Okrugli sto „Suzbijanje diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja” održan je u Beogradu i tom prilikom su poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i direkotrka Federalne agencije za borbu protiv diskriminacije Nemačke Kristin Luders predstavile iskustva i mogućnosti za unapređenje zaštite ravnopravnosti u ovoj oblasti.

Poverenica Janković je istakla da se ubedljivo najveći broj pritužbi koje dobija Poverenik za zaštitu ravnopravnosti odnosio se na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.

„Oko jedna trećina pritužbi koje je Poverenik dobio odnosila se na diskriminaciju u ovim oblastima i zato je pred nama ozbiljan put u rušenju predrasuda o radnicima iz marginalizovanih društvenih grupa. Koristim i ovu priliku da pohvalim sajtove i portale za zapošljavanje koji poštuju naše preporuke i više ne objavljuju konkurse za posao u kojima su uslovi dikriminatorni jer se odnose na pol, starost i izgled kandidata. Neki su otišli i korak dalje jer su na svoje sajtove postavili kratke vodiče namenjene sprečavanju diskriminatornih uslova za zapošljavanje”, rekla je poverenica Janković.

Direktorka Federalne agencije za borbu protiv diskriminacije Nemačke Kristin Luders je rekla da je diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja izražena i u Nemačkoj i da su najugroženije žene i migranti..

” U sada aktuelnim uslovima svakodnevnog suočavanja sa izbeglicama koje žele posao, ne sme biti diskriminacije. Moramo svim ljudima da damo jednake šanse,” rekla je Krisitna Luders.

Na Okruglom stolu koji je održan u okviru GIZ-ovog Programa pravne i pravosudne reforme na kojem su pristustvovali i predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije, Infostuda, Ministarstva rada, Kristina Luders i njen tim predstavili su projekat „Anonimna prijava za posao”.

To je u početku bio pilot projekat Federalne agencije za borbu protiv diskriminacije Nemačke u koji su se 2012. godine uključili predstavnici velikih kompanija kao što je Pošta Nemačke, Dojče Telekom, Loreal, P&G, službe za zapošljavanje na pokrajinskom i lokalnom nivou kao i jedan broj malih i srednjih preduzeća. Projekat je i dalje aktuelan u Nemačkoj i prodrazumeva da se iz formulara za prijavnjivanje za posao izostave lični podaci: ime, prezime, pol, godine, nacionalno poreklo kao i fotografija kandidata. Tek u drugom krugu razgovora za posao kada se selektuju kandidati otkriva se njihov identitet. Najveću korist od ovog projekta do sada su imale žene jer su počele da dobijaju mnogo više poziva za drugi krug razgovora za posao i samim tim prilika da dobiju zaposlelje. Projekat je pokazao da kandidati preko anonimnih formulara za posao imaju za 54 odsto bolju prolaznost da nađu posao nego što je to bio slučaj u običnim formularima. Jako dobri rezultati su se pokazali i kada su u pitanju migranti odnosno stanovnici Nemačke koji su turskog ili arapskog porekla.