- 021-02- /2018-02 datum: 1.6.2018.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje ______________ sudu u _______________________
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje __________sud u ___________:
– da prilikom odlučivanja o napredovanju državnih službenica zaposlenih u _________sudu, uzima u obzir kao uzastopne ocene one ocene dobijene za godine u kojima je državna službenica ocenjivana, ne računajući godinu u kojoj nije ocenjivana zbog korišćenja trudničkog, porodilјskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta, odnosno da se ne prekida niz ocena podobnih za napredovanje zbog toga što državna službenica zbog korišćenja trudničkog, porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena.
Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
O b r a z l o ž e nj e
Postupajući po više pritužbi građana i građanki, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti došo je do saznanja da pojedini sudovi, prilikom odlučivanja o napredovanju svojih zaposlenih, državnim službenicama, u situacijama kada u skladu sa zakonom, ne budu ocenjene za kalendarsku godinu u kojoj su odsustvovale duže od šest meseci zbog trudničkog, porodilјskog ili odsustvovanja sa rada radi nege deteta, poslodavac prekida niz uzastopnih ocena podobnih za napredovanje što rezultira nenapredovanjem državnih službenica. Na ovaj način odsustvovanje sa rada u vezi sa trudnoćom, porođajem i negom deteta se negativno odražava na radnopravni status žena po povratku sa trudničkog, porodilјskog odsustva odnosno odsustva sa rada radi nege deteta.
Pre započinjanja analize, Poverenik za zaštitu ravnpravnosti ukazuje na klјučne međunarodne i domaće akte koji se odnose na ovu materiju.
Ustavom Republike Srbije[2], odredbom člana 60. stav 5. propisano je da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je odredbama člana 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelј i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a odredbom člana 16. Ustava, država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.
Konvencija o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine[3] primenjuje se na radnike i radnice koji imaju obaveza prema deci koju izdržavaju i kada im te obaveze ograničavaju mogućnost da se ekonomski angažuju i napreduju. Države članice su se obavezale da kao cilј nacionalne politike postave mogućnost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije.
Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine[4] propisana je obaveza svake članice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona diskriminacija je svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Zakonom o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Odredbom člana 16. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovolјavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlјa privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlјa javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposoblјavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Dalјe, odredbama člana 20. ovog zakona propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Istim članom je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol.
Zakonom o ravnopravnosti polova[6] propisano je da diskriminacija po osnovu pola jeste svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 16. stav 2. Zakona o ravnopravnosti polova izričito je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditelјstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usvaršavanje.
Zakon o radu[7] u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredelјenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama člana 20. stav 1. tačka 4. ovog zakona diskriminacija zabranjena u odnosu na napredovanje na poslu.
Zakonom o državnim službenicima[8] u članu 83. stav 2. propisano je da se ne ocenjuje državni službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, dok je odredbama člana 87. propisano da državni službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto ili postavlјenje na položaj ili viši položaj, u istom ili drugom organu, ali i prelaskom u viši platni razred, bez promene radnog mesta prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima. Odredbom člana 88. između ostalog propisano je da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „naročito se ističe” ili četiri puta uzastopno „ističe se”.
Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika[9], odredbama člana 16. propisano je da državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena „naročito se ističe” napreduje za dva platna razreda. Za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena „ističe se” ili ocene „naročito se ističe” i „ističe se”, bez obzira na njihov redosled. Za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je tri godine uzastopno određena ocena „dobar” ili ocene „dobar” i „ističe se”, bez obzira na njihov redosled.
U Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine[10] sa Akcionim planom za period od 2016. do 2018. godine kao jedan od cilјeva postavlјen je cilј povećanje ravnopravnosti žena i muškaraca primenom politike jednakih mogućnosti. Kao poseban cilј, navodi se pobolјšanje ekonomskog položaja žena i statusa na tržištu rada.
Antidiskriminacioni propisi zabranjuju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na ličnom svojstvu, uklјučujući i pol i bračni i porodični status. Zakonom o ravnopravnosti polova u članu 16. izričito i nedvosmisleno je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditelјstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usavršavanje. Imajući u vidu sve navedeno, izvesno je da propisivanjem uslova za napredovanje državnih službenika, namera zakonodavca nije bila da državne službenice koje koriste odsustvo trudničko, porodilјsko ili odustvo sa rada radi nege deteta stavi nepovolјniji položaj.
Imajući u vidu navedene propise, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom napredovanja treba uzimati u obzir ocene državnih službenica u nizu ocena za godine u kojima su ocenjene, ne računajući godinu u kojoj nisu ocenjene zbog trudničkog, porodilјskog ili odsustva sa rada radi nege deteta. Uzastopne godine predstavlјaju godine u kojima je državni službenik bio ocenjen, a koje mogu biti vezane za kalendarske godine u slučajevima kada nije bilo prekida u ocenjivanju ili godine koje neposredno prethode ili slede godini u kojoj državni službenik nije bio ocenjen. Takođe godine u kojima je vrednovan rad državnih službenika u kalendarskim godinama koje prethode godini u kojoj je izuzet od ocenjivanja, ne mogu biti anulirane zbog toga što državni službenik nije bio ocenjen u jednoj godini. Ukoliko bi se prilikom odlučivanja o napredovanju državnih službenica prekidao niz ocena podobnih za napredovanje zbog toga što državna službenica zbog korišćenja trudničkog, porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena, ovakva praksa bi bila suprotna Ustavu i antidiskriminacionim propisima. Pored toga, ukoliko se državnim službenicama ne bi računale ocene dobijene pre i nakon korišćenja trudničkog, porodilјskog i odsustva sa rada radi nege deteta, kao uzastopne ocene, to bi dovelo do toga da državne službenice po povratku sa odsustva ne mogu da napreduju najmanje naredne dve godine nakon povratka na rad.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditelјstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usvaršavanje. Poslodavac je dužan da obezbedi da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditelјstva se ne odražava negativno na radnopravni status žena kao i da donosi odluke koje su zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao što su stručna sprema, znanje, radna sposobnosti i slično. U suprotnom, zaposlenim ženama koje se odluče da rode dete, šalјe se poruka da im preti opasnost da će po povratku na rad na neki način biti degradirane, bez obzira na njihova postignuća u poslu i trud koji su uložile pre odlaska na trudničko, porodilјsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta.
Imajući u vidu sve navedeno poverenica za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti.
[1] Član 33. stav 1. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09)
[2]„Službeni glasnik RS”, broj 98/06
[3] „Službeni list SFRJ”, broj 7/87
[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 183 o zaštiti materinstva („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10), član 8. stav 2.
[5]„Službeni glasnik RS”, broj 22/09
[6] „Službeni glasnik RS”, broj 104/09
[7] „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 54/09 32/13, 75/14, 13/17 (odluka Ustavnog suda), 113/17
[8] „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 76/17-US
[9] „Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06 – ispr, 115/06 – ispr, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14
[10] „Službeni glasnik RS“, broj 4/16
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti sudovima
