del. br. 1704 datum: 5. 11. 2012.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zaštiti diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENjE
o pojedinim odredbama Radne verzije Nacrta zakona o medijaciji
Nacrtom zakona o medijaciji, pod rubrumom “Isključenje javnosti”, u čl. 8. st. 3., propisano je da stranu koja nema poslovnu sposobnost, ali i onu koja je ograničeno poslovno sposobna zastupa zakonski zastupnik. Ovo imperativno pravilo, po kojem ograničeno poslovno sposobno lice u postupku medijacije zastupa njegov zakonski zastupnik, odstupa od opšteg pravila o procesnoj sposobnosti ograničeno poslovno sposobnih lica. Naime, prema čl. 75. st. 2. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), koji se shodno primenjuje u svim građanskim sudskim postupcima, punoletno lice kome je ograničena poslovna sposobnost procesno je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti.
Ukoliko bude usvojeno pravilo iz čl. 8. st. 3. Nacrta zakona o medijaciji, kojim se ograničenom poslovno sposobnom licu uskraćuje procesna sposobnost u postupku medijacije, negativne posledice bile bi višestruke.
Pre svega, ograničeno poslovno sposobno lice bilo bi uskraćeno u mogućnosti da samostalno pokrene i učestvuje u postupcima medijacije koji se vode povodom sporova iz onih pravnih odnosa u pogledu kojih je poslovno sposobno, tj. koji su u okviru granica njegove poslovne sposobnosti. Povodom ovih sporova ograničeno poslovno sposobno lice moglo bi da samostalno pokrene i vodi parnicu, ali ne i postupak medijacije, u kojem ga, prema čl. 8. st. 3. Nacrta zakona o medijaciji, mora zastupati njegov zakonski zastupnik.
Konsekventno tome, ukoliko su u pitanju sporovi iz pravnih odnosa koji su u okviru poslovne sposobnosti ograničeno poslovno sposobnih lica, lice koje se opredeli za medijaciju kao metod za rešavanje takvog spora i lice koje izabere parnicu bili bi u nejednakom položaju: ono lice koje se opredelio za medijaciju ne bi moglo samostalno da učestvuje u postupku medijacije, dok bi ono lice koje se opredelilo za parnicu moglo u njoj samostalno da učestvuje, tj. da punovažno preduzima sve parnične radnje.
U slučajevima u kojima se postupak medijacije vodi kao tzv. sudski aneksirana medijacija, pravilo iz čl. 8. st. 3. Nacrta zakona o medijaciji moglo bi da dovede do toga da ograničeno poslovno sposobno lice koje je samostalno pokrenulo i vodi parnicu jer je u parnici, s obzirom na predmet spora, parnično sposobno, u sudski aneksiranoj medijaciji koja se povodom tog spora vodi, mora imati zakonskog zastupnika, koji će u njegovo ime i za njegov račun učestvovati u postupku medijacije.
Imajući u vidu cilj i sadržinu postupka medijacije, ulogu i dužnosti medijatora, kao i činjenicu da je medijacija jednostavan i neformalan postupak namenjen mirnom rešavanju sporova, poverenica je mišljenja da ne postoje opravdani razlozi da se ograničeno poslovno sposobna lica stavljaju u neravnopravan položaj u postupku medijacije u odnosu na položaj koji imaju u građanskim sudskim postupcima. Ukoliko je u pitanju spor iz pravnog odnosa koji je u okviru granica poslovne sposobnosti ograničeno poslovno sposobnog lica, trebalo bi omogućiti da to lice samostalno preduzima radnje, bez obzira na to da li se spor rešava mirnim putem, u postupku medijacije, ili se rešava u sudskom postupku.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Mišljenje o pojedinim odredbama Radne verzije Nacrta zakona o medijaciji 
