Opšta preporuka Ministarstvu prosvete

12. May 2017.

  1. 56-00-6/2016-02 datum: 9. 5. 2017.

 

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti upućuje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

 

      PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI

 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja:

  1. Da u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom zdravlјa izmeni, odnosno dopuni Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku u delu koji se odnosi na angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu, kako bi se otklonile sve nedoumice u vezi sa uspostavlјanjem i obezbeđivanjem ovog vida dodatne podrške.
  2. Da u izmenama, odnosno dopunama Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku propiše ko odlučuje o angažovanju ličnog pratioca deteta, o licima koja mogu da pruže ovu podršku i pod kojim uslovima, finansiranju ličnih pratilaca i kontroli načina pružanja ovog posebnog vida podrška detetu i učeniku.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

Obrazloženje

 

U toku postupka po pritužbama građana i građanki, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da pojedine lokalne samouprave, kao i roditelјi dece sa smetnjama u razvoju, imaju brojne nedoumice u vezi sa uspostavlјanjem i obezbeđivanjem dodatne podrške pratilaca deci i učenicima sa smetnjama u razvoju. Ove nejasnoće se ogledaju u tome što pojedine lokalne samouprave nisu sigurne kako da sredstva koje su namenile za pratioce deci i učenicima sa smetnjama u razvoju zakonito i pravilno upotrebe, dok su neke druge lokalne samouprave pronašle način da sprovedu postupak obezbeđivanja ovog dodatnog vida podrške, ali i dalјe osećaju nesigurnost povodom procedura koje su propisali i smatraju da propisi u ovoj oblasti nisu usaglašeni.

 

Naime, u postupku po pritužbi majke dečaka sa smetnjama u razvoju kome je potrebna dodatna podrška pratioca za ličnu pomoć detetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je od opštine Prijepolјe saznala da je ova lokalna samouprava u svom budžetu za 2016. godinu opredelila sredstva za finansiranje ličnih pratilaca, da je donela pravilnik o pratiocu za ličnu pomoć detetu i učeniku, ali da se u pokušaju da sprovede ovaj pravilnik susrela sa različitim mišlјenjima i tumačenjima vezanim za način finasiranja ovog vida dodatne podrške. Kako bi rešila ovaj problem i razjasnila nedoumice, opština Prijepolјe se obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i zatražila uputstvo kako da obezbedi podršku ličnog pratioca deci sa smetnjama u razvoju. Međutim, opština Prijepolјe je informisala Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da joj Ministarstvo prosvete nije dostavilo traženo uputstvo i pojašnjenje, zbog čega nije sprovela postupak angažovanja ličnih pratilaca. Nakon sprovedenog postupka po ovoj pritužbi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je ova opština izvršila diskriminaciju dece sa smetnjama u razvoju, jer je propustila da obezbedi dodatnu podršku ličnih pratilaca za decu i učenike kojoj je ovaj vid podrške potreban.

 

U postupku po jednoj drugoj pritužbi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti saznala je od Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda da je Skupština grada Beograda donela Odluku o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda i da je ovom odlukom lični pratilac deteta sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju uveden u sistem socijalne zaštite u gradu Beogradu. U ovoj odluci propisano je, između ostalog, da o usluzi lični pratilac deteta odlučuje centar za socijalni rad, pri čemu se posebno ceni porodični status domaćinstva deteta sa smetnjama u razvoju i stepeni podrške, a da prednost imaju deca iz jednoroditelјskih porodica koja nemaju druge članove domaćinstva koji mogu preuzeti brigu o detetu, kao i deca sa I i II stepenom podrške. Međutim, iako je grad Beograd doneo odluku kojom je propisao uslugu lični pratilac deteta, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda je u svom dopisu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti konstatovao da smatra da postoje nedoslednosti u propisima kojima se utvrđuje dodatna podrška ličnog pratioca detetu i učeniku sa smetnjama u razvoju. Sekretarijat za socijalnu zaštitu je naglasio da je Državna revizorska institucija, u svom izveštaju o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja grada Beograda, skrenula pažnju ovoj lokalnoj samoupravi i na pitanje sprovođenja usluge lični pratilac deteta, koju je potrebno zakonom jasno definisati. Zbog toga je Sekretarijat za socijalnu zaštitu, 7. marta 2016. godine, uputio Gradonačelniku grada Beograda inicijativu za usaglašavanje zakonskih propisa kojim se reguliše usluga lični pratilac deteta i zatražio od gradonačelnika da uputi inicijativu nadležnim ministarstvima da izmene postojeće ili donesu nove odgovarajuće propise kojima će biti jasnije uređeno i bliže definisano pružanje ove usluge. Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda naglasio je da je neophodno da se bliže definiše usluga lični pratilac deteta, jer nedoslednosti u pogledu primene propisa koje trenutno postoje otežavaju lokalnim samoupravama da primene postojeće propise i obezbede podršku ličnog pratioca deci kojoj je ova podrška potrebna.

 

U cilјu prikuplјanja informacija neophodnih za vođenje postupaka koji se tiču angažovanja ličnih pratilaca za decu sa invaliditetom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratio se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i između ostalog, zatražio da ga informiše da li je do sada nekoj lokalnoj samoupravi pojašnjavao kako da na pravilan način uspostavi i obezbedi podršku ličnih pratilaca deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

 

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavilo je Povereniku za zaštitu ravopravnosti dopis br. 601-00-289/2016-07 u kojem je između ostalog, navedeno:

 

  • da usluga lični pratilac deci/učenicama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom spada u usluge socijalne zaštite, te da je regulisana Zakonom o socijalnoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima i standardima pružanja usluge socijalne zaštite;

 

  • da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržalo projekat „Unapređenje profesionalne podrške u zajednici – važan korak u inkluziji dece“ koji je sproveo Centar za socijalnu politiku u saradnji sa UNICRF-om, Stalnom konferencijom gradova i opština i Timom za socijalno uklјučivanje i smanjenje siromaštva;

 

  • da su u okviru ovog projekta, čiji je cilј osnaživanje kapaciteta interresornih komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku, organizovane jednodnevne obuke za koordinatorne i članove interresornih komisija svih opština u Srbiji;

 

  • da su u okviru projekta izrađeni instruktivni materijali koji su elektronskim putem dostavlјeni svim interresornim komisijama;

 

  • da je ministarstvo na različite načine odgovaralo na pitanja o uspostavlјanju usluge lični pratilac deteta opštinama Prijepolјe, Zrenjanin, Bor, Smederevo, Pančevo i Kosjerić;

 

  • da su u razgovorima upućivali predstavnike opština na zakonsku regulativu i navodili primere dobre prakse opštine gde je ova usluga uspostavlјena, a dostavlјali su i instruktivne materijale i slično;

 

  • da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saglasno sa stavom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da je potrebno interresorno usaglašavanje i preciznije regulisanje procedure za ostvarivanje prava i finansiranje usluge lični pratilac deteta i drugih vidova podrške deci i učenicama;

 

  • da je, zbog toga, Minstarstvo ponovo pokrenulo formiranje Zajedničkog tela, u čijem radu učestvuju predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlјa, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnici organizacija civilnog društva.

 

U prilogu ovog dopisa Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavilo je: 1) dopis opštine Prijepolјe Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; 2) odgovor Ministarstva opštini Prijepolјe br. 610-00-136/2016-06; 3) komentare na Pravilnik o pratiocu za ličnu pomoć detetu i učeniku opštini Prijepolјe koji su upućeni Zaštitniku građana; 4) komentare na Pravilnik o izboru, angažovanju, finansiranju ličnog pratioca deteta i učenika kojima je potrebna dodatna podrška grada Zrenjanina; 5) dopis opštini Kosjerić; 6) Osnovne informacije o usluzi i uspostavlјanju usluge socijalne zaštite lični pratilac deteta Centra za socijalnu politiku.

Nakon ukazivanje na probleme i nejasnoće sa kojima se susreću roditelјi dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i lokalne samouprave u angažovanju i finansiranju usluge ličnih pratilaca, kao i informacija dobijenih od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[2], koja u članu 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su cilјevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

Odredbom člana 29. Konvencije o pravima deteta, koja je proširena i pojašnjena Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, navedeno je da član 29. stav 1. Konvencije insistira na potrebi da obrazovanje bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišlјeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz lјudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima lјudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremlјeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet naglašava da je važno da deca usvoje i životne veštine kao što su sposobnost da se donose uravnotežene odluke; da se sukobi rešavaju na nenasilan način; da se razvije zdrav način života, dobri odnosi u društvu i odgovornost, kritičko razmišlјanje, talenti i druge sposobnosti. Nasuprot tome, Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa lјudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.

Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uklјučujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetlјivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilј obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uklјučivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.

Zatim, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[3] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode. Članom 24. je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilјu punog razvoja lјudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja lјudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među lјudima, u cilјu razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilјu omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da u ostvarivanju prava na obrazovanje, države će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklјučene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isklјučena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja.

Što se tiče propisa Republike Srbije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije[4]  u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklјučiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Dalјe, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5] definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uklјučivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama člana 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredelјenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Članom 117. stav 8. propisano je da izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje i pratilac deteta, odnosno učenika.

Takođe, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da Ministarstvo prosvete preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuju uslovi za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom[6].

Sa druge strane, Zakonom o socijalnoj zaštiti[7] propisano je da socijalna zaštita predstavlјa organizovanu društvenu delatnost od javnog interesa čiji je cilј pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica socijalne isklјučenosti.  Odredbama člana 4. i člana 5. stav 1. ovog zakona propisano je da svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovolјenje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom, a da se prava na socijalnu zaštitu obezbeđuju se pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom. Usluge socijalne zaštite su aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi pobolјšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovolјnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovolјavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovolјno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora[8].

Članom 40. Zakona o socijalnoj zaštiti usluge socijalne zaštite podelјene su u sledeće grupe: 1) usluge procene i planiranja – procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelјa, hranitelјa i usvojitelјa; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova; 2) dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju; 3) usluge podrške za samostalan život – stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu; 4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelјa, hranitelјa i usvojitelјa; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilјa; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti i 5) usluge smeštaja – smeštaj u srodničku, hranitelјsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja. Nabrojane usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavlјaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje (čl. 64. st. 1. Zakona o socijalnoj zaštiti).

Članom 68. st. 1. i 2. propisano je da postupak za korišćenje usluge iz Zakona o socijalnoj zaštiti koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika, a inicijativu za pokretanje postupka može podneti svako fizičko ili pravno lice. Centar za socijalni rad odlučuje o korišćenju usluge iz člana 68. stav 1. ovog zakona, primenom odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno[9]. Takođe, članom 209. propisano je da se iz budžeta jedinice lokalne samouprave finansiraju: 1) dnevne usluge u zajednici; 2) usluge podrške za samostalan život, osim usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom; 3) usluga stanovanja uz podršku osoba sa invaliditetom u jedinicama lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti, utvrđen u skladu sa propisima kojima se uređuje razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti – iznad republičkog proseka; 4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, osim savetovanja i obuke hranitelјa i usvojitelјa; 5) ostale usluge socijalne zaštite u skladu sa potrebama lokalne samouprave; 6) jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći; 7) programi rada ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave; 8) programi unapređenja socijalne zaštite u jedinici lokalne samouprave i 9) inovacione usluge. Na kraju, važno je napomenuti da je članom 57. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano da bliže uslove i standarde za pružanje i ostvarivanje usluga socijalne zaštite propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

U skladu sa tim, Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[10] propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovolјavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uklјučeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uklјučujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uklјučivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavlјanja što većeg nivoa samostalnosti. Programske aktivnosti ličnog pratioca deteta realizuju se kroz akreditovani program, u okviru posebne usluge ličnog pratioca deteta, ili kao programske aktivnosti u okviru usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući. Aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, što uklјučuje: 1) pomoć kod kuće u oblačenju, održavanju lične higijene (umivanje, češlјanje, pranje zuba), pri hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili pomoć u korišćenju pribora i sl.), pripremu knjiga i opreme za vrtić odnosno školu; 2) pomoć u zajednici, što uklјučuje: (1) pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava prevoza, kupovina karte i sl.), (2) pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem vida, guranje kolica ili korišćenje drugih pomagala i sl.), (3) odlazak na igrališta odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (podrška u igri, podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.), uklјučujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške. Pružalac usluge, odnosno realizator programskih aktivnosti, ima najmanje jednog stručnog radnika. Neposrednu uslugu ličnog pratioca pruža saradnik – lični pratilac deteta. Stručni radnik i saradnik – lični pratilac imaju završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca. Saradnik – lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika.

Konačno, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku[11]  propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetlјivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Odredbama člana 4. uređena je procena potreba koja se vrši radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podrške, odnosno, neposredna i posredna dodatna podrška koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva. Neposredna dodatna podrška, između ostalog, podrazumeva: prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava; individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta;  upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično.

Takođe, ovim pravilnikom propisano je da se procena potreba deteta za pružanjem dodatne podrške vrši po zahtevu roditelјa, odnosno staratelјa deteta i po službenoj dužnosti – na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluga socijalne zaštite, uz saglasnost roditelјa, odnosno staratelјa deteta. U postupku procene, interresorna komisija je dužna da na osnovu utvrđene situacije ustanovi podršku koju dete već dobija i preporuči dodatnu podršku iz oblasti obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite, uklјučujući i onu koja zahteva dodatna finansijska sredstva, kao i da odredi način realizacije koordinisane međuresorne saradnje, sa cilјem uklјučivanja deteta u život zajednice i obezbeđivanja uslova za maksimalni razvoj deteta (član 5. st. 1. i 8.). Članom 13. st. 1, 2, 3. i 6.  Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku propisano je da mišlјenje Komisije sadrži: lične podatke o detetu; podatke o članovima komisije; mesto obavlјanja procene; metodologiju procene – korišćene instrumente i tehnike u postupku procene; opis deteta i okolnosti u kojima žive dete i porodica; identifikovane prepreke sa kojima se dete suočava (socijalne, zdravstvene, obrazovne, sredinske); individualni plan podrške detetu, zasnovan na pravima i uslugama u okviru sistema zdravstvene, socijalne zaštite i obrazovanja koje dete već koristi ili ima pravo da koristi, proceni potreba za pružanjem dodatne podrške detetu, vrsti potrebne dodatne podrške i načinu njenog ostvarivanja u cilјu prevazilaženja prepreka, uklјučujući koordinisanu interresornu saradnju; vremenski rok za realizaciju dodatnih mera podrške; mesto realizacije dodatne podrške. Mišlјenje Komisije sadrži i podatke o smetnjama u razvoju deteta – za potrebe ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom i drugih prava iz oblasti socijalne zaštite. Mišlјenje Komisije dostavlјa se roditelјu, odnosno staratelјu deteta i nadležnom organu, odnosno službi koja treba da obezbedi dodatnu podršku, u skladu sa zakonom.

Nakon prikaza pravnih propisa koji su relevantni za definisanje i postupak uspostavlјanja i obezbeđivanja pratioca detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je pratilac deteta i učenika veoma značajna mera podrške za pojedinu decu sa invaliditetom radi njihovog lakšeg uklјučivanja u redovan sistem obrazovanja. Međutim, Poverenica ukazuje da navedeni propisi pokazuju terminološku nedoslednost u označavanju ove mere podrške, a takođe se mogu uočiti i razlike u zadacima, odnosno poslovima koje pratilac deteta sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju treba da obavlјa.

Naime, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje i pratilac deteta, odnosno učenika. Zatim, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku određeno je, kao vid neposredne dodatne podrške, angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Na kraju, Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovolјavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uklјučeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uklјučujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uklјučivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavlјanja što većeg nivoa samostalnosti.

Iz navedenog proizlazi da se ovaj vid podrške deci sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju naziva: pratilac deteta, odnosno učenika; pratilac za ličnu pomoć detetu i lični pratilac. Dok Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku određuju da pratilac deteta prisustvuje obrazovno-vaspitnom radu (uklјučujući vannastavne aktivnosti, izvođenje nastave u prirodi, izlete, ekskurzije, odmore i slično), Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisuje da lični pratilac, pored pružanja detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uklјučivanja u redovno školovanje, obavlјa i zadatke za koje je jasno da se ne sprovode u školi, već kod detetove kuće ili u mestima za provođenje slobodnog vremena. Te aktivnosti su: pomoć kod kuće u oblačenju, održavanju lične higijene, pri hranjenju, pripremi knjiga i opreme za vrtić odnosno školu i pomoć u zajednici, što uklјučuje pomoć u korišćenju gradskog prevoza, pomoć u kretanju i odlazak na igrališta odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena, uklјučujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške.

Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je, na početku, potrebno da se uskladi terminološka nedoslednost, odnosno, da se tačno označi kako se naziva ovaj dodatni vid podrške detetu i učeniku sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju. Nakon toga, potrebno je jasno utvrditi sve aktivnosti koje obuhvata ova podrška. Da li ova osoba pruža podršku detetu samo u obrazovno-vaspitnim aktivnostima ili to čini, odnosno može da čini i kod detetove kuće i na mestima za provođenje slobodnog vremena. Tek na taj način, i kod nadležnih organa i kod roditelјa dece sa invaliditetom otkloniće se sve nedoumice i biće sigurni kakvu podršku treba da uspostave i obezbede, kao i šta od nje mogu da očekuju.

Imajući u vidu svrhu korišćenja podrške ličnog pratioca deteta[12], Poverenica ukazuje da je nesporno da lični pratilac deteta sa invaliditetom spada u usluge iz domena socijalne zaštite, te je stoga obaveza jedinica lokalne samouprave da uspostave i obezbede pružanje usluge ličnih pratilaca deci kojoj je ova usluga potrebna. Međutim, iako je ova činjenica nesporna, praksa pokazuje da neke lokalne samouprave imaju nedoumice koje im otežavaju da na pravilan i efikasan način  ispune svoju dužnost, odnosno, da uspostave i obezbede podršku ličnog pratioca detetu i učeniku sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju kojem je ovakva podrška potrebna.

Komunicirajući sa lokalnim samoupravama oko uspostavlјanja i obezbeđivanja podrške ličnih pratilaca, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uočila je nekoliko otvorenih pitanja koja dovode do nejasnoća kod lokalnih samouprava, ali i kod obrazovnih ustanova, interresornih komisija, roditelјa i dece sa invaliditetom. Naime, radi se o sledećim pitanjima: 1) da li se mišlјenje interresorne komisije da je detetu potreban lični pratilac smatra obavezujućim za lokalne samouprave, ili ono predstavlјa polazni akt koji pomaže centrima za socijalni rad da nakon sprovedene procene korisnika i njegovog okruženja donese odluku o korišćenju ove usluge; 2) na koji način lokalne samouprave treba da sprovedu finansiranje ličnih pratilaca i 3) ko i na koji način sprovodi obuku i izbor ličnih pratilaca.

Naime, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku propisano je da procenu potreba deteta za pružanjem dodatne podrške vrši interresorna komisija po zahtevu roditelјa, odnosno staratelјa deteta i po službenoj dužnosti, odnosno, na inicijativu nadležnih organa. Nakon sprovedene procene, komisija preporučuje dodatnu podršku iz oblasti obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite i određuje način realizacije koordinisane međusobne saradnje sa cilјem da se dete uklјuči u život zajednice i da mu se obezbede uslovi za maksimalan razvoj. Interresorna komisija donosi mišlјenje koje, između ostalog, sadrži individualni plan podrške detetu zasnovan na pravima i uslugama u okviru sistema zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja koje dete već koristi ili ima pravo da koristi, proceni potreba za pružanjem dodatne podrške, vrsti podrške i načinu njenog ostvarivanja, uklјučujući vremenski rok i mesto realizacije dodatnih mera podrške. Interresorna komisija dostavlјa svoje mišlјenje roditelјu, odnosno staratelјu deteta i nadležnom organu, odnosno službi koja treba da obezbedi podršku. Međutim, Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite koju obezbeđuje jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, koji rešenjem odlučuje o korišćenju usluge. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da rad ova dva nadležna organa – interresorne komisije i centra za socijalni rad, prilikom odlučivanja o obezbeđivanju podrške ličnog pratioca deteta sa invaliditetom, treba jasno razgraničiti i pojasniti njihov odnos, a posebno treba razjasniti ko donosi konačnu odluku o tome da li će se detetu obezbediti podrška ličnog pratioca. Naime, u gradu Beogradu je na snazi pravilo da je mišlјenje interresorne komisije od uticaja za donošenje odluke o korišćenju usluge lični pratilac deteta, ali odluku, odnosno, prvostepeno rešenje donosi nadležni Gradski centar za socijalni rad, pri čemu se prednost daje deci iz jednoroditelјskih porodica koja nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva da o njima brinu, kao i deci sa I i II stepenom podrške. Stoga, Poverenica konstatuje da je od izuzetne važnosti da Ministarstvo prosvete u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom zdravlјa pojasni postupak i način ostvarivanja ove podrške, jer su roditelјi dece sa invaliditetom veoma zbunjeni i smatraju da nije korektno da nakon što su dobili mišlјenje interresorne komisije da je njihovoj deci potreban lični pratilac, moraju da čekaju procenu i rešenje centra za socijalni rad, a takođe nekim roditelјima smeta što se prednost daje deci iz jednoroditelјskih porodica, jer smatraju da za podršku za uklјučivanje dece u sistem redovnog obrazovanja nije od značaja da li je detetova porodica potpuna ili ne. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da jedna od nejasnoća upravo i proizlazi iz toga što su propisi neusklađeni, te nije jasno da li lični pratilac pomažu detetu samo u vaspitno-obrazovnom radu ili to može činiti i kod kuće, odnosno na mestima za provođenje slobodnog vremena.

Sledeće pitanje koje izaziva nejasnoće kod lokalnih samouprava vezano je za finansiranje ličnih pratilaca. Naime, kao što je već ukazano, opština Prijepolјe nije znala kako da usmeri finansijska sredstva ka ličnim pratiocima, što je za posledicu imalo da su deca sa invaliditetom ostala uskraćena za podršku ličnih pratilaca, a opština je propuštanjem da obezbedi ovaj vid podrške, iako je za to imala opredelјena sredstva u budžetu, izvršila diskriminaciju. Stoga, Poverenica smatra da je svim lokalnim samoupravama i u ovoj oblasti potrebna pomoć ministarstva, odnosno, potrebna su im uputstva i smernice kako da sprovedu finansiranje ove izuzetno značajne podrške za lakše uklјučivanje dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

Takođe, važno je i detalјno urediti pitanje ko može da bude lični pratilac deteta i na koji način i pod kojim uslovima lokalne samouprave treba da angažuju pružaoce ovog dodatnog vida podrške. Po ovom pitanju postoje različita rešenja lokalnih samouprava. Naime, neke lokalne samouprave zaklјučuju ugovore o javnoj nabavci sa licenciranim organizacijama civilnog društva kojim se uređuje broj ličnih pratilaca koji moraju da imaju završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca. Sa druge strane, neke lokalne samouprave zaklјučuju ugovore o delu sa osobama koje će pružati uslugu ličnog pratioca detetu, bez da se u ugovoru navodi uslov da je lični pratilac prošao odgovarajuću obuku za pružanje ovog vida podrške. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uočila je, takođe, da su pojedinoj deci sa invaliditetom lični pratioci njihovi roditelјi i drugi srodnici (najčešće bez skloplјenih ugovora sa lokalnom samoupravom), što zbog same svrhe podrške ličnog pratioca deci sa invaliditetom, kao i zbog postojećeg rešenja je u suprotnosti sa odredbama Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite kojim je propisano da lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je potrebno da se detalјno uredi i pojasni ko može da bude lični pratilac deteta, kakvu obuku ovo lice treba da završi i ko takvu obuku sprovodi, kao i na koji način i pod kojim uslovima lokalne samouprave treba da angažuju organizacije, odnosno fizička lica koja će pružati podršku ličnog pratioca deteta.

Imajući u vidu značaj ovog dodatnog vida podrške detetu i učeniku, Poverenica smatra da je od velike važnosti i da se jasno precizira nadležni organ koji će vršiti kontrolu načina pružanja ove usluge kako bi se izbegla opasnost da se usluga ne pruži adkvatno i u nabolјem interesu deteta.

Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u potpunosti svesna činjenice da su sredstva limitirana, međutim, za razjašnjenje trenutnih nejasnoća ne zahteva finansijska sredstva, već odgovornu koordinaciju tri nadležna organa i povezivanje podrške ličnog pratioca sa drugim vidovima podrške će upravo omogućiti svoj deci kojoj je dodatna podrška potrebna da se uklјuče u redovan sistem obrazovanja, ravnopravno sa decom bez invaliditeta, naročito imajući u vidu činjenicu da propusti u obezbeđivanju ličnog pratioca mogu da predstavlјaju akt diskriminacije. Stoga neophodno da se detalјno razjasni način raspolaganja sredstvima i njihova kontrola bez bespotrebnog prebacivanja odgovornosti sa jednog nadležnog organa na drugi.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz obavezu ministarstva da je obavesti o preduzetim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Član 33. stav 1. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[2] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97)

[3] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11 i 55/13, 35/15 – autentično tumačenje i 68/15

[6] Član 25. stav 1. ZOSOV

[7] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11, član 2.

[8] Član 41. stav 1. ZSZ

[9] Član 69. stav 1. ZSZ

[10] „Službeni glasnik RS”, broj  42/13, čl. 83-87.

[11] „Službeni glasnik RS”, broj  63/10

[12] U nedostatku jedinstvenog naziva za ovaj vid dodatne podrške detetu i učeniku sa smetnjama u razvoju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti odlučila je da u nastavku mišlјenja koristi termin lični pratilac deteta

 

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 

 

microsoft-word-icon Opšta preporuka Ministarstvu prosveteDownload

Print Friendly, PDF & Email
back to top