Broj: 06-00-38/2013-03 datum: 27. 12. 2013.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zaštiti diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE
o pojedinim odredbama Radne verzije Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Na internet stranici Ministarstva pravde i državne uprave u decembru 2013. godine objavljena je Radna verzija Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, sa obrazloženjem (u daljem tekstu: Nacrt zakona). Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni državni organ nadležan za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, veoma je zainteresovan da se sistem besplatne pravne pomoći izgradi na način koji će omogućiti svim građanima i građankama da ravnopravno ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez bilo kakve neposredne ili posredne diskriminacije. U tom smislu, koristeći svoja zakonska ovlašćenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje mišljenje o pojedinim rešenjima sadržanim u Radnoj verziji Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koja su relevantna s aspekta antidiskriminacionih propisa.

1. Poverenik podržava opštu odredbu iz člana 5. Radne verzije Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kojom je, pored ostalih osnovnih načela funkcionisanja sistema besplatne pravne pomoći, propisano i načelo jednake dostupnosti prava na besplatnu pravnu pomoć.

2. Iz čl. 7. Nacrta Zakona, pod rubrumom „Korisnici besplatne pravne pomoći”, pravo na besplatnu pravnu pomoć koja se nadoknađuje iz budžeta Republike Srbije imaju samo fizička lica, bez obzira da li su domaći državljani, strani državljani ili lica bez državljanstva, i to ona koja ostvaruju ili štite svoja ljudska prava i slobode zajamčene Ustavom Republike Srbije, pod uslovom da su korisnici usluge socijalne zaštite ili prava na materijalnu podršku u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita, kao i lica koja su korisnici prava na dečiji dodatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

Uslovi i kriterijumi za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć postavljeni su veoma restriktivno i u neskladu su sa načelom jednake dostupnosti besplatne pravne pomoći, koje je zakonodavac posebno apostrofirao u čl. 5. Nacrta zakona. Njihova primena u praksi može ugroziti ostvarivanje prava na delotvoran i jednak pristup pravdi, kao jedno od osnovnih prava garantovanih međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima, uključujući i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Pre svega, potrebno je imati u vidu da će, s obzirom na zakonske uslove pod kojima se ostvaruje pravo na usluge socijalne zaštite i pravo na materijalnu podršku, kao i uslove pod kojima se ostvaruje pravo na dečiji dodatak, pravo na besplatnu pravnu pomoć biti uskraćeno onim građanima i građankama koji iz bilo kog razloga nisu postali korisnici usluga socijalne zaštite, prava na materijalnu podršku i prava na dečiji dodatak iako faktički ispunjavaju sve uslove za ostvarivanje ovih vidova socijalne podrške.

S druge strane, zbog ovako restriktivno postavljenih uslova, bez besplatne pravne pomoći ostaće lica koja se nalaze u posebno teškim i ugrožavajućim životnim i pravnim situacijama, odnosno, koja zbog određenog ličnog svojstva imaju poseban status, kao što su deca bez roditeljskog staranja, lica sa mentalnim smetnjama prema kojima se sprovodi postupak za prinudnu hospitalizaciju i/ili postupak za lišenje poslovne sposobnosti, lica koja su žrtve torture, trgovine ljudima, porodičnog nasilja, diskriminacije, tražioci azila. Da bi se ovim licima faktički obezbedio delotvoran i jednak pristup pravdi, potrebno je da njihov status i situacija u kojoj se nalaze budu uvaženi, što podrazumeva mogućnost da im pravo na besplatnu pravnu pomoć koja se nadoknađuje iz budžeta Republike Srbije, pod određenim uslovima, bude priznato bez obzira na to da li ispunjavaju opšte uslove iz čl. 7. st. 2. Nacrta zakona. Iz istog razloga, budućim Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći treba otvoriti mogućnost da se besplatna pravna pomoć pruži i licima koja ne ispunjavaju opšte uslove iz čl. 7. st. 2. Nacrta zakona, ako interes pravde to nalaže, što bi se procenjivalo u svakom pojedinačnom slučaju.

3. Analiza pravila kojima je regulisan postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć ne obezbeđuju jednaku dostupnost ovog prava jer nisu propisana posebna pravila koja se odnose na lica koja su u faktičkoj nemogućnosti da sastave i/ili podnesu zahtev za korišćenje besplatne pravne pomoći zbog toga što su nepismeni, imaju neki fizički, senzorni ili intelektualni invaliditet ili su lica sa određenim mentalnim smetnjama. Da bi se obezbedila jednaka dostupnost prava na besplatnu pravnu pomoć, potrebno je propisati posebna pravila o načinu ostvarivanja ovog prava kada su u pitanju lica koja faktički nisu u mogućnosti da prema standardnoj proceduri sastave i nadležnom centru za socijalni rad podnesu zahtev za pružanje besplatne pravne pomoći. To, pored ostalog, podrazumeva i propisivanje posebnih pravila kojima bi se na odgovarajući način regulisalo podnošenje zahteva za besplatnu pravnu pomoć u situacijama kada je tražilac besplatne pravne pomoći nalazi u zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi.

4. U tekstu Nacrta zakona korišćene su reči u muškom rodu, kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuplanetarne unije (MPU) 1211 Ženeva 19 i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4, koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Instrukcije o upotrebi rodno diferenciranog jezika sadržana su i u Uputstvu za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje Zaštitnika građana Republike Srbije, kojim je posebno naznačeno da rodno diferenciran jezik jeste jezik rodne ravnopravnosti. Imajući sve to u vidu, potrebno je da odredbe budućeg zakona budu napisane rodno diferenciranim jezikom, bilo korišćenjem forme i reči u muškom i ženskom rodu ili uvođenjem klauzule da se sve zakonske odredbe podjednako odnose i na muškarce i žene.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Mišljenje o pojedinim odredbama Radne verzije Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći