Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je istraživanja „Odnos građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji“ i „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji“ uz podršku zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“ kao deo programa „Horizontal Faciliti za Zapadni Balkan i Tursku“. Ovo je sedmi put da se istraživanja sprovode, a poslednje je urađeno pre tri godine.

Istraživanje o odnosu građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji pokazuje da su prema percepciji ispitanika siromašni, Romi i žene najviše diskriminisani, dok se zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvo izdvajaju kao oblasti u kojima postoji najviše diskriminacije.

„Kod građana i građanki je evidentan viši stepen prepoznavanja diskriminacije i neophodnost da se diskriminatorno ponašanje sankcioniše. Odgovori ispitanika, takođe, ukazuju da postoji socijalna distanca prema određenim društvenim grupama. Nažalost, prema percepciji građana nije došlo do značajnog smanjenja diskriminacije, ali nas u instituciji ohrabruje da su građani upoznati sa radom Poverenika i znaju da postoji mehanizam zaštite od diskriminacije, i to u ne malom procentu. Evidentno je da se percepcija građana o najdiskriminisanijim društvenim grupama poklapaju sa praksom Poverenika i pritužbama koje stižu u instituciju. Sve ovo nam govori da svi nadležni moraju usmeriti dodatne mere i aktivnosti u cilju unapređenja, pre svega, položaja siromašnih, Roma i žena, ali i svih drugih građana i građanki, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Analiza odgovora o zastupljenosti diskriminacije prema konkretnim grupama pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna prema Romima (61%), ženama (50%), starijima (44%), migrantima (43%), osobama sa HIV/AIDS-om (41%) i tražiocima azila (37%). Kada se postavlja pitanje prisutnosti govora mržnje, najveći broj ispitanika smatra da je ovakav govor veoma često i često prisutan na društvenim mrežama (74%), u političkom govoru (72%), na televiziji i na internet portalima (po 67%), kao i na sportskim događajima (66%) i u svakodnevnom govoru (61%). Najveći procenat ispitanika smatra da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje diskriminaciji (71%).

Iako su negativni stavovi o rodnoj nejednakosti manje izraženi u sferi rada, obrazovanja i politike, porodični život i dalje predstavlja oblast sa tradicionalnim shvatanjima rodnih uloga. Istraživanje kaže da 49% ispitanika smatra da porodični živit trpi kada žena ima posao sa punim radnim vremenom.

Uz uvid u promene stavova građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, istraživanje nudi i mogućnost poređenja percepcije sa građinama i građankama u zemljama EU o stepenu rasprostranjenosti diskriminacije i stavovima prema različitim grupama. Kao najčešće situacije diskriminacije, i u Srbiji i u EU, navode se rad, zapošljavanje i pristup javnim površinama.

Istraživanje „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji“ je pokazalo neke pozitivne i neke negativne tendencije u odnosu na istraživanja sprovedena 2013. i 2018. godine. Jedna trećina ispitanika predstavnika organa javne vlasti ne zna da li je diskriminacija zabranjena u Srbiji, što je značajan pad u odnosu na istraživanje iz 2018. godine. Preko dve trećine ispitanika izjavilo je da se diskriminišući stavovi kolega ne tolerišu, što je više nego u istraživanju iz 2018. Takođe, ispitanici predstavnici organa javne vlasti ocenjuju relativno pozitivno angažovanje države oko suzbijanja diskriminacije, a najmanje ocenjuju da sudovi i tužilaštva tretiraju jednako sve građane.