Svega 4,6% ispitanica veruje da je rodna ravnopravnost u potpunosti ostvarena, dok gotovo 11% smatra da uopšte nije ostvarena, što pokazuje potrebu za drugačijem pristupu rešavanja ovog problema, pre svega promenom načina komunikacije i aktivnijim uključivanjem muškaraca i mladih, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na konferenciji ”Između zakona i stvarnosti: Perspektive žena o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji” koju su zajednički organizovali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).
Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja o percepciji rodne ravnopravnosti iz perspektive žena u Srbiji, kao i analiza pravnog okvira koji se odnosi na diskriminaciju žena iz osetljivih društvenih grupa, sa ciljem da se doprinese sveobuhvatnom sagledavanju stanja u oblasti rodne ravnopravnosti, oblikovanju javnih politika koje odgovaraju stvarnim potrebama žena.
Rodna ravnopravnost je pre svega pitanje vladavine prava, pravde, ostvarenja osnovnih ljudskih prava, ali i ključni preduslov za društveni ekonomski i politički napredak. Ipak, rodna ravnopravnost se i dalje smatra „ženskom temom“, zbog čega je neophodno intenzivnije uključiti muškarce i edukovati ih o tome šta oslobađanje od tradicionalnih rodnih uloga zaista znači za svakoga od nas, istakla je Janković.
Više od 40% ispitanica smatra da žene nemaju jednake mogućnosti za ekonomsku nezavisnost, što je povezano sa razlikama u platama, slabijim šansama za napredovanje, kao i većom zastupljenošću žena u manje plaćenim sektorima. Istraživanje je takođe pokazalo da i da kod samih žena postoji veoma polarizovana percepcija pa i nerazumevanje rodne ravnopravnosti, koju jedan broj ispitanica doživljava kao dodatni teret. Više od polovine ispitanica smatra da tradicionalne rodne uloge u kojima se očekuje da žena preuzme većinu neplaćenih poslova oko domaćinstva, brigu o deci i starijim članovima porodice, najviše doprinose diskriminaciji žena, dok kao ključne oblasti za unapređenje položaja žena u Srbiji vide ekonomsko osnaživanje, obrazovanje od najranijeg uzrasta i borbu protiv nasilja nad ženama.
Na otvaranju konferencije, pored poverenice Janković, govorili su Mihael Engel iz GIZ-a, vođa projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ i Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Profesorka Ivana Krstić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavila je analizu pravnog okvira, dok je Marko Milanović detaljnije predstavio istraživanje koje je, kao i konferencija, realizovano u okviru „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ (SIP).
