3. 07-00-440/2017-02 datum: 3.11.2017.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Ministarstvu zdravlјa, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B.

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu zdravlјa, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B.:

– da preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi obezbedili da se prevaziđu smetnje usled kojih odelјenje za dijalizu u Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B. nije otpočelo sa radom, a u cilјu obezbeđivanja prava na pružanje zdravstvene zaštite osobama koje se leče dijalizom ravnopravno sa građanima koji koriste druge zdravstvene usluge koje pruža Specijalna bolnica za interne bolesti V.B..

Ministarstvo zdravlјa, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Specijalna bolnica za interne bolesti V.B. obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

U toku postupka po pritužbi organizacije civilnog društva, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti došao je do saznanja da je Specijalna bolnica za interne bolesti V.B. opremlјena za vršenje dijaliza, ali da zbog određenih problema ne obavlјa dijalizu, usled čega se osobama sa invaliditetom koje se leče dijalizom uskraćuje pružanje ove zdravstvene usluge.

Kako bi utvrdio razloge zbog kojih Specijalna bolnica za interne bolesti V.B. ne pruža usluge dijalize pacijentima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratio se Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B. i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i zatražio da se izjasne o tome zbog čega centar za vršenje dijaliza u ovoj bolnici nije u funkciji za pacijente.

U izjašnjenju koje je Republički fond za zdravstveno osiguranje uputio Povereniku za zaštitu ravnopravnosti navedeno je da su se, povodom obraćanja Poverenika, obratili Filijali za R. okrug u K. koja sa Specijalnom bolnicom za interne bolesti V.B. ima zaklјučen Ugovor o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za 2017. godinu. U obaveštenju Filijale za R. okrug u K. navedeno je da su Specijalnoj bolnici u Vrnjačkoj Banji, počev od septembra 2013. godine, na osnovu Ugovora o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, opredelјena sredstva za materijal i lekove za dijalizu (osim epoetina) i lekove sa C liste, ali da Specijalna bolnica do danas nije dostavila nijednu fakturu za usluge dijalize po kojoj bi Filijala izvršila prenos sredstava. Takođe, Filijala za R. okrug u K. istakla je da smatra da je Republički fond za zdravstveno osiguranje sa „planiranjem pozicija za namenu: dijaliza“, u potpunosti, sa svoje strane, stvorio uslove za početak pružanja usluge dijalize osiguranicima u Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B..

Sa druge strane, u izjašnjenjima koje je Specijalna bolnica za interne bolesti V.B. uputila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, navedeno je da za uvođenje nove delatnosti, u konkretnom slučaju – pružanje usluge hemodijalize, moraju da se ispune svi zakonski uslovi kako bi se počelo sa radom, te da su Ministarstvo zdravlјa i Specijalna bolnica preduzeli niz aktivnosti kako bi se uvela nova delatnost u oblasti pružanja usluge dijalize, pa su tako nabavlјeni aparati za dijalizu, reverzna osmoza, adaptiran je prostor za potrebe odelјenja za hemodijalizu, primlјen je kadar u skladu sa normativima za rad na ovom odelјenju, izvršena je njihova obuka i nabavlјena oprema. Specijalna bolnica je, nakon ovih aktivnosti, od 2012. do 2016. godine upućivala zahteve Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijali za R. okrug u K. za potrebna finansijska sredstva kako bi zakonski i operativno mogli da započnu rad odelјenja za hemodijalizu, međutim, Republički fond, do današnjeg dana, nije odobrio i ugovorio finansijska sredstva za ovu namenu. Istaknuto je da je Specijalnoj bolnici potrebno, za početak rada odelјenja hemodijalize, da se namenski opredele i ugovore sredstva sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje za pročišćavanje priklјučnog sistema kako bi pacijenti smeli da se bezbedno priklјuče na aparate, sredstva za lekove, sanitetski i medicinski potrošni materijal, epoetini, materijal za dijalizu, energenti, ishrana i drugi materijalni troškovi potrebni za servisiranje troškova koji proizlaze iz uvođenja nove delatnosti. Kako su istakli, Filijala RFZO za R. okrug u K., u septembru 2013. godine, aneksirala je namenska sredstva za lekove sa C liste, naknadu za dijalizni materijal i lekove za dijalizu (osim epoetina) isklјučivo za 11 osiguranika sa 145 dijaliza na mesečnom nivou. Međutim, kako je istaknuto, RFZO nije opredelila dodatna namenska sredstva za puštanje u rad aparata koji stoje neraspakovani od 2008. godine. Dalјe je navedeno da je nezakonit postupak da se od postojećih sredstava preusmeravaju sredstva za uvođenje nove delatnosti, jer bi na taj način morali da obustave pružanje osnovnih usluga, te da, imajući u vidu navedeno, nisu opredelјena potrebna namenska sredstva za početak rada odelјenja za hemodijalizu, odnosno nisu se stvorili uslovi da ovo odelјenje počne sa radom, jer bez potrebnih sredstava se ne može pružiti bezbedna i kvalitetna usluga, što bi dovelo pacijente u opasnost od infenkcije i ugrozilo im život.

Imajući u vidu ove navode, Poverenik je još jednom zatražio od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da se posebno izjasni da li su preduzete mere kojima bi se otklonili problemi između Filijale RFZO za R. okrug u K. i Specijalne bolnice za interne bolesti V.B., i ukoliko nisu, na koji način planiraju da reše navedene probleme kako bi se obezbedili uslovi za početak rada odelјenja za hemodijalizu u ovoj bolnici, te da se izjasne da li je tačno da RFZO nije usvojio zahteve Specijalne bolnice za dodatna namenska sredstva za početak rada odelјenja hemodijalize. U odgovoru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, između ostalog, navedeno je da je Filijala RFZO za R. okrug preduzela sve mere koje su u nadležnosti Republičkog fonda, a u okviru važećih propisa. Naime, navedeno je da Republički fond obezbeđuje sredstva isklјučivo za pružanje zdravstvene zaštite osiguranim licima, kao i za tekuće popravke i održavanje opreme nastale pružanjem zdravstvene zaštite. U izjašnjenju je dodato da RFZO u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ne vrši nabavku opreme, već obezbeđuje sredstva za pružanje usluga koja su pravo iz obaveznog osiguranja. Dalјe, da je rukovodstvo zdravstvene ustanove odgovorno za pružanje zdravstvene zaštite osiguranim licima, jer je direktor zdravstvene ustanove odgovoran za organizaciju rada. S tim u vezi, navedeno je da se može postaviti pitanje zbog čega aparati za dijalizu nisu stavlјeni u funkciju od 2008. godine, odnosno da li troškovi za pročišćavanje priklјučnog sistema predstavlјaju vanredne troškove prouzrokovane nekorišćenjem aparata. Dalјe je istaknuto da je direktor zdravstvene ustanove od 2013. godine potpisivao ugovor sa RFZO kojim je utvrđena naknada za materijal za dijalizu, lekove za dijalizu (osim epoetina) i za Lekove sa C liste po tenderu Republičkog fonda, kao i da Republički fond u skladu sa odredbama Pravilnika o ugovaranju svake godine vrši usklađivanje ugovorenih naknada za energente i materijalne i ostale troškove. Dakle, RFZO je ugovaranjem naknade za materijal za dijalizu i lekove za dijalizu (osim epoetina) i za lekove sa C liste, Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B. stvorio uslove za pružanje usluga dijalize osiguranim licima Republičkog fonda. Navedeno je da se utvrđena naknada za materijal za dijalizu i lekove za dijalizu tokom narednih godina usklađivala shodno kriterijuma definisanim Pravilnikom o ugovaranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sa davaocima zdravstvenih usluga, odnosno da su na osnovu Ugovora o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja 01/05 br. 450-182/17 od 20. januara 2017. godine utvrđena sredstva za naknadu za materijal i dijalizu i lekove za dijalizu (osim epoteina), kao i za lekove sa C liste po tenderu Republičkog fonda. Međutim, kako je istaknuto u izjašnjenju, Specijalna bolnica za interne bolesti V.B. u Planu rada za 2017. godinu imala je 3.634 hemodijaliza, iz čega se može zaklјučiti da su ispunjeni svi uslovi za pružanje usluga hemodijaliza, a da je njihovo nepružanje posledica odluke rukovodstva zdravstvene ustanove. Naime uvidom u strukturu radnika koji pružaju usluge na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja konstatovano je da 9 lekara (4 lekara specijaliste, 2 lekara specijaliste interne medicine sa subspecijalizacijom iz kardiologije, 2 lekara specijaliste interne medicine sa subspecijalizacijom iz nefrologije i 1 lekar specijalista kliničke biohemije) primaju platu na teret sredstava obaveznog osiguranja radi pružanja usluga koje su pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Napomenuto je da nijedna zdravstvena ustanova u Srbiji koja je uvela novu tehnologiju-hemododijalizu nije imala nikakve vanredne troškove stavlјanja u funkciju aparata za hemodijalizu niti je imala bilo kakav problem sa aspekta ugovaranja i obezbeđivanja potrebnih sredstava za pružanje usluga hemodijalize osiguranim licima na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, da su zdravstvene ustanove koje su kao novu tehnologiju uvele hemodijalizu odmah nakon aneksiranja ugovora i obezbeđivanja sredstava od strane Republičkog fonda (materijal za dijalizu,lekova za dijalizu (osim epoetina) i  lekove sa liste C po tenderu Republičkog fonda) počinjale sa pružanjem usluga. U izjašnjenju je napomenuto da Republički fond na istovetan način postupa po zahtevu od strane svake zdravstvene ustanove za uvođenje nove tehnologije i utvrđivanje naknada za pružanje usluga hemodijalize.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[2], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[3]. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da će preduzeti mere kako bi obezbedila osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i programe koji se nude drugim licima. Prema navedenoj konvenciji diskriminacija po osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Dakle, odredbama člana 25. propisano je da države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu, odnosno da će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile pristup zdravstvenim uslugama. Takođe, odredbama člana 30. propisano je da bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da ravnopravno sa drugima učestvuju u rekreativnim i sportskim aktivnostima, kao i onima u slobodno vreme, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju pristup uslugama onih koji su uklјučeni u organizaciju rekreativnih, turističkih aktivnosti kao i aktivnosti u slobodno vreme i sportskih aktivnosti.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dalјe, konstatuje da Ustav Republike Srbije^[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima.

Takođe, članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5] propisano je da je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je članom 17. stav 1. ovog zakona propisano da posebno težak slučaj diskriminacije zbog invalidnosti jeste svaka diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga.

Zatim, u članu 20. Zakona o zdravstvenoj zaštiti[6] propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, koje se ostvaruje, između ostalog, i zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta. Odredbom člana 80. ovog zakona propisane su dužnosti zdravstvene ustanove, te je propisano da je zdravstvena ustanova, između ostalog, dužna da prati zdravstveno stanje stanovništva u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlaže mere za njegovo unapređivanje; prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naročito utvrđene stručno-metodološke i doktrinarne protokole; organizuje i sprovodi zdravstvenu negu koju obavlјaju medicinske sestre, odnosno zdravstveni tehničari, odnosno babice; sprovodi programe zdravstvene zaštite i sprovodi mere radi sprečavanja neželјenih komplikacija i posledica pri pružanju zdravstvene zaštite, kao i mere opšte sigurnosti za vreme boravka građana u zdravstvenim ustanovama i obezbeđuje stalnu kontrolu ovih mera. Članom 131. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlјa i zastupa zdravstvenu ustanovu i odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove, dok je odredbom člana 243. stav 1. i 3. propisano da se nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i privatne prakse, u smislu ovog zakona, vrši kao nadzor nad zakonitošću rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse i inspekcijski nadzor. Nadzor iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo preko zdravstvenih inspektora i inspektora nadležnih za oblast lekova i medicinskih sredstava.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju[7] propisano je da Republički fond, između ostalog, obavlјa sledeće poslove: planira i obezbeđuje finansijska sredstva za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja; u okviru raspoloživih finansijskih sredstava planira i obezbeđuje uslove za ravnomerno sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike i obezbeđuje sredstva solidarnosti za ujednačavanje uslova za obezbeđivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na području filijala; zaklјučuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga u skladu sa ovim zakonom, i obezbeđuje sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite na osnovu tih ugovora; prenosi sredstva za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja filijalama; obezbeđuje zakonito, namensko i ekonomično korišćenje sredstava i stara se o uvećanju sredstava na ekonomskim osnovama; obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja i organizuje obavlјanje poslova za sprovođenje osiguranja i vrši kontrolu sprovođenja zaklјučenih ugovora između filijala i davalaca zdravstvenih usluga, odnosno vrši kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Odredbom člana 239. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo.

Zakonom o ministarstvima[8] propisano je da Ministarstvo zdravlјa obavlјa poslove državne uprave koji se odnose na: sistem zdravstvene zaštite; sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, drugih oblika zdravstvenog osiguranja i doprinosa za zdravstveno osiguranje; bliže uređivanje prava iz zdravstvenog osiguranja; učestvovanje u pripremi i sprovođenju međunarodnih sporazuma o obaveznom socijalnom osiguranju; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći; sadržaj zdravstvene zaštite, očuvanje i unapređenje zdravlјa građana i praćenje zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva; organizaciju zdravstvene zaštite; stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika; zdravstvenu inspekciju; organizaciju nadzora nad stručnim radom zdravstvene službe; obezbeđivanje zdravstvene zaštite iz javnih prihoda; zdravstvenu zaštitu stranaca; evidencije u oblasti zdravstva; uslove za uzimanje i presađivanje delova lјudskog tela; proizvodnju i promet lekova, medicinskih sredstava i pomoćnih lekovitih sredstava i inspekcijske poslove u tim oblastima; proizvodnju i promet opojnih droga i prekursora nedozvolјenih droga; iskopavanje i prenošenje umrlih lica u zemlјi, prenošenje umrlih lica iz inostranstva u zemlјu i iz zemlјe u inostranstvo; sanitarnu inspekciju; zdravstveni i sanitarni nadzor u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih i nezaraznih bolesti, zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće i drugim oblastima određenim zakonom; kontrolu sanitarno-higijenskog stanja objekata pod sanitarnim nadzorom i sredstava javnog saobraćaja; sanitarni nadzor nad licima koja su zakonom stavlјena pod zdravstveni nadzor, kao i nadzor nad postrojenjima, uređajima i opremom koja se koristi radi obavlјanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; utvrđivanje sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova objekata pod sanitarnim nadzorom u postupcima izgradnje ili rekonstrukcije i redovnu kontrolu nad tim objektima; sanitarni nadzor na državnoj granici, kao i druge poslove određene zakonom.

Nakon analize utvrđenih činjenica i relevatnih pravnih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se u ovom slučaju može konstatovati da postoje izvesni problemi između Specijalne bolnice za interne bolesti V.B. i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zbog kojih bolnica ne pruža uslugu dijalize, iako poseduje opremu za dijalizu i obučeno osoblјe. Naime, kao što je navedeno, Republički fond za zdravstveno osiguranje tvrdi da je ispunio sve obaveze iz svoje nadležnosti, te da je rukovodstvo bolnice odgovorno za nepružanje usluge dijalize. Sa druge strane, Specijalna bolnica za interne bolesti V.B. ističe da se još uvek nisu stvorili svi potrebni uslovi da odelјenje za dijalizu počne sa radom, jer se bez potrebnih sredstava, koje treba da obezbedi Republiči fond za zdravstveno osiguranje, ne može pružiti bezbedna i kvalitetna usluga dijalize, što bi pacijente dovelo u opasnost od infekcije i ugrozilo im život.

Sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da se osobe sa invaliditetom koje se leče dijalizom nalaze u posebno teškom položaju, jer im je radi očuvanja života i zdravlјa neophodno da redovno primaju dijalizu. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u svim aspektima profesionalnog, privatnog i porodičnog žovota. Takođe,  Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga, pri čemu, posebno težak slučaj diskriminacije zbog invalidnosti predstavlјa svaka diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga. Pored toga Republika Srbija kao potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom se obavezala da će preduzeti mere kako bi obezbedila osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i programe koji se nude drugim licima. Prema navedenoj konvenciji diskriminacija po osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti.  Stoga, posebno zabrinjava činjenica da su u Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B. stvoreni preduslovi za rad odelјenja za dijalizu, međutim, ova usluga se i dalјe ne pruža. Ova situacija dovela je do posledice da su osobama sa invaliditetom koje se leče dijalizom uskraćena prava na korišćenje zdravstvene usluge dijalize u Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B. zbog razloga za koje se ne može tvrditi da su opravdani nepremostivim preprekama.

Poverenik ukazuje da zbog toga što što osobe sa invaliditetom ne mogu da obavlјaju dijalizu u ovoj bolnici su primorane da nekoliko puta nedelјno radi pružanja ove zdravstvene usluge putuju više desetina kilometara do drugih udalјenih zdravstvenih centara što im bitno dodatno otežava život i ugrožava zdravlјe. Ova situacija takođe, dodatno utiče i na preopterećenost navedenih centara u kojima se pruža pomenuta zdravstvena usluga, kako u pogledu broja korisnika tako i opterećenosti postojećih aparata. Takođe treba imati u vidu  i činjenicu da  je V.B. jedno od najvećih i najpoznatijih banjskih lečilišta u Srbiji i tradicionalno vrlo privlačan turistički centar za odmor i rekreaciju[9], međutim, boravak u ovom turističkom centru je, zbog nefunkcionisanja odelјenja za hemodijalizu u Specijalnoj bolnici za interne bolesti, praktično onemogućen osobama sa invaliditetom koje se leče dijalizom što je sve u suprotnosti sa citiranim propisima.

Poverenik posebno ukazuje da sa jedne strane imamo opredelјena sredstva od strane Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje i zdravstvenu ustanovu u kojoj su stvoreni preduslovi za rad odelјenja za dijalizu, nabavlјena oprema i angažovano osoblјe, dok sa druge strane imamo građane i građanke koji se leče dijalizom, kojima je ova usluga neophodna i koji iz tog razloga na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje putuju u druge zdravstvene centre radi pružanja ove usluge, što im dodatno umanjuje kvalitet života i utiče na zdravstveno stanje. Otvaranjem ovog odelјenja bilo bi omogućeno adekvatno lečenje svim osobama sa invaliditetom koje se leče dijalizom, kako onih koji žive u Vrnjačkoj Banji i njenoj ojkolini, tako i onih koji posećuju ovo banjsko lečilište. Na ovaj način bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom imaju pristup ravnopravno sa drugim građanima i građankama zdravstvenim uslugama, kao i uslugama koje se pružaju u okviru rekreativnih, turističkih aktivnosti kao i aktivnosti u slobodno vreme i sportskih aktivnosti u skladu sa citiranim propisima i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Pored toga što otvaranje ovog odelјenja bitno doprinosi pobolјšanju kvaliteta života osoba sa inavaliditetom i utiče na unapređenje njihovog položaja, ono takođe utiče i na razvoj banjskog i medicinskog turizma i razvoj samog mesta u kojem se ovakva usluga pruža.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, prilikom donošenja ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, posebno imao u vidu nadležnost Ministarstva zdravlјa koje između ostalog, obavlјa poslove državne uprave koji se odnose na sistem zdravstvene zaštite, sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, organizaciju zdravstvene zaštite, zdravstvenu inspekciju, organizaciju nadzora nad stručnim radom zdravstvene službe, a naročito činjenicu da Ministarstvo zdravlјa sprovodi nadzor nad sprovođenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju[10] i nadzor nad radom zdravstvenih ustanova[11]. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da Ministarstvo zdravlјa sprovođenjem mera iz svoje nadležnosti, zajedno sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i Specijalnom bolnicom za interne bolesti V.B., treba da razreše problem koji je nastao između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Specijalne bolnice za interne bolesti V.B. u vezi sa nefunkcionisanjem odelјenja za dijalizu, kako bi ovo odelјenje započelo sa radom i omogućilo da i osobe koje se leče dijalizom ostvare pravo da uživaju jednak položaj i jednaku zaštitu, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.

Sagledavajući sve okolnosti, a posebno činjenicu da ne postoje finansijski problemi već očigledno nerazumevanje u pogledu odgovornosti i nadležnosti između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Specijalne bolnice za interne bolesti V.B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, postupajući u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Ministarstvu zdravlјa, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Specijalnoj bolnici za interne bolesti V.B. preduzimanje odgovarajućih mera kojima će se obezbediti poštovanje načela jednakosti.

[1] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33. stav 1. tač. 7. i 9.

[2] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/09)

[3] Član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15 i 106/15

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 109/05 – ispr., 57/11, 110/12 – odluka US, 119/12, 99/14, 123/14, 126/14 – odluka US, 106/15 i 10/16 – dr. zakon

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – dr. zakon i 62/17, član 15.

[9] http://www.vrnjackabanja.co.rs/srpski/sadrzaj/turizamglmeni

[10] Član 239. Zakona o zdravstvenom osiguranju

[11] Član 243. Zakona o zdravstvenoj zaštiti

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera Ministarstvu zdravlja RFZO i specijalnoj bolnici V.B. za ostvarivanje ravnopravnosti u oblasti pružanja zdravstvenih usluga