del. br. 1705 datum: 5. 11. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zaštiti diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE
o pojedinim odredbama Radne verzije Zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku

1. U čl. 85. st. 1. Radne verzije Zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku propisano je da “Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika”, pri čemu je izostavljeno pravilo sadržano u važećem Zakonu o parničnom postupku, po kojem punomoćnik “mora da bude advokat”. Poverenica podržava ovakvu izmenu jer se njome iz procesnog sistema uklanja diskriminatorna odredba kojom je narušeno načelo jednakosti stranaka u ostvarivanju prava na pristup sudu, kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje, garantovanog čl. 32. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS, br. 98/2006) i čl. 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, o čemu je u vreme donošenja Zakona o parničnom postupku iznela svoj stav u Mišljenju br. 1038/2011 od 27. 9. 2011. godine.

2. Zakon o parničnom postupku ne prepoznaje da se u parničnom postupku, pored javnog tužioca i javnog pravobranioca, u ulozi stranke i umešača, pojavljuje i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je državni organ kojem je priznata aktivna procesna legitimacija u parnicama za zaštitu diskriminacije, bez obzira na to da li je žrtva diskriminacije lice ili grupa lica, s tim što je uslov za dopuštenost pružanja pravne zaštite po tužbi Poverenika pristanak diskriminisanog lica ako se diskriminacija odnosi isključivo na to lice (čl. 33. tač. 3. i čl. 46. st. 2). Zakonsko ovlašćenje Poverenika da zatraži sudsku zaštitu od diskriminacije manifestacija je stava zakonodavca da sprečavanje i suzbijanje diskriminacije predstavlja opšti (javni) interes društva, te da ovom nezavisnom organu treba omogućiti da pokreće i vodi parnice za zaštitu od diskriminacije kako bi svojom procesnom aktivnošću izdejstvovao donošenje povoljnih sudskih presuda. Na osnovu svog zakonskog ovlašćenja da pokreće antidiskriminacione parnice, Poverenik ima pravo i da se umeša u parnicu koju je pokrenuo drugi zakonom ovlašćeni subjekat, tako što se pridružuje tužiocu. I kao stranka i kao umešač, Poverenik je eksponent javnog (opšteg) interesa, koji ostvaruje svojom procesnom delatnošću u parničnom postupku.

Imajući u vidu pravni status i ulogu Poverenika u pravnom sistemu, kao i njegov procesni položaj, potrebno je Zakonom o parničnom postupku regulisati:

– učešće Poverenika kao umešača u postupku;
– način postupanja suda povodom nerazumljivih ili nepotpunih podnesaka Poverenika;
– pravo Poverenika na naknadu troškova postupka u parnicama u kojima se pojavljuje kao stranka i kao umešač;
– isplatu troškova postupka koje je, po zakonu, dužan da snosi Poverenik.

3. U čl. 193. Zakona o parničnom postupku propisana je dužnost lica koje namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu uputi predlog za mirno rešavanje spora, o kojem se Republički javni pravobranilac može izjasniti u roku od 60 dana. Ova pravila važe i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Navedeni zakonski propisi suprotni su načelu ravnopravnosti stranaka, koje je utvrđeno u čl. 2. Zakona o parničnom postupku, jer privileguju državu i jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u odnosu na druge pravne subjekte protiv kojih se pokreće parnični postupak.

U Radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku ponuđena su alternativna rešenja za odredbe sadržane u čl. 193. Zakona o parničnom postupku. Naime, prema rešenjima sadržanim u “Drugoj alternativi za izmenu člana 193 Zakona”, licu koje namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije pruža se mogućnost, ali mu se ne nameće obaveza da Republičkom javnom pravobranilaštvu, odnosno zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave pre podizanja tužbe uputi predlog za mirno rešavanje spora. Poverenica podržava ova alternativna rešenja jer se njima eliminišu odredbe kojima su država i jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave privilegovane kao potencijalni tuženi, a pravnim subjektima obezbeđuje se jednak položaj u pristupu pravdi, nezavisno od toga ko se pojavljuje kao druga strana u sporu.

4. U Radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku predložen je niz novih rešenja koja se tiču postupka za zaštitu kolektivnih prava i interesa (čl. 499. i čl. 500). Poverenica ukazuje na potrebu dodatnog preispitivanja odredaba Zakona o parničnom postupku kojima je regulisan postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa, uključujući i zaštitu od diskriminacije, u cilju uklanjanja onih odredbi kojima se ugrožava pravo udruženja, njihovih saveza i drugih organizacija osnovanih u skladu sa zakonom da slobodno ukazuju na povrede kolektivnih prava i interesa građana i koriste zakonske instrumente kojima se ostvaruje sudska građanskopravna zaštita ovih prava i interesa.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Mišljenje o pojedinim odredbama Radne verzije Zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku