10. 07-00-93/2016-02 datum: 10.6.2016.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe M.J. iz B., koju je podnela protiv U. neživotnog osiguranja B.. U pritužbi je navela da je godišnji iznos premije za dobrovolјno zdravstveno osiguranje „V.“ za žene u U. osiguranju 276,84 evra, dok je godišnja premija osiguranja za muškarce 168,72 evra, iako imaju iste lične karateristike (zdrave osobe, od 26 do 30 godina života). U izjašnjenju U. osiguranja navedeno je, između ostalog, da u konkretnom slučaju nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i da Republika Srbija nema propis koji bliže uređuje kriterijume vezane za pol pri utvrđivanju tarife osiguranja, pa se premijske stope u osiguranju formiraju uz poštovanje pravila struke, a na osnovu statističkih podataka o prikuplјenoj premiji i primlјenim zahtevima za odštetu u prethodnim izveštajnim periodima. U toku postupka utvrđeno je da je da je mesečna premija osiguranja za muškarce 14,06 evra, a za žene 23,07 evra, odnosno godišnja „muška“ premija osiguranja iznosi 152 evra, a „ženska“ 250 evra. Utvrđivanjem razlike u visini mesečne i godišnje premije za dobrovolјno zdravstveno osiguranje za muškarce i žene istog starosnog doba, U. osiguranje neposredno diskriminiše žene, jer im samo zbog njihovog ličnog svojstva (pola) određuje plaćanje većeg iznosa premije dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja „V.“. Takođe, analizom tabele osiguravajućih pokrića (osnovnih i dopunskih), koji zapravo predstavlјaju medicinske usluge na koje korisnik/ca osiguranja ima pravo, utvrđeno je da se ove usluge ni po čemu ne razlikuju za muškarce i žene, odnosno da žene uplatom premije dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja „V.“ ne dobijaju ni jednu medicinsku uslugu više od muškaraca, koja bi eventualno opravdavala činjenicu da im je određena premija osiguranja u većem iznosu. Zbog toga je U. neživotnom osiguranju B. preporučeno da uskladi pravila o dobrovolјnom zdravstvenom osiguranju u svom društvu za osiguranje, tako što će izjednačiti visinu premija osiguranja za muškarce i žene, kao i da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila J. iz B., koju je podnela protiv U. neživotnog osiguranja B. zbog diskriminacije na osnovu pola.
   • U pritužbi je, između ostalog, navela:

• da je 8. februara 2016. godine došla u osiguravajuću kuću neživotno osiguranje,  kako bi preuzela ponudu za dobrovolјno zdravstveno osiguranje,
• da joj je zaposleni u osiguravajućem društvu ponudio paket „V.“ sa dodatnim premijama za oftalmološke usluge i usluge fizikalne terapije u iznosu od 14,06 evra mesečno,
• da se sat vremena kasnije vratila sa namerom da podnese zahtev i tada su ona i zaposleni koji joj je prethodno dao ponudu, popunili upitnik i postigli dogovor da plati osiguranje za celu godinu,
• da, kada je odštampana konačna ponuda, u njoj je izračunata premija u iznosu od 276,84 evra, umesto očekivane godišnje premije za dobrovolјno zdravstveno osiguranje u iznosu od 168,72 evra. Navela je da su ona i agent osiguranja bili zbunjeni ovom promenom, te su prošli kroz celu proceduru još jednom,

– da je agent osiguranja, na osnovu provere, zaklјučio je da je pri popunjavanju podataka u prvoj ponudi upisao da je ona osoba muškog pola, te je stoga izračunao manji iznos premije osiguranja,

• da je tražila od osiguravajuće kuće da joj, naknadno, elektronskim pismom pošalјu ponude za dobrovolјno zdravstveno osiguranje za muškarce i žene starosnog doba 26-30 godina,
• da smatra da je neosnovano da iznos premije za dobrovolјno zdravstveno osiguranje za žene bude veći u iznosu na premiju osiguranja za muškarce, koji imaju iste lične karateristike (zdrave osobe, od 26 do 30 godina života).

1.3. Uz pritužbu je dostavlјeno elektronsko pismo od 25. februara 2016. godine koje je U. neživotno osiguranje dostavilo podnositelјki pritužbe, u čijem prilogu se nalaze ponude za dobrovolјno zdravstveno osiguranje za sve osobe ženskog pola od 26-30 godina i ponuda za muškarce istog životnog doba.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje U. neživotnog osiguranja B. (u dalјem tekstu: U. osiguranje).

• U izjašnjenju M.K., zastupnice osiguranja, između ostalog, navedeno je:

• da Republika Srbija nema propis koji bliže uređuje kriterijume vezane za pol pri utvrđivanju tarife osiguranja, pa se premijske stope u osiguranju formiraju uz poštovanje pravila struke, a na osnovu statističkih podataka o prikuplјenoj premiji i primlјenim zahtevima za odštetu u prethodnim izveštajnim periodima,
• da se na osnovu odnosa između uplaćene premije i isplaćenih šteta vrši „segmentacija“ predmeta osiguranja i lica, između ostalog, i prema polu i starosnom dobu,
• da se, na primer, za osiguranje života obavezno primenjuju tablice smrtnosti koje su različite za žene i muškarce, a u obzir se uzima i starosna dob osiguranika,
• da su tarife osiguranja dostavlјene Ministarstvu zdravlјa na saglasnost, a potom i Narodnoj banci Srbije, kao regulatornom telu,
• da je ponuda, koja je elektronskim pismom dostavlјena M.J. 25. februara 2016. godine, „info ponuda“, izdata naknadno za potrebe zaposlenih kolega iz iste kompanije u kojoj je i M.J. zaposlena,
• da je podnositelјka pritužbe osigurana polisom osiguranja br. 34-6771 od 8. februara 2016. godine, sa početkom osiguranja od 10. februara 2016. godine, tako da su njeni navodi o izjavi i čuđenju zaposlenog u osiguravajućoj kući irelevantni za utvrđivanje činjeničnog stanja i iskonstruisani,
• da osiguravač brine o pravima korisnika usluge osiguranja u skladu sa Zakonom o osiguranju[2] i Odlukom o načinu zaštite prava i interesa osiguranika[3], te da u slučaju, povodom koga je podneta pritužba, nijedno pravo nije uskraćeno, već je upravo zaštićeno zdravstveno stanje žena i omogućene su veće pogodnosti pri pružanju medicinskih usluga uz poštovanje pola, zaštite podataka o ličnosti i zdravstvenom stanju osiguranika.

2. ČINјENIČNO STANјE

2.1. Uvidom u navode iz pritužbe, izjašnjenja i dokaze dostavlјene uz pritužbu utvrđeno je da je M.J., 8. februara 2016. godine, stupila u kontakt sa zaposlenima u U. osiguranju, kako bi se raspitala o mogućnostima za dobrovolјno zdravstveno osiguranje.

2.2. Uvidom u mejl koji je U. osiguranje poslalo podnositelјki pritužbe 25. februara 2016. godine, utvrđeno je da se u prilogu mejla nalaze dve ponude za dobrovolјno zdravstveno osiguranje: ponuda za sve osobe ženskog pola između 26-30 godina, kao i „muška ponuda između 26-30 godina“. U zadnjem pasusu mejla, navedena je „važna napomena“, u kojoj je istaknuto: „Na oba obračuna po automatizmu dolazi popust od 10%, jer bi se polise radile na neodređeno vreme sa mogućnošću raskida posle prve godine, tako da bi ženska polisa iznosila na godišnjem nivou oko 250 eur, a muška 152 eur, naravno uz mesečno plaćanje“.

2.3. Uvidom u informativne ponude za dobrovolјno zdravstveno osiguranje, dostavlјene u prilogu mejla, utvrđeno je da se jedna odnosi na muškarce životne dobi od 26 do 30 godina, dok je ugovarač osiguranja u drugoj ponudi precrtan, ali se iz teksta mejla može zaklјučiti da se radi o ponudi za žene istog starosnog doba. Naime, u ponudi za muškarce, mesečna premija za paket osiguranja „V.“ iznosi 14,06 eura, a obuhvata osnovna pokrića: pregled lekara opšte prakse, pregled lekara specijaliste, dijagnostiku i laboratorijske analize, dok dopunska pokrića obuhvataju: godišnji sistematski pregled, oftamološke preglede i fizikalnu terapiju. U ponudi za žene, mesečna premija za paket osiguranja „V.“ iznosi 23,07 evra i obuhvata osnovna pokrića: pregled lekara opšte prakse, pregled lekara specijaliste, dijagnostiku i laboratorijske analize, dok dopunska pokrića obuhvataju: godišnji sistematski pregled, oftamološke preglede i fizikalnu terapiju.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi uz pritužbu, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije[4] u član  21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4.  Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog  svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 17. stav 1. propisano da  diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi. Takođe, s obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 20. stav 2. kojima je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola.

3.5. Zakonom o ravnopravnosti polova[5] propisano je da je neposredna diskriminacija svako neopravdano razlikovanje, isklјučivanje ili ograničavanje kojima se u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom ili radnjom organa javne vlasti, poslodavca ili pružaoca usluge, lice ili grupa lica stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, odnosno kojim bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj po osnovu pola.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja s aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6.  Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je U. osiguranje izvršilo akt diskriminacije na osnovu pola, utvđivanjem premije osiguranja „V.“ u većem iznosu za žene nego za muškarce, starosnog doba od 26 do 30 godina.

3.7.  Nesporno je da je U. osiguranje poslalo mejl podnositelјki pritužbe sa informativnim ponudama za dobrovolјno zdravstveno osiguranje „V.“ za žene i muškarce od 26-30 godina starosti. Takođe, nesporno je da je mesečna premija osiguranja za muškarce 14,06 evra, a za žene 23,07 evra, odnosno godišnja „muška“ premija osiguranja iznosi 152 evra, a „ženska“ 250 evra. Utvrđivanjem razlike u visini mesečne i godišnje premije za dobrovolјno zdravstveno osiguranje za muškarce i žene istog starosnog doba, U. osiguranje neposredno diskriminiše žene, jer im samo zbog njihovog ličnog svojstva (pola) određuje plaćanje većeg iznosa premije dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja „V.“. Takođe, analizom tabele osiguravajućih pokrića (osnovnih i dopunskih), koji zapravo predstavlјaju medicinske usluge na koje korisnik/ca osiguranja ima pravo, utvrđeno je da se ove usluge ni po čemu ne razlikuju za muškarce i žene, odnosno da žene uplatom premije dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja „V.“ ne dobijaju ni jednu medicinsku uslugu više od muškaraca, koja bi eventualno opravdavala činjenicu da im je određena premija osiguranja u većem iznosu.

3.8.  Povodom navoda iz izjašnjenja da U. osiguranje nije izvršilo diskriminaciju, imajući u vidu da „u konkretnom slučaju ni jedno pravo nije uskraćeno, već je upravo zaštićeno zdravstveno stanje žena i omogućen širi spektar zdravstvene zaštitte, odnosno veće pogodnosti pri pružanju medicinskih usluga uz poštovanje pola“, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su ovi navodi neosnovani, s obzirom da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica koji imaju neko lično svojstvo stavlјeni u nepovolјniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su zbog svog pola, žene koje žele da zaklјuče ugovor o dobrovolјnom zdravstvenom osiguranju sa U. osiguranjem prinuđene da plaćaju veći iznos mesečne ili godišnje premije osiguranja u odnosu na muškarce, iako su im ponuđene potpuno iste usluge u okviru osiguravajućeg pokrića.

3.9.  Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja U. osiguranja da se premijske stope u osiguranju određuju na osnovu statističkih podataka o prikuplјenoj premiji i primlјenim odštetnim zahtevima u prethodnim izveštajnim periodima, ali i prema karakteristikama lica kao što su pol i starosno doba. Nesporno je da je U. osiguranje, kao i sva druga društva za osiguranje, ovlašćeno da utvrđuje uslove osiguranja kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti društava za osiguranje moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti delatnosti osiguranja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uklјučujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju.

3.10. Poverenica, nadalјe, konstatuje da se u konkretnom slučaju radi o pružanju usluge dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja, koja se nudi neograničenom broju lica i koja je dizajnirana da zadovolјi određeni interes koji je tipičan za širok krug subjekata. Saglasno tome, s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, ugovor o dobrovolјnom zdravstevnom osiguranju mora biti dostupan svim osobama pod jednakim uslovima, bez ikakve diskriminacije po osnovu pola.

3.11.    Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, svakako je uzela u obzir činjenicu da je delatnost osiguranja, po svom karakteru, veoma rizična, te da je društvo za osiguranje, stoga, dužno da procenjuje rizik od nastanka osiguranog slučaja. Nesporno je, dakle, da U. osiguranje pri kreiranju određenog paketa osiguranja vrši procenu iznosa osigurane svote, formirane na osnovu pravila struke i propisa o osiguranju, jer ima legitiman interes da zaklјučivanjem ugovora o osiguranju obezbedi odgovarajuću dobit. Saglasno tome, osiguravajuće društvo je slobodno da povodom svakog zahteva za zaklјučenje ugovora o osiguranju odluči da li će sa klijentom da zaklјuči takav ugovor. Međutim, za ovu procenu, pol klijenta nema nikakav uticaj, jer nije sam po sebi rizičan, odnosno, pol neke osobe ni na koji način ne ukazuje koliko će on ili ona često koristiti usluge koje „pokriva“ dobrovolјno zdravstveno osiguranje. Činjenica da je korisnica dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja osoba ženskog pola automatski ne znači da je ta osoba lošijeg zdravstvenog stanja, niti da će češće tražiti lekarsku pomoć. Takođe, nikako se ne može tvrditi da bi žena češće tražila usluge ginekologa, nego što bi muškarci, eventualno, tražili urološke preglede. Tačnije, pol neke osobe ne govori apsolutno ništa o njegovom zdravstvenom stanju, niti o vrsti ili učestalosti lekarskih pregleda koji su pokriveni dobrovolјnim zdravstvenim osiguranjem.

3.12.    Poverenica naglašava da procena koju U. osiguranje vrši na osnovu „statističkih podataka i karakteristika lica“, ni u kom slučaju ne sme dovesti do nejednakog tretmana ugovarača osiguranja na osnovu pola, već se procena društva za osiguranje mora zasnivati isklјučivo na uporedivim i objektivnim kriterijumima. Samo takav pristup i način postupanja obezbeđuju da sve osobe, pod jednakim uslovima, mogu da zaklјuče ugovor o želјenom osiguranju.

3.13.    Takođe, U. osiguranje se u svom izjašnjenju poziva da svoje tarife osiguranja, saglasno Uredbi o dobrovolјnom osiguranju, dostavlјa Ministarstvu zdravlјa na saglasnost, a potom i Narodnoj banci Republike Srbije, kao regulatornom telu. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je delatnost U. osiguranja, kao i drugih društava za osiguranje, regulisana posebnim zakonskim i podzakonskim propisima, ali ovi posebni propisi o pružanju usluga osiguranja, kao ni njihova primena, ne smeju biti u suprotnosti sa ustavnim i zakonskim normama o zabrani diskriminacije. Činjenica da su Ministarstvo zdravlјa i Narodna banka Republike Srbije dali saglasnost, odnosno nisu se usprotivili tarifi osiguranja na koju se pritužuje M.J., nije od neposrednog značaja za ocenu dopuštenosti kriterijuma vezanog za pol osiguranih lica prilikom određivanja visine premije za dobrovolјno zdravstveno osiguranje „V.“ i ne može otkloniti nezakonitost postupanja U. osiguranja, kao pružaoca javnih usluga.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je  važno da se stručnjaci i stručnjakinje, koji se bave poslovima osiguranja u našoj zemlјi, upoznaju sa propisima i stavovima suda EU, kako bi što bolјe razumeli primenu principa jednakosti muškaraca i žena u oblasti pružanju usluga, uklјučujući i usluge osiguranja. Naime, Sud pravde EU zauzeo je stav da uzimanje pola osiguranika u obzir, kao faktora rizika u ugovorima o osiguranju, predstavlјa diskriminaciju. Takav stav je donet na osnovu načela jednakog postupanja prema muškarcima i ženama u pristupu i nabavci robe, odnosno pružanju usluga[6]. Naime, sud je stao na stanovište da nije načelno protiv različitog tretiranja muškarca i žene, ako se „…sa sigurnošću može utvrditi da postoji relevantna razlika između muškarca i žene, koja traži takav postupak…“ Ali, prema stavu Suda, ako se postupak oslanja samo ili pretežno na statistiku, ove sigurnosti nema. Primera radi, različito trajanje života muškarca i žene, što je kod polno diferenciranih tarifa u osiguranjima života bilo odlučujuće za premiju i koristi iz ugovora, ne mora biti posledica (samo) različitog pola, već i posledica drugih činioca kao što su ekonomsko i socijalno okruženje i položaj muškarca i žene u tom okruženju, životne navike, ishrana, konzumiranje alkohola ili duvana, praktikovanje slobodnih aktivnosti i sl. Stoga, prema stavu suda, uzimanje pola kao faktora ocene rizika ne sme da dovodi do razlika u pojedinačnim premijama osiguranja i osiguranim rizicima.

3.14. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja  da je U. osiguranje određivanjem većeg iznosa premije dobrovolјnog zdravstveno osiguranje za žene, izvršilo akt diskriminacije na osnovu pola.

4. MIŠLjENјE

Određivanjem premije dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja „V.“ u većem iznosu za žene nego za muškarce, U. neživotno osiguranje B. prekršilo je odredbe člana 17. stav 1. i člana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje U. neživotnom osiguranju B. da:

5.1. Uskladi pravila o dobrovolјnom zdravstvenom osiguranju u svom društvu za osiguranje, tako što će izjednačiti visinu premija osiguranja za muškarce i žene.

5.2. Da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da U. neživotno osiguranje B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko U. neživotno osiguranje B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 139/14

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 55/15

[4] „Službeni glasnik  RS“, broj 98/06

[5] „Službeni glasnik RS”, broj 104/09

[6] Presuda C-236/09 (Belgijsko udruženje potrošača Test-Achats i ostali)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba M.J. protiv osiguravajuće kuće U. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti pružanja usluga