Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković otvorila je tribinu „Diskriminacija kao način života“, održanu u organizaciji Peščanika, na kojoj se diskutovalo o tome šta različiti društveni akteri mogu učiniti da se popravi neravnopravan položaj mnogobrojnih pripadnika osetljivih društvenih grupa.

Navodeći da su, prema broju pritužbi upućenih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u 2017. godini, najviše diskriminisane žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici romske nacionalne manjine, poverenica je naglasila da bi trebalo oformiti centralnu bazu podataka kako bi se stekao što bolji uvid u realno stanje. Ona je navela da je bitno vaspitavati mlade naraštaje u duhu ravnopravnosti , počevši od porodice, preko vaspitača i profesora, ali i da državni organi treba da otvorenije sagledaju probleme u ostvarivanju ljudskih prava, kako bi mogli da reaguju adekvatno i obezbede efikasnije sprovođenje mera za unapređenje ravnopravnosti.

Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravih studija je istakao da je nejasno zašto se polemiše o novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i naglasio da je bitno da on bude usklađen sa Zakonom o zabrani diskriminacije koji ima primat u zaštiti svih oblika ravnopravnosti.

Pitanje rodne ravnopravnosti se mora rešavati paralelno sa drugim bitnim pitanjima u jednom društvu, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka Daša Duhaček i ocenila da su u Srbiji i dalje aktuelne teze iz 19. veka prema kojima veće učešće žena na trižištu rada ugrožava muškarce.

Sekretarka Saveza slepih Srbije Jelena Stojanović navela je da je položaj osoba sa invaliditetom znatno teži u manjim sredinama, kao i da ljudi posmatraju ove osobe kroz prizmu njihovog invaliditeta i dodala da zbog neusaglašenosti primene zakona slepe i slabovide osobe i dalje ne mogu da koriste faksimil prilikom sklapanja pravnih poslova.