8. 07-00-524/2017-02 datum: 8.6.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja „H.c.K“ podnete u ime osoba sa invaliditetom, protiv D.z. “N.B” zbog nepristupačnosti objekata D. z. „N. B.“ u ulici M. br.30 i N. br.53. U pritužbi je navedeno da zgrada D. z. „N. B.“ u ulici M. T. br. 30 nije pristupačna za osobe sa invaliditetom, zbog postojanja arhitektonskih barijera koje osobama sa invaliditetom onemogućavaju ulaz u navedeni objekat. U dopuni pritužbi, navedno je da su rampe koja su postavlјene na objekat u ulici N. br. 53, na glavnom ulazu nepristupačne, kao i rampe na ulazima u stomatološku službu D. Z., jer su van standarda, strme, često klizave i bez rukohvata. Pojašnjeno je da je na ulazu u Službu za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju postavlјena odgovarajuća rampa, ali da ona vodi u suteren objekta, tako da osobe sa invaliditetom moraju da koriste lift koji se zaklјučava, a klјuč se nalazi kod sestara i kako je navedeno nije uvek dostupan. U izjašnjenju D. z. N. B. navedeno je da su sve zgrade D. z. pristupačne za osobe sa invaliditetom, pa tako i one koje se nalaze u ulici M. T. br. 30 i ulici N. br. 53, odnosno da svaki objekat D.z. ima postavlјene rampe. U dopuni izjašnjenja navedeno je da na objektu u ulici M. T. postoje dve rampe i to jedna koja se nalazi na glavnom ulazu u objekat, i druga koja se nalazi na ulazu u Službu za stomatološku zdravstvenu zaštitu, da su rampe betonske sa metalnim rukohvatima. Takođe je navedeno da je u objektu u lici N. br. 53 na ulazu u u službu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju izgrađena rampa, u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti, a da iz službe za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju osoba koja je korisnik kolica može liftom, koji se koristi bez upotrebe klјuča, i koji je jasno obeležen putokazima, popeti do svih nivoa u službi objekta u N.. Tokom postupka zaposleni u Stručnoj službi Poverenika izvršili su neposredan uvid i utvrdili da na ulazima u oba objekta (službu opšte i stomatološke zaštite) postoje postavlјene rampe za osobe sa invaliditetom, a koji su u funkciji, da u oba objekta postoje liftovi koji povezuju sve delove objekta, da postoje toaleti za osobe sa invaliditetom, kao i da pojedine rampe nisu pristupačne za sve osobe sa invaliditetom. Imajući u vidu navedeno, kao i dokaze koji su priloženi uz izjašnjenje, u postupku koji je sproveden po pritužbi U.H. C. K. iz B., nije utvrđeno da je D. z. „N. B.“ prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Međutim, imajući u vidu važnost pune pristupačnosti Poverenik je, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, uputio preporuku mera D. z. „N. B.“ da se sastane sa predstavnicima U. H.C. K. u cilјu unapređenja postojećih standarda pristupačnosti kao i da nakon toga preduzme konkretne mere u tom smislu.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se H. C. K. iz B., pritužbom protiv D. z. „N. B.“, zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. U pritužbi je navedeno da osobe sa invaliditetom ne mogu da uđu u objekat D.z. “N. B“, koji se nalazi u ulici M. T.br. 48, zbog postojanja arhitektonskih barijera.
• U dopuni pritužbe U. H. C. K. ukazalo je i na nepristupačnost zgrade D. z. “N. B.“ u N. ulici, te je između ostalog navedeno:

• da ozbilјan problem za osobe sa invaliditetom predstavlјaju nepristupačne rampe na ulazima u opštu i stomatološku službu D. z. „ B.“ u N. ulici;

• da su dve zidane rampe na glavnom ulazu u D.z., kao i rampa na bočnom ulazu gde je stomatološka služba, izgrađene van standarda pristupačnosti, te da su jako strme, često klizave i bez rukohvata;

• da poseban problem predstavlјaju stepenice koje je D. z. rešio „ultra“ kratkim rampama sa „užasnim nagibom“, tako da je za osobu koja koristi električna motorna kolica nemoguće da prevaziđe nagib, dok bi osobu sa mehaničkim invalidskim kolicima morale da guraju barem dve osobe, uz veliki rizik od pada;

• da je D. z. privremeno rešio ulazak preko službe za fizikalnu medicinu koja se nalazi u suterenu i ima „pristojan“ nagib, te da se zatim od sestara traži klјuč za lift i ide „okolo naokolo“ do lifta;

• da, ako jedna osoba sa invaliditetom uzme klјuč za lift, druga osoba koja je korisnik kolica mora da čeka da se klјuč vrati, kako bi se popela do bilo koje službe doma zdravlјa;

• da služba za fizikalnu medicinu ima godišnji odmor i skraćeno radno vreme tokom leta, zbog čega je za osobu sa invaliditetom nemoguće da uđe u objekat D. z. koji se nalazi u N. ulici.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje z. „N. B.”. U izjašnjenju i u dopuni izjašnjenja, između ostalog, navedeno je:

• da je u D. z. „N. B.“ omogućen pristup „invalidima“, odnosno da u svim objektima postoje rampe za „invalide“;

• da u objektu D.z. „N.B.“, koji se nalazi u ulici M. T. br. 30 postoje dve rampe za osobe sa invaliditetom;

• da su obe rampe betonske, sa metalnim rukohvatima, te da ih svakodnevno koriste osobe sa invaliditetom;

• da se jedna rampa nalazi na glavnom ulazu u objekat D. z., a druga na ulazu u Službu za stomatološku zdravstvenu zaštitu;

• da u D. z. „N. B.“, u N. ulici br. 53, postoje rampe za osobe sa invaliditetom i da je na ulazu u službu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju izgrađena rampa u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti;

• da lice sa invalidskim kolicima može da se iz Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju popne liftom do svih nivoa i službi objekta u N. ulici;

• da se lift koristi bez upotrebe klјuča, jer je rekonstrukcija brave na liftu urađena upravo zbog osoba sa invaliditetom;

• da je u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju dolazak do lifta jasno obeležen znacima, te da oznake za kretanje postoje i u samom liftu.

U prilogu izjšnjenja dostavlјene su fotografije oba ulaza u objekat D. z. “N. B.” u ulici M. T. br. 30.

1. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u fotografije koje je dostavio D. z. „N. B.“, utvrđeno je da na objektu D.z. koji se nalazi u ulici M. T. br. 30 postoje dva ulaza sa izgrađenim rampama za pristup osoba sa invaliditetom, kao i da su rampe betonske, pod nagibom, sa metalnim rukohvatima sa obe strane. Takođe, iako je u pritužbi navedeno da se ovaj objekat D. z. „N. B.“ nalazi u ulici M. T. br. 48, iz navoda izjašnjenja, ali i odlaskom na lice mesta zaposlenih u Stručnoj službi Poverenika nesporno je da se ovaj objekat nalazi u zgradi broj 30.

2.2. Uvidom zaposlenih iz Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji su obišli objekat D. z. „N.B.“ u ulici M. T. br. 30, utvrđeno je: da se objekat D.z. sastoji od dve zgrade; da se u jednoj zgradi nalazi Služba stomatološke zaštite, dok se u drugoj nalaze ostale službe zdravstvene zaštite. Dalјe je utvrđeno da zgrada u kojoj se nalazi Služba stomatološke zaštite ima jedan ulaz; da je na stepeništu sa desne strane, gledano od ulaza, postavlјena kosa rampa za osobe sa invaliditetom sa metalnim rukohvatima sa obe strane. Takođe, glavna zgrada D. z. u kojoj se nalaze ostale službe zdravstvene zaštite ima ukupno 6 ulaza, od kojih su 4 u funkciji i to: jedan glavni ulaz gledano iz ulice M. T. , jedan ulaz u apoteku gledano iz ulice P. T., kroz koju se može proći do službe opšte zdravstvene zaštite i dva ulaza u dečiji dispanzer, gledano iz ulice B. M.P.. Na svakom od ulaza, koji su u funkciji, postoje rampe za osobe sa invaliditetom, sa metalnim rukohvatima sa obe strane rampe. Glavna zgrada se sastoji od prizemlјa i tri sprata do kojih se stiže stepenicama ili liftom koji je predviđen za 4 osobe i koji je u funkciji. U prizemlјu zgrade nalaze se Služba opšte medicine, dečiji dispanzer, školski dispanzer, laboratorija, rendgen i fizikalna medicina. Sve službe su povezane hodnicima kroz koje se može nesmetano proći. Utvrđeno je i da su pultovi za zakazivanje – kartoteke oformlјeni u svakoj službi, otvorenog tipa, odnosno bez staklene ili druge barijere. Na prvom spratu se nalazi toalet koji je prilagođen osobama sa invaliditetom.

• Zatim, uvidom zaposlenih iz Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji su obišli objekat D. z. „N.B.“ u ulici N. br. 53, utvrđeno je: da na glavnom ulazu u ovaj objekat postoje dve betonske rampe sa metalnim rukohvatima sa obe strane; da rampa prati stepenice, kako u pogledu kosine, tako i u pogledu visine, međutim, osoba sa invaliditetom, koja se zatekla na licu mesta nije bila u mogućnosti da savlada nagib na rampi. Dalјe je utvrđeno da se sa leve strane u suterenu, gledano od glavnog ulaza, nalazi ulaz u službu fizikalne medicine koji je povezan stepenicama i rampom koja je vidno obeležena sa oznakom da se radi o rampi za osobe sa invaliditetom. Rampa je betonska, sa dvostranim duplim rukohvatima, a osoba sa invaliditetom koja se zatekla na licu mesta koristila je navedenu rampu bez poteškoća. Takođe je utvrđeno da se na ulaznim vratima nalazi obaveštenje da se sa leve strane, gledajući od ulaza, nalazi i lift koji je prilagođen osobama sa invaliditetom i koji je jasno obeležen putokazima i oznakama u kom pravcu se treba kretati. Zatim, utvrđeno je da se prostor sastoji iz tri dela koji su povezani staklenim dvokrilnim vratima, odgovarajuće su širine, bez pragova i u jednoj ravni. Lift je funkcionalan i ima dovolјno mesta za osobu koja je korisnik kolica. Korišćenjem lifta može se doći u sve delove zgrade, odnosno, u sve službe koje se nalaze u ovom objektu. Hodnici u kojima se nalaze službe zdravstvene zaštite su široki, u jednoj ravni, pultovi-kartoteke su otvorenog tipa i bez staklene ili druge barijere. Deo objekta u kojem se nalazi dečiji dispanzer je povezan sa glavnim objektom, tako da se do njega može stići upotrebom lifta. Utvrđeno je da postoje dva ulaza u dečiji dispanzer na kojima je postavlјena rampa za osobe sa invaliditetom. Dalјe je utvrđeno da je objekat u kojem se nalazi stomatološka služba odvojen od glavnog objekta i ima dva ulaza. Na jednom od ulaza postavlјena je betonska kosa rampa za osobe sa invaliditetom sa metalnim rukohvatima. Konstatovano je i da se u sklopu glavne zgrade nalazi i apoteka.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, činjenice koje su utvrdili zaposleni u Stručnoj službi Poverenika prilikom obilazaka objekata D. z. „N. B. “ u ulici T. br. 30 i ulici N. br. 53, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.^[2]
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije^[3] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta^[4].
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, zatim, konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom^[5], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva^[6]. Ratifikacijom ove konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilјu samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru, uklјučujući tu i pristup informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, kao i pristup drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti^[7].
• U Opštem komentaru broj 2 (2014) Komitet za prava osoba sa invaliditetom ističe da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Ovakav pristup proističe iz ideje zabrane diskriminacije. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravlјenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalјe je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim lјudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima^[8] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[9] (član 5 f).
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju lјudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[10], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Stavom 3. ovog člana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilјu zadovolјavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.
• Zakonom o planiranju i izgradnji^[11] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemlјišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. ovog zakona propisao je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
• Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama^[12] detalјno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Odredbom člana 2. ovog pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, a među njima su i objekti za potrebe državnih organa. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretlјivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Odredbama člana 5. ovog pravilnika propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalјe, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i drugo).

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je z. „N. B.“ diskriminisao osobe sa invaliditetom neobezbeđivanjem pristupačnog ulaza u objekte doma zdravlјa koji se nalaze u ulici M. T. br. 30 i u ulici N. br. 53. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije osoba sa invaliditetom sa aspekta obezbeđivanja pristupa objektima u javnoj upotrebi, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
• Podnosilac pritužbe je naveo da objekat z. „N. B.“ u ulici M. T. br. 30 nije pristupačan osobama sa invaliditetom zbog postojanja arhitektonskih barijera. Dalјe je u pritužbi navedeno da sobama sa invaliditetom predstavlјaju ozbilјan problem i dve zidane rampe na glavnom ulazu, kao i rampa na bočnom ulazu objekta D. z. koji se nalazi u ulici N. br. 53, jer su ove rampe „van svakih standarda“, izuzev rampe koja je postavlјena na ulaz u Službu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koja se nalazi u suterenu objekta i ima „pristojan nagib“. Sa druge strane, D. z. „N. B.“ je u izjašnjenju i dopuni izjašnjenja naveo da u svim objektima D.z. „N. B.“ postoje rampe za osobe sa invaliditetom, te je u prilogu svojih tvrdnji dostavio fotografije ulaza u objekat doma zdravlјa u ulici M. T. br. 30. Naime, u izjašnjenju je pojašnjeno da u objektu koji se nalazi u u lici M. T. br. 30, postoje dve rampe za osobe sa invaliditetom, jedna na glavnom ulazu u objekat D.z., a druga na ulazu u Službu za stomatološku zdravstvenu zaštitu. Istaknuto je da osobe sa invaliditetom svakodnevno koriste ove dve rampe. Kada je reč o objektu D. z. u ulici N. br. 53, u izjašnjenju D. z. „N. B.“ navedeno je da i u ovom objektu postoje rampe za osobe sa invaliditetom, a da se pristupačna rampa, izgrađena prema standardima propisanim Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti, nalazi na ulazu u Službu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, odakle osoba koja koristi kolica može liftom da se popne do svih nivoa i službi doma zdravlјa. Tokom uvida na licu mesta od strane zaposlenih u Stručnoj službi Poverenika u objektima D. z. „N. B.“ u ulici M. T. br. 30 i ulici N. br. 53, utvrđeno je da se objekat D. z. u ulici M.T. br. 30 sastoji od dve zgrade. Prva zgrada, u kojoj se nalazi Služba stomatološke zaštite, ima jedan ulaz na kojem je postavlјena rampa za osobe sa invaliditetom sa metalnim rukohvatima. Druga zgrada, u kojoj se nalaze sve ostale službe zdravstvene zaštite, ima četiri ulaza koja su u funkciji, a na svakom od ovih ulaza postoje rampe za osobe sa invaliditetom sa metalnim rukohvatima. Što se tiče objekta D. z. u ulici N. br. 53, na licu mesta utvrđeno je da na glavnom ulazu u objekat postoje dve betonske rampe sa metalnim rukohvatima, ali da osoba sa invaliditetom, koju su zaposleni u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sreli na ulazu, nije uspela da savlada njen nagib. Međutim, utvrđeno je da se sa leve strane od ulaza u ovaj objekat nalazi ulaz u Službu fizikalne medicine na kojem postoji rampa, te da su zaposlene u Stručnoj službi Poverenika uočile da se osoba sa invaliditetom koja koristi kolica kretala ovom rampom bez poteškoća.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da međunarodni ugovori, Ustav Republike Srbije i zakonski okvir nesumnjivo nameću dužnost nadležnih organa da preduzmu sve potrebne mere radi obezbeđivanja pristupa objektima i površinama u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju lјudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je D. z. „N. B.“ postavio rampe za kretanje osoba sa inavliditetom na ulazima u objekte koje se nalaze u ulici M. T. br. 30 i u ulici N. br. 53. Na licu mesta je utvrđeno da je osoba sa invaliditetom koja koristi kolica bez poteškoća koristila rampu za osobe sa invaliditetom na ulazu u Službu fizikalne medicine u objektu D. z. u ulici N.br. 53, kao i da se unutar objekata nalaze i liftovi, koji su funkcionalni i dostupni.
• Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je D.z. „N. B.“ propustio da obezbedi pristupačnost svojih objekata u u ulici M. T. br. 30  i ulici N. br. 53.
• Međutim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da skrene pažnju na nekoliko činjenica. Naime, z. „N. B.“, kao i drugi nadležni organi, dužan je da poštuje tehničke standarde pristupačnosti prilikom izgradnje i rekonstrukcije svih objekata u svom vlasništvu. Stoga, Poverenik očekuje da će D. z. „N. B.“ preduzeti sve mere kako bi sve rampe na ulazu u objekte domova zdravlјa bile u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti i kako bi osobe sa invaliditetom mogle da ih koriste bez poteškoća i rizika od povređivanja. Pored toga, Poverenik ukazuje da je termin „invalid“ neodgovarajući i uvredlјiv. Takođe, važno je prepoznati da se terminologija koje se koristi kada su pitanju osobe sa invaliditetom menja kroz vreme u odnosu na pristup. Naime, termini kao što su invalid ili hendikepiran su prevaziđeni, ali i uvredlјivi, jer ne posmatraju celu osobu kao lјudsko biće, već samo jednu od njenih karakteristika. Kada se korsisti izraz invalidna osoba sugerišemo da je invaliditet prva i jedina karakteristika i lično svojstvo osobe, odnosno, ne posmatramo celokupnu sliku i osobu u celini, već joj se pristupa isklјučivo i jedino iz ugla teškoće, odnosno smetnje koju ima. Naime, invaliditet je samo još jedna od brojnih karakteristika osobe sa invaliditetom. Stoga, umesto pobrojanih termina, koji su prevaziđeni i uvredlјivi, ispravno je koristiti termin – osoba sa invaliditetom, jer se na taj način stavlјa fokus na osobu, a ne na njen invaliditet.
• Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanje pristupačnosti nije i ne sme da bude individualna borba osoba sa invaliditetom, već da svako u okviru svoje nadležnosti treba da preduzme mere na obezbeđivanju pune pristupačnosti. U skladu sa tim, Poverenik ukazuje da pristupačnost predstavlјa jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, uklјučujući ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu, na ravnopravnoj osnovi sa drugima. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o objektima u javnoj upotrebi u kojima građani i građanke ostvaruju svoje pravo na zdravstvenu zaštitu, a da je na licu mesta utvrđeno da pojedine rampe ne mogu da koriste sve osobe sa invaliditetom, odnosno da pojedine rampe nisu adekvatne za sve vrste invalidskih kolica, Poverenik je u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, uputio preporuku mera D.z. „N. B.“ da se sastane sa organizacijom koja je podnela pritužbu Povereniku u cilјu pobolјšanja pristupačnosti svih ulaza u D. z., kao i da nakon toga preduzme konkretne mere u tom smislu.

4. MIŠLjENјE

U postupku koji je sproveden po pritužbi U. H. C. K. iz B., nije utvrđeno da je D.z. „N.B.“ prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

5. PREPORUKA

Poverenik u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, upućuje preporuku mera D. z. „N.B.“:

5.1. Da se sastane sa predstavnicima U. H. C. K. u cilјu unapređenja postojećih standarda pristupačnosti kao i da nakon toga preduzme konkretne mere u tom smislu.

1. z. „N.B.“ obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o merama koje su preduzete u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema ovog mišlјenja.

Protiv ovog mišlјenja i preporuke nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član 21.

[5] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[6] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 1. stav 1.

[7] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član. 9. st. 1 i 2.

[8] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ –Međunarodni ugovori“, broj 7/71

[9] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr, 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14

[12] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi U.H.C.K. protiv D.z.N.B. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta prilikom pružanja usluga ili korišćenja javnih površina