br. 011-00-28/2015-03   datum: 25.10.2015.

PREKRŠAJNI APELACIONI SUD

ZORAN PAŠALIĆ, predsednik

11000 BEOGRAD

Timočka br. 15

Poštovani gospodine Pašaliću,

Dopisom br. 11/15-56-1 od 3. septembra 2015. godine, koji smo primili 22. septembra 2015. godine, Prekršajni apelacioni sud zatražio je od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da radnoj grupi za pripremu radne verzije Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima dostavi svoje predloge u vezi sa izmenama i dopunama navedenog zakona.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.

U skladu sa Vašim dopisom obaveštavamo Vas o sledećem:

Odredbom čl. 181. Zakona o prekršajima (u daljem tekstu: ZOP), propisano je šta treba da sadrži zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kako bi se smatrao potpunim, te je propisano da je potrebno navesti: 1) naziv i sedište podnosioca zahteva, odnosno lično ime i adresu lica koje podnosi zahtev; 2) naziv suda kome se podnosi zahtev; 3) osnovne podatke o fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu protiv koga se zahtev podnosi: lično ime, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja, mesto i adresu zaposlenja i državljanstvo odnosno naziv i sedište pravnog lica, kao i poresko identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) i matični broj, a za preduzetnika i naziv i sedište radnje, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu; 4) činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi; 5) propis o prekršaju koji treba primeniti; 6) predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spise koje treba pročitati i predmete koji služe kao dokaz; 7) podatke o tome da li je pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup za delo koje obuhvata obeležja prekršaja koji je predmet zahteva i 8) potpis službenog lica, odnosno oštećenog kao podnosioca zahteva i pečat ovlašćenog organa koji podnosi zahtev. Ovaj zakon, takođe, propisuje da će se navesti još i sledeći podaci o licu protiv koga se zahtev odnosi, kada su dostupni: mesto i datum rođenja, broj telefona, e-mail adresu, broj telefona na radnom mestu, brojevi poslovnih računa pravnog lica i preduzetnika.

Dosadašnja praksa Poverenika pokazala je da kada zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi Poverenik, ponekad nije moguće dostaviti propisane podatke za okrivljeno odgovorno lice. Naime, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao državni organ, može doći samo do onih podataka koji su javno dostupni (npr. za odgovorno lice u privrednom društvu može se pribaviti samo matični broj, jer iz Agencije za privredne registre nije moguće pronaći nijedan drugi podatak o zastupniku okrivljenog pravnog lica). Iz ovih razloga, u praksi Poverenika događalo se da je prekršajni sud odbacivao zahtev Poverenika, jer nije naveo lično ime roditelja okrivljenog, mesto rođenja odgovornog lica i njegovu adresu stanovanja. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ne postoji smetnja da prekršajni sud podatke koji nedostaju za odgovorno lice, koje je zaposleno u pravnom licu, utvrdi tokom postupka. Takođe, odbacivanje zahteva Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dovodi do prolongiranja postupaka, opasnosti od zastarelosti s obzirom na kratke rokove zastarelosti propisane ZOP-om, te se umanjuje efikasnost zaštite od diskriminacije.

Stoga, smatramo da odredbu čl. 181. st. 1. tač. 3. ZOP treba izmeniti, na način da se podaci o preduzetniku i odgovornom licu protiv koga se zahtev podnosi: ime roditelja odgovornog lica, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresa stanovanja navode u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, samo ukoliko su dostupni podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

S kolegijalnim uvažavanjem,

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Predlog za izmene i dopune ZoP