom Srbija prema njoj izvršio akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza leži na Telekomu Srbija.

3.10. U ovom predmetu podnositeljka pritužbe učinila je verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, u toku postupka utvrđeno je da podnositeljka pritužbe nije mogla da uđe u zgradu u kojoj se nalazi poslovnica Telekoma Srbije u P, što je potvrdio i svedok Z.K., kome su zaposleni na portirnici zgrade objasnili da pritužilja ne može da uđe u zgradu, jer je strana državljanka, nakon čega su mu, kako je naveo, pročitali deo pravilnika koji sadrži takvu odredbu. Stoga se osnovano može pretpostaviti da je razlog za takvo postupanje Telekoma Srbije prema podnositeljki pritužbe bila upravo činjenica da je ona strana državljanka. S obzirom na to da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Telekom Srbija. Saglasno tome, mora se oceniti da li činjenice i dokazi koje je Telekom Srbija ponudio u prilog tvrđenju da nije izvršio diskriminaciju pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni faktori zbog kojih je podnositeljki pritužbe konkretnog dana onemogućeno da pristupi zgradi poslovnice Telekoma Srbija, kao i da li je i za državljane Republike Srbije propisana posebna procedura za posetu objektima i poslovnim prostorima Telekoma Srbija, te ukoliko jeste, u kojoj meri se takva procedura razlikuje u odnosu na proceduru koja je propisana za posete stranih državljana.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz izjašnjenja Telekoma Srbija da je ova kompanija donela Proceduru za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana, u skladu sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju i Uredbom o bližim kriterijumima  za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja njihove zaštite. Naime, Zakonom o privatnom obezbeđenju propisano je da su obavezno obezbeđeni oni objekti koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i da se ta zaštita obavlja kao poslovna funkcija pravnih lica, na način propisan opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Istim zakonom propisano je da radnik obezbeđenja ima pravo da zatraži da se lice indentifikuje pokazivanjem isprave izdate od nadležnog organa sa fotografijom. S tim u vezi, Poverenik je utvrdio da poslovnica Telekoma Srbija u P, u koju je podnositeljka pritužbe htela da uđe, predstavlja objekat od posebnog značaja za telekomunikacioni saobraćaj i bezbednost, odnosno predstavlja objekat od strateškog zanačaja za Republiku Srbiju, te u skladu sa zakonom, ima obavezno obezbeđenje.

3.12. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dalje, konstatuje da se iz navoda izjašnjenja i podnetih dokaza može utvrditi da je Telekom Srbija propisao posebnu proceduru koja određuje pravila postupanja zaposlenih u Telekomu Srbija onda kada realizuju poslovne posete stranaca. Naime, Procedurom za realizaciju poslovnih poseta stranih državljana propisano je da se poseta stranog državljanina može realizovati samo uz prethodnu saglasnost generalnog direktora ili lica koje on ovlasti. Sa druge strane, iz navoda izjašnjenja i podnetih dokaza, Poverenik je utvrdio da ni državljani Republike Srbije ne mogu da uđu u poslovnicu Telekoma Srbija koja je zatvorenog tipa, ukoliko zaposleni koji su ih pozvali u posetu ne ispoštuju posebnu proceduru. Naime, Uputstvom za prijem i boravak poslovnih partnera držvljana Republike Srbije u objektima i poslovnim prostorijama Telekoma Srbija propisano je da je organizacioni deo društva koji ima potrebu za pozivanjem ili angažovanjem lica obavezan da sačini pisani zahtev za odobrenje posete, a odobrenje za posetu daje direktor Direkcije za logistiku ili rukovodilac koga on ovlasti. Stoga, iz prethodno navedenog proizlazi da zaposleni u Telekomu Srbija koji pozivaju posetioce moraju da imaju odobrenje određenog rukovodioca za njihovu posetu, bez obzira na državljanstvo posetioca. Analiza navedenih procedura pokazala je da se razlika ogleda u poziciji rukovodioca koji daje odobrenje, odnosno, za strane državljane je to generalni direktor ili lice koje on ovlasti, a za domaće državljane direktor Direkcije za logistiku ili rukovodilac koga on ovlasti. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je nesumnjivo da je za posetu stranog državljanina potrebno odobrenje rukovodioca višeg ranga u odnosu na posete domaćih državljana, međutim, ova razlika u nivou odlučivanja o službenim posetama ne pogađa osobe koje žele da dođu u poslovnicu Telekoma Srbija, već zaposlene u Telekomu koji ih pozivaju u posetu, imajući u vidu da će oni, u odnosu na državljanstvo posetioca, morati da sprovedu zahtevane procedure i zatraže potrebna odobrenja. Drugim rečima, posetioci Telekoma Srbija, bez obzira na njihovo državljanstvo, neće moći da uđu u poslovnicu zatvorenog tipa, ukoliko zaposleni koji ih je pozvao nije sproveo potrebnu proceduru i dobio propisanu saglasnost.

3.13. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se može zaključiti da u konkretnom slučaju, zaposlena u Telekomu Srbija koja je uputila poziv D.M. da dođe u poslovnicu Telekoma Srbija u P. nije znala da je ona strana državljanka, te nije sprovela potrebnu proceduru koja je propisana za realizaciju poseta stranih državljana. Ovome u prilog govori i činjenica da D.M. u pritužbi nije navela da je prethodno informisala zaposlenu u Telekomu Srbija da je strana državljanka, posebno imajući u vidu da je u pritužbi posebno istakla da nigde u zgradi Telekoma Srbija nije na vidljivom mestu navedeno da strani državljani ne mogu da uđu u zgradu, osim pod posebnim okolnostima, te da zbog toga nije mogla da se unapred pripremi na situaciju u kojoj se našla. Upravo sa tim u vezi, Poverenik ukazuje da je Telekom Srbija kompanija od velikog značaja za telekomunikacioni saobraćaj u Republici Srbiji, da ima veoma razgranatu mrežu usluga koje pruža velikom broju klijenata, od kojih su mnogi stranci, ili su njihovi zastupnici strani državljani. Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije nadležan da analizira i utvrđuje eventualne propuste u poslovanju privrednih društava koji nisu u vezi sa antidiskriminacionim propisima, Poverenik smatra potrebnim da ukaže da bi bilo celishodno da svi klijenti Telekoma Srbija budu upoznati sa tim da ova kompanija ima propisanu proceduru za realizaciju poseta stranih državljana, jer će klijenti tada znati da treba da informišu zaposlene da su strani državljani, kako bi zaposleni na osnovu ove informacije pokrenuli potrebnu proceduru za izdavanje odobrenja za posetu. Na taj način, Telekom Srbija bi spečila neprijatne situacije, kao što je ona koja se dogodila D.M, a zbog koje se podnositeljka pritužbe nesumnjivo osetila uznemireno, izolovano i povređeno, posebno stoga što ovakve neprijatnosti štete i ugledu same kompanije, posebno imajući u vidu njen značaj i broj klijenata koje ima.

3.14. Sagledavajući celokupno stanje stvari, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Telekom Srbija ponudio dovoljno uverljive dokaze na osnovu kojih se može zaključiti da ova kompanija nije diskriminisala D.M. zbog njenog državljanstva.

4. MIŠLJENJE

U postupku koji je sproveden po pritužbi D.M. iz P, nije utvrđeno da je Telekom Srbija a.d. Beograd diskriminisalo podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – državljanstva.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3]„Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] „Službeni glasnik RS”, br. 104/13 i 42/15

[5] „Službeni glasnik RS”, broj 98/16

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 112/08

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba D.M. protiv Telekom Srbija zbog diskriminacije po osnovu državljanstva u oblasti pružanja usluga