br. 401-00-45/2014-02 datum: 17. 10. 2014
MINISTARSTVO ZDRAVLjA
dr ZLATIBOR LONČAR, ministar
11000 BEOGRAD
Nemanjina br. 22-26
Poštovani gospodine Lončar,
U vezi sa Vašim dopisom br. 401-00-03485/2014-01 od 10. oktobra 2014. godine, kojim ste tražili mišljenje o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o otvaranju budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, dozvolite najpre da podsetim da sam još u avgustu 2013. godine upozorila javnost, povodom izjava koje su čule na okruglom stolu posvećenom najavljenim izmenama Pravilnika o lečenju u inostranstvu, da nije tačno da propisi o zabrani diskriminacije na osnovu starosnog doba predstavljaju prepreku da se izmeni Pravilnik i omogući teško oboleloj deci lečenje u inostranstvu o trošku države. Tekst ovog upozorenja objavljen je na sajtu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Slobodna sam da ukažem na činjenicu da propisi o zabrani diskriminacije ne isključuju mogućnost da u pogledu lečenja u inostranstvu obolela deca budu privilegovana u odnosu na odrasla lica, posebno kada su u pitanju intervencije koje je potrebno blagovremeno obaviti. Naime, Konvencija o pravima deteta , koju je Republika Srbija ratifikovala, u čl. 2. propisuje da će strane ugovornice poštovati i obezbeđivati prava utvrđena Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, bez diskriminacije. Države su se obavezale da obezbede detetu takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, a odredbom čl. 24. propisano je da ugovornice priznaju pravo deteta na uživanje najvišeg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju, kao i da će države nastojati da obezbede da nijedno dete ne bude lišeno prava na pristup takvim uslugama zdravstvene zaštite.
Sam Ustav Republike Srbije , koji u čl. 21. st. 2. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom ličnom svojstvu, u stavu 4. ovog člana, propisuje da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. Takođe, odredbom čl. 66. st. 1. Ustava Republike Srbije propisano je da dete u Republici Srbiji uživa posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Ustavom je garantovana i zdravstvena zaštita, te je u čl. 68. propisano da deca ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom. Odredbom člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije takođe je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
Napominjem da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, zasnovanom na načelu pravičnosti u pružanju zdravstvene zaštite, kao jednom od osnovnih načela sistema zdravstvene zaštite (čl. 20), svakom detetu do navršenih 18 godina života priznato pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite, upravo zbog toga što su deca posebno osetljiva društvena grupa.
Imajući sve ovo u vidu, mišljenja sam da davanje prioriteta deci prilikom dodele sredstava iz Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, predstavlja posebnu meru namenjenu zaštiti i napretku dece, koja ima legitiman cilj i čije uvođenje je dozvoljeno i u skladu sa Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije.
Na kraju, ukazujem i da uprkos činjenici da je život svakog ljudskog bića podjednako vredan, u uslovima ograničenih finansijskih sredstava namenjenih lečenju građana u inostranstvu, deci se može i mora dati prednost, što proizlazi i iz samog Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da deca uživaju posebnu zaštitu.
S iskrenim uvažavanjem,
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Mišljenje o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o otvaranju budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji 
