22. 07-00-484/2017-02 datum: 22. 6. 2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe C. „Ž. u.“ iz N. S, podnete u ime i uz saglasnost M. O, protiv komisije za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu. U pritužbi je navedeno da su članice komisije, tokom postupka procene radne sposobnosti, postavlјale M. O. ponižavajuća i uvredlјiva pitanja (na primer: „Zašto su mi je poslali, ovo je za Centar za socijalni rad?“, „Zašto nije urađen IQ?“, „Imaš li ti žive roditelјe? Zašto tražiš posao kada možeš da naslediš njihovu penziju?“, „Da li znaš kada ti se ide u WC? Kad’ ćeš piškiti?“, „Koju si školu završila, je l’ specijalku? […] A to je ono ubrzano…!“, „A šta bi ti to kao htela da radiš i gde?“), kao i da se u toku postupka procene radne sposobnosti predsednica komisije obraćala pretežno personalnoj asistentkinji M. O. i pored insistiranja asistentkinje da ona ne može davati odgovore na pitanja koja se tiču lično M. U toku postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je pribavio izjavu svedokinje B. J, koja je kao lična asistentkinja M. O. bila prisutna tokom postupka procene radne sposobnosti. Svedokinja je u svojoj izjavi potkrepila navode pritužbe u smislu pristupa i odnosa članica komisije prema M. O. Zatim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobio informaciju da je procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, sprovodila komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, u sastavu: dr R. B, predsednica komisije i dr M. G.-K, M. B. i V. J, u svojstvu članica komisije. U izjašnjenjima predsednice i članica komisije osporeno je da je njihovo postupanje, prilikom ocenjivanja radne sposobnosti M. O, bilo uvredlјivo i ponižavajuće, odnosno da je vređalo dostojanstvo M. O. Međutim, ni u jednom od izjašnjenja ovi navodi nisu potkreplјeni dokazima, niti su osporeni konkretni navodi iz pritužbe da je M. O. u najvećem delu procene radne sposobnosti ignorisana. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišlјenje da je komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u sastavu dr R. B, predsednica i dr M. G.-K, M. B. i V. J, članice komisije, koja je 21. oktobra 2015. godine vršila procenu radne sposobnosti M. O, prekršila  odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 11. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zbog toga je dr R. B, dr M. G.-K, M. B. i V. J. preporučeno da upute pisano izvinjenje M. O. što su u postupku procene radne sposobnosti, 21. oktobra 2015. godine, povredila njenu ličnost i dostojanstvo, kao i da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se C. „Ž. u.“ iz N. S, u ime i uz saglasnost M. O, pritužbom i dopunom pritužbe podnetom protiv komisije za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, zbog diskriminacije M. O. na osnovu invaliditeta.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je M. O. članica Skupštine i Nadzornog odbora C. „Ž. u.“ u N. S. i da je zaposlena na radnom mestu organizatorke servisa personalne asistencije za osobe sa invaliditetom;
• da je 21. oktobra 2015. godine, sa početkom u 18 časova, sproveden postupak procene radne sposobnosti M. O. pred komisijom za procenu radne sposobnosti u prostorijama Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, u ulici Narodnog fronta broj 80;
• da se u toku procene radne sposobnosti predsednica komisije obraćala pretežno personalnoj asistentkinji i pored insistiranja asistentkinje da ona ne može davati odgovore na pitanja koja se tiču lično M. O;
• da je predsednica komisije, pre početka razgovora, komentarisala: „Zašto su mi je poslali, ovo je za Centar za socijalni rad?“, „Zašto nije urađen IQ?“;
• da se M. O. obratila sa sledećim pitanjima: „Imaš li ti žive roditelјe? Zašto tražiš posao kada možeš da naslediš njihovu penziju?“;
• da je u jednom trenutku procene radne sposobnosti zatražila od M. O. da ustane i da nije dozvolila personalnoj asistentkinji da joj pomogne, već je uhvatila M. za ruke i „gotovo cimnula“ i tražila od M. da stoji, iako se ona otežano održava u stojećem položaju;
• da je M. postavila sledeća pitanja: „Da li znaš kada ti se ide u WC? Kad’ ćeš piškiti?“, „Koju si školu završila, je l’ specijalku?“, dok je na M. odgovor da je školu završila po redovnom programu, predsednica komisije odgovorila: „A, to je ono ubrzano…!“ „A, jesi se ti to uzrujala, jesmo li te uplašili?“, „A šta bi ti to kao htela da radiš i gde?“;
• da je M. O. odgovorila: „Vidite, možda fizički ne mogu kopati kukuruze, ali mogu raditi uz podršku radnog asistenta“, nakon čega joj je članica komisije postavila pitanje: „A jel’ to zauvek i ko će to da plaća?“ i da se obratila personalnoj asistentkinji sa pitanjem: „A ko tebe plaća?“;
• da je personalna asistentkinja odgovorila da je plaća C. „Ž. u.“, da je deo obuke odradio C. a deo sama korisnica usluge M. O, nakon čega se članica komisije nasmejala i pitala: „Ko te obučavao? M? Kako ona može tebe da obučava?“;
• da je potom usledio niz pitanja o tome ko kuva, ko ide u nabavku, ko pere veš M. O. i pitanja: „A šta bi ti to radila? Kako ti pišeš? A?“;
• da je članica komisije pokušavala da skrene pažnju predsednici komisije da u lekarskim izveštajima piše da M. O. koristi računar sa prilagođenom silikonskom tastaturom, ali je predsednica to ignorisala;
• da se predsednica ponovo obratila personalnoj asistentkinji sa pitanjem: „A kako ova piše?“;
• da je M. O. pokazala komisiji svoju zbirku pesama i da je predsednica komisije, gledajući u knjigu, pitala M. asistentkinju: „A ko je to, jel’ to ona?“;
• da je članica komisije tiho dodala da u priloženoj dokumentaciji piše da M. O. već tri godine živi samostalno uz pomoć personalne asistencije;
• da je predsednica komisije izjavila „Ona ima čime da misli, a zna i da piše. Ako sam onom „tvom“ dala dvojku mogu i ovoj trojku!“;
• da je M. O. rekla komisiji da bi mogli da porade na pristupu osobama sa invaliditetom, nakon čega su joj se članovi komisije izvinili;
• da je komisija za procenu radne sposobnosti, oktobra 2015. godine, utvrdila M. O. treći stepen invaliditeta i konstatovala da postoje teškoće koje su potpune/vešestruke i da je njen učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog za uobičajeno radno mesto. Shodno proceni komisije, direktorka Filijale Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu je 27. oktobra 2015. godine donela rešenje o utvrđenom III stepenu radne sposobnosti;
• da je M. O. počela da radi u C. „Ž. u.“ 1. decembra 2016. godine, na radnom mestu organizatorke servisa personalne asistencije u N. S. i za manje od godinu dana je unapredila administrativni deo servisa i sprovela nekoliko samostalnih inicijativa u cilјu unapređenja kvaliteta usluga i rada samog C. Dužina njenog radnog vremena i učinka delimično je vezana za nivo usluge personalne asistencije koja joj je na raspolaganju i pristupačnosti, kao i većini osoba sa procenjenim II stepenom invaliditeta po ovom osnovu;
• da je 31. maja 2017. godine, odbijen zahtev M. O. za ponovnu procenu radne sposobnosti, a 26. oktobra 2017. godine doneto je rešenje Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja kojim se poništava zaklјučak Nacionalne službe za zapošlјavanje od 31. maja 2017. godine, u delu koji se odnosi na mogućnost žalbe i odbacuje zahtev za ponovnu procenu radne sposobnosti i zaposlenja ili održanja zaposlenja kao nedopušten;
• da je postupak procene radne sposobnosti, uklјučujući dve žalbe i donošenje rešenja, trajao bezmalo 30 meseci i da M. O. nije bila u radnom odnosu za to vreme, bila bi usmerena na socijalnu pomoć i potencijalnu porodičnu penziju nakon smrti roditelјa. Ova situacija podrazumeva izuzetno veliku odgovornost i za zaposlenu i za drugog potencijalnog poslodavca, s obzirom da je za njeno zapošlјavanje neophodno obezbediti pristupačnost njenog radnog mesta i asistenciju;
• da procena III stepena podrazumeva mogućnost njenog upućivanja u radni centar ili na neki od oblika socijalne pomoći, pošto u trenutku donošenja prvostepenog rešenja nije imala ni jedan dan radnog staža;
• da ovakva odluka Nacionalne službe za zapošlјavanje stavlјa M. O. u poziciju da bude na teretu države i ne omogućava joj drugi izbor, kao i da nije uzet u obzir njen umetnički i aktivistički rad, niti je prilikom odlučivanja o njenom pravu da ponovo izađe na procenu radne sposobnosti uzeto u obzir da je u međuvremenu zasnovala radni odnos;
• da način na koji je vođen postupak procene radne sposobnosti M. O. predstavlјa uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje osoba sa invaliditetom od strane nosilaca javnih funkcija i lica zaposlenih u organima javne vlasti u toku postupka ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom, zbog njenog ličnog svojstva – invaliditeta.
  • U prilogu pritužbe je dostavlјena sledeća dokumentacija: 1) saglasnost M. O. da C. „Ž. u.“ iz N. S. podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; 2) tužba M. O. iz N. S. protiv Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja radi poništaja rešenja ministarstva; 3) rešenje Nacionalne službe za zapošlјavanje, Filijala Novi Sad broj 0400-1002-267/2015 od 27. oktobra 2015. godine; 4) zaklјučak Nacionalne službe za zapošlјavanje, Filijala Novi Sad broj 0400-1002-134/2017 od 31. maja 2017. godine; 5) rešenje Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja broj 07-00-780/2017-24 od 26 septembra 2017. godine; 6) ugovor o radu od 1. jula 2017. godine između C. „Ž. u.“ iz N. S. i M. O; 7) ugovor o radu od 1. septembra 2017. godine između C. „Ž. u.“ iz N. S. i M. O; 8) ugovor o radu od 1. decembra 2017. godine između C. „Ž. u.“ iz N. S. i M. O; 9) mišlјenje C. „Ž. u.“ o mogućnostima rada u vezi sa izlaskom koleginice M. O. na drugostepenu komisiju za procenu radne sposobnosti od 17. novembra 2015. godine; 10) predstavka C. „Ž. u.“ u vezi sa ostvarivanje prava na rad od 18. oktobra 2017. godine i 11) dopis Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu broj I-OP-1-256/17 od 31. oktobra 2017. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1]. obratio se Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Novi Sad, direktoru Iliji Šakiću 16. januara 2018. godine. Direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Novi Sad, Ilija Šakić uputio je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, januara 2018. godine, elektronsko pismo u kojem je naveo da je zahtev za izjašnjenje na navode pritužbe prosledio zameniku direktora Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Novom Sadu, kao nadležnom licu.
  • Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje dostavio je dopis broj 30-02-142/18 od 23. marta 2018. godine u kojem je navedeno da iz objektivnih razloga ne mogu da se izjasne o osnovanosti pritužbe, jer komisiju organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja vrši ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja za potrebe sprovođenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošlјavanju osoba sa invaliditetom, obrazuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dalјe je navedeno da lekari veštaci, zaposleni u Direkciji Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, učestvuju u radu komisije organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje prema rasporedu koji se sačinjava u Direkciji Republičkog fonda. Dodato je i da komisija obavlјa veštačenje u prostorijama Nacionalne službe za zapošlјavanje, a ne u prostorijama Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, tako da nemaju nikakvih saznanja o eventualnim problemima tokom veštačenja.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatražio je od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da dostavi imena i prezimena, kao i adrese predsednice i članova komisije za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, koja je donela Nalaz, mišlјenje i ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održavanja zaposlenja broj 0400-1002-267-2015 od 21. oktobra 2015. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, dopisom 01/1 broj 07-2460/18 od 26. aprila 2018. godine, dostavio je Povereniku podatke o predsednici i članicama komisije za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu. U prilogu dopisa dostavlјena je i izjava predsednice i članica ove komisije.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u toku postupka, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavio izjašnjenja dr R. B, predsednice komisije organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu i članica komisije dr M. G.-K, M. B. i V.
• U izjašnjenju dr R. B, predsednice komisije organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, navedeno je:

• da ni jednim svojim gestom, niti rečima, kao ni obaveznim fizikalnim pregledom, niti navodima imenovane nije povredila njenu ličnost, dostojanstvo, a najmanje je učinila diskriminaciju, uznemiravanje i vređanje osobe sa invaliditetom;
• da se ovim poslom bavi preko 30 godina i da njene pacijente većinom čine osobe sa invaliditetom, „tako da imenovana ni po čemu ne predstavlјa posebnost, kako u stručnom tako i lјudskom pristupu“;
• da je prvi put u dosadašnjem radnom iskustvu dobila primedbu ovakvog sadržaja;
• da se ocenjivanje radne sposobnosti sprovodi na skoro jedinstven način u svim komisijama Republike Srbije i komisijama zemalјa okruženja. Uputstvo za rad se svakodnevno usklađuje, a propisano je Pravilnikom o oceni i proceni radne sposobnosti PIO fonda, koje se prema svim osiguranicima sprovodi na jedinstven način, u skladu sa znanjem iz medicinske struke i veštinama stečenim radom;
• da je pored redovnih studija medicine, završila i specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije i užu specijalizaciju iz ocene radne sposobnosti, te da u njenu stručnost ne bi trebalo sumnjati;
• da joj je žao što je M. O. pregled doživela na taj način, kao da „tom prilikom i nijednom drugom, niko nije ni slučajno, ni namerno, ni nenamerno povredio ničije dostojanstvo“;
• da „u pritužbi nije naveden postupak niti izjava koja bi potkrepila osnovanost tvrdnji podnositelјke pritužbe“, sem nezadovolјstva samom ocenom, kao i da komisija od svog osnivanja radi po istom kriterijumu za svakog osiguranika i nikoga niti forsira, niti ima nameru, niti motiv da bilo kog ošteti, a posebno „invalide“.
  • U izjašnjenju doc. dr M. G.-K, članice komisije organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, između ostalog, navedeno je:
• da je M. O. pristupila komisiji za ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održavanja zaposlenja 21. oktobra 2015. godine, u pratnji personalne asistentkinje, kao i da je postupak ocene radne sposobnosti obavlјen po pravilima struke, uz poštovanje ličnosti i ničim nije bila omalovažavana niti je vređano njeno dostojanstvo;
• da ističe da postupanje komisije, prilikom ocenjivanja radne sposobnosti, ni u kom trenutku nije bilo uvredlјivo, ponižavajuće, niti je vređano dostojanstvo podnositelјke pritužbe.
  • U izjašnjenju M. B, članice komisije organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, između ostalog, navedeno je:
• da postupanje komisije prema M. O. ne odgovara navodima pritužbe;
• da je M. O. oktobra 2015. godine pristupila pred komisiju, na pregled radi ocene radne sposobnosti, te da postupanje komisije ni u jednom trenutku nije bilo uvredlјivo, ponižavajuće, niti je vređalo dostojanstvo M. O.
  • U izjašnjenju V. J, članice komisije organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, koje je dostavlјeno uz dopis Nacionalne službe za zapošlјavanje, navedeno je:
• da je 21. oktobra 2015. godine, komisija za procenu radne sposobnosti, u prostorijama Nacionalne službe za zapošlјavanje, izvršila veštačenje radne sposobnosti M. O. i utvrdila treći stepen invaliditeta i konstatovala da postoje teškoće i prepreke koje su potpune/višestruke i da je njen učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu;
• da je četvoročlana komisija sprovela veštačenje u skladu sa Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja osoba sa invaliditetom, kao i da u ovom sastavu komisija zaseda od 23. maja 2010. godine;
• da nije bilo nepravilnosti u radu nijedne članice komisije i da se slaže sa Nalazom, ocenom i mišlјenjem broj 0400-1002-267/2015 od 21. oktobra 2015. godine.
  • U toku postupka je, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavlјena i izjava svedokinje B. J. koja je kao personalna asistentkinja M. O. prisustvovala postupku procene radne sposobnosti M. O, oktobra 2015. godine, u prostorijama Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu.

2. ČINјENIČNO STANјE
   • Uvidom u pritužbu i dostavlјene priloge, utvrđeno je da je M. O. sa personalnom asistentkinjom B. J, oktobra 2015. godine, pristupila proceni radne sposobnosti u prostorijama Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu.
   • Uvidom u dopis Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 26. aprila 2018. godine, utvrđeno je da su komisiju organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine, u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, sačinjavale: dr R. B, predsednica komisije i dr M. G-K, M. B. i V. J.
   • Uvidom u rešenje Nacionalne službe za zapošlјavanje, Filijala Novi Sad, broj 04000-1002-267/2015 od 27. oktobra 2015. godine, utvrđeno je da je komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje donela Nalaz, mišlјenje i ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenja broj 0400-1002-267/2015 od 21. oktobra 2015. godine, kojim je M. O. utvrđen stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno, da su teškoće i prepreke potpune/višestruke, odnosno radni učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove, te da M. O. ima status osobe sa invaliditetom koja se ne može zaposliti i održati zaposlenje ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima.
   • Uvidom u zaklјučak Nacionalne službe za zapošlјavanje, Filijala Novi Sad, broj 0400-1002-134/2017 od 31. maja 2017. godine, utvrđeno je da je odbačen zahtev M. O. za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, zbog toga što je o istoj upravnoj stvari pravnosnažno odlučeno rešenjem od 27. oktobra 2015. godine.
   • Uvidom u izjavu komisije za ocenu radne sposobnosti organa veštačenja pri Nacionalnoj službi u Novom Sadu od 30. marta 2018. godine, koju je dostavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, utvrđeno je da je u izjavi navedeno da je procena radne sposobnosti M. O. urađena u skladu sa Pravilnikom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o proceni radne sposobnosti, uz poštovanje dostojanstva i ličnosti u svim fazama postupka, poštujući opšte principe i etička načela medicinske struke. Dalјe je navedeno da su lekar veštak Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i stručnjaci drugih odgovarajućih oblasti sagledali kriterijume potrebne za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i doneli nalaz, ocenu i mišlјenje iza kojeg stoje. Izjavu su potpisale dr R. B, specijalistkinja fizikalne medicine, subspecijalistkinja ocene radne sposobnosti i lekarka veštakinja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, dr M. G-K, specijalistkinja medicine rada i M. B, psihološkinja. Četvrta članica komisije V. J. savetnica za zapošlјavanje u Nacionalnoj službi za zapošlјavanje, Filijala Novi Sad, nije se potpisala, uz napomenu da se nalazi na dužem bolovanju.
   • Uvidom u izjavu B. J, bivše personalne asistentkinje M. O, utvrđeno je da je krajem oktobra 2015. godine, u svojstvu personalne asistentkinje, išla sa M. O. na procenu radne sposobnosti u Nacionalnoj službi za zapošlјavanje u Novom Sadu. U izjavi je navela da je početak razgovora kasnio oko tri sata i da su sve to vreme provele u čekaonici. Kako je istakla, kada su prozvali M, zajedno su ušle u prostoriju i ona joj je pomogla da sedne. Navela je, dalјe, da članice komisije nisu obraćale pažnju na njih i da nisu odgovorile kada su se njih dve pri ulasku javile sa „dobar dan“, već da su međusobno razgovarale. Istakla je da su članice komisije razgovarale o M. i njenoj dokumentaciji kao da nijedna od njih dve nije prisutna u prostoriji, da je jedna članica, za koju pretpostavlјa da je predsednica komisije, počela njoj da postavlјa pitanja, a ne M. Dalјe dodaje da je pokušala u par navrata da skrene pažnju da je potrebno da se obraćaju M, jer nije njeno da odgovara na pitanja koja se tiču lično M, ali da nije imala uspeha. U izjavi je potom navedeno da je predsednica komisije uporno ignorisala M, da ne može da se seti svih pitanja koja su „na silu“ razmenile sa M, ali da su joj se podsmevale. Istakla je da se seća pitanja: „Da li znaš kad ti se piški?“, „Da li smo te uplašili?“, „Ko ti pere, a?“. Navodi da je komisija konstantno tražila od nje, asistentkinje, da odgovara na pitanja umesto M, da je jedna od članica komisije tražila da M. ustane, a kada je prišla da joj pomogne, da joj je ta članica komisije podviknula rečima: „Pomeri se od nje, mora sama!“, zbog čega je krišom nogom pridržavala noge od stolice da se ne izmakne, kako M. ne bi pala. Navela je da je ostatak razgovora bio usmeren ka njoj, asistentkinji, sa pitanjima: „Ko te je obučavao?“, „Na koji način si zaposlena?“ i slično, a da je M. posvećen „minimum minimuma pažnje“. B. J. je istakla da su se članice komisije obraćale M. sa „OVA i ONA“. Na kraju su se, kako je navela, indirektno izvinile M. i ukazale da će rešenje dobiti na kućnu adresu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i dostavlјenih priloga, navode iz izjašnjenja predsednice i članica Komisije za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, izjavu svedokinje, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
• Republika Srbija je godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz Konvenciju^[5], koja kao opšta načela, između ostalog, navodi i poštovanje urođenog dostojanstva, zabranu diskriminacije i uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela lјudske različitosti čovečanstva[6], te propisuje da države ugovornice prihvataju da obezbede i unaprede puno ostvarivanje lјudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu invaliditeta. U tom cilјu države ugovornice preuzimaju obavezu da, između ostalog, preduzmu sve odgovarajuće mere, uklјučujući i zakonodavstvo, u cilјu menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavlјaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, da se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa konvencijom i da podstiču obuku stručnih kadrova i osoblјa koje rade sa osobama sa invaliditetom o pravima predviđenim ovom konvencijom kako bi se obezbedila bolјa pomoć i usluge garantovane na osnovu tih prava[7].

U članu 27. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom propisano je da države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima, što uklјučuje mogućnost da zarađuju za život obavlјajući posao koji su slobodno odabrali ili prihvatili na tržištu rada i u radnom okruženju koje je otvoreno, inkluzivno i pristupačno za osobe sa invaliditetom. Republika Srbija se obavezala da preduzme odgovarajuće korake da osigura i promoviše ostvarivanje prava na rad, uklјučujući i one osobe koje su stekle invaliditet tokom procesa rada, kroz preduzimanje odgovarajućih mera, uklјučujući zakonsku regulativu, usmerenu između ostalog na: zabranu diskriminacije na osnovu invaliditeta u odnosu na sva pitanja vezana za sve oblike zapošlјavanja, uklјučujući uslove regrutovanja, zapošlјavanja i primanja na posao, nastavak zapošlјavanja, napredovanje u službi, uslove rada, zaštitu zdravlјa i bezbednost na radu, kao i promovisanje mogućnosti za zapošlјavanje i napredovanje u karijeri za osobe sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada, kao i pomoći ovim osobama u traženju, dobijanju i zadržavanju posla.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 12. zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.
• Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[9] u članu 11. propisano je da organ javne vlasti ne sme svojom radnjom ili propuštanjem vršiti diskriminaciju osoba sa invaliditetom, te da je zabranjeno uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje osobe sa invaliditetom od strane nosilaca javnih funkcija i lica zaposlenih u organima javne vlasti u toku postupka ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom, zbog njenog invaliditeta.
• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošlјavanju osoba sa invaliditetom[10] u članu 9. stav 3. propisuje da nalaz, mišlјenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
• Odredbama člana 2. Pravilnika o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom[11] propisano je da se procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši na način kojim se obezbeđuje poštovanje ličnosti i dostojanstva, kao i zaštite podataka i ličnosti, u svim fazama postupka. U članu 4. ovog pravilnika propisano je da ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši komisija organa veštačenja Republičkog fonda u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i ovim pravilnikom. U stavu 2. istog člana propisano je da komisiju organa veštačenja čini: lekar veštak odgovarajuće ili srodne specijalnosti u odnosu na ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja imajući u vidu osnovnu bolest i „oštećenje“ lica čije se sposobnosti procenjuju, koga obezbeđuje Republički fond i stručnjaci drugih odgovarajućih oblasti, na osnovu kojih se sagledavaju kriterijumi utvrđeni zakonom, odnosno socijalni i drugi kriterijumi potrebni za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, dok je odredbama stava 4. i 5. propisano da lekar veštak odgovarajuće ili srodne specijalnosti u odnosu na osnovnu bolest ili „oštećenje“ lica čije se sposobnosti procenjuju jeste predsednik komisije organa veštačenja, kao i da komisiju organa veštačenja obrazuje Republički fond.
• Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje[12] u članu 2. stav 1. određuje da je organ veštačenja stručni organ Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koji veštači u prvostepenom i drugostepenom postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, postupku revizije, u postupku utvrđivanja promena u stanju „invalidnosti“, u postupcima ostvarivanja prava primenom drugih propisa i u drugim slučajevima utvrđenim ovim pravilnikom. Članom 4. propisano je da se prilikom veštačenja i kontrole nalaza, mišlјenja i ocene obezbeđuje poštovanje ličnosti, dostojanstva i zaštita podataka o ličnosti osiguranika, korisnika prava, odnosno drugog lica.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, diskriminisala M. O. na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta, uvredlјivim i ponižavajućim postupanjem u toku postupka procene njene radne sposobnosti. Pri tome, predmet analize ograničen je na eventualnu povredu antidiskriminacionih propisa, odnosno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije analizirao eventualne povrede drugih propisa, kao ni nalaz, mišlјenje i ocenu komisije, jer to nije u nadležnosti ovog državnog organa.
• Pre započinjanja analize u ovom predmetu sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik konstatuje da je nesporno da je M. O, oktobra 2015. godine, bila na proceni radne sposobnosti pred komisijom organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje u prostorijama Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, kao i da su komisiju činile: dr R. B, predsednica komisije i članice komisije dr M. G-K, M. B. i V. J.
• Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje komisije organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalisko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, (u dalјem tekstu: komisija organa veštačenja RFPIO) bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je komisija organa veštačenja RFPIO diskriminisala M. O, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na komisiji organa veštačenja RFPIO. Naime, prema podacima iz pritužbe nesporno je da je M. O. osoba sa invaliditetom, te da je oktobra 2015. godine, zajedno sa personalnom asistentkinjom B. J, bila na proceni radne sposobnosti pred komisijom organa veštačenja RFPIO. U pritužbi je navela da su joj članice komisije postavlјale ponižavajuća i uvredlјiva pitanja (na primer: „Zašto su mi je poslali, ovo je za Centar za socijalni rad?“, „Zašto nije urađen IQ?“, „Imaš li ti žive roditelјe? Zašto tražiš posao kada možeš da naslediš njihovu penziju?“, „Da li znaš kada ti se ide u WC? Kad’ ćeš piškiti?“, „Koju si školu završila, je l’ specijalku? […] A to je ono ubrzano…!“, „A šta bi ti to kao htela da radiš i gde?“), kao da se u toku procene radne sposobnosti predsednica komisije obraćala pretežno personalnoj asistentkinji i pored insistiranja asistentkinje da ona ne može davati odgovore na pitanja koja se tiču lično M. O. Svedokinja B. J, koja je bila lična asistentkinja M. O. u trenutku procene njene radne sposobnosti i koja je bila prisutna tokom postupka procene, potkrepila je navode pritužbe u smislu pristupa i odnosa članica komisije prema M. O. Tako je, primera radi, navela je da predsednica komisije uporno ignorisala M, da ne može da se seti svih pitanja koja su „na silu“ razmenile sa M, ali da su joj se podsmevale. Da se seća pitanja: „Da li znaš kad ti se piški?“, „Da li smo te uplašili?“, „Ko ti pere, a?“. Svedokinja je takođe navela da je komisija konstantno tražila od nje, asistentkinje, da odgovara na pitanja umesto M. O, te da je M. posvećen „minimum minimuma pažnje“.
• Zatim, prilikom razmatranja da li je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je pored dostavlјenih dokaza uzeo u obzir i rezultate istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom, posebno kada je reč o načinima komunikacije sa osobama sa fizičkim invaliditetom. Naime, istraživanja[13] su pokazala da se osobe sa invaliditetom često susreću sa dve ekstremne situacije prilikom komunikacije sa drugim lјudima. Česte su situacije u kojima se izbegava direktna komunikacija sa osobom sa invaliditetom već se sagovornici obraćaju direktno personalnom asistentu ili osobi u pratnji osobe sa invaliditetom. Na ovaj način se šalјe poruka da osoba sa invaliditetom nije sposobna da komunicira ili da shvati poruku koja joj je upućena. Osobe sa invaliditetom se u ovim situacijama osećaju obezvređeno, jer im se poručuje da njihovo mišlјenje nije važno, da nisu kompetentne kao sagovornici[14]. Drugi ekstrem je prekomerno divlјenje osobi sa invaliditetom što je uopšte izašla iz kuće i što obavlјa uobičajene aktivnosti, kao što je kupovina ili odlazak na posao. Na taj način se šalјe negativna poruka da sa osobom sa invaliditetom treba saosećati ili im se treba diviti, jer uprkos svom invaliditetu obavlјaju uobičajene životne aktivnosti[15]. Same osobe sa invaliditetom, govoreći o svojim iskustvima, potvrđuju rezultate ovih istraživanja te ističu da se često suočavaju sa „aktivnim isklјučivanjem iz razgovora“, koje izgleda tako da drugi u njihovom prisustvu razgovaraju o njima sa njihovim ličnim pratiocem, kao da oni ne postoje, zbog čega se osećaju obezvređeno, jer zanemarivanje u razgovoru poručuje da njihovo mišlјenje nije važno, pa je najbolјe da se ništa ne pitaju, niti da o bilo čemu odlučuju. Kako ističu, „razgovor o nama mimo nas smešta nas u nimalo zavidnu poziciju“[16]. Pored toga, istraživanje o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji[17], pokazalo je da postoji nedostatak poštovanja različitosti prema pacijentima od zdravstvenih radnika i veliko nerazumevanje i omalovažavanje pacijenata sa invaliditetom.
• Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi komisija organa veštačenja RFPIO. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je komisija organa veštačenja RFPIO ponudila pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da komisija, prilikom procene radne sposobnosti M. O, nije postupala na uvredlјiv i ponižavajuć način zbog njenog ličnog svojstva – invaliditeta, odnosno, da članice komisije svojim postupanjem nisu povredile dostojanstvo ličnosti M.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode izjašnjenja dr R. B, predsednice komisije organa veštačenja RFPIO i članica komisije dr M. G-K, M. B. i V. U svim izjašnjenjima osporeno je da je postupanje komisije prilikom ocenjivanja radne sposobnosti M. O. bilo uvredlјivo, ponižavajuće, odnosno da je vređalo dostojanstvo M. O. Međutim ni u jednom od izjašnjenja ovi navodi nisu potkreplјeni dokazima, niti su osporeni konkretni navodi pritužbe da je M. O. u najvećem delu procene radne sposobnosti ignorisana. Predsednica komisije dr R. B. je u svom izjašnjenju istakla svoju medicinsku stručnost i iskustvo u vršenju procene radne sposobnosti, što nije predmet analize Poverenika u ovom postupku, niti je pritužbom medicinska stručnost osporavana. Podnosilac pritužbe je, naime, ukazao na propisanu obavezu organa veštačenja da izvrši procenu radne sposobnosti na način kojim se obezbeđuje poštovanje ličnosti i dostojanstva lica čija se radna sposobnost veštači, kao i na humani aspekt sprovođenja ove procene.
• S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom propisano da se procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši na način kojim se obezbeđuje poštovanje ličnosti i dostojanstva, dok je Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje propisana gotovo identična obaveza organa veštačenja da prilikom veštačenja i kontrole nalaza, mišlјenja i ocene obezbeđuje poštovanje ličnosti, dostojanstva ličnosti osiguranika, korisnika prava, odnosno drugog lica.
• Jedan od principa na kojem je zasnovana Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koja je bila na snazi u periodu procene radne sposobnosti M. O, jeste i poštovanje različitosti i prihvatanje invaliditeta kao dela lјudske raznovrsnosti i humanosti, odnosno, priznavanje i pružanje podrške različitosti – znanje i životno iskustvo, kao i doprinos koji osobe sa invaliditetom mogu da daju društvu, treba da budu priznati i vrednovani, i da se odražavaju kroz politiku Vlade. Poštovanje ovog principa podrazumeva prevazilaženje predrasuda o ograničenim mogućnostima osoba sa invaliditetom i napuštanje medicinskog modela pristupa invaliditetu.
• Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da iz se iz izjašnjenja može zaklјučiti da iako su članicama komisije organa veštačenja RFPIO ovi principi i barijere sa kojim se osobe sa invaliditetom susreću bile poznate, odnosno morale biti poznate, nije dostavlјen nijedan dokaz na osnovu koga bi se moglo utvrditi koja su pitanja postavlјena M. O, niti je u izjašnjenjima negirano da su članice komisije inicirale komunikaciju sa M. asistentkinjom iako su znale, ili morale znati da takav odnos prema osobama sa invaliditetom kod njih izaziva osećaj obezvređenosti i potpune zanemarosti, iako se u konkretnom slučaju odlučivalo o pitanjima koja su za M. O. od životne važnosti. Dodatno, u izjašnjenju predsednice komisije navedeno je da „niko nije ni slučajno, ni namerno, ni nenamerno povredio nečije dostojanstvo“, te u skladu sa tim Poverenik ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše.
• Zbog toga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da članice komisije organa veštačenja RFPIO, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, nisu dokazale da se postupak procene radne sposobnosti M. O. oktobra 2015. godine odvijao na drugačiji način od onog kako je opisano u pritužbi.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je ovakav pristup komisije organa veštačenja RFPIO uzrokovan stereotipima i predrasudama o osobama sa invaliditetom. Takođe, diskriminatorni stavovi i postupci prema osobama sa invaliditetom proizlaze i iz medicinskog pristupa invaliditetu. Medicinski pristup (model) invaliditeta sagledava invaliditet kao individualni problem, direktno prouzrokovan bolešću, povredom ili nekim drugim oštećenjem zdravlјa i zbog toga zahteva medicinsku pomoć i negu koju pružaju profesionalci. Osnovni način rešavanja problema invaliditeta, prema ovom modelu, jeste lečenje, rehabilitacija i adaptacija individue na postojeće stanje, sagledavajući prirodu invaliditeta gotovo isklјučivo kao nešto što se odnosi na pojedinca i na njegove fizičke, senzorne ili intelektualne nedostatke[18]. Danas je opšte prihvaćen socijalni pristup invaliditetu koji prilazi invaliditetu kao socijalnom fenomenu. Odgovornost društva i države je da stvara uslove za jednako učešće svih svojih članova. Socijalni pristup stavlјa težište na barijere sa kojim se osoba sa invaliditetom suočava u svakodnevnom životu, baziran je na lјudskim pravima i podrazumeva odgovornost društva da obezbedi uslove za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima života. Predrasude, strahovi i neznanje o osobama sa invaliditetom ih isklјučuju iz društva. Takođe, u Alternativnom izveštaju o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji koji su Komitetu Ujedinjenih nacija dostavile organizacije civilnog društva, naznačeno je da u procesu procene radne sposobnosti osoba sa invaliditetom dominira medicinski model invaliditeta i procena „nesposobnost“, zasnovana pre svega na medicinskoj dokumentaciji[19]. Zbog toga je jedna od preporuka za unapređenje/izmene Zakona o zapošlјavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, koje su rezultat istraživanja u okviru projekta „Međusektorski pristup unapređenju prava na rad osoba sa invaliditetom kao osnovnog lјudskog prava“[20], i da se ukine medicinski model procene radne sposobnosti i postojeće procedure dovedu u sklad sa prihvaćenim standardima o pravima osoba sa invaliditetom[21].
• Iako je normativni okvir u Republici Srbiji zadovolјavajući, osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog života. Smetnje za ravnopravno uklјučivanje osoba sa invaliditetom u sve društvene odnose počinju od sfere obrazovanja i zapošlјavanja, što dodatno pogoršava njihov položaj usled izostanka efikasne podrške za samostalan život. Pristup objektima i uslugama je značajno otežan ili potpuno onemogućen, dok je njihova politička zastuplјenost gotovo zanemarlјiva. Za osobe sa invaliditetom često se vezuju negativno stavovi i predrasude koji su posledica nedovolјne informisanosti i neznanja. Pogotovo su izraženi negativni stavovi prema osobama sa invaliditetom kada je u pitanju njihovo zapošlјavanje, mogućnost ispunjenja radnih obaveza i kvalitetu rada. Predrasude o mogućnostima osobama sa invaliditetom u oblasti rada, kao i nedovolјno znanje o pravima osoba sa invaliditetom, imaju za posledicu netoleranciju, ignorisanje i socijalnu isklјučenosti, kao i sažalјenje, strah i potcenjivanje. Jedna od najčešćih predrasuda prema osobama sa invaliditetom jeste da su manje sposobne i da zbog svog invaliditeta ne mogu da se obrazuju, rade i ostvaruju radne zadatke sa očekivanim rezultatima. Pored toga, zbog nedovolјne informisanosti i neznanja, zagarantovana prava osoba sa invaliditetom se plasiraju kao dobročinstvo i sažalјenje društva. Ovome posebno doprinose i zaostali tragovi medicinskog modela invaliditeta, koji se još uvek prisutan u Srbiji. Najbolјi način da se promene negativni stavovi o osobama sa invaliditetom i njihova puna socijalna inkluzija je povećanje kontakta sa osobama sa invaliditetom, uz informisanje i edukaciju šire javnosti o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima. Uloga organa javne vlasti, a samim tim i njihova odgovornost, u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom i njihovom sveobuhvatnom uklјučivanju u zajednicu je od izuzetnog značaja.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da skrene pažnju da je termin „invalid“ neodgovarajući i uvredlјiv, jer korišćenje ovog izraza sugeriše da je ta osoba „nevalidna, nevažna“ u odnosu na osobe većinske populacije, koje bi u ovom slučaju bile „validne osobe“. Takođe, važno je prepoznati da se terminologija koju koristimo kad govorimo o osobama sa invaliditetom menja kroz vreme u odnosu na pristup. Naime, termini kao što su invalid ili hendikepiran su prevaziđeni, ali i uvredlјivi, jer ne posmatraju celu osobu kao lјudsko biće, već samo jednu od njenih karakteristika. Kada koristimo izraz invalid ili invalidna osoba sugerišemo da je invaliditet prva i jedina karakteristika i lično svojstvo osobe, odnosno, ne posmatramo je kao lјudsko biće, već joj pristupamo isklјučivo i jedino iz ugla teškoće, odnosno smetnje koju ima. Naime, invaliditet je samo još jedna od brojnih karakteristika osobe sa invaliditetom. Takođe, i korišćenje izraza „osoba sa posebnim potrebama“ je neodgovarajuće, jer svaka osoba ima iste potrebe samo ih realizuje na različite načine, bez obzira na to da li ima invaliditet ili ne^[22]. Stoga, umesto pobrojanih termina, koji su prevaziđeni i uvredlјivi, ispravno je koristiti termin – osoba sa invaliditetom, jer se na taj način stavlјa fokus na osobu, a ne na njen invaliditet.
• Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja je zasedala 21. oktobra 2015. godine u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlјavanje za Južno-bački okrug Nacionalne službe za zapošlјavanje u Novom Sadu, svojim postupanjem u toku postupka procene radne sposobnosti, uznemirila i ponizila M. O, te povredila njeno dostojanstvo, na osnovu ličnog svojstva M. O. – invaliditeta.

4. MIŠLjENјE

Komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u sastavu dr R. B, predsednica i dr M. G-K, M. B. i V. J, članice komisije, koja je 21. oktobra 2015. godine vršila procenu radne sposobnosti M. O, prekršila je odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 11. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje dr R. B, dr M. G-K, M. B. i V. J. da:

• Upute pisano izvinjenje M. O. što su u postupku procene radne sposobnosti, oktobra 2015. godine, povredila njenu ličnost i dostojanstvo.
• Ubuduće vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da dr R. B, dr M. G-K, M. B. i V. J. obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko dr R. B, dr M. G-K, M. B. i V. J. ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član 21.

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[6] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 3.

[7] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 4.

[8] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 33/06 i 13/16

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 36/09 i 32/13

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 36/10 i 97/13

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 59/08, 75/08, 24/11 i 7/12

[13]Attitudes of Ambivalent Ableism: Measuring attitudes of ambivalent ableism toward women with disabilities, Jayci Robb, Cathleen Power Westminster College, 2009.

[14] „Psihologija komunikacije: Kako prevazići ignorisanje?“, Marija Čanak, Portal o invalidnosti http://portaloinvalidnosti.net/2018/02/psihologija-komunikacije-kako-prevazici-ignorisanje/

[15] Attitudes of Ambivalent Ableism: Measuring attitudes of ambivalent ableism toward women with disabilities, Jayci Robb, Cathleen Power Westminster College, 2009.

[16] „Psihologija komunikacije: Kako prevazići ignorisanje?“, Marija Čanak, Portal o invalidnosti http://portaloinvalidnosti.net/2018/02/psihologija-komunikacije-kako-prevazici-ignorisanje/

[17] „Monitoring individualnih iskustava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji“, Radoš Keravica, Centar za orijentaciju društva, 2013.

[18] Strategija o unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, „Službeni glasnik RS“, broj 1/2007

[19] http://www.cod.rs/wp-content/uploads/2016/10/201604170818280.04_aleternativni_izvestaj_o_sprovodjenju_konvencije_un.pdf

[20] projekat su realizovali Smart kolektiv, UG Naša kuća i Forum za odgovorno poslovanje uz podršku Evropske unije, a uz saradnju sa Timom za socijalno uklјučivanje i smanjenje siromaštva

[21] Zakon o zapošlјavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom – izazovi u primeni i preporuke, Neven Marinović, Smart kolektiv, Beograd, 2017.

[22] Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u Srbiji, 2013; dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba CŽU protiv Komisije organa veštečenja RF PIO zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga