del. br. 1232 datum: 4. 9. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje Javnom preduzeću Direkcija za izgradnju grada Niša

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1. Javno preduzeće Direkcija za izgradnju grada Niša preduzeće sve potrebne mere iz svoje nadležnosti kako bi obezbedilo da sve novoizgrađene i rekonstruisane javne površine u gradu Nišu budu pristupačne osobama sa invaliditetom, u skladu sa propisanim standardima pristupačnosti.

2. Javno preduzeće Direkcija za izgradnju grada Niša obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju postupanja po preporuci, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

U toku postupka po pritužbama građana i građanki, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da pojedine novoizgrađene i rekonstruisane javne površine u Nišu (ulice, pešački prelazi, staze i druge javne saobraćajnice) nisu pristupačne osobama sa invaliditetom. Naime, pritužbe su se u najvećem broju slučajeva, odnosile na neobaranje i nepravilno obaranje ivičnjaka trotoara, čime je osobama sa invaliditetom onemogućeno bezbedno kretanje i korišćenje novoizgrađenih, odnosno, rekonstruisanih javnih površina.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti .

Od posebnog značaja za prava osoba sa invaliditetom su Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezujuća, postoji moralna i politička obaveza država članica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila je da obezbede da osobe sa invaliditetom uživaju ista prava i obaveze kao i ostali članovi društva, u čemu poseban značaj ima i pristupačnost fizičkog okruženja. Naime, da bi se postigla pristupačnost potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizičkog okruženja planiraju od početka samog procesa uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama .

Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima i površinama u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je st. 2. određeno da se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom , pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, čl. 13. st. 1 izričito je zabranjena diskriminacija po osnovu invaliditeta u pogledu pristupa javnim površinama, u koje, prema odredbi iz st. 4. spadaju i pešački prelazi i druge javne saobraćajnice. Pored toga, čl. 16. ovog zakona propisano je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina, dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno, javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta. Nadalje, čl. 33. propisana je zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom.

Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, te poseban cilj 13. nalaže da se obezbedi da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost, saobraćajna infrastruktura i objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobraćaja, budu pristupačni za osobe sa invaliditetom. Jedna od mera za ostvarenje ovog cilja je dosledno primenjivanje propisa koji predviđaju obaveznu primenu standarda pristupačnosti, vršenje nadzora nad primenom tih propisa i izricanje sankcija prekršiocima. Takođe, posebnim ciljem 14. ove Strategije naložena je, između ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postojećih javnih objekata i saobraćajne infrastrukture, kako bi postali pristupačni za osobe sa invaliditetom.

Propis koji bliže utvrđuje tehničke standarde pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom je Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti . Ovim pravilnikom se vrlo jasno i detaljno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za osobe sa invaliditetom u prostoru i elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Tako su čl. 7. ovog pravilnika propisani standardi za rampe za pešake i invalidska kolica za savladavanje visinskih razlika do 76 cm, dok su čl. 32, 33. i 35. propisani standardi pristupačnosti za trotoare, pešačke staze i pešačke prelaze. Navedeni standardi se odnose na širinu, nagibe i kvalitet površine rampi, prolaza i zakošenih ivičnjaka.

Odlukom o osnivanju Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju grada Niša , Direkcija obavlja poslove koji se, između ostalog, odnose na uređenje i održavanje ulica i saobraćajnica, i u okviru ove delatnosti Direkcija može da ruši i razbija objekte, gradi saobraćajnice (puteve, ulice i druge saobraćajnice, biciklističke i pešačke staze), te može obavljati i delatnosti vezane za projektovanje građevinskih i drugih objekata, ostale arhitektonske i inženjerske aktivnosti i pružanje tehničkih saveta.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Stoga, Direkcija za izgradnju grada Niša, kao javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina, ima zakonsku obavezu da obezbedi pristup svim javnim površinama osobama sa invaliditetom. U suprotnom, neuklanjanjem prepreka ili nepoštovanjem propisanih standarda pristupačnosti tokom projektovanja i građenja saobraćajnica, osobe sa invaliditetom se dovode u situaciju nemoći, bez prava na samostalnost i slobodu kretanja izabranim javnim površinama.

Poverenica, takođe, ima saznanja da na teritoriji grada Niša još uvek ima određeni broj ranije izgrađenih javnih površina koje nisu pristupačne osobama sa invaliditetom i da ova pojava predstavlja veliki problem osobama koje se kreću pomoću kolica. Ako se sporost u adaptaciji javnih površina u Nišu možda može pravdati ograničenim finansijskim sredstvima, potpuno je neprihvatljivo da novosagrađeni i rekonstruisani objekti u javnoj upotrebi i javne površine ne budu pristupačni osobama sa invaliditetom.

Sadržina preporuke motivisana je potrebom da JP Direkcija za izgradnju grada Niša preduzme odgovarajuće mere kojima će omogućiti pristup postojećim novoizgrađenim i rekonstruisanim javnim površinama svim osobama sa invaliditetom, ali i obezbediti da sve javne površine koje će se ubuduće graditi i obnavljati budu pristupačne, u skladu sa relevantnim standardima pristupačnosti.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je preporuku Javnom preduzeću Direkcija za izgradnju grada Niša radi preduzimanja mera u cilju sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom i ispunjenja zakonskih obaveza koje su propisane Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka JP Direkciji za izgradnju grada Niša za usvajanje mera za ostvarivanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom