5. 07-00-376/2017-02 datum: 5.11. 2017.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.Ć. iz B. protiv Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Udruženja građana „Z.“ B, zbog diskriminacije na osnovu pola kao ličnog svojstva. U pritužbi je navedeno da je podnosilac pritužbe dobio obaveštenje od Udruženja građana „Z.“ B. o kursu za prekvalifikaciju za poziciju Junior FrontEnd Developer, te da je proverom uslova za besplatno pohađanje kursa saznao da samo osobe ženskog pola mogu da pohađaju kurs besplatno i da taj deo programa finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. U izjašnjenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija je navedeno da je na osnovu Zakona o udruženjima, Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finiansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja i Pravilnika o izboru programa od javnog interesa u oblasti razvoja informacionog društva koje realizuju udruženja, Ministarstvo raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva u Republici Srbiji u 2017. godini, čiji je cilј promocija IKT zanimanja među ženama, kao i povećanje broja žena u IKT zanimanjima. U izjašnjenju je dalјe navedeno da je Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine definisan poseban cilј koji je usmeren na pobolјšanje ekonomskog položaja žena i status žena na tržištu rada, dok su kao posebne mere u oblasti pristupa korišćenju modernih znanja i veština predviđene mere: ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su inženjerstvo i nove tehnologije; povećanje angažmana devojaka i žena u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika i podržavanje i promovisanje dostignuća žena u nauci i tehnici, otklanjanje diskriminacije žena u ovim oblastima i obezbeđivanje mera za napredovanje žena u nauci. Pored toga, u Nacionalnom akcionom planu zapošlјavanja za 2017. godinu, usvojenom od strane Vlade Republike Srbije, navedeno je da su žene teže zapošlјiva lica iz posebno osetlјivih kategorija nezaposlenih i predviđeno je da ih je potrebno uklјučiti u programe i mere aktivne politike zapošlјavanja, na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada i pobolјšanje kvaliteta života. Dalјe je navedeno da Ustav, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o ravnopravnosti polova propisuju da se ne smatra diskriminacijom uvođenjem posebnih mera. Zakonom o ravnopravnosti polova je propisano da se ne smatraju diskriminacijom, ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova. U izjašnjenju je navedeno da žene čine svega 20% zaposlenih u oblasti Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i da podrška programima za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u ovoj oblasti u skladu sa navedenim predstavlјa afirmativnu meru radi pobolјšanja položaja žena u oblasti IKT. U izjašnjenju Udruženja građana „Z.“ B, navedeno je da se udruženje prijavilo na javni konkurs Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za dodelu sredstava za programe u oblasti informacionog društva, odnosno u oblasti prekvalifikacije i dokvalifikacije žena u IKT, kao i da poštuju uslove konkursa i ugovora koji su potpisali sa Ministarstvom. U postupku je utvrđeno da propisivanje besplatnog programa obuke prekvalifikacije i dokvalifikacije u IKT sektoru za žene predstavlјa posebnu (afirmativnu) meru za otklanjanje i sprečavanje nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova u IKT zanimanjima. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišlјenje da omogućavanjem besplatne obuke za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Udruženje građana „Z.“ B, nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A.Ć. iz B. protiv Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Udruženja građana „Z.“ B, zbog diskriminacije na osnovu pola.
• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je 30. avgusta 2017. godine dobio obaveštenje od Udruženja građana „Z.“ B. o kursu za prekvalifikaciju za poziciju Junior FrontEnd Developer;
• da je pohađanje kursa besplatno samo za osobe ženskog pola (njih 20) i da taj deo programa finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
  • U prilogu pritužbe dostavlјeni su: 1) obaveštenje o programu prekvalifikacije; 2) print screen informacija o programu prekvalifikacije/uslovi za prijavu sa internet prezentacije udruženja „Z.“ B. i 3) elektronska prepiska A.Ć. i Udruženja građana „Z.“ B.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Udruženja građana „Z.“ B.
  • U izjašnjenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, navedeno je:
• da je na osnovu člana 38. stav 2. Zakona o udruženjima, člana 5. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finiansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja i člana 3. Pravilnika o izboru programa od javnog interesa u oblasti razvoja informacionog društva koje realizuju udruženja, Ministarstvo raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva u Republici Srbiji u 2017. godini;
• da je predmet konkursa dodela sredstava za programe prekvalifikacije i dokvalifikacije žena u oblasti IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija), sa cilјem promocije IKT zanimanja među ženama, kao i povećanjem broja žena u IKT zanimanjima;
• da je Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, koju je usvojila Vlada Republike Srbije, definisan posebni cilј koji je usmeren na pobolјšanje ekonomskog položaja žena i statusa žena na tržištu rada;
• da su kao posebne mere u oblasti pristupa korišćenju modernih znanja i veština predviđene: ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su inženjerstvo i nove tehnologije; povećanje angažmana devojaka i žena u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika; podržavanje i promovisanje dostignuća žena u nauci i tehnici; otklanjanje diskriminacije žena u ovim oblastima i obezbeđivanje mera za napredovanje žena u nauci;
• da je Nacionalnim akcionim planom zapošlјavanja za 2017. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije istaknuto da su žene teže zapošlјiva lica iz posebno osetlјivih kategorija nezaposlenih i predviđeno je da ih je potrebno uklјučiti u programe i mere aktivne politike zapošlјavanja na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada i pobolјšanje kvaliteta života;
• da je članom 21. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima, i da je ovo ustavno načelo potvrđeno i članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije i članom 7. Zakona o ravnopravnosti polova kojim je propisano da se ne smatra diskriminacijom ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otknjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova;
• da u oblasti IKT žene čine svega 20 odsto zaposlenih i da podrška programa za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u oblasti IKT predstavlјa afirmativnu meru koje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodi radi pobolјšanja položaja žena u oblasti IKT;
• da se sprovođenjem ovih obuka ne vrši diskriminacija, odnosno da se podrška vrši u potpunosti u skladu sa propisima i strateškim opredelјenjima Republike Srbije.
  • U izjašnjenju I.M, predsednika saveta Udruženja građana „Z.“ B, navedeno je da se udruženje prijavilo na javni konkurs Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za dodelu sredstava za programe u oblasti informacionog društva, odnosno u oblasti prekvalifikacije i dokvalifikacije žena u IKT, kao i da poštuju uslove konkursa i ugovora koji su potpisali sa Ministarstvom. U prilogu je dostavlјen link ka javnom konkursu na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u Javni konkurs za dodelu sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva u Republici Srbiji u 2017. godini[2], utvrđeno je da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija uputilo javni poziv zainteresovanim nevladinim organizacijama, odnosno, udruženjima, zadužbinama i fondacijama za podnošenje predloga programa od javnog interesa u oblasti razvoja informacionog društva za dodelu sredstava opredelјenih iz budžeta Republike Srbije za 2017. godinu. Predmet konkursa je dodela sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva u okviru sledeće teme: 1. podizanje nivoa digitalne pismenosti i digitalnih kompentencija, 1. 1. prekvalifikacija i dokvalifikacija žena u oblasti IKT. Ministar i podnosilac programa zaklјučuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze i odgovornost ugovornih strana. Takođe, podnosilac programa-korisnik sredstava dužan je da, između ostalog, dobijena sredstva koristi na način i pod uslovima definisanim ugovorom, kao i da se tokom realizacije programa pridržava instrukcija ministarstva.
• Uvidom u oglas za program prekvalifikacije na internet prezentaciji Udruženja građana „Z.“[3] B, utvrđeno je da je program prekvalifikacije u sektoru informacionih tehnologija dizajniran sa cilјem da polaznike osposobi za profesionalni rad na poziciji „Junior FrontEnd (WEB) Developer“. Utvrđeno je da pravo da se prijave za obuku imaju svi punoletni građani (starosno ograničenje ne postoji) koji su stekli najmanje srednju stručnu spremu i žele prekvalifikaciju u oblasti informacionih tehnologija. Dalјe je utvrđeno da je ugovorom sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija omogućeno da 20 polaznica besplatno pohađa kompletnu obuku od 240 časova prekvalifikacije. Od prijavlјenih kandidata, testiranjem će biti određeno 20 kandidatkinja koje će steći pravo da besplatno pohađaju obuku. Uslovi su da je polaznica: državlјanka Republike Srbije, da ima najmanje III stepen obrazovanja i da nema formalno obrazovanje iz oblasti informacionih tehnologija. Takođe, ugovorom sa više privatnih firmi i delom iz sopstvenih sredstava udruženja, omogućeno je da 15 polaznika pohađa kompletnu sufinansiranu obuku prekvalifikacije. Od prijavlјenih kandidata, testiranjem će biti određeno dodatnih 15 koji će steći pravo na stipendiju. U informacijama o programu prekvalifikacija, navedeno je da je poseban cilј ovog programa da se polaznicima poveća šansa zapošlјavanja i započinjanja karijere u IT industriji, kao i da „trenutna analiza pokazuje da samo 3% zainteresovanih žena za prekvalifikaciju raspolaže dovolјnim finansijskim sredstvima da je samostalno finansira“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja i antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[4] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[5] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[6] Odredbom člana 21. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima.[7] Takođe, odredbama člana 8. propisano je da do povrede načela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuje ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilј ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostvaruje. Dalјe, članom 14. ovog zakona propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
• Odredbom člana 4. stav 1. Zakon o ravnopravnosti polova[8] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno, propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj ili drugoj oblasti. Stavom 3. istog člana propisano je da se pod neopravdanim razlikovanjem, isklјučivanjem, ograničavanjem ili drugim preduzetim merama, u smislu ovog zakona, naročito smatra ako: 1) preduzeta mera nije opravdana zakonitim ili legitimnim cilјem, 2) ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se preduzetim merama ostvaruje. Takođe, odredbama člana 7. Zakona o ravnopravnosti polova propisano je da se ne smatra diskriminacijom ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanje jednakih mogućnosti polova.
• Nacionalna strategija za unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2016. do 2020. godine[9] osnovni je strateški dokument Republike Srbije. Poseban cilј 2.3. ove strategije je pobolјšanje ekonomskog položaja i statusa žena na tržištu rada. Predviđene mera za realizaciju cilјa u oblasti pristupa korišćenja modernih veština i znanja jesu: stvaranje uslova za ravnopravan pristup devojčica i dečaka, žena i muškaraca, posebno iz ranjivih grupa, obrazovanju od predškolskog do visokog, kao i stručnom usavršavanju i osposoblјavanju, obrazovanju za informaciono-komunikacione tehnologije i nove tehnologije, kao i u pogledu pristupa informaciono-komunikacionim tehnologijama; ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su inžinjerstvo i nove tehnologije; povećanje angažmana devojaka i žena u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inžinjerstvo i matematika, kao i podržavanje i promovisanje dostignuća žena u nauci i tehnici, otklanjanje diskriminacije žena u ovim oblastima i obezbeđivanje mera za napredovanje žena u nauci.
• Nacionalnim akcionim planom zapošlјavanja za 2017. godinu[10] utvrđeno je da žene spadaju u teže zapošlјiva lica iz posebno osetlјivih kategorija nezaposlenih i da ih treba uklјučiti u programe i mere aktivne politike zapošlјavanja na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada i pobolјšanje kvaliteta života.
• Zakonom o ministarstvima[11], pored ostalog propisano je da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obavlјa poslove državne uprave u oblasti informacionog društva koji se odnose na: predlaganje politike i strategije razvoja informacionog društva; pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronskog poslovanja; mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti informacionog društva; pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti informacionog društva i informaciono-komunikacionih tehnologija; primenu informaciono-komunikacionih tehnologija; pružanje informacionih usluga; razvoj i funkcionisanje informaciono-komunikacione infrastrukture; razvoj i unapređenje akademske, odnosno obrazovne i naučnoistraživačke računarske mreže; zaštitu podataka i informacionu bezbednost; međunarodne poslove u oblasti informacionog društva; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, kao i druge poslove određene zakonom.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da oceni da li je raspisivanjem javnog konkursa za dodelu sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva u Republici Srbiji čiji je predmet dodela sredstava za programe prekvalifikacije i dokvalifikacije žena u oblasti IKT, povređeno načelo jednakih prava i obaveza iz člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li su ovim konkursom diskriminisani muškarci.
• Analizom oglasa za program prekvalifikacije na internet prezentaciji Udruženja građana „Z.“[12] B, utvrđeno je da je ugovorom sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija omogućeno da 20 polaznica besplatno pohađa kompletnu obuku od 240 časova prekvalifikacije. S obzirom da je sredstva za program prekvalifikacije obezbedilo Ministarstvo i da je Udruženje građana „Z.“ B. ugovorom obavezano da dobijena sredstva koristi na način i pod uslovima definisanim ugovorom, kao i da se tokom realizacije programa pridržava instrukcija Ministarstva, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ograničio je analizu na odluku Ministarstva da pravo na besplatnu prekvalifikaciju imaju samo žene.
• Pre započinjanja analize u ovom predmetu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Ustavom Republike Srbije propisano je da su pred ustavom i zakonom svi jednaki, da je diskriminacija zabranjena, dok je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno isklјučivanje, ograničavanje i davanje prvenstva u odnosu na neko lično svojstvo. Potrebno je napomenuti da formalna jednakost, sama po sebi, ne znači da postoji i faktička ravnopravnost građana i građanki u pogledu mogućnosti uživanja prava. Mnoge društvene grupe nalaze se u nejednakom položaju jer postoje izvesne okolnosti koje su prepreka postizanju suštinske jednakosti. Zato Ustav Republike Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o ravnopravnosti polova propisuju mogućnosti uvođenja posebnih (afirmativnih) mera radi podizanja pune ravnopravnost, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju i utvrđuje da se one ne smatraju diskriminacijom. Dakle, suština posebnih (afirmativnih) mera je da su usmerene samo na određene kategorije lica kojima je društveni položaj nepovolјniji i kojima se primenom ovih mera omogućava dostizanje pune ravnopravnosti.
• Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine definisan je poseban cilј koji je usmeren na pobolјšanje ekonomskog položaja žena i status žena na tržištu rada. Strategijom je istaknuto da ravnopravno učešće žena i muškaraca u ekonomiji predstavlјa osnovu za održiv razvoj društva, i da to pretpostavlјa otklanjanje prepreka za pristup žena zapošlјavanju, napredovanju na poslu, stručnom usavršavanju i svim resursima bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Kao posebne mere u ostvarivanju ovog cilјa predviđeno je: ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su nauka, inženjerstvo i nove tehnologije; povećanje angažmana devojaka i žena u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika i podržavanje i promovisanje dostignuća žena u nauci i tehnici, otklanjanje diskriminacije žena u ovim oblastima i obezbeđivanje mera za napredovanje žena u nauci.
• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti je u toku 2016. godine najveći broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu pola podnet zbog diskriminacije u oblasti rada i zapošlјavanja. U ovoj oblasti se već nekoliko godina unazad Povereniku podnosi najveći broj pritužbi, a pol kao osnov diskriminacije je među prva tri osnova po broju pritužbi[13]. Od ukupnog broja pritužbi podnetih zbog diskriminacije na osnovu pola u 2016. godini 76% pritužbi podnele su žene. Jedan od zaklјučak Tima za socijalno uklјučivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u Prvom izveštaju o Indeksu rodne ravnopravnosti za Srbiju[14] je da je potrebno povećati zaposlenost žena i uvesti mere koje će smanjiti podelu na tržištu rada i unaprediti kvalitet rada koji omogućava usklađivanje rada i porodičnog života.
• Da bi se ocenilo da li je odluka da se samo polaznicama kursa obezbedi besplatna prekvalifikacija povređeno načelo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se samo osobama ženskog pola omogući besplatna prekvalifikacija, a ne i polaznicima muškog pola. Saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati: da li je cilј koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan, i da li se cilј (ili cilјevi) mogu postići propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјeva koji se tom merom ostvaruju.
• Nesporno je da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ovlašćeno da raspisuje javne konkurse u okviru svojih nadležnosti. Odredbama Zakona o ministarstvima[15], Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, između ostalog, obavlјa i poslove koji se odnose na primenu informaciono-komunikacionih tehnologija, pružanje informacionih usluga i razvoj i funkcionisanje informaciono-komunikacione infrastrukture. U izjašnjenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, navedeno je da je Ministarstvo raspisalo javni konkurs čiji je predmet dodela sredstava za programe prekvalifikacije i dokvalifikacije žena u oblasti IKT, sa cilјem promocije IKT zanimanja među ženama, kao i povećanjem broja žena u IKT zanimanjima. Nacionalnom strategijom za unapređivanje ravnopravnosti za period od 2016. do 2020. godine sa Akcionim planom za period od 2016. do 2018. godine određen je kao poseban cilј pobolјšanje ekonomskog položaja žena i statusa žena na tržištu rada. Dodelom sredstava za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u oblasti IKT Ministarstvo je upravo ispunilo obavezu iz Akcionog plana i preduzelo jednu od mera za ostvarivanje cilјa propisanih Nacionalnom strategijom za unapređivanje ravnopravnosti. Sagledavajući iznete činjenice, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je postavlјeni cilј koji treba da se postigne programom prekvalifikacije dopušten i opravdan.
• Dalјe je potrebno utvrditi da li se ovaj cilј može postići propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se merom ostvaruje. Oglasom na internet stranici UG „Z.“ B. propisano je da program prekvalifikacije i dokvalifikacije namenjen svim punoletnim licima, kao i da je u okviru ovog projekta posebna mera predviđena za kandidatkinje koje ostvare najbolјe rezultate na testiranju. U izjašnjenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navedeno je da „u oblasti IKT žene čine svega 20% zaposlenih“. Stoga, može se zaklјučiti da je organizovanjem programa za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u oblasti IKT, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija preduzelo mere na povećanju broja žena u ovoj profesiji i njihovu konkurentnost na tržištu rada u traženoj profesiji. Zaklјučivanjem ugovora sa nekoliko udruženja i organizacija koje su se javile na javni konkurs, omogućava se da određen broj žena stekne potrebnu kvalifikaciju u oblasti IKT.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se planiranom merom (besplatna prekvalifikacija za žene) može ostvariti propisani cilј (promocija IKT zanimanja među ženama i povećanje broja žena u IKT zanimanjima). Žene se u Srbiji generalno nalaze u lošijem položaju u oblasti rada u odnosu na muškarce: stopa zaposlenosti žena je 35%, uglavnom rade u sektoru usluga (76%), dok je prosečna zarada žena manja od prosečne zarade muškaraca pretežno zbog koncentrisanja ženske radne snage u slabije plaćenim sektorima[16]. Propisana mera je srazmerna cilјu koji se želi postići iz razloga što povećava interesovanje žena za ovu oblast, čini je pristupačnijom ženama i podstiče javlјanje žena na obuku s obzirom da je program besplatan čime se otklanja najveća prepreka za sticanje novih znanja i veština. Na zvaničnoj internet prezentaciji Udruženja građana „Z.“ B. navedeno je da „trenutne analize pokazuju da samo 3% zainteresovanih žena za prekvalifikaciju raspolaže dovolјnim finansijslim sredstvima da je samostalno finansira“[17]. Programom je predviđena i mogućnost prekvalifikacije i muškaraca i žena, jer svi kandidati polažu odgovarajući test, dok 20 najuspešnijih žena ostvaruju pravo na besplatnu obuku. Pored toga, ugovorima sa više privatnih firmi, omogućeno je da još 15 polaznika/ca pohađa sufinansiranu obuku. S toga se ovom merom muškarcima ne uskraćuje pravo na obrazovanje i sticanje veština u ovoj oblasti.

Imajući u vidu da je Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost definisan poseban cilј koji je je usmeren na pobolјšanje ekonomskog položaja žena i status žena na tržištu rada, kao i da je predviđeno da je posebna mera za ostvarivanje ovog cilјa i ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su inženjerstvo i nove tehnologije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da u konkretnom slučaju nije došlo do neopravdanog pravlјenja razlike između žena i muškaraca. Takođe, Poverenik je mišlјenja da postoji srazmera između propisane mere i cilјa koji se želi postići. Propisivanje besplatnog programa obuke prekvalifikacije u IKT sektoru za žene predstavlјa posebnu (afirmativnu) meru za otklanjanje i sprečavanje nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova u IKT zanimanjima.

• Takođe, Udruženje građana „Z.“ B. je, objavlјivanjem oglasa o prekvalifikaciji i dokvalifikaciji sprovodilo posebnu (afirmativnu) meru koju je propisalo M Zaklјučenjem ugovora sa Ministarstvom turizma, trgovine i telekomunikacija o korišćenju dobijenih sredstava udruženje se obavezalo da sredstva dobijena od Ministarstva koristi na način kako je regulisano ugovorom.
• Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanjem besplatne obuke prekvalifikacije žena u oblasti IKT-a, nije poveđeno načelo jednakih prava i obaveza, propisano članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENјE

Omogućavanjem besplatne obuke za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Udruženje građana „Z.“ B, nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] http://mtt.gov.rs/saopstenja-najave/javni-konkurs-za-dodelu-sredstava-za-programe/ pristuplјeno 11. oktobra 2017. godine

[3] http://www….org/prekvalifikacija/  pristuplјeno 11. oktobra 2017. godine

[4] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[6]  Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 21.

[7] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 2. stav 2.

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 4/16

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 92/16

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15-dr.zakon i 62/17, član 8. stav 5.

[12] http://www…org/prekvalifikacija/  pristuplјeno 11. oktobra 2017. godine

[13] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, Beograd, 2017.

[14] http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/02/Izvestaj_Indeks_rodne_ravnopravnosti_2016_SRP.pdf

[15] „Službeni glasnik RS“, br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – dr. zakon i 62/17

[16] Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020.

[17] http://www…org/prekvalifikacija/ pristuplјeno 11. oktobra 2017. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba A.Ć. potiv UG Z. i Ministarstva TTT zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja