del. br. 1570 datum: 19. 12. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču diskriminacije (član 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

1. Odredbom iz člana 7. stav 1. radnog teksta Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kojom su utvrđeni postupci u kojima se ostvaruje pravo na besplatnu pravu pomoć, treba izričito propisati da se pravo na besplatnu pravu pomoć ostvaruje i u postupcima koji se vode pred nezavisnim državnim organima.

2. Odredbom iz člana 16. radnog teksta Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, pod rubrumom “Ostvarivanje prava na besplatnu pravu pomoć bez obzira na materijalno stanje, Lično svojstvo korisnika ili status u postupku pred državnim organima” u kategoriju lica koje ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje treba uvrstiti lica koja su izložena diskriminaciji i lica prema kojima se sprovodi postupak za potpuno ili delimično lišenje i vraćanje poslovne sposobnosti.

3. Prilikom formulisanja odredbi budućeg Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći treba koristiti rodno diferenciran jezik doslednom upotrebom reči u muškom i ženskom rodu ili uvođenjem odgovarajuće klauzule.

O b r a z l o ž e nj e

1. U članu 7. stav 1. Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da se pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruje u krivičnom, parničnom, vanparničnom, izvršnom i prekršajnom postupku, upravnom postupku i upravnom sporu, u postupku po ustavnoj žalbi, u postupku izvršenja krivičnih sankcija, medijacije, kao i u drugim postupcima u kojima se odlučuje o pravima, obavezama i zakonom priznatim interesima. Evidentno je da ovom odredbom nisu obuhvaćeni postupci pred onim nezavisnim državnim organima koji nisu nadležni da odlučuju o pravima, obavezama i zakonom priznatim interesima, kakav je, npr. postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Da bi se otklonila svaka eventualna dilema o tome da li se pravo ne besplatnu pravnu pomoć ostvaruje i u postupcima pred nezavisnim državnim organima, potrebno je da ovi postupci budu izričito navedeni u odredbi člana 7. stav 1. U skladu s tim, trebalo bi izvršiti i odgovarajuće izmene odredbe iz člana 7. stav 2., kojima bi pravo na besplatnu pravnu pomoć u postupcima pred nezavisnim državnim organom bilo priznato sve do okončanja postupka pred ovim organom.

Iskustvo pokazuje da delovanje nezavisnih državnih organa značajno doprinosi poštovanju ljudskih prava i sloboda i da sprovođenje preporuka koje ovi organi daju u najvećem broju slučajeva dovodi do efikasnog otklanjanja povrede prava. Time se smanjuje potreba za vođenjem sudskih postupaka, koji izazivaju velike troškove i gubitak vremena. Saglasno tome, izričitim priznavanjem prava na besplatnu pravnu pomoć u postupcima pred nezavisnim državnim organima pravni subjekti slabog imovnog stanja bili bi dodatno motivisani da se obraćaju ovim organima, što bi smanjilo broj sudskih postupka i dovelo do rasterećenja sudova. S druge strane, priznavanjem prava na besplatnu pravnu pomoć u postupcima pred nezavisnim državnim organima obezbedila bi se jednakost u pristupu ovim organima, saglasno načelu jednakosti u pristup pravdi, u cilju ostvarivanja ravnopravnosti građana pred zakonom i vladavine prava.

2. Članom 16. radnog teksta Nacrta zakona izdvojene su određene kategorije lica koje ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje: 1) dete bez roditeljskog staranja, odnosno dete kome nije obezbeđeno adekvatno zastupanje u postupku po propisima koji uređuju taj postupak, 2) lice u odnosu na koje se sprovodi postupak prinudne hospitalizacije, 3) lice koje je žrtva torture ili trgovine ljudima, lice koje je žrtva porodičnog nasilja, i 5) tražilac azila.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u kategoriju lica koje ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje treba uvrstiti i lica koja su izložena diskriminaciji. Potrebu za tim opravdava sam značaj prava na nediskriminaciju i posledice koje diskriminacija s aspekta mogućnosti lica da pod jednakim uslovima ostvaruje Ustavom i zakonom priznata prava i slobode. Treba, takođe, imati u vidu i javni interes za suzbijanjem diskriminacije i ostvarivanjem pune i efektivne ravnopravnosti u društvenim odnosima.

U kategoriju lica koje ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć bez obzira na materijalno stanje treba uvrstiti i lica prema kojima se sprovodi postupak za potpuno ili delimično lišenje poslovne sposobnosti i postupak za vraćanje poslovne sposobnosti. Ova preporuka je zasnovana na činjenici da je lišenje poslovne sposobnosti jedna od mera kojom se ograničavaju fundamentalna prava pravnih subjekata. S druge strane, treba imati u vidu da se postupak za lišenje poslovne sposobnosti vodi prema osobama sa mentalnim i intelektualnim teškoćama, koje spadaju u posebno osetljivu društvenu grupu, pa je opravdano da budu svrstane u kategoriju onih građana/ki kojima se pravo na besplatnu pravnu pomoć u ovom postupku prizna bez obzira na njihovo materijalno stanje.

3. U tekstu Radne verzije Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći korišćene su reči u muškom rodu, kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime je narušen princip ravnopravnosti polova. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti polazi od stava da je upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuplanetarne unije (MPU) 1211 Ženeva 19 i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4, koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Odgovarajuća uputstva o upotrebi rodno diferenciranog jezika sadržana su i u Uputstvu za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje Zaštitnika građana Republike Srbije, kojim je posebno naznačeno da rodno diferenciran jezik jeste jezik rodne ravnopravnosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Mišljenje o odredbama Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći upućeno Ministarstvu pravde