5. 021-01-8/2018-02 datum: 5.4.2018.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Gradu Kragujevcu i Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradu Kragujevcu i Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu:

– da preduzmu odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti radi otklanjanja smetnji u vezi sa funkcionisanjem lifta u zgradi Gradskog doma Kragujevac, a u cilјu obezbeđivanja pristupačnosti biblioteke i dostupnosti njenih usluga osobama sa invaliditetom i njihovog ravnopravnog učešća u kulturnom životu sa ostalim građanima i građankama.

Grad Kragujevac i Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

U toku postupka po pritužbi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti došao je do saznanja da je na prvom spratu Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“, na kojem se članovima/cama biblioteke izdaju knjige i organizuju kulturne aktivnosti, „blokirano“ zaustavlјanje lifta, usled čega su prostorije biblioteke na prvom spratu nepristupačne osobama sa invaliditetom.

U cilјu prikuplјanja informacija neophodnih za vođenje postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratio se Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu i između ostalog, zatražio da ga informiše da li zgrada u kojoj se nalazi Gradska biblioteka raspolaže liftom koji je pristupačan osobama sa invaliditetom i ukoliko raspolaže, da li se lift zaustavlјa na prvom spratu.

U dopisu  Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu, između ostalog, navedeno je da lift u zgradi Gradskog doma „duže vreme ne može da se koristi za zaustavlјanje na prvom spratu i Galeriji zbog postojanja tehničkih problema“. Dalјe je navedeno da zaposleni u biblioteci izlaze u susret osobama sa invaliditetom i omogućavaju im da knjige koje ih interesuju iznajme ili pregledaju uz njihovu pomoć. Takođe je navedeno da zaposleni „pomažu osobama sa invaliditetom koje su zainteresovane da prisustvuju programima koji se održavaju na Galeriji biblioteke – nošenjem kolica na Galeriju“. Istaknuto je da je biblioteka u cilјu dovođenja liftova u fukcionalno stanje kontaktirala preduzeće koje se bavi održavanjem zgrade i da će po dobijanju specifikacije radova tražiti od Grada Kragujevca da im potrebna sredstva budu uračunata u finansijski plan za 2018. godinu.

Uvidom u Odluku o budžetu grada Kragujevca za 2018. godinu[2]  utvrđeno je da su ustanove kulture indirektni korisnici budžetskih sredstava, dok je uvidom u podatke katastra nepokretnosti utvrđeno je da je vlasnik Gradskog doma u kojoj se nalazi biblioteka grad Kragujevac, a da je korisnik Gradskog doma Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“.

Pre započinjanja analize, Poverenik za zaštitu ravnpravnosti ukazuje na klјučne međunarodne i domaće akte koji se odnose na obezbeđivanje pristupačnosti za osobe sa invaliditetom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[3], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[4]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničavanje po osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Ona obuhvata i sve oblike diskriminacije, uklјučujući uskraćivanje razumnog prilagođavanja. Države strane ugovornice će zabraniti svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantovaće osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilјu omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se između ostalog i na zgrade.

Ustav Republike Srbije^[5] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Pored toga, odredbom člana 17. stav 1. propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupa lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica, dok je stavom 2. istog člana propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog zakona propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Na kraju, odredbom člana 33. ovog zakona propisano je da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa cilјem da se fizička sredina, zfrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom.

Zatim, odredbama člana 20. Zakona o lokalnoj samoupravi[7] propisano je da opština osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečje zaštite i turizma, prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje. Pored toga, ovim članom je propisano da opština organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu, podstiče razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva, obezbeđuje sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti kulture od značaja za opštinu i stvara uslove za rad muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture čiji je osnivač.  Odredbom člana 24. ovog zakona propisano je da se odredbe koje se odnose na opštinu primenjuju i na grad, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji[8], propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu moraju projektovati, graditi i održavati tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogući nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Važno je napomenuti da se Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[9] bliže utvrđuju tehnički standardi pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojim se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana 2. ovog Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju i objekti kulture. Odredbama člana 3. ovog pravilnika propisano je da su osobe smanjene pokretlјivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu.

Na kraju, članom 16. stav 18. Statuta Grada Kragujevca[10] propisano je da je u nadležnosti Grada da organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za Grad, podstiče razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva, obezbeđuje sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti kulture od značaja za Grad i stvara uslove za rad muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture čiji je osnivač.

Nakon analize utvrđenih činjenica i relevatnih pravnih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ ustanova kulture koja je osnovana od strane jedinice lokalne samouprave, odnosno, čije je osnivač – Grad Kragujevac. Dalјe je utvrđeno da je biblioteka, kao indirektni korisnik budžetskih sredstava,[11] obavezna da pripremi predlog finansijskog plana na osnovu smernica koje se odnose na budžet lokalne vlasti, a da je Grad Kragujevac dužan da obezbedi sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti kulture od značaja za Grad i da stvara uslove za rad muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture čiji je osnivač.

Sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlјa preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom jer omogućava aktivno učešće u svim oblastima života, na ravnopravnoj osnovi. Treba imati u vidu da je jedan od osnovnih elemenata pristupačnosti, upravo pristupačnost objekata i usluga. Ukoliko samo jedan segment pristupačnosti nije obezbeđen, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno, biće dovedena u situaciju nemoći, u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. Imajući u vidu navedeno, a s obzirom da biblioteka predstavlјa objekat u javnoj upotrebi, čije usluge građani i građanke svakodnevno koriste, Grad Kragujevac, kao osnivač ustanove kulture – Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ i kao vlasnik objekta u kojoj se biblioteka nalazi i Narodna biblioteka, kao korisnik objekta i pružalac usluga, imaju obavezu da obezbede adekvatan pristup prostorija i usluga biblioteke osobama sa invaliditetom. U suprotnom, osobama sa invaliditetom je otežano ili onemogućeno samostalno korišćenje usluga biblioteke, odnosno iznajmlјivanje knjiga i prisustvovanje kulturnim aktivnostima, koje ostali građani i građanke, bez ikakvih prepreka, mogu samostalno da koriste.

S tim u vezi, Povernik za zaštitu ravnopravnosti podseća da se ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Republika Srbija, između ostalog, obavezala da prizna pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima učestvuju u kulturnom životu, te u tom cilјu treba da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedila da osobe sa invaliditetom imaju pristup mestima za pružanje usluga kulturnog sadržaja, kao što su pozorišta, muzeji, bioskopi, biblioteke. Da bi proces socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom bio uspešan, neohodno je stvoriti pristupačno okruženje u kojem sve osobe mogu samostalno da funkcionišu i zadovolјavaju svoje potrebe. S tim u vezi, Povernik za zaštitu ravnopravnosti podseća da se ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Republika Srbija, između ostalog, obavezala da prizna pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima učestvuju u kulturnom životu, te u tom cilјu treba da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedila da osobe sa invaliditetom imaju pristup mestima za pružanje usluga kulturnog sadržaja, kao što su pozorišta, muzeji, bioskopi, biblioteke. Da bi proces socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom bio uspešan, neohodno je stvoriti pristupačno okruženje u kojem sve osobe mogu samostalno da funkcionišu i zadovolјavaju svoje potrebe. Položaj osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji uopšte i problemi sa kojima se susreću, sagledavani su od strane Komiteta za prava osoba sa invaliditetom UN, koji je, radi unapređenja stanja i dostizanja višeg nivoa primene Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom UN, uputio odgovarajuće preporuke. Među glavnim izazovima, ovaj komitet je prepoznao: zapošlјavanje osoba sa invaliditetom uopšte i posebno na otvorenom tržištu rada uz razumno prilagođavanje radnih mesta, sprečavanje višestruke diskriminacije naročito žena i devojčica sa invaliditetom, deinstitucionalizacija dece sa invaliditetom, promociju sposobnosti osoba sa invaliditetom uz omogućavanje samostalnog odlučivanja, izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikuplјanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i druge.^[12]

Prema podacima o stanju u oblasti zaštote ravnopravnosti u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2017. godinu[13] navedeno je da je u 2017. godine najveći broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta podneto zbog diskriminacije prilikom pružanja usluga ili pri korišćenju objekata i površina – (35,5%), od čega se najveći broj pritužbi odnosi na postojanje fizičkih barijera koje onemogućavaju osobama sa invaliditetom da koriste određene usluge ili objekte., na ravnopravnoj osnovi i da je iz tog razloga potrebno unaprediti i obezbediti pristupačnost i primenu univerzalnog dizajna u svim oblastima života

Imajući u vidu sve navedeno i ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku Gradu Kragujevcu i Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu da preduzmu odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti radi otklanjanja smetnji u obezbeđivanju pristupačnosti i dostupnosti usluga biblioteke osobama sa invaliditetom, uz obavezu obaveštavanja o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33. tač.  9.

[2] „Službeni glasnik grada Kragujevca“, broj 34/2017

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/09)

[4] Član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[8] „SlužbeniglasnikRS“,br.72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i145/14

[9] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

[10] „Službeni  list grada Kragujevca“, broj  25/15

[11] https://www.kragujevac.rs/userfiles/files/2018/Gra%C4%91anski%20bud%C5%BEet%202018.pdf

[12] Izveštaj nadležnih vlasti RS u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem RS o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[13] http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/03/RGI-2017_PZR_FINAL_14.3.2018-1.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera gradu Kragujevcu i Narodnoj biblioteci V.K. u Kragujevcu za ostvarivanje ravnopravnosti po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga