del. br. 335 datum: 16. 3. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (član 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1. Univerzitet u (poslato svim Univerzitetima u Srbiji) preduzeće, bez odlaganja, sve potrebne mere kako bi fakulteti u sastavu Univerziteta osobama koje su posle sticanja diplome promenile ime zbog promene pola (transpolne osobe), na njihov zahtev, izdavali nove diplome i druge javne isprave čije je izdavanje u nadležnosti fakulteta, u kojima će biti navedeno njihovo novo ime, i to na brz, transparentan i pristupačan način, poštujući domaće i međunarodne standarde u domenu zaštite transpolnih osoba od svih oblika diskriminacije.

2. Univerzitet će obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o merama koje će preduzeti u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući po pritužbi građanke kojoj je jedan od fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu odbacio zahtev transpolne osobe za izdavanje nove diplome zbog promene pola i imena, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uočila je da propisima nije posebno regulisan način postupanja fakulteta u slučajevima kada osoba, koja je nakon sticanja diplome promenila pol i ime, želi da dobije novu diplomu koja glasi na novo ime. Iako zakonski propisi omogućavaju izdavanje nove diplome nakon proglašenja originalne javne isprave nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije”, i to na osnovu podataka iz evidencije koju visokoškolska ustanova vodi (čl. 102. Zakona o visokom obrazovanju, “Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007 – autentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010), u praksi se ova odredba usko tumači i isključuje mogućnost izdavanja nove diplome na novo ime. Zbog toga je potrebno da nadležni organi Univerziteta preduzmu mere kako bi osobe koje su nakon diplomiranja na fakultetima Univerziteta promenile pol i ime mogle da dobiju novu diplomu sa novim imenom i time svoj novi polni identitet potpuno integrišu u svoj lični i profesionalni život. Na taj način bi se ujednačila praksa fakulteta i predupredio svaki vid diskriminacija transpolnih osoba u pogledu izdavanja novih diploma.

Prilikom sagledavanja problema u vezi sa izdavanjem novih diploma osobama koje su nakon diplomiranja promenile pol i ime, Poverenica je imala u vidu da se osobe koje su promenile pol i ime nalaze u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostale osobe sa kojima to nije slučaj, te da je i pozicija ovih osoba bitno različita u odnosu na sve druge koji su promenili prezime, odnosno ime. Naime, osobe koje su promenile pol imaju opravdan interes da javne isprave koje koriste u pravnom saobraćaju, uključujući i diplome o stečenom obrazovanju, glase na njihovo novo ime, usklađeno sa njihovim novim polnim identitetom jer se time obezbeđuje da promenu pola potpuno integrišu u svoj lični i profesionalni život. Pri tome treba imati u vidu da samo ime redovno nosi obeležje pola, tako da nepodudarnost u imenu koje je označeno u diplomi i u javnoj ispravi kojom se u pravnom saobraćaju dokazuje identitet objektivno može da dovede do kršenje prava na privatnost i diskriminacije u svim onim situacijama u kojima lice podnosi diplomu kao dokaz svog obrazovanja, kao što je zapošljavanje, nastavak školovanja i sl.

S tim u vezi, važno je i ukazati na potrebu da se problem izdavanja novih dokumenata sagledava u kontekstu ukupnog društvenog položaja transpolnih osoba, jer je poštovanje ljudskih prava ove grupe ljudi dugo bilo ignorisano i zanemarivano, iako su problemi sa kojima se oni suočavaju ozbiljni i specifični. Transpolne osobe su izložene veoma visokom stepenu diskriminacije, netolerancije i otvorenog nasilja. Uskraćeno im je ili otežano ostvarivanje nekih osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na život, pravo na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta i pravo na zdravstvenu zaštitu. Iako je u pitanju veoma mala i raznolika zajednica, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi transpolne osobe u Srbiji uživale sva prava koja su građanima i građankama garantovana, bez diskriminacije. Takođe, važno je imati u vidu da je za transpolne osobe od izuzetne važnosti da, nakon promene pola, imaju mogućnost da promene i svoj pravni i socijalni status i usklade ga sa svojim rodnim identitetom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je jednak tretman osoba koje su promenile ime zbog promene pola i osoba koje su promenile ime iz drugih razloga nije dopušten, odnosno, da odbijanje fakulteta da izda novu diplomu u kojoj će biti navedeno novo ime osobe koja je promenila pol i ime, nakon sticanja diplome, predstavlja akt posredne diskriminacije na osnovu pola. Naime, prema odredbi člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Do posredne diskriminacije dolazi ne samo kada se lica koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, bez objektivnog i razumnog opravdanja, tretiraju različito, na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i onda kada se lica koja se nalaze u bitno različitim situacijama ne tretiraju različito, izuzev ako za to postoji objektivno i razumno opravdanje. Dakle, ovaj vid posredne diskriminacije je nedozvoljen upravo zbog toga što se lica, odnosno grupe koja imaju različita lična svojstva neopravdano tretiraju na isti način. Ovaj eksplicitan stav izražen je i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (videti, npr. odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Thlimmenos v. Greece, Application No. 34369/97).

Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da nijedan relevantan domaći propis ne zabranjuje izdavanje nove diplome.

Kao što je već rečeno, izdavanje nove diplome regulisano je članom 102. Zakona o visokom obrazovanju, kojim je propisano da visokoškolska ustanova izdaje novu javnu ispravu posle proglašenja originalne javne isprave nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije”, i to na osnovu podataka iz evidencije koju vodi. Prema stavu 2. ovog člana, nova javna isprava ima značaj originalne javne isprave, na koju, se kako je to predviđeno stavom 3. ovog člana, stavlja naznaka da se radi o novoj javnoj ispravi koja je izdata posle proglašenja originala javne isprave nevažećim. U stavu 1. člana 102. propisano je da se nova diploma izdaje „na osnovu podataka iz evidencije koju visokoškolska ustanova vodi”. Prema čl. 9. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije koju vodi visokoškolska ustanova (“Sl. glasnik RS”, br. 21/06), evidencija o izdatim diplomama i dodacima diplomama, pored ostalog, sadrži i prezime, srednje slovo i ime studenta. Poverenica je mišljenja da ove odredbe ne isključuju mogućnost da se osobi koja je nakon sticanja diplome zbog promene pola promenila ime izda nova diploma koja glasi na novo ime. Naime, cilj ovih propisa jeste da se isključi svaka mogućnost izdavanje diplome osobi koja nije diplomirala, kako bi se sprečile moguće prevare. Ova mogućnost je, međutim, potpuno isključena ako u postupku za izdavanje nove diplome osoba podnese valjanu javnu ispravu koja dokazuje promenu njenog imena i potvrđuje da je reč o istoj osobi kojoj je, prema podacima iz evidencije o izdatim diploma, diploma izdata. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dodatno ukazuje da je članom 154. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, odnosno preduzeće ili druga organizacija u okviru zakonom poverenog javnog ovlašćenja (javna isprava) dokazuje ono što se u njoj potvrđuje ili određuje. Članom 156. istog zakona propisano je da ako je organ koji je za to bio nadležan neke činjenice ili okolnosti već utvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (lična karta, izvod iz matične knjige i dr.) organ koji vodi postupak uzeće te činjenice i okolnosti kao utvrđene.

Na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije transpolnih osoba ukazano je i u brojnim obavezujućim i neobavezujućim dokumentima međunarodnih organizacija u kojima je i Republika Srbija članica.

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom.

Takođe, od značaja su i univerzalni periodični izveštaj Saveta za ljudska prava UN (2011), kao i Rezolucija Saveta za ljudska prava UN o ljudskim pravima, seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu (2011), kojom je Savet za ljudska prava UN od Visokog komesara UN za ljudska prava zatražio da pripremi studiju o diskriminatornim zakonima i praksama, kao i o nasilju prema pojedincima a na osnovu njihove seksualne orijentacije i rodnog identiteta, i to u svim regionima sveta. Takođe, potrebno je i da predloži kako međunarodni propisi o ljudskim pravima mogu da se iskoriste sa ciljem okončavanja nasilja i drugih kršenja prava na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Preporuka Komiteta ministara o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta 2010(5), propisuje da zemlje članice treba da preduzmu adekvatne mere koje će garantovati punopravno priznanje promene pola osobe u svim oblastima života, posebno da omoguće promenu imena i pola u zvaničnim dokumentima na brz, transparentan i pristupačan način, kao i da zemlje članice treba takođe da obezbede, gde god je to prihvatljivo, odgovarajuća priznanja promene od strane ne-državnih aktera kada se ona tiču ključnih dokumenata, poput obrazovnih ili radnih diploma i potvrda.

Izveštaj Visokog komesara Saveta Evrope o ljudskim pravima i rodnom identitetu (2009), propisuje, između ostalog, da države članice Saveta Evrope treba da razviju brze i transparentne procedure za promenu imena i pola u matičnim knjigama, ličnim kartama, pasošu, obrazovnim sertifikatima i drugim sličnim dokumentima.

U Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1728(2010)1 o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta navodi se da je seksualna orijentacija, koja obuhvata heteroseksualnost, biseksualnost i homoseksualnost, duboki deo identiteta svakog ljudskog bića i da se rodni identitet odnosi na duboko osećanje i individualno iskustvo roda/pola svake osobe. Skupština poziva države članice da obrate posebnu pažnju ovim pitanjima, a posebno da, između ostalog, u potpunosti sprovode kroz svoje zakone i praksu preporuku Komiteta ministara o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Poverenica ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou EU – Direktiva 2004/113/EC (2004) o primeni principa jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti pristupa dobrima i uslugama, kao i Direktiva 2006/54/ EC (2006) o primeni principa jednakih mogućnosti za muškarce i žene u oblasti rada i zapošljavanja.

Nadalje, Evropski sud za ljudska prava doneo je brojne odluke u kojima je naglašena potreba da se bolje razumeju problemi sa kojima se transpolne osobe suočavaju, kako bi takvih problema bilo manje i kako bi se vremenom potpuno eliminisali . Za ove presude je karakteristično da je sud presudio u korist transpolnih osoba obavezujući države da omoguće kontinuitet procesa promene pola regulisanjem adekvatnog rešenja za promenu pravnog statusa tih osoba.

Tako je u predmetu Kristin Gudvin protiv Ujedinjenog kraljevstva Evropski sud za ljudska prava zauzeo stav da može da dođe do ozbiljnog ugrožavanja privatnog života, ukoliko domaće pravo dolazi u sukob sa jednim važnim aspektom ličnog identiteta. U ovom predmetu podnositeljka predstavke je rođena kao muškarac i tako je i upisana u matične knjige, podvrgla se operaciji prilagođavanja pola i živi u društvu kao žena. Međutim, nije imala mogućnosti da ovu promenu sprovede i u pravnom smislu, te je na njen život bitno uticala ova okolnost, posebno u situacijama u kojima je pol u pravnom smislu bitan, odnosno, onda kada se pravi razlika između muškaraca i žena – npr. starosna granica za odlazak u penziju, određene druge povlastice. Po mišljenju suda, stres i otuđenje koji proističu iz nesklada između položaja u društvu transpolne osobe koja je operativno prilagodila pol i položaja koji joj nameće zakon nepriznavanjem prilagođenog pola, ne može se smatrati malom neprijatnošću prouzrokovanom jednom formalnošću. Tu dolazi do sukoba između faktičkog stanja i prava, što ove osobe stavlja u posebno nepovoljan položaj koji može da izazove osećanje ranjivosti, poniženja i strepnje. Sud je bio iznenađen činjenicom da prilagođavanje pola nije do kraja zakonski priznato, jer bi pravno priznanje prilagođenog pola moralo da se smatra konačnim korakom u dugotrajnom i mukotrpnom procesu transformacije kroz koji prolaze transpolne osobe.

Evropski sud za ljudska prava je sličan stav sud zauzeo i u predmetu L. protiv Litvanije , u kojem je konstatovao da litvansko pravo omogućuje fizičko prilagođavanje pola ali ne omogućava promenu građanskog statusa, što predstavlja pravnu prazninu usled koje se proces transformacije prekida. Prilagođavanje pola treba da bude praćeno adekvatnim zakonskim odredbama o promeni pravnog identiteta i statusa. Ovom presudom je potvrđen ranije zauzet stav Evropskog suda za ljudska prava da transpolne osobe imaju pravo na odgovarajuću promenu dokumenata, a naglašena je i potreba da se bolje razumeju problemi transpolnih osoba i njihovih iskustava sa pravnim i birokratskim preprekama sa kojima se suočavaju, kako bi se prepreka bilo što manje i kako bi se vremenom u potpunosti eliminisale.

Imajući u vidu da se u sličnim životnim situacijama nalaze građanke i građani naše zemlje, to bi i transpolne osobe u Srbiji morale da imaju isti obim prava koji je priznat ovim presudama. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje i da od 1. januara 2012. godine, u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2009 – ispr. i 57/2011), operacija promene pola iz medicinskih razloga spada u zdravstvenu uslugu koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Procenjuje se da između 150 i 200 osoba čeka na operaciju promene pola, što dodatno nameće potrebu da se ovim osobama omogući brz i efikasan način za izdavanje novih ličnih dokumenata.

Sagledavajući sve ove okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ima ovlašćenje i obavezu da Univerzitet obavesti o uočenoj pojavi i preporuči preduzimanje adekvatnih mera kojima će se obezbediti da se svakoj osobi koja traži izdavanje nove diplome zbog promene pola i imena, na osnovu relevantnih dokaza o promeni pola i imena, izda nova diploma sa novim imenom, što je u skladu sa principima visokog obrazovanja, među kojima su i poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije, propisanih u članu 4. Zakona o visokom obrazovanju.

Saglasno članu 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je preporuku Univerzitetu radi preduzimanja mera kojima će se preduprediti diskriminacija transpolnih osoba.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić

Preporuka Univerzitetima za usvajanje mera za sticanje ravnopravnog tretmana lica koja su nakon sticanja diploma promenila ime zbog promene pola