5. 07-00-529/2017-02 datum: 5.3.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe advokatkinje J. J. T, koja je podneta u ime i uz saglasnost M. R, protiv psihologa A. S. i dr A. A, specijaliste medicine rada, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja M. R. U pritužbi je navedeno da je zbog samog postojanja psihijatrijske dijagnoze, psiholog Doma zdravlјa iz Š. rekao M. R. da ne može da prođe lekarski pregled. Specijalista medicine rada dr A. A, potpisao je mišlјenje i zaklјučak u kome je utvrđeno da M. R. nije sposobna za posao ličnog pratioca dece. Nakon toga M. R. je otišla na lekarski pregled u privatni Dom zdravlјa u V, gde je utvrđeno da je sposbna za posao ličnog pratioca deteta, a uverenje je izdato na period od godinu dana. Podnositelјka pritužbe smatra da je M. R. na ovaj način diskriminisana na osnovu zdravstvenog stanja. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, psiholog Doma zdravlјa iz Š. dao je obrazloženje svog stručnog stava da M. R. nije sposobna da obavlјa poslove ličnog pratioca dece. Dr A. A. je između ostalog naveo da samo specijalista iz oblasti medicine rada može utvrditi radnu sposobnost a da mišlјenja drugih specijalnosti imaju konsultativni značaj. U konkretnom slučaju, lekar specijalista medicine rada dr A. A. smatra da M. R. nije sposobna za obavlјanje posla ličnog pratioca dece. Takvog je stava i psiholog A. S, čije mišlјenje ima konsultativni karakter. Sa druge strane, odelјenje medicine rada privatnog Doma zdravlјa „H“ ima drugačiji stav u pogledu radne sposobnosti M. R. za obavlјanje posla ličnog pratioca dece. Dr Lj. T. koja je zaposlena u Opštoj bolnici u Š, dala je načelan stav da je M. R. radno sposobna. Dakle, u pitanju je sukob profesionalnih mišlјenja u pogledu radne sposobnosti M. R. za obavlјanje konkretnog posla – ličnog pratioca dece. Poverenik za zaštitu  ravnopravnosti, postupajući u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, utvrdio je da prema M. R, tokom postupka izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju u DZ Š, nije postupano drugačije u odnosu na utvrđene procedure postupanja odelјenja medicine rada prilikom ocene radne sposobnosti kandidata za zaposlenje, niti je unapred dat zaklјučak da ona nije sposobna za rad na poslovima ličnog pratioca dece zbog samog postojanja određene dijagnoze. Takođe, M. R. nije odbijeno pružanje lekarske usluge, niti su joj postavlјeni posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima. Pored toga je utvrđeno da nije došlo do uznemiravanja, vređanja i omalovažavanja M. R. u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.  Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da psiholog A. S. i specijalista medicine rada dr A. A. nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila J. T, advokatkinja iz Beograda, u ime i uz saglasnost M. R, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. Pritužbu je podnela protiv A. S, psihologa u Odseku za medicinu rada Doma Zdravlјa iz  Š. i A. A, specijaliste medicine rada i šefa odseka za medicinu rada Doma Zdravlјa  iz  Š.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da M. R. ima 28 godina i apsolventkinja je na Filološkom fakultetu;
• da joj je pre pet godina ustanovlјen bipolarni poremećaj (F 31), a poslednje dve godine je u stabilnoj remisiji (F7);
• da se prijavila da bude pratilac deteta u inkluziji, uspešno završila obuku, i preostalo joj je da uradi lekarski pregled u DZ u  Š.;
• da se 31. oktobra 2017. godine, uputila na Odelјenje medicine rada i razgovarala sa psihologom A. S, koji je pitao o bolestima, i ona je rekla svoju dijagnozu;
• da joj je psiholog rekao da zbog same dijagnoze ne može da prođe lekarski pregled, da ima uvid u njene dijagnoze, te da nije od značaja što je njeno stanje stabilno, jer osobe sa psihozom ne mogu raditi sa decom;
• da je nakon toga otišla u V. u privatni DZ „H“, gde su psiholog i psihihijatar ocenili da je sposobna za rad sa decom, ali, s obzirom da uzima terapiju, ograničili su trajanje uverenja na godinu dana;
• da je taj izveštaj odnela u humanitarnu organizaciju „Dečje srce“, koja joj je poslodavac. Oni su prihvatili uverenje i povezali su je sa dečakom. Sa njim je radila dve nedelјe, ostvarili su dobar kontakt, dečak je napredovao i roditelјi su bili zadovolјni;
• da je 17. novembra Opština Š. obavestila njenog poslodavca da ne prihvataju lekarski izveštaj iz bilo koje druge ustanove osim Doma Zdravlјa u  Š.;
• da je ponovo otišla kod A. S, sa lekarskim izveštajem iz V. Rekao joj je da vidi da je njeno stanje stabilno ali da su propisi takvi. Uručio joj je izveštaj od 31. oktobra 2017. godine. U izveštaju se spominje njena dijagnoza od pre 5 godina (F 31 a ne F7)
• da je zaklјučak da nije sposobna za posao ličnog pratioca dece dao specijalista medicine rada dr A. A.
  • Uz pritužbu su dostavlјeni i sledeći prilozi: 1) uverenje o zdravstvenom stanju DZ Š. od 30. oktobra 2017. godine 2) Uverenje o zdravstvenom stanju DZ „H“ od 1. novembra 2017. godine; 3) specijalistički izveštaj lekara od 28. novembra 2017. godine.
  • U cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka pribavlјeno je izjašnjenje od psihologa S. i dr A. A.
  • U izjašnjenju psihologa S, između ostalog, navedeno je:
• da je datum dolaska M. R. na pregled bio 30. oktobar 2017. godine, oko 12 časova;
• da je uvidom u elektronski karton utvrdio postojanje hroničnih dijagnoza F 31 (a ne F7) tj. afektivna psihoza, bipolarni tip poremećaja, F 23 akutna tranzativna psihoza i F 32 depresija. Zatim je utvrdio koju terapiju pacijentkinja uzima;
• da je M. R. tokom razgovora i pregleda bila manirovana, anksioznija, uz blaži motorički nemir, psihički leplјiva, ubrzanog misaonog toka, raspoloženja, logoroična, ostavlјa utisak uznemirene osobe, simptomi histrionične i opsesivno kompulzivne ličnosti;
• da je M. R. došla na pregled jer je želela lekarsko uverenje da je sposobna za rad ličnog pratioca dece. Posao podrazumeva neprestanu brigu o autističnom detetu;
• da je rad sa decom koja zahtevaju konstantan nadzor, rad sa povećanim rizikom, i da doktrina nalaže da sa takvom decom treba da radi neko ko je psihički stabilan, jer trenutak nepažnje može imati tragične posledice;
• da su lekovi koje pacijentkinja koristi antipsihotici i imaju uticaj na psihomotorne i psihosenzorne funkcije kod čoveka, utiču na motoriku, pažnju i koncentraciju, a mogu izazvati i druge smetnje u kognativno-konativnoj sferi;
• da nije tačno da nije dao izveštaj pacijentkinji, te da je napisao izveštaj nakon razgovora, intervjua, podataka o njenoj socijalnoj kompetenciji, opservacije;
• da od 2009. godine radi na proceni lica sa preostalom radnom sposobnošću za šta ga je ovlastio RF PIO, i redovno ga pozivaju za procenu;
• da je M. R., došla nakon mesec dana sa nalazom specijalistkinje neuropsihijatrijske struke dr T. koji u trenutku pregleda nije imala kod sebe. U nalazu stoji – remisija, međutim u njegovom računaru i dalјe stoji dijagnoza F 31 a ne F 31.7;
• da je tom prilikom proveo više od sat vremena sa njom i njenim partnerom u srdačnom razgovoru. Usmeno su upućeni na pregled kod drugostepenog organa, pošto su doneli uverenje koje je suprotno uverenju koje je izdao DZ Š.
  • U izjašnjenju specijaliste medicine rada Dr A. A, navedeno je:
• da se pacijentkinja javila sa zahtevom da joj se izda lekarsko uverenje i da je sprovedena procedura utvrđena pravilima medicine rada;
• da je na osnovu pregleda i uvida u elektronski zdravstveni karton utvrđeno da pacijentkinja nije sposobna za obavlјanje navedenog posla, zbog utvrđenih patoloških stanja;
• da njena prava nisu povređena, s obzirom da je pregledana po utvrđenom protokolu i u skladu sa doktrinom ocene radne sposobnosti;
• da radnu sposobnost utvrđuje isklјučivo nadležni doktor medicine, specijalista medicine rada, a mišlјenja specijalista drugih grana koja leče pacijente imaju konsultativni karakter u oceni radne sposobnosti;
• da je izdato uverenje o radnoj sposobnosti vlasništvo pacijenta i da su podaci dostupni onom licu kome ih pacijent dostavi.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u fotokopiju Uverenja o zdravstvenom stanju M. R. od 30. oktobra 2017. godine, koje je izdao DZ Š. – medicina rada, utvrđeno je da je dat zaklјučak i mišlјenje da nije sposobna za posao ličnog pratioca dece.

• Uvidom u fotokopiju Uverenja o zdravstvenom stanju M. R. od 1. novembra 2017. godine, koje je izdao DZ „H“, utvrđeno je da je dat zaklјučak i mišlјenje da je sposobna za poslove ličnog pratioca dece „sa posebnim potrebama“.

• Uvidom u specijalistički izveštaj Opšte bolnice Dr Laza Lazarević, od 28. novembra, utvrđeno je da je upisana dijagnoza F7 i F 32.2, da je pacijantkinja na redovnom praćenju od 2012. godine, zbog bipolarnog afektivnog poremećaja. Dve godine unazad je u stabilnoj remisiji. Pacijentkinja je aktuelno svesna, adekvatna, bez psihopatoloških ispolјavanja, očuvanih kognitivnih funkcija, očuvanog uvida i kritičnosti. Uz propisano terapiju, dr Lj. T. smatra da je pacijentkinja radno sposobna.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti određena je u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u članu zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

• Ustavna zabrana diskriminacije razrađena je Zakonom o zabrani diskriminacije,[5] kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj,[6] a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlјa u nepovolјniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim cilјem, a sredstva za postizanje tog cilјa su primerena i nužna.[7] Prema odredbama člana 27. zabranjena je diskriminacija lica u odnosu na zdravstveno stanje. Diskriminacija postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje lekarskih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavlјanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nepreduzetim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. U skladu sa odredbama člana 16. ovog zakona, zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Stavom 3. istog člana propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravlјenje razlike, isklјučivanje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlјa stvarni i odlučujući uslov obavlјanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica.
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] u članu 136. stav 5. propisuje da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovolјavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima. U radni odnos, u skladu sa odredbama člana 139. stav 1. tačka 2. ovog zakona, može biti primlјeno lice koje ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima.
• Zakon o radu, u članu 82. propisuje da na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih obolјenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
• Zakon o bezbednosti i zdravlјu na radu[9] u članu 41. propisuje da za obavlјanje poslova zaštite zdravlјa zaposlenih na radu, poslodavac angažuje službu medicine rada. Služba medicine rada vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih i, između ostalog, ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavlјanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom.
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti[10] u članu 20. propisuje načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvenih usluga po osnovu rase pola, starosti i drugih ličnih svojstava.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavlјenih uz pritužbu

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanju za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.

• Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u ovom postupku je utvrđivanje da li su psiholog A. S. i dr A. A. povredili propise koji zabranjuju diskriminaciju u postupku izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju M. R. U skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, predmet analize biće posebno da li je na osnovu ličnog svojstva (zdravstvenog stanja) M. R, pacijentkinji neopravdano odbijeno pružanje lekarskih usluga, postavlјen poseban uslov za pružanje zdravstvenih usluga koji nije uslovlјen medicinskim razlozima, odbijeno postavlјanje dijagnoze ili su joj uskraćene informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nepreduzetim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i da li je došlo do uznemiravanja, vređanja i omalovažavanja M. R. u zdravstvenoj ustanovi.

• Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesporno je da je M. R. u oktobru 2017. godine otišla na Odelјenje medicine rada Doma zdravlјa u  Š., radi pribavlјanja uverenja o zdravstvenom stanju, koje joj je bilo potrebno radi obavlјanja posla ličnog pratioca deteta sa autizmom. Takođe, nesporno je da joj je tom prilikom dato mišlјenje da nema zdravstvenu sposobnost za obavlјanje posla ličnog pratioca dece.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da propisi iz oblasti radnog prava obavezuju fizička lica da prilikom zasnivanja radnog odnosa dostave poslodavcu isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasnivaju radni odnos. Kandidati nisu u obavezi da poslodavcu dostave lekarsko uverenje, osim u slučaju kada zasnivaju radni odnos na poslovima sa povećanim rizikom, u smislu odredbi člana 82. Zakona o radu. Takođe, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pored preciziranja delokruga rada ličnog pratioca dece, propisuje i poseban uslov za prijem u radni odnos – psihofizičku sposobnost za rad sa decom.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dalјe, ukazuje da je zadatak službe medicine rada da, pored ostalog, utvrđuje i ocenjuje posebnu zdravstvenu sposobnost koju moraju da ispunjavaju zaposleni za obavlјanje određenih poslova, u skladu sa zakonom. Doktrina medicine rada, definiše radnu sposobnost kao sposobnost organizma da u toku rada održi unutrašnju fiziološku ravnotežu i da po prestanku rada brzo i u potpunosti uspostavi sve oblike ravnoteže koji su odstupili od fizioloških vrednosti. Takođe, pojam bolest se ne poklapa sa pojmom radne sposobnosti. Naime, postoje bolesti koje ne utiču na radnu sposobnost, dok druge utiču samo povremeno ili samo kod određenih zanimanja, dok neke bolesti uzrokuju radnu nesposobnost kod svih zvanja.

• U konkretnom slučaju, lekar specijalista medicine rada dr A. A. smatra da M. R. nije sposobna za obavlјanje posla ličnog pratioca dece. Takvog je stava i psiholog A. S, čije mišlјenje ima konsultativni karakter. Sa druge strane, odelјenje medicine rada privatnog Doma zdravlјa „H“ ima drugačiji stav u pogledu radne sposobnosti M. R. za obavlјanje posla ličnog pratioca dece. Dr Lj. T.koja je zaposlena u Opštoj bolnici u Š., dala je načelan stav da je M. R. radno sposobna. Dakle, u pitanju je sukob profesionalnih mišlјenja u pogledu radne sposobnosti M. R. za obavlјanje konkretnog posla – ličnog pratioca dece.

• Prilikom provere radne sposobnosti M. R, služba medicine rada DZ Š., imala je u vidu zdravstveni dosije pacijentkinje, a psiholog Doma zdravlјa obavio je sa njom intervju. U izjašnjenju na navode iz pritužbe psiholog je pružio je određena dodatna pojašnjenja u odbranu svog stručnog mišlјenja. Takođe, naveo je da se njegov stav ne bi promenio ni da je imao u vidu da je stanje M. R. po oceni neuropsihijatra stabilno, a da je dijagnoza bipolarnog poremećaja u remisiji. Dakle, može se zaklјučiti da su psiholog DZ u Š. i specijalista medicine rada, cenili, u skladu sa pravilima doktrine, zdravstvenu sposobnost M. R. u sklopu zahteva posla ličnog pratioca dece, a ne njenu zdravstvenu sposobnost uopšte. Psiholog Doma zdravlјa je u svom izjašnjenju na navode iz pritužbe, pojasnio da rad sa decom, a posebno posao ličnog pratioca deteta sa autizmom, zahteva potpunu psihofizičku stabilnost, a da su lekovi koje pacijentkinja koristi antipsihotici i da imaju uticaja na pažnju, motoriku i koncentraciju. Psiholog, takođe, smatra da je obavlјanje posla ličnog pratioca deteta sa autizmom podjednako rizično i za dete i za zdravlјe pacijentkinje koje može biti destabilizovano. Takođe, smatra da M. R. može neke druge poslove da obavlјa nesmetano.

• Iako se u konkretnom slučaju pritužba ne odnosi direktno na prijem u radni odnos, treba imati u vidu da se prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije ne smatra diskriminacijom pravlјenje razlike, isklјučivanje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlјa stvarni i odlučujući uslov obavlјanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Dakle, iz toga proizlazi da određeno psihofizičko stanje može biti opravdan uslov za obavlјanje nekog posla. Na primer, poslovi koji se odnose na oružane snage i bezbednost zemlјe, poslovi sa povećanim rizikom ili poslovi koji podrazumevaju rad sa decom. S tim u vezi, specijalisti medicine rada imaju zakonsku obavezu da procene zdravstveno stanje kandidata za obavlјanje konkretnog posla, te se neće smatrati diskriminacijom ukoliko u tom smislu, u zavisnosti od potrebe posla, ustanove postojanje određenih opravdanih ograničenja za obavlјanje određenog posla, naročito kada su u pitanju poslovi sa povećanim rizikom.

• Ono što je od značaja za razmatranje eventualnog postojanje akta diskriminacije u konkretnom slučaju je i činjenica da su u slučaju M. R. mišlјenje i zaklјučak dati nakon uvida u medicinsku dokumentaciju i obavlјenog lekarskog pregleda, u skladu sa pravilima medicinske struke. Takođe, važno je naglasiti da se mišlјenje i zaklјučak dr A. A. i konsultativno mišlјenje psihologa A. S. odnose na trenutno stanje M. R. za obavlјanje konkretnog posla ličnog pratioca dece. Dakle, M. R. nije izdato uverenje o zdravstvenom stanju u kome se navodi da ona nema zdravstvenu sposobnost za posao ličnog pratioca dece samo zbog činjenice da joj je postavlјena određena dijagnoza, niti joj je zbog postojanja te dijagnoze uskraćen pregled i medicinska eksploracija zdravstvenog stanja. U vezi sa tim, Poverenik ukazuje da nije nadležan da utvrđuje da li je zaklјučak medicine rada DZ Š. ispravan sa aspekta medicinske struke, već je to u nadležnosti drugih državnih organa. Imajući u vidu kontradiktorne stavove stručnjaka, jedini način da se konačno utvrdi zdravstvena sposobnost M. R. za obavlјanje posla ličnog pratioca dece jeste putem davanja mišlјenja komisije stručnjaka medicine rada u drugostepenom postupku. Kao što je napred navedeno, prema odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu služba medicine rada vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih i između ostalog, ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavlјanje određenih poslova.

• Zbog svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, postupajući u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, utvrdio je da prema M. R, tokom postupka izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju u DZ Š., nije postupano drugačije u odnosu na utvrđene procedure postupanja odelјenja medicine rada prilikom ocene radne sposobnosti kandidata za zaposlenje, niti je unapred dat zaklјučak da ona nije sposobna za rad na poslovima ličnog pratioca dece zbog samog postojanja određene dijagnoze. Takođe, M. R. nije odbijeno pružanje lekarske usluge, niti su joj postavlјeni posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima. Pored toga je utvrđeno da nije došlo do uznemiravanja, vređanja i omalovažavanja M. R. u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.

4. MIŠLjENјE

U postupku koji je sproveden po pritužbi J. J. T. u ime i uz saglasnost M. R, podnetoj protiv psihologa A. S. i specijaliste medicine rada dr A. A, utvrđeno je da nije došlo do povrede odredbi Zakona o zabrani diskriminacije.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj 9/03

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[6] Zakon o zabrani diskriminacije, član 6.

[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 7.

[8] „Službeni glasnik RS”, broj 88/17

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15, 106/15 i 113/17

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje na Pritužbu J.J.T. protiv A.S. i A.A. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u pružanju zdravstvenih usluga