- 07-00-191/2019-02 datum: 4. 4. 2019.
KLINIČKI CENTAR VOJVODINE
21137 NOVI SAD
Hajduk Velјkova 1
Poštovani/e,
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti dopisima se obratila Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om, u kojima skreće pažnju „na kršenje lјudskih i prava pacijenata na odelјenju Endokrinologije Kliničkog centra Vojvodine“. Naime u prvom dopisu ukazuju da je na temperaturno-terapijskoj-dijetetskoj listi koja se nalazi na bolničkom krevetu osobe koja živi sa HIV-om i koja je pacijent na odelјenju Endokrinologije juče i danas velikim crvenim slovima napisano HIV, čime je navedena informacija učinjena dostupnom svim osobama koje se nalaze u istoj sobi sa pacijentom ili u nju ulaze. U drugom dopisu ističu da je u međuvremenu isti pacijent premešten sa odelјenja Endokrinologije na odelјenje Gastroenterologije Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu na kojem je „na još vidlјiviji način obeležen HIV status pacijenta“. U prilogu dopisa dostavlјene su fotografije anonimizovane temperaturno-terapijske-dijetetske liste, na kojoj je crvenim flomasterom van rubrika na sredini bočne strane liste, velikim slovima ispisano HIV.
Ustav Republike Srbije[1] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda[2] u članu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu.
Odredbom člana 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[3] garantovano je da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, političkom ili kakvom drugom mišlјenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapažanju o nediskriminaciji[4] Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uklјučio je zdravstveno stanje, a naročito HIV status u „drugu okolnost“ iz člana 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapažanju izričito je navedeno da HIV status ne može da bude osnov za različit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […].
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Kao poseban slučaj diskriminacije, odredbom člana 27. propisana je diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja.
Odredbom člana 20. Zakona o zdravstvenoj zaštiti[5] propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje se ostvaruje zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite na osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, dok se odredbom člana 73. stav 2. ovog zakona garantuje tajnost podataka iz medicinske dokumentacije.
Zakonom o pravima pacijenata[6] u članu 14. stav 1. propisano je da pacijent ima pravo na poverlјivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uklјučujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlјa i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini. Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima lične informacije iz stava 1. ovog člana.[7]
Prema odredbama člana 38. stav 3. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovlašćeno lice dužno je da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde lјudskih prava i bezbednosti pacijenta, uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.
Radi obezbeđivanja jedinstvenog sistema vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, odredbom člana 42. stav 1. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva propisano je da se primenjuju jedinstveni metodološki principi i standardi (definicije, nomenklature, klasifikacije, šifarnici) i postupci za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija, kreiranje izveštaja i dostavlјanje. Jedinstvene metodološke principe, standarde i postupke iz stava 1. ovog člana propisuje ministar, na predlog zavoda za javno zdravlјe osnovanog na teritoriji Republike Srbije.[8] Pravilnikom o obrascima i sadržaju obrazaca za vođenje zdravstvene dokumentacije, evidencija, izveštaja, registara i elektronskog medicinskog dosijea[9] propisuju se obrasci i sadržaj obrazaca za vođenje osnovne zdravstvene dokumentacije i pomoćnih sredstava za vođenje evidencija u oblasti zdravstvene zaštite, sadržaj registara i elektronskog zdravstvenog dosijea, kao i sadržaj izveštaja, osim za oblasti koje su uređene propisima iz te oblasti: a) zaraznih bolesti (uklјučujući i bolničke infekcije) i obavezne imunizacije; b) transfuziološke delatnosti, transplantacije i biomedicinski potpomognute oplodnje, lekova i medicinskih sredstava; v) povreda na radu i profesionalnih obolјenja.
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti[10] uređuju se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti i posebna zdravstvena pitanja, određuju zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlјe stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, vršenje nadzora nad izvršavanjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. Odredbama člana 5. ovog zakona propisano je da infekcija uzrokovana virusom humane imunodeficijencije (HIV-om) spada u zarazne bolesti nad kojima se sprovodi epidemiološki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti. Pravilnikom o prijavlјivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja propisano je da se dijagnoza zarazne bolesti upisuje na latinskom jeziku i šifrira prema važećoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.[11]
Kodeksom medicinske etike Lekarske komore Srbije propisana je dužnost lekara da lekarsku pomoć pruža svima jednako, bez obzira na godine života, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, društveni položaj, obrazovanje, socijalno poreklo, političko ili drugo ubeđenje, imovinsko stanje, jezik, kulturu, vrstu bolesti, psihički ili telesni invaliditet ili drugo lično svojstvo, poštujući lјudska prava i dostojanstvo svakog čoveka.[12]
Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu[13] propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, a Zakonom o bezbednosti i zdravlјu na radu[14] propisane su mere čijom se primenom, odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlјe na radu. Odredbom člana 35. ovog zakona propisana je dužnost zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažlјivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlјe kao i bezbednost i zdravlјe drugih lica.
Navedeni propisi istovremeno štite bezbednost i zdravlјe na radu, kao i dostojanstvo i integritet osoba koje žive sa HIV-om.
U presudi Evropskog suda za lјudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije[15], sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i bolјem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih međunarodnih organizacija koje su aktivne u ovom domenu. U obrazloženju presude navedeno je da je u Deklaraciji o posvećenosti borbi protiv HIV/AIDS-a naznačeno da je stigma pogoršala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da sud smatra da su osobe koje žive sa HIV-om osetlјiva grupa koja je već dugo vremena žrtva predrasuda i stigmatizacije.
U Strategiji za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine[16] navedeno je da je od izuzetnog značaja poštovanje i promocija lјudskih prava osoba koje žive s HIV-om, klјučnih populacija u riziku od HIV-a, kao i drugih osetlјivih grupacija stanovništva.
Imajući u vidu navedeno, Poverenik, najpre, ističe da se, u skladu sa propisima o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, podaci o bolestima, stanjima i povredama pacijenata unose u medicinsku dokumentaciju i da je nesporno da se ovlašćena lica, prilikom upisivanja ovakvih podataka, rukovode medicinskim razlozima.
Pravilnikom o prijavlјivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja propisano je da se dijagnoza zarazne bolesti upisuje na latinskom jeziku i šifrira prema važećoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.
Poverenik ukazuje na obavezu medicinskog osoblјa da u radu sa svakim pacijentom koriste zaštitnu opremu, koja je utvrđena propisima iz oblasti zaštite na radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalna samouprave. Dodatno, treba imati u vidu i činjenicu da mnogi pacijenti ne znaju za svoj HIV status, te zbog toga i postoje protokoli kojima su propisani uslovi i način korišćenja zaštitne opreme.
Imajući u vidu prethodno navedeno, Poverenik ukazuje da prevencija bolesti i zaštita zdravlјa stanovništva i zaposlenih uvek predstavlјa opravdan cilј, ali za njegovo ispunjenje nije potrebno da se HIV status evidentira van mesta propisanog za to i na način koji nije dopušten.
Osobe koje žive s HIV-om imaju pravo na privatnost, zdravstvenu zaštitu, normalno školovanje, rad, stanovanje i nediskriminišući odnos u svim područjima života. Javnost treba upoznati s važnošću prevladavanja predrasuda, neznanja i sprečavanja diskriminacije u cilјu uspešne kontrole HIV infekcije i AIDS-a. Posebna odgovornost svih zaposlenih u javnim službama, a posebno u zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim i ustanovama socijalne zaštite je u domenu uklanjanja predrasuda i suzbijanja straha prema osobama koji žive s HIV-om. Javno-zdravstvene mere u pogledu zdravstvene zaštite, zaposlenja, obrazovanja, socijalne zaštite, stanovanja i drugih društvenih aktivnosti moraju se temelјiti na naučnim saznanjima o prenošenju HIV-a, a ne na pretpostavkama, spekulacijama i strahu. Zdravstveni radnici imaju posebnu odgovornost u domenu uklanjanja predrasuda i suzbijanja straha prema osobama koji žive s HIV-om.[17]
Imajući u vidu navedeno, postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[18] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu da preduzme mere iz svoje nadležnosti u cilјu obezbeđivanja da podatke o HIV statusu pacijenata i pacijentkinja zdravstveni radnici upisuju u rubriku u medicinskoj dokumentaciji koja je predviđena za upisivanje dijagnoza (ili ostalih dijagnoza), istom veličinom i bojom slova kojom se uobičajeno upisuju dijagnoze i stanja od značaja za medicinski postupak, korišćenjem latinskog naziva i šifre bolesti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti.
Klinički centar Vojvodine obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.
Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06
[2] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj 9/03
[3] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni glasnik SFRJ“, broj 7/71), član 33.
[4] Br. 20/09
[5] „Službeni glasnik RS“, broj 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – dr. zakon i 105/17 – dr. zakon
[6] Zakon o pravima pacijenata („Službeni glasnik RS“, broj 45/13), član 21. stav 1.
[7] Zakon o pravima pacijenata, član 14. stav 2.
[8] Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva („Službeni glasnik RS”, broj 123/14, 106/15 i 105/17) , član 42. stav 2.
[9] „Službeni glasnik RSˮ, br. 109/16 i 20/19
[10] „Službeni glasnik RSˮ, broj 15/16
[11] Pravilnik o prijavlјivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja („Službeni glasnik RSˮ, broj 58/18), član 13.
[12] Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 104/16), član 5.
[13] „Službeni glasnik RSˮ, br. 21/09 i 1/19
[14] „Službeni glasnik RSˮ, br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon
[15] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10, 10. mart 2011. godine
[16] „Službeni glasnik RSˮ, broj 61/2018
[17] Goran Opačić. Istraživanje znanja, stavova i ponašanja zdravstvenih radnika u oblasti HIV-a. (Beograd: Institut za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Beograd, 2015, ISBN 978-86-7358-065-4) http://www.batut.org.rs/index.php?content=1330
[18] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33. tač. 9
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Preporuka mera Kliničkom centru Vojvodine 
.
