U Skupštini Srbije održano je Javno slušanje na temu „Starenje – godine života: od privilegije do diskriminacije” koje su organizovali skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uz podršku USAID Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i razvnopravnost polova Meho Omerović rekao je da statistika i praksa pokazuju da su u društvu, posle Roma i osoba sa invaliditetom, starije osobe najdiskriminisanije.

“To je tema o kojoj se ne priča mnogo. Pitanje starijih osoba, njihov položaj i diskriminacija je nešto od čega se beži i to su teme koje se bacaju pod tepih. Ako imamo osobu koja je starija od 65 godina, ako ona živi na selu, sama je i bolesna, a nema sredstava za lekove, onda imamo problem kao društvo. Pitanje za sve nas je kako se sa tim problemima suočavamo i da li smo spremni i imamo li kapacitete, mehanizme i instrumente da tim ljudima olakšamo život i pomognemo u onome što se zove sprečavanje diskriminacije”, rekao je Omerović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković napomenula je da se stanovništvo Srbije prema svim obeležijima, sa prosečnom starošću od 42,2 godine, može svrstati u grupu izrazito starih populacija i to ne samo u evroskim nego i u svetskim okvirima. Starost, odnosno godine života, često osnov za diskriminaciju u radnim segmentima, a da suzbijanje diskrminacija treba da bude imperativ svakog društva, pa i srpskog koje je sebi postavilo za cilj da bude tolerantno i otvoreno.

“Iako je diskriminacija starijih vrlo izražena, Poverenik dobija malo pritužbi za povredu ravnopravnosti po tom osnovu. Ima više razloga za to – slabija informisanost, nedovoljna upućenost u to šta je diskriminacija koja često ume da bude prikrivena, ali i činjenica da naši stariji sugrađani često smatraju da moraju da trpe određeno ponašanje”, pojasnila je poverenica.

Na osnovu pritužbi koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti do sada dobio može se reći da se diskriminacija starijih najčešće dešava prilikom pružanja zdravstvenih usluga ili ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene zaštite i u oblasti rada i zapošljavanja.

“Veliki broj starijih radnika suočava se sa diskriminacijom prilikom traženja posla, a poslodavci češće otpuštaju starije radnike i šalju ih u prevremnu penziju, ne shavatjući koliki je značaj iskustva i znanja koje radnici preko pedeset godina starosti imaju. Takođe, imali smo pritužbe zbog diskriminacije starijih prilikom pružanja bankarskih usluga i iskoristila bih ovu priliku da istaknem da smo nedavno imali sastanak sa predstavnicima banaka koje su postupile po našim preporukama i koje su ukinule starosnu granicu kao uslov za dobijanje bankarskih usluga”.

Poverenica je navela i da je nasilje nad starijima takođe ozbiljan problem i da je skoro 20 odsto starijih sugrađana izloženo nekom vidu nasilja – finansijskom, emotivnom, fizičkom.

„Iz tog podatka se vidi da je nasilje mnogo prisutnije nego što se o tome govori i da je najbolje čuvana porodična tajna”, rekla je poverenica Janković i najavila da će do kraja godine biti predstavljeni rezultati istraživanja koje o nasilju nad starijima sprovode Crveni krst Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Na javnom slušanju u Skupštini Srbije govorili su i Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije koja je pojasnila mesto Srbije u Globalnom indeksu starenja za 2015. godinu, sociolog Srećko Mihajlović koji se posebno osvrnuo na odnos starenja i rada i Nadežda Satarić, iz nevladine organizacije Amity koja je govorila o ulozi civilnog sektora u kreiranju politika zaštite starijih osoba.

Javno slušanje održano je u Domu Narodne skupštine pred gotovo 100 posetilaca među kojima su bili i narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije i svih relevantnih državnih organa, institucija, ustanova i nevladinih organizacija koje se bave pitanjima i problemima starijih i starih.