del. br. 1262 datum: 10. 9. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti čl. 33. t. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS„ br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje opštini Prijepolje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1. Opština Prijepolje preduzeće sve potrebne mere, kako bi u odlukama o osnivanju mesnih zajednica, njihovim statutima i drugim aktima, u organima mesnih zajednica i postupcima za izbor u te organe, obezbedila ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti, u skladu sa ustavnom garancijom ravnopravnosti muškaraca i žena i obavezom svih organa javne vlasti da razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života, što podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca.

2. Opština Prijepolje obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju postupanja po preporuci, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući u okviru propisanih nadležnosti čl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da u mesnim zajednicama opštine Prijepolje, u njihovim savetima i drugim organima, kao i u postupcima izbora za te organe nisu uopšte ili nisu u dovoljnom broju zastupljene žene.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije žena.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine posebno garantuje jednakost muškaraca i žena u njihovom pravu da uživaju sva građanska i politička prava . U Pekinškoj deklaraciji i Platformi za akciju iz 1995. godine navedeno je da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena među ekonomskim i političkim organima koji odlučuju na lokalnom, državnom, regionalnom i međunarodnom nivou održava strukturalne barijere i nemogućnost pristupa, koje se moraju rešavati putem afirmativnih mera. Stoga, države treba da preduzmu mere kako bi obezbedile puno učešće u žena u strukturama vlasti i odlučivanja .

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da u svim oblastima, a posebno u političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj sferi, preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedila potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno sa muškarcima. Članom 8. ove konvencije određeno je da države članice preduzimaju sve potrebne mere kako bi obezbedile ženama mogućnost da pod jednakim uslovima sa muškarcima, bez diskriminacije, predstavljaju svoje vlade na međunarodnom nivou, kao i da učestvuju u radu međunarodnih organizacija.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou Evropske unije, i to: Rezoluciju Saveta Evrope o uravnoteženom učešću muškaraca i žena u odlučivanju, Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u odlučivanju, Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u međunarodnoj politici, Rezoluciju Saveta Evrope 95/C 168/02, Preporuku o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju i dr. Takođe, relevantni su i Milenijumski ciljevi razvoja prema kojima je, kao jedan od postavljenih ciljeva koje treba ostvariti do 2015. godine, povećanje zastupljenosti žena na najmanje 30 %, na svim nivoima političkog odlučivanja.

Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta . Pored toga, u čl. 15. propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 20. ovog zakona određeno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog života, što je i propisano čl. 2. Zakona o ravnopravnosti polova, dok je čl. 37. određeno da se ravnopravnost polova obezbeđuje prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije. Zakon o ravnopravnosti polova čl. 39. propisao je i obavezu za organe jedinica lokalne samouprave da u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti. Organi jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da podstiču i unapređuju ravnopravnost polova, u okviru svojih nadležnosti i poslova vezanih za ravnopravnost polova. Dok je istim članom propisano da u procesu usvajanja razvojnih planova i drugih akata, nadležni organi jedinica lokalne samouprave razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciji ravnopravnosti polova i ostvarivanja jednakih mogućnosti. Pored toga, propisano je i da se u organima jedinice lokalne samouprave organizuje stalno radno telo ili određuje zaposleni za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogućnosti.

Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti utvrđena je celovita i usklađena politika države u cilju eliminisanja diskriminacije žena, poboljšanje njihovog položaja i integrisanja principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti delovanja institucija sistema, kao jedan od elemenata modernizacije i demokratizacije društva, u cilju bržeg, ravnomernijeg i efikasnijeg društvenog razvoja. Ovaj dokument ističe da povećanje učešća žena u procesima odlučivanja u javnim poslovima na svim društvenim nivoima i u svim oblastima, predstavlja podsticaj za dalji razvoj društva, a pretpostavka je da rodna ravnopravnost bude uključena u kreiranje društvenih politika kao doprinos ostvarivanja demokratije, transparentnosti institucija, vladavine prava, pravde, razvoja i mira. Kao jedan od posebnih ciljeva postavljenih u ovom dokumentu je i ostvarivanje prava žena da ravnomerno sa muškarcima učestvuju u odlučivanju. Ovaj cilj se smatra kao jedan od temelja demokratije, a ostvarivanje prava žena i njihovo podsticanje da učestvuju u odlučivanju širi demokratske procese, vodi do mirnijeg i stabilnijeg društva u koje su uključeni različiti aspekti ljudskih potreba, te pospešuje transparentnost u donošenju odluka i pravedniju raspodelu uticaja u društvu.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je preporuku opštini Prijepolje za preduzimanje mera u cilju obezbeđivanja ravnopravnosti polova i ostvarivanja jednakih mogućnosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka opštini Prijepolje za usvajanje mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti