Ove godine, prema dostupnim podacima, ubijeno je 27 žena, a u proteklih deset godina izvršeno je više od 300 femicida. Najveći broj femicida dogodio se u domu žene. Gde grešimo i gde smo kao društvo zakazali? Da li razumemo uzroke i da li znamo da prepoznamo i pružimo pomoć kada do nasilja dođe? Imamo li efikasan sistem zaštite i podršku za oporavak žrtava porodičnog i partnerskog nasilja? Jesu li adekvatne kazne za počinioce? Ovo su neka od pitanja za čijim odgovorima i dalje tragamo, navodi poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

Sprečavanje rodno zasnovanog nasilja zahteva stalno sagledavanje stanja i hitno reagovanje odgovarajućim merama na najmanju pukotinu koja se pojavi u sistemu zaštite i prevencije. Donošenjem propisa, pokazali smo spremnost da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom, ali jednom doneti zakonski okviri, strategije i protokoli nisu dovoljni. Pravo mora da prati život efikasnim odgovorima na počinjeno nasilje i na nove izazove i okolnosti. Svaki izgubljen život, ali i svaka potencijalna žrtva je poziv da hitno poboljšamo reakciju koja mora biti pravovremena, adekvatna, odlučna, ali i preventivna, ističe Janković.

Institucija Poverenika je uputila nekoliko inicijativa jer smatramo da bi se izmenama Krivičnog zakonika u pogledu definicije seksualnog nasilja zasnovane na konceptu nepostojanja pristanka, kao i propisivanjem posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja, ali i uvođenjem obaveze da nadležni organi uvek i u svim slučajevima obaveste žrtvu rodno zasnovanog i porodičnog nasilja o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora, značajno doprinelo poboljšanju položaja žrtava. Ukazali smo i na potrebu izmene Zakona o javnom redu i miru u cilju dekriminalizacije žena u prostituciji i većem kažnjavanju onih koji ih seksualno eksploatišu, dodaje Janković. U cilju što efikasnijeg odgovora na rodno zasnovano nasilje, upućena je inicijativa za bolju koordinaciju u radu nadležnih državnih organa i ustanova radi sprečavanja i zaštite od nasilja u porodici. Poverenica podseća i na preporuku o neophodnosti da se ustanovi nacionalno telo za prikupljanje, praćenje i analizu femicida kako bi se unapredio rad institucija i poboljšao sistem zaštite žena od nasilja, čime je Poverenik podržao inicijativu brojnih organizacija civilnog društva.

Alarmantan je podatak Ujedinjenih nacija da je u svetu prošle godine ubijeno najviše žena i devojčica u poslednjih 20 godina – oko 89.000, a podaci Svetske zdravstvene organizacije su da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice. U Srbiji, žene iz različitih društvenih grupa trpe različite oblike nasilja, a u dodatnom riziku su starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom. Poverenica kaže da njih sigurno ne može ohrabriti da prijave nasilje kada u medijima čitaju da je posebno opasan trenutak onaj kada žena odluči da napusti nasilnika, a da se u obrazloženju presude počiniocu navodi kao olakšavajuća okolnost to što je bio „porodičan čovek“.

Nasilje nad ženama tiče se svih nas zato moramo odlučno stati u odbranu prava na život i dostojanstvo svake žene, devojke i devojčice, jer su one nečije majke, ćerke, sestre i supruge, ali i ljudska bića koja imaju neprikosnoveno pravo na život i ne treba da žive u strahu. Svi imamo i obavezu da pružimo pomoć i podršku žrtvi, jer ona ne može biti kriva niti sme ostati sama, zaključuje poverenica.