Mišljenje na Pritužbu Č.A. protiv AD A.N.T.B. ADVS A.S. d.o.o. ASGS zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja prilikom pružanja javnih usluga

  1. 07-00-343/2017-02 datum: 29.01.2018.

 

 

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe Č.A. protiv pravnih lica A.D.A. N.T., B. (u dalјem tekstu A.T.N.), A.D.z.v.s.A.S. B. (u dalјem tekstu: a.d.A.S.) i protiv d.o.o. z.p.u. A.S. B. (u dalјem tekstu: d.o.o A.S.G.S. ), zbog diskriminacije njegovog maloletnog sina V. A. na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da sin podnosioca pritužbe boluje od autizma, da ima 11 godina, da se po ulasku u aerodrom rasplakao u redu za čekiranje i da su to uobičajne krize kroz koje deca sa autizmom prolaze. Dalјe je naveo da im je prišla službenica koja se nije predstavila i da je pitala zašto dečak plače i na pomen njegove bolesti najavila da će ga „skinuti sa leta“, te da su se prema njima sve vreme ophodili uvredlјivo, i da su tražili izgovor da dečaku zabrane putovanje, odnosno da je dečaku onemogućeno da se ukrca na let avio prevoznika a.d. A.S. na relaciji Beograd – Tivat, zbog toga što ima autizam. U izjašnjenju, A.T.N.  , navedeno je da aerodrom omogućava bezbedno korišćenje infrastrukture i ne učestvuje u donošenju odluka koje se tiču otpreme putnika. U izjašnjenju a.d. A.S. navedeno je da poslove otpreme i prihvata putnika obavlјa d.o.o. A.S. Ground Service, koji je posebni privredni subjekt. U izjašnjenju d.o.o. A.S. G.S.navedeno je da osobama sa autizmom nije uskraćeno pravo na korišćenje usluga vazdušnog transporta, ali da je zdravstveno stanje maloletnog V.A. u trenutku procene od strane aerodromskog lekara bilo takvo da nije bio moguć bezbedan transport, i da su dužni da postupaju u skladu sa propisima i utvrđenim procedurama. Tokom postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, analizirao je relevantne pravne propise i postupanje zaposlenih u procesu prijema i otpreme putnika na Aerodromu „N.T.“. Po sprovedenom postupku i utvrđenim činjenicama, a imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, praksu Evropskog suda za lјudska prava, brojna istraživanja o položaju osoba sa autizmom Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da u postupku po pritužbi Č.A.:

A.N.T. i A.S. nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

A.S. G.S. je prekršila odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije tako što u postupku po navedenoj pritužbi nije dokazala da način sprovođenja postupka zaposlenih u A.S. G.S. prilikom provere sposobnosti maloletnog V.A. da putuje avionom, na relaciji Beograd – Tivat u 17:05, 6. avgusta 2017, nije bio ponižavajući i uvredlјiv za maloletnog V.A. i njegovu porodicu.

Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio A.S. G.S. da organizuje sastanak sa jednim od udruženja koje pruža podršku osobama sa autizmom kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima suočavaju i na kakve sve situacije nailaze osobe sa autizmom prilikom korišćenja usluga vazdušnog saobraćaja; da preduzmu aktivnosti u cilјu dodatne edukacije zaposlenih koji rade na poslovima prijema i otpreme putnika i podrške putnicima koji imaju autizam, kao i aktivnosti na unapređivanju sistema podrške osobama sa zdravstvenim poteškoćama i invaliditetom.

 

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Č.A. u ime maloletnog V.A, protiv aerodroma „N.T.“ i a.d. A.S., koja je naknadno proširena i na d.o.o. A.S.G.S.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je V.A. krenuo na letovanje 6. avgusta 2017. godine sa sestrom, majkom i bakom;

– da ima 11 godina, da ima autizam, da nije agresivan i nema dugotrajnih kriza;

– da se po ulasku na aerodrom, rasplakao u redu za čekiranje, ali da su to uobičajene krize kroz koje deca sa autizmom prolaze;

– da je V.A. putovao i kao mlađi, čak i na udalјenije destinacije, bez ikakvih problema;

– da je službenica koja se nije predstavila, a kasnije su o njoj govorili kao „supervajzorki“, pitala zašto dečak plače, i na pomen njegove bolesti, najavila da će ga „skinuti sa leta“;

– da su na aerodromu bili 15-ak minuta a da je V.A. plakao šest ili sedam minuta;

– da su na njegove protest odvedeni u ambulantu;

– da im se niko nije predstavio, da su se prema njima ophodili nelјubazno, i da su tražili izgovor da V.A. bude zabranjeno da dalјe putuje;

– da se aerodromski lekar nije predstavio, i da je V.A. pregledao u hodniku;

– da se dečak donekle umirio ali je lekar najavio da će potvrditi zabranu putovanja;

– da je podnositelј pritužbe zatražio pomoć kompanije A.S., da je dežurna menadžerka prvo pokazala spremnost da pomogne, ali je kasnije potvrdila odluku lekara.

1.3. Uz pritužbu je dostavlјena avionska karta na ime V.A, izveštaj lekara od 6. avgusta 2017. godine, novinski članak Novosti od 9. avgusta 2017. godine. Dana 11. septembra 2017. godine, podnosilac pritužbe je kao svedokinje predložio I.P. i D.R.

1.4. U cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka pribavlјeno je izjašnjenje a.d. A.S., aerodroma „N.T.“, kao i od d.o.o. A.S. G.S.

1.5. U izjašnjenju v.d. generalnog direktora Aerodroma „N.T.“, S. V. na pritužbu, između ostalog je navedeno:

– da je članom 125. stav 1. Zakona o vazdušnom saobraćaju propisana dužnost aerodromskog operatera da na aerodromu obezbedi službu medicinske pomoći, dok je stavom 5. propisano da aerodromski operater poslove hitne medicinske pomoći može da poveri zdravstvenoj ustanovi koja ispunjava zakonske uslove;

– da je aerodrom za potrebe pružanja hitne medicinske pomoći angažovao vazduhoplovno medicinski centar a.d. A.S.;

– da aerodrom ne pruža usluge zemalјskog opsluživanja kompaniji a.d. A.S., i da zaposleni ni na koji način nisu učestvovali u donošenju odluka kojima se sprečava ukrcavanje putnika u vazduhoplov kao i da nemaju takva ovlašćenja;

– da osoblјe aerodroma nije učestvovalo u donošenju odluke da se maloletnom V.A. onemogući ukrcavanje u vazduhoplov na letu A.S. na ruti Beograd – Tivat dana 6. avgusta 2017. godine;

– da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva obavio vanredni inspekcijski nadzor povodom ovog događaja, i da je utvrđeno da su prilikom konkretnog događaja učesnici postupali u svemu u skladu sa važećim procedurama kao i da nije bilo povrede  Zakona o vazdušnom saobraćaju i Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.

1.6. U izjašnjenju generalnog direktora a.d. A.S. D.K., na pritužbu, između ostalog je navedeno:

– da je službenica koja je uputila maloletnog V.A. u ambulantu na Aerodromu N.T., zaposlena u posebnom privrednom subjektu A.S. G.S. d.o.o. Beograd (ASGS), koji obavlјa poslove prihvata i otpreme putnika za A.S. u skladu sa potpisanim ugovorom Standrad Ground Handling Agreement – SGHA, i raspoređena je na radno mesto: supervizor za putničke usluge (GS Supervizor) kao deo zemalјskog osoblјa A.S. G.S.d.o.o. Beograd;

– da prema informacijama koje su dobili od ASGS, koji za A.S. pruža usluge prihvata i otpreme putnika na Aerodromu N.T. ovlašćenja i kompetencije službenice I.C., zaposlene u ASGS su utvrđeni ugovorom o radu, kojim je između ostalog predviđeno da je zaposlena u obavezi da na bazi dnevnog rasporeda rada primenjuje važeća kompanijska uputstva i priručnike i o svim neregularnostima i nepravilnostima koje uoči obavesti šefa smene;

– da je službenik dužan da postupa u skladu sa propisima i važećim A.S. Guest Service Manual, broj 03, izmena 00 od 29. septembra 2016. godine, Ground Operations Manual i Uslovima prevoza putnika i prtlјaga avio prevozioca.

– da je u konkretnom slučaju, dana 6. avgusta 2017. godine, prilikom registracije putnika za let JU 184, odredište Tivat, vreme poletanja 17:05 časova, primetivši da je jedan od putnika vidno uznemiren i da je u dužem vremenskom periodu „jako vrištao“, kasnije identifikovan kao maloletni V.A, službenica postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima i utvrđenom procedurom A.S. Guest Service Manual, pa je uputila roditelјe uznemirenog putnika maloletnog lica da se obrate nadležnom lekaru na A.N.T. Kako se lekar izjasnio da putnik nije u stanju da putuje, službenica je postupila u skladu sa ovim izveštajem;

– da u skladu sa ugovorom, prihvat i otpremu putnika za A.S. letove na A.N.T. obavlјa ASGS osoblјe koje je ovlašćeno da pre registracije putnika na let sprovede sve procedure i kompanijske propise u cilјu zadovolјavanja zahteva i bezbednosti i redovnog nesmetanog odvijanja saobraćaja, između ostalog da vrši profilisanje svih putnika i da u slučaju bilo kakvih neregularnosti preduzme odgovarajuće mere u skladu sa pomenutim A.S. Guest Service Manual broj 03, izmena 00 od 29. septembra 2016. godine, sekcija 1.9.8. i 4.1.2, te da postupa u skladu sa A.S. uslovima prevoza (sekcija 7);

– da osoblјe koje vrši prihvat i otpremu putnika za A.S. letove, u skladu sa ugovorom, vrši profilisanje putnika kroz opažanje spolјnih znakova ponašanja u cilјu utvrđivanja podobnosti putnika za let. Ukoliko se primeti bilo kakvo ponašanje koje odstupa od uobičajenog (uznemirenost, napetost i druge psihofizičke manifestacije) osoblјe je dužno da preduzme mere u cilјu osiguranja bezbednosti i dobrobiti kako tog putnika, tako i ostalih putnika i učesnika u saobraćaju, a u skladu sa A.S. Guest Service Manual i A.S. uslovima prevoza;

– da je unutrašnjim procedurama predviđen postupak prijema putnika na let, a detalјi u vezi sa pravima i obavezama povodom prevoza utvrđeni su u A.S. Uslovima prevoza, koje putnik prihvata prilikom kupovine karte;

– da u skladu sa Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju svaki putnik ima pravo da nadležnom telu (Direktorat civilnog vazduhoplovstva, avio prevoznik) podnese žalbu ukoliko smatra da mu je uskraćeno neko od prava zagarantovanih zakonom;

– da su svi putnici obavešteni o svojim pravima i načinu podnošenja žalbi/reklamacija, putem obaveštenja istaknutog na šalteru kao i na zvaničnom sajtu kompanije;

– da je u konkretnom slučaju maloletnog V.A postuplјeno po izveštaju nadležnog lekara, te da su u skladu sa tim roditelјi obavešteni da shodno nalazu lekara o trenutnom stanju maloletnog V.A, on ne može biti primlјen na taj let, te da mogu da izvrše promenu rezervacije i da može otputovati drugog dana u nekom drugom terminu;

– da bezbednosni i drugi rizici kod avionskog prevoza osoba sa autizmom ne postoje zbog samog autizma;

– da ukoliko zbog trenutnog stanja putnika lekar izda izveštaj po kome konkretna osoba ne može zbog tog svog stanja da leti avionom, postupanje suprotno ovom nalazu bi moglo da ugrozi bezbednost tog lica za koje je utvrđeno da ne može da leti;

– da je u dosadašnjoj praksi postoje primeri za putnike kojima je uskraćeno pravo na ukrcavanje, a razlozi su bili različite prirode: lica u alkoholisanom stanju, kupovina avionske karte kradenom karticom, nedostatak adekvatnih putnih dokumenata (istekla viza), polomlјena ili oštećena legitimacija ID ili pasoš) za želјenu destinaciju; medicinsko stanje putnika (napad panike, ili ukoliko putniku pozli na licu mesta i sl) uz odobrenje lekara, nasilno ili agresivno ponašanje prema službenicima, na zahtev imigracionih službi, kada je putnik lišen slobode i sl;

– da su službenici postupili u skladu sa odlukom i izveštajem lekara, i da oni ne mogu da potvrđuju ili dovode u pitanje mišlјenje kroz izveštaj lekara, već su dužni da po istom postupe;

– da  A.S. nije donela odluku da se V.A. uskrati pravo na putovanje tom kompanijom, već je u navedenom slučaju, dana 6. avgusta 2017. godine postupajući po izveštaju lekara odbila prijem na let ovog lica, uz upućivanje na ostvarivanje zakonom zagarantovanih prava putnika i davanje instrukcija da se karta može zameniti za drugi let i datum putovanja;

– da je postupano u skladu sa važećim propisima i unutrašnjom procedurom, što je potvrdio i Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije koji je izvršio vanredni inspekcijski nadzor i izveštajem: 516-01-000112017-0002, od 14. avgusta 2017. godine, utvrdio da je operater odnosno zastupnik operatera na A.N.T. poštovao odredbe procedura navedenih u priručniku Guest Service Manual.

1.7. Uz izjašnjenje generelnog direktora a.d. A.S., dostavlјene su izjave:N.N. šefice smene, I.C., supervizorke za putničke usluge, procedura A.S. Guest Service Manual, Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru, kao i overeni prevod Standardnog ugovora za opsluživanje na zemlјi, Obaveštenje o pravima putnika koje je istaknuto na šalteru za prijem putnika i izvod sa zvanične veb stranice A.S., na kojoj se nalaze instrukcije za putnike o načinu podnošenje žalbe.

1.8. U izjašnjenju direktorke d.o.o. A.S. Ground Service, T.J. od 24. novembra 2017. godine, navedeno je:

– da je službenica koja radi na poslovima supervizora za putničke usluge prišla porodici A. dana 6. avgusta 2017. godine, na poziv službenika da je dete vidno uznemireno. Službenica je izdvojila iz reda porodicu A., da više ne bi čekali, ali maloletnog V.A. roditelјi nisu uspevali i dalјe da smire;

– da je supervizor za putničke usluge izdvojila iz reda za registraciju putnika i prtlјga porodicu A., kako bi se dete smirilo, jer je prvo pomislila da se maloletni V.A. boji letenja. Budući da je maloletni V.A. i dalјe bio vidno uznemiren, supervizorka za putničke usluge je postupila po proceduri „Procena sposobnosti gostiju da putuju“ (Assesing guest fitness to travel, definisan u poglavlјu 4.1.2. Guest Service Manual izdanje 03 izmena 00 od 29. septembra 2016) i uputila porodicu u pratnji volontera do medicinske ambulante na Aerodromu N.T., kako bi se uradila medicinska procena putnika za prijem na let;

– da supervizor za putničke usluge nije tom prilikom ili u bilo kom trenutku rekla porodici A. da će maloletni V.A. biti skinut sa leta;

– da je u konkretnom slučaju postuplјeno u skladu sa izveštajem nadležnog lekara, koji je procenio da maloletni V.A. ne ispunjava uslove da bude primlјen na let;

– da su u skladu sa navedenim roditelјi obavešteni da shodno nalazu lekara o trenutnom stanju maloletnog V.A. on ne može biti primlјen na taj let, te da mogu da izvrše promenu rezervacije i da otputuju u drugom terminu;

– da su u skladu sa Guest Service Manual svi zaposleni dužni da urade procenu podobnosti gosta da putuje (Assesing guest fitness to travel/Procena podobnosti gostiju da putuju), što je od vitalne važnosti kako bi se pored ostalog pomoglo kabinskoj posadi, koja u suprotnom ima vanredne situacije u kabini, kao i da ne bi bilo prinudnog sletanja vazduhoplova;

– da su službenici postupili u skladu sa izveštajem lekara, koji je jedino nadležan za donošenje odluka u ovakvim slučajevima;

– da A.S. G.S.(ASGS) ima ugovor sa a.d. A.S. o pružanju zemalјskih usluga;

– da zaposleni koji rade na registraciji putnika i prtlјaga na let, postupaju u skladu sa Programom za obezbeđivanje u vazduhoplovu 4959/2 od 22. decembra 2016. godine, gde je tačkom 4.1 definisano da su lica koja vrše prijem i otpremu putnika ovlašćena da pre registracije putnika na let, na izlazu za ukrcavanje ili u kabini vazduhoplova, sprovedu sve procedure i kompanijske propise u cilјu zadovolјavanja zahteva bezbednosti i redovnog i nesmetanog odvijanja saobraćaja, između ostalog da vrše profilisanje svih putnika i da u slučaju bilo kakvih sumnji preduzmu odgovarajuće mere;

– da  ASGS nikome ne uskraćuje pravo na prevoz avionom zbog autizma i da ne postoji nikakva takva praksa;

– da postoje razni slučajevi za putnike kojima je uskraćeno pravo na ukrcavanje, a razlozi su bili različite prirode: lica u alkoholisanom stanju, kupovina avionske karte kradenom karticom, nedostatak adekvatnih putnih dokumenata, medicinsko stanje putnika (napad panike, ukoliko putniku pozli i sl) uz odobrenje lekara, nasilno ili agresivno ponašanje prema službenicima kompanije ili drugim licima kada je putnik lišen slobode, itd.

1.9. U prilogu izjašnjenja, dostavlјena je pisana izjava C.I., supervizorke za putničke usluge, I.M. agentkinje za putničke usluge, D.M. i N.K., agenata za putničke usluge, izvod iz Guest Service Manual, prevod Standardnog ugovora za opsluživanje na zemlјi i izvod iz Passenger Handling Manual, Program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

1.10. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno odredbama člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, zatražio je izjašnjenje od svedoka predloženih u pritužbi, kao i od dr N.M..

1.11. U iskazu svedokinje I.P. majke V.A. navedeno je:

– da je ona majka V.A. i da se 6. avgusta 2017. godine, sa suprugom, sinom, kćerkom i D.R., nalazila na A.N.T. u Beogradu, s obzirom da je trebalo da otputuju na more u Crnu Goru;

– da iako red nije bio dugačak niko od prisutnih putnika nije ponudio da prođu preko reda, niti je iko od zaposlenih iz A.S. zatražio tako nešto od prisutnih, a da se V.A. od vrućine uznemirio, te da su odlučili da on sa dadilјom i sestrom sačeka izvan reda dok obave tehnički deo;

– da je sin bio glasan i uznemiren ali ne i agresivan, niti je ostvario bilo kakav fizički kontakt sa ostalim prisutnim putnicima i osoblјem;

– da je nakon nekoliko minuta prišla službenica i ne predstavivši se pitala da li se njihov sin plaši letenja;

– da su odgovorili odrično i rekli da je dete ima autizam, a da je službenica rekla da će mu zabraniti da se ukrca na avion. Kada su se pobunili protiv takve odluke, službenica je otišla negde, i po povratku rekla da je kontrolor potvrdio odluku, kao i da će doći lekar koji će da napiše izveštaj i potvrdi odluku o zabrani leta;

– da je njen suprug otišao sa detetom na sprat, i da se dečak smirio i slušao muziku, dok je ona čekala da im vrate pasoše. Ista službenica joj se ponovo obratila i rekla da će morati da idu u ambulantu, koja se nalazi na drugom kraju zgrade;

– da na osobe koje imaju autizam svaka promena deluje uznemiravajuće, tako da je ta novonastala okolnost V.A. potpuno uplašila i uznemirila;

– da je lekar izašao u hodnik, nije ih uveo u ordinaciju, samo je želeo da zna da li je V.A. pod sedativima. Na njihov negativan odgovor, rekao je da je to nedopustivo i da će mu zabraniti da se ukrca u avion. To je i učinio, tako što je napisao negativan izveštaj, na koji su morali u tom „klaustorofobičnom prostoru“ da čekaju duže od 15 minuta, a da je izveštaj sadržao tri prostoproširene rečenice napisane rukom;

– da su nakon svog tog poniženja uspeli da smire dete i da se on vratio kući bez mogućnosti da otputuje na letovanje i bar na kratko promeni sredinu u kojoj se nalazi čitave godine.

– da želi da naglasi da su službenici A.S. za samo 10 minuta od ulaska u aerodromsku zgradu odlučili da dečaku sa autizmom zabrane da leti njihovom kompanijom, a da je zatim usledilo dalјe javno ponižavanje koje je trajalo čitav sat vremena.

1.12. U iskazu svedokinje D.R. koja se nalazila u pratnji dečaka, navedeno je:

– da je penzionerka iz Beograda i da četiri godine pomaže porodici A. oko čuvanja dece;

– da je bila prisutna na aerodromu kritičnom prilikom kada su službenice kompanije A.S. zabranile dečaku da putuje za Tivat;

– da se nalazila pored dečaka i njegove porodice i da je sve čula i videla;

– da V.A. poznaje četiri godine i da on nije agresivan;

– da je razvoj događaja, nelјudskosti i bezočnost službenika revoltirala i ogorčila;

– da je dečak bio uznemiren dok je čekao u redu za čekiranje. Plakao je i negodovao. Nije bio agresivan. Takvo njegovo ponašanje nije privuklo veću pažnju ostalih putnika. Niko se nije ponudio da porodicu propusti preko reda ili slično. Kada su došli na red i čekirali se, prišla je službenica koja se nije predstavila i pitala da li je dečak uplašen zato što prvi put leti avionom, a kada su roditelјi rekli da dete ima autizam i da će se ubrzo umiriti, ona je ne gledajući u oči izjavila da će dečaka skinuti sa leta;

– da su službenici bili vrlo hladni i formalni ili vrlo nelјubazni prema dečaku i njegovoj porodici, i da je u roku od deset minuta uz navodno mišlјenje osobe koja se predstavila kao lekar rečeno da je dečaku zabranjeno da putuje avionom i ispratili su ga do ulaza u aerodromsku zgradu;

– da se zaposleni nisu predstavili.

1.13. U iskazu dr N.M.  aerodromskog lekara, navedeno je:

– da je zaposlen kao supervizor sanitetskog obezbeđenja na aerodromu N.T.;

– da je A.S. osnivač zdravstvene ustanove u kojoj radi. Takođe, A.S. ima ugovor sa A.N.T. o vršenju poslova sanitetskog obezbeđenja;

– da ga je kritičnom prilikom, u 15:20 časova pozvao šef smene, i obavestio da je zemalјska stjuardesa zaustavila pri čekiranju putnika koji je bio izrazito ekscitiran, plakao uz povremene vriske i nemirno šetao pored šaltera. Ona je roditelјe deteta uputila na šefa smene, kojom prilikom su roditelјi rekli da je dete sa autizmom i da će se smiriti kada uđe u avion. Šef smene je rekao da dete u takvom stanju ne može da uđe u avion i da je potrebno da se jave dežurnom lekaru aerodroma, gde će dobiti detalјno razjašnjenje kako da dalјe postupe;

– da je u prostorije ambulante ušla stjuardesa sa roditelјima i detetom. Sa ulaza u ambulantne prostorije otac, noseći mobilni telefon uklјučen za snimanje, glasno najavlјuje izlazak u medije i tužbu prema osoblјu i kompaniji A.S i aerodroma, zbog kako navodi diskriminacije njegovog sina koji ima autizam. Da nije uvažio njegove molbe da se smiri i da pokušaju da razjasne nastalu situaciju i nekako reše problem, da je nastavio da snima i ponavlјa prethodno iznesene kvalifikacije;

– da je u dalјem toku razgovora sa majkom pitao koje je lekove ordinirao izabrani psihijatar i šta je dato detetu, na šta mu je majka odgovorila da je izabrani psihijatar ordinirao neku terapiju, ali da detetu ne daju terapiju i da žele da se dete stabilizuje prirodno, bez lekova koji mogu da ga ugroze;

– da je dete prilikom uzimanja heteroanamnestičkih podataka bilo izrazito ekscitirano, uz plač i krike je tražilo da ide kući, motorički hiperaktivno, „kršilo“ je ruke i trčalo po prostorijama ambulante;

– da je konstatovao da u ovakvom stanju, „kao psihijatrijski pacijent u debalansu“, ne može u avion, da je savetovao da se pre nameravanog putovanja dete deklariše kao putnik sa zdravstvenim tegobama i izvrši adekvatna medikamentozna priprema uz konsultaciju sa nadležnim neuropsihijatrom, da je to uneto u protokol i majci dat izvod iz protokola;

– da je dete dovedeno u cilјu evidentiranja prezentovanog zdravstvenog stanja putnika i donošenja konačne odluke;

– da su svi zaposleni dužni da prilikom zapažanja neke neregularnosti o tome obaveste svog rukovodioca i službu koja bi mogla da reguliše uočeni problem;

– da je zemalјska stjuardesa primetila ekscitiranog i uplakanog putnika, i da je za dalјe postupanje, kao što je čekiranje karata, predaja prtlјaga, odlazak na gejt, potrebna saglasnost lekara, pa je obavestila pretpostavlјenog. Svi putnici su u kontaktu sa zaposlenima na oko sedam tačaka do sedišta u avionu;

– da u slučaju zdravstvenih problema putnik treba, pre rezervacije da odnese svom ordinirajućem lekaru M-1 obrazac, i popunjeni obrazac dostavi kompaniji, što se dostavlјa kompanijskom lekaru na davanje saglasnosti za putovanje ili razjašnjenje uslova koji su neophodni za ostvarivanje putovanja. Na sajtu kompanije postoji vodič koji sadrži informacije o zdravstvenim stanjima i uslovima koji su neophodni za putovanje. Vodič je izrađen na bazi preporuka Međunarodne organizacije civilnih učesnika u vazdišnom saobraćaju (IATA), koju su osnovale UN. Na osnovu toga, direktorati za civilni saobraćaj država članica, nalažu kompanijama u svojim državama da sačine ovakve vodiče. Oni su obavezni za procedure rada kompanija i kompanijskih lekara;

– da je cilј vodiča da se izbegne pogoršanje zdravstvenog stanja putnika sa zdravstvenim problemima u specifičnim uslovima prilikom letenja;

– u slučaju da se putnik nije registrovao kao putnik sa zdravstvenim problemima, a dođe do naglog pogoršanja zdravstvenog stanja i dežurni lekar bude obavešten od aerodromskog i kompanijskog osoblјa, dužan je da pacijenta pregleda, pruži neophodnu pomoć, i da pruži savet o dalјem postupanju u skladu sa kriterijumima vodiča Fitness to Fly;

– ukoliko lekar previdi ili zanemari prezentovano zdravstveno stanje koje nije u skladu sa kriterijumima u vodiču o spremnosti za letenje, predstavlјalo bi stručnu grešku;

– ukoliko lekar, za prezentovano zdravstveno stanje koje nije u skladu sa kriterijumima o spremnosti za letenje, namerno ipak da saglasnost za letenje, predstavlјalo bi kompanijski prekršaj;

– da procedura za nameravano putovanje može biti zaustavlјena na više mesta u nizu, i to od prodajnog mesta, preko šefa smene do kapetana vazduhoplova;

– da lekar na aerodromu daje konsultativne usluge svim licima i zbrinjava hitna medicinska stanja;

– da bezbednost i rizici „kod ekscitovanog psihijatrijskog pacijenta“ koji nije u mogućnosti da bude na jednom mestu u sedištu aviona i ima nekontrolisane reakcije mogu biti raznorodni, od samopovređivanja, zadesnog povređivanja do ekscitacije drugih putnika koji takođe mogu imati zdravstveni problem koji je pre toga bio kompenzovan i neupadlјiv;

– da je izvršio adekvatan pregled maloletnog V.A, uvidom u prezentovano stanje i uzimanjem heteroanamnestičkih podataka od njegove majke;

– da je utvrdio da njegovo zdravstveno stanje u tom trenutku ne zadovolјava kriterijume iz vodiča o spremnosti za letenje;

– da kroz aerodrom prođe preko pet miliona putnika godišnje, da mnogi od njih  imaju različite zdravstvene probleme koji se mogu akutizovati i koji se moraju odmah adekvatno rešavati. U slučaju osoba sa autizmom, najveći broj nije ekscitirano i prođu neupadlјivo u pratnji roditelјa ili staratelјa u koga imaju poverenja. Nјihove reakcije najčešće preslikavaju reakcije staratelјa. U smirenim okolnostima i uz adekvatnu pripremu one se smire. Bilo je više slučajeva, u relativno kratkom vremenskom periodu i dobijali su saglasnost za put, u zavisnosti od prezentovanog stanja;

– da ne vidi lošu ili neopravdanu nameru u postojanju navedenih procedura, kao i u postupanju u skladu sa njima, kao i da postojanje procedura i rad u skladu sa njima upravo služi da omogući, olakša i učini bezbednim korišćenje vazdušnog saobraćaja.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

2.1.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pored navedenih iskaza (tač. 1.2, 1.11, 1.12. i 1.13. ovog mišlјenja), izvršio je uvid u Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru od 14. avgusta 2017. godine, Standardni ugovor za opsluživanje na zemlјi, od 28. novembra 2011. godine, u dokument Passenger Handling Manual, u dokument pod nazivom Notice on Guest Rights, u medicinski priručnik Medical Manual IATA (Međunarodne organizacije za vazdušni saobraćaj) i dokument „Fitness to Fly A.S., u pisanu izjavu šefice smene N.N. u Izjavi o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sačinila supervizorka za putničke usluge, u Izjavu o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine koju je sastavio D.M. agent za putničke usluge, Uvidom u dokument Izjava o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sastavio D.M.  , agent za putničke usluge, u Izjavu o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sastavio N.K., agent za putničke usluge, u Izjavu o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sastavila I.M. agentkinja za putničke usluge.

2.2. Uvidom u Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru od 14. avgusta 2017. godine, utvrđeno je da je u zapisniku konstatovano da objekat inspekcijskog nadzora postupa u skladu sa Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i podzakonskom aktu; da je inspekcijski nadzor izvršen na osnovu predstavke (reklamacije) i to u vezi događaja koji se desio 6. avgusta 2017. godine, prilikom registracije putnika za let JU184, za koji je bio planiran vazduhoplov tipa A319 sa poletanjem za odredište Tivat u 17:05 časova. Za let je bilo planirano 120 putnika. Tokom inspekcijskog nadzora izvršen je uvid u procedure operatera koje su sadržane u priručniku Guest Service Manual, izdanje broj 03 izmena 00 od 29. septembra 2016. godine, i to u sekciju 1.9.8. i 4.1.2, u kojima je opisan postupak koji primenjuje operater u slučaju prijema na let putnika sa posebnim potrebama. U Zapisniku je takođe navedeno da je tokom inspekcijskog nadzora, utvrđeno „da je operater, odnosno zastupnik operatera na aerodromu N.T. u Beogradu poštovao odredbe procedura navedenih u priručniku Guest Service Manual. Dodatno, izvršen je uvid u zapise iz rezervacionog sistema koji koristi operater gde je utvrđeno da je rezervacija putnika kome je uskraćeno ukrcavanje nije sadržala informaciju da se radi o putniku sa posebnim potrebama“.

 

2.3. Uvidom u Standardni ugovor za opsluživanje na zemlјi, od 28. novembra 2011. godine, zaklјučenog između J.A. B. i S-P. ltd, B. , (SGHA) IATA AHM 810/2008, i Aneks B2.0, utvrđuje se da su strane saglasne da se primenjuju uslovi iz Glavnog ugovora i Aneksa koji je objavila Međunarodna asocijacija za vazdušni transport. Ugovor detalјnije reguliše usluge opsluživanja.

 

2.4. Uvidom u dokument Passenger Handling Manual, utvrđuje se da je namenjen za rad na poslovima pružanja usluga zemalјskog opsluživanja iz oblasti prihvata i otpreme putnika i prtlјaga. Sadržaj priručnika baziran je na regulativama iz Zakona o vazdušnom saobraćaju, Pravilnika i regulativa propisanih od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva, priručnika prevozilaca, IATA priručnika: Airport Handling Manual (AHM), Dangerous Goods Regulations (DGR), Passenger Service Conference Resolution Manual (PSRM). Uvidom u Uputstvo za podršku gostima, prijem gostiju, utvrđeno je da je u tački 1.9.8. uređen način putovanja gostiju sa kognitivnim smetnjama među kojima su i osobe sa autizmom, asistencija i pomoć koja im se pruža ukoliko putuju sami. Tačka 4.1.2. sadrži odredbe o proceni sposobnosti gostiju za putovanje.

2.5. Uvidom u dokument pod nazivom Notice on Guest Rights utvrđeno je da se putnici obaveštavaju da u slučaju kada im je uskraćeno putovanje ili otkazan let, mogu da zahtevaju pisano obaveštenje o svojim pravima a pre svega o pravu na naknadu štete.

2.6. Uvidom u medicinski priručnik Medical Manual IATA (Međunarodne organizacije za vazdušni saobraćaj) i dokument „Fitness to Fly A.S.“, utvrđeno je da je u odelјku koji se odnosi na hronične psihijatrijske poremećaje propisano da prihvatlјivost za let postoji u slučaju kada je stanje kontrolisano medikamentima i stabilno.

2.7. Uvidom u pisanu izjavu šefice smene N.N. od 28. septembra 2017. godine, utvrđeno je da je u izjavi navedeno da je dana 6. avgusta 2017. godine, u kancelariju ušao Č.A. i ulјudno joj se predstavio; da joj je objasnio da njegov sin ima autizam i da ga je zbog toga koleginica na šalteru odbila da primi na let i uputila kod aerodromskog lekara. Dalјe je navela da joj je otac deteta objasnio da je dete i ranije putovalo avionom i da je podneo velike žrtve da mu omogući kvalitetan razvitak, da ne koristi tablete u datim situacijama; da se majka deteta nalazila sa detetom u ambulanti i da je na putu do ambulante pokušala da mu objasni da se radi o specifičnoj vrsti saobraćaja i da procedure moraju striktno da se poštuju. Pored toga je navela da ih je u hodniku ambulante sačekao doktor sa majkom i detetom; da je prišla lekaru, pitala ga za mišlјenje, a zatim zamolila lekara da uđu u ordinaciju da ne bi dodatno uznemiravali dečaka. Lekar je rekao da dečak u ovakvom stanju ne može biti primlјen na let, da treba da se primeni medikamentna terapija i da nju može da prepiše samo dečakov lekar, a da on ne sme ništa da mu da. Pitala ga je da li možda roditelјi znaju koju terapiju treba da daju detetu, na šta je on odgovorio da ne znaju i da je roditelјima dao potvrdu o odbijanju prijema na let sa obrazloženjem. Napustili su ordinaciju, nakon čega je pozvala oca da krenu napred vodeći računa o detetu, da dete ne uznemiri svojim prisustvom ili razgovorom koji je morala da obavi sa ocem. Nakon razgovora otac je pitao da li postoji mogućnost da se pita kapetan, pošto on po njegovom saznanju ima diskreciono pravo da da dozvolu. Izjavila je da je želeći da maksimalno izađe u susret i pokaže volјu da pomognu otišla u letačku delatnost do njihovog planera i pitala za kapetana koji će biti na letu TIV. Na žalost to nije bilo moguće jer kapetan nije napuštao transfernu zonu. Izjavila je da je otac pogledao i prihvatio prećutno odgovor, pri čemu je izjavila da joj je žao i izvinula se i pored toga što su postupili po proceduri i pokušali i više nego što je bilo do njih. Takođe je navela da je majka upitala za mogućnost promene karte i da ih je uputila da potvrda koju su dobili od doktora potvrđuje da nisu samovolјno napustili let i da kada budu spremni za put karte mogu da zamene za bilo koji drugi termin. Napominje da je dečak kako je vreme odmicalo bio sve uznemireniji.

2.8. Uvidom u dokument  Izjava o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sačinila I.C. supervizorka za putničke usluge, zaposlene u A.S. Ground Service, utvrđeno je da je navela je da je prišla šalteru na poziv službenika zbog deteta koje je stajalo u redu i bilo „jako uznemireno i jako vrištalo duži vremenski period“. Rečeno joj je da roditelјi ne uspevaju da smire dete i da su se putnici u redu prilično uznemirili. Nakon konsultacije, uputila je dete do ambulante u pratnji volontera kako bi postupili po standardnoj proceduri. Navela je da nije rekla roditelјima da neće dozvoliti ukrcavanje jer nema tih ovlašćenja, već je navela da je najlјubaznije objasnila da moraju postupiti po proceduri po kojoj jedino doktor može odobriti ili sprečiti bilo čije ukrcavanje na let. Izjavila je da je pozvala doktora i na njegovo pitanje da li imaju potrebnu medicinsku dokumentaciju roditelјi su odgovorili da nisu ništa poneli. Lekar ih je obavestio da dete bez terapije ne može putovati.

2.9. Uvidom u dokument Izjava o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sastavio D.M. , agent za putničke usluge, zaposlenog u A.S.G.S.  , utvrđeno je da je naveo da mu je pažnju, prilikom čekiranja popodnevnog špica privukla „zaglušujuća cika i dreka“ u redu među putnicima. Dečak je plakao i vrištao određeni vremenski period, „bez ikakvog efekta od strane roditelјa da ga smire“. Koordinatorka ga je uzela iz reda i pokušala da popriča sa roditelјima da utvrdi šta je uzrok tog stanja a vrištanje i dalјe nije prestajalo. Zavladala je nelagodna situacija među putnicima. Navodi da su saznali od roditelјa da dete ima autizam kao i da nije primilo terapiju pre leta i da nema prateću dokumentaciju o bolesti. Izjavio je da dete nikako nije moglo da se smiri i da su roditelјi bezuspešno pokušavali da ga smire. Poslat je u ambulantu na procenu o spremnosti za let.

2.10. Uvidom u dokument Izjava o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sastavio N.K. , agent za putničke usluge, zaposlene u A.S. G.S., utvrđeno je da je naveo da je sedeo pored koleginice koja je „čekirala“ porodicu A.  Tom prilikom je sve vreme dete koje je bilo izdvojeno iz reda pokazivalo „histerično“ ponašanje. Roditelјi nisu uspeli da ga smire, a takvo ponašanje je uznemirilo ostale goste. Uz konsultaciju sa šefom smene koordinatorka ga je uputila u ambulantu.

2.11. Uvidom u dokument Izjava o neregularnosti od 6. avgusta 2017. godine, koju je sastavila I.M., agentkinja za putničke usluge, zaposlene u A.S. G.S.utvrđeno je da je navela da joj je pažnju privuklo neobično ponašanje deteta koje je bilo u pratnji starije gospođe koja je u naručju držala devojčicu. Dete je bilo vidno uznemireno i uplašeno, ispolјavajući svoje emocije kroz glasno vrištanje, plakanje i vikanje, čime je uznemirilo i ostale putnike. Uz često pitanje: „Hoćemo li odavde?“ dečak je rukama vitlao oko sebe da bi u jednom trenutku udario šamar devojčici. Gospođa je blagim udarcem po obrazu pokušala da umiri dečaka dok devojčica nije pokazivala nikakvu reakciju na njegovo ponašanje.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavlјeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[1].

 

3.3. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[2], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Konvencija UN o pravima deteta[3] u članu 2. propisuje da države članice ove konvencije poštuju i obezbeđuju prava sadržana u Konvenciji svakom detetu pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposoblјenost, rođenje ili drugi status deteta ili njegovih roditelјa ili zakonskog staratelјa. U članu 3. stav 1. propisano je da su u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interesi deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Pored toga, u članu 23. stav 1. propisano je države članice priznaju da mentalno ili fizički invalidno dete treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici.

3.5. Diskriminaciju po osnovu invaliditeta bliže definiše Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[4] u okviru člana 2 „kao svaku razliku, isklјučivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti.“ U članu 7. ove konvencije propisano je da će države potpisnice preduzeti sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sa invaliditetom uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa drugom decom. U svim akcijama koje se odnose na decu sa invaliditetom prvenstvena pažnja biće posvećena najbolјem interesu deteta.

3.6. Odredbom člana 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[5] garantovano je da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, političkom ili kakvom drugom mišlјenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapažanju o nediskriminaciji[6] Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uklјučio je zdravstveno stanje u „drugu okolnost“ iz člana 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

3.7. Ustav Republike Srbije[7] u članu 16. stav 2. propisuje da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori, sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Član 21. Ustava zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 12. ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lice na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Član 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisuje da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica odbije pružanje usluge, dok član 27. ovog zakona propisuje zabranu diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje.

3.9. Zakon o vazdušnom saobraćaju[8] u članu 131. propisuje da je imalac dozvole za pružanje usluga zemalјskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje, dužan da obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemalјskog opsluživanja ili samoopsluživanja, kao i da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža na pošten i nediskriminatoran način. Član 14. ovog zakona definiše bezbednost u vazduhoplovu kao stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlјa lјudi i prouzrokovanja štete imovini smanjeni i održavani na prihvatlјivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti. Svi vazduhoplovni subjekti odgovorni su za bezbednost.

3.10. Zakonom o upravlјanju aerodromima[9] uređuju se uslovi i način obavlјanja delatnosti upravlјanja aerodromom, razvoja aerodromske infrastrukture, pružanja aerodromskih usluga za potrebe vazdušnog saobraćaja kao i izgradnja unutar aerodromskog kompleksa.

3.11. Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju[10] definiše pojam uskraćivanja ukrcavanja kao uskraćivanje mogućnosti putnicima da se ukrcaju na let, mada su se prijavili za ukrcavanje, i propisuje pravo na nadoknadu štete, izuzev ako im se ukrcavanje uskrati iz opravdanog razloga, kao što su zdravstveni, bezbednosni ili razlozi obezbeđivanja ili neposedovanje odgovarajuće putne isprave;

3.12. Multilateralni sporazum o uspostavlјanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ECCA)[11], propisuje zajednička pravila u oblasti sigurnosti, bezbednosti, upravlјanja vazdušnim saobraćajem, socijalnih pitanja i zaštite životne sredine.

3.13. Pravilnik o zajedničkim pravilima u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu[12], koji usvaja odredbe Uredbe Evropskog parlamenta br. 300/2008, u Aneksu 1 „Zajednički osnovni standardi obezbeđivanja u vazduhoplovstvu od radnji nezakonitog ometanja“, propisuje da potencijalno problematični putnici, pre odlaska, podležu odgovarajućim merama obezbeđivanja. Sprovođenje provere obezbeđivanja zasniva se na sistematičnom prikuplјanju informacija putem sledećih tehnika: pregled dokumenata, posmatranje, intervjuisanje, verifikacija.

3.14. Program za obezbeđivanje u vazduhoplovu A.S. G.S.(ASGS) broj 4945/2 od 22. decembra 2012. godine, u tački 4.1. pod nazivom profilisanje putnika propisuje da agent za putničke usluge ASGS na šalteru vrši profilisanje putnika, opažanjem spolјnih znakova na osnovu kojih se prepoznaje njegovo psihičko stanje, pre svega uznemirenost i napetost.

3.15. Opšti uslovi prevoza A.S.[13], koje je A.S. G.S.u obavezi da primenjuje, regulišu u tački 7. neprihvatanje i ograničavanje prevoza. Tačkom 7.1 propisano je da A.S. ima pravo da odbije prevoz svakog putnika ili putničkog prtlјaga iz razloga bezbednosti leta ili po svom diskrecionom pravu. Takođe, ima pravo da odbije da preveze putnika ili njegov prtlјag ukoliko to može dovesti u opasnost ili uticati na sigurnost, zdravlјe ili komfor drugih putnika ili posade. U tački 7.2 Posebna pomoć, propisano je da prevoz nepraćene dece, osoba umanjenih sposobnosti, trudnica i bolesnika ili drugih lica kojima je potrebna posebna pomoć zahteva prethodan dogovor sa A.S.-om u skladu sa njenim propisima.

3.16. Uputstvo za podršku gostima[14] A.S. od 29. septembra 2016. godine, propisuje poseban protokol za postupanje sa osobama sa autizmom, odnosno osobama sa kognitivnim smetnjama. U odelјku 1.9.8. navedeno je da su putnici kojima je potrebna pomoć (DPNA), gosti sa mentalnim smetnjama ili smetnjama u razvoju. Da su primeri DPNA lica sa alchajmerom, autizmom, povredama mozga, kognitivnim smetnjama, osobe sa Daunovim sindromom itd. U odelјku 4.1.2. navedeno je da je od vitalne važnosti da se proceni podobnost gostiju za let kako bi se osigurala bezbednost i dobrobit gostiju, zaštitilo blagovremeno obavlјanje svih radnji koje mogu biti pogođene zbog isklјučenih bolesnih gostiju, pomoglo kabinskoj posadi, koja u suprotnom ima vanredne zdravstvene situacije u kabini, kao i da ne bi bilo skretanja vazduhoplova. Dalјe je navedeno da je sva posada na oprezu i prati podobnost gostiju za let, a da ako neki gost pokazuje simptome bolesti on se lјubazno ispituje o zdravstvenom stanju bilo prilikom čekiranja, na izlazu za ukrcavanje ili u kabini vazduhoplova. U slučaju sumnje poziva se sanitetska služba aerodroma za dalјu procenu. Korišćenjem dobre ocene i uputstva sanitetske službe mogućnost da se gost razboli može se svesti na minimum.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavlјenih uz pritužbu

3.17. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je postupanjem zaposlenih u privrednim društvima – A. N.T., a.d. A.S. i d.o.o. A.S. G.S.izvršen akt diskriminacije prema maloletnom V.A. na osnovu njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja, i ukoliko jeste, da li su za taj akt odgovorni A. N.T. i/ili a.d. A.S. i/ili d.o.o. A.S.G.S.

 

3.18. S tim u vezi Poverenik najpre konstatuje da je među stranama u postupku nesporno da se 6. avgusta 2017. godine maloletni V.A. nalazio na A. N.T., da ima autizam i da je bio uznemiren pre otpočinjanja procedure prijema i otpreme putnika za let Beograd-Tivat u 17:05. Takođe, nesporno je da je lekar konstatovao da putnik nije sposoban za let, te da mu je odbijen prijem na konkretan let i ponuđena zamena za let u drugom terminu. Stoga, može se zaklјučiti da navedena mera nije trajnijeg karaktera i da ovom merom V.A. nije uskraćeno pravo da koristi usluge kompanije A.S..

 

3.19. Analizirajući pravne propise, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je odredbama člana 14. Zakona o vazdušnom saobraćaju, bezbednost u vazduhoplovu definisana kao stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlјa lјudi i prouzrokovanja štete imovini, smanjeni i održavani na prihvatlјivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti. Ova obaveza se odnosi i na pružaoce usluga opsluživanja na zemlјi. Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, odnosi se najpre na građanskopravne aspekte ovakve vrste transporta. Međutim, ovaj zakon prepoznaje pojam uskraćivanja ukrcavanja i definiše ga kao uskraćivanje mogućnosti putnicima da se ukrcaju na let, mada su se prijavili za ukrcavanje.  Pored  zakona, postoje i relevantni podzakonski propisi koji su obavezujući za učesnike u vazdušnom saobraćaju. Pravilnik o zajedničkim pravilima u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu, donet je na osnovu Uredbe Evropskog parlamenta i saveta (EZ) br. 300/2008. Prema odredbama pravilnika, potencijalno problematični putnici, pre odlaska, podležu odgovarajućim merama obezbeđivanja (tačka 4.3.). Pravilnik definiše i mere obezbeđivanja kao prikuplјanje informacija i to pregledom dokumenata, posmatranjem, intervjuisanjem i verifikacijom (tačka 5.2.).

 

3.20. Ugovori u prevozu su po svojoj pravnoj prirodi ugovori po pristupu (adhezioni ugovori), kod kojih ne postoji mogućnost pregovaranja, nego korisnik pristaje ili ne pristaje na uslove koje nudi prevozilac. Kupovinom karte A.S., putnici pristaju na Opšte uslovi prevoza A.S.. Tačkom 7.1 propisano je da A.S. ima pravo da odbije prevoz svakog putnika ili putničkog prtlјaga iz razloga bezbednosti leta ili po svom diskrecionom pravu. Takođe, ima pravo da odbije da preveze putnika ili njegov prtlјag ukoliko to može dovesti u opasnost ili uticati na sigurnost, zdravlјe ili komfor drugih putnika ili posade. U Priručniku Guest Service Manual koji je izrađen na bazi međunarodnih (IATA) standarda u tački 7.2 Posebna pomoć, propisano je da prevoz nepraćene dece, osoba umanjenih sposobnosti, trudnica i bolesnika ili drugih lica kojima je potrebna posebna pomoć zahteva prethodan dogovor sa A.S.-om u skladu sa njenim propisima.

3.21. Multilateralni sporazum o uspostavlјanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ECCA), ratifikovan je 13. maja 2006. godine. Sporazum uvodi zajednička pravila u oblasti sigurnosti, bezbednosti, upravlјanja vazdušnim saobraćajem, socijalnih pitanja i zaštite životne sredine. Uputstvo za podršku gostima[15] A.S. od 29. septembra 2016. godine, koje je izrađeno na bazi ovih standarda, propisuje i poseban protokol za postupanje sa osobama sa autizmom, odnosno osobama sa kognitivnim smetnjama. U odelјku 1.9.8. navedeno je da su putnici kojima je potrebna pomoć (DPNA) gosti sa mentalnim smetnjama ili smetnjama u razvoju, te da su primeri DPNA – lica sa alchajmerom, autizmom, povredama mozga, kognitivnim smetnjama, osobe sa Daunovim sindromom itd. Na osnovu stepena samostalnosti odnosno sposobnosti da razumeju i primene bezbednosne instrukcije, ta lica mogu putovati sama ili zahtevati pratioca. U slučaju sumnje u sposobnost da se bezbedno putuje, u fazi rezervisanja, odsek za rezervisanje dužan je da kontaktira A.S. medicinski odsek.

3.22. Iz navedenog proizlazi da je propisima koji se odnose na vazdušni saobraćaj i prijem i otpremu putnika propisana mogućnost uskraćivanja prava na let putniku u određenim situacijama. Takođe je utvrđeno da je u skladu sa propisanim procedurama lekar taj koji je ovlašćen da daje mišlјenje o stanju putnika i procenjuje njegovu podobnost za let.

 

3.23. Poverenik takođe konstatuje da nije nadležan da ulazi u ocenu stručnog mišlјenja lekara, koji nalazi da se radi o „psihijatrijskom pacijentu u debalansu, i da kao takav nije sposoban za let“, odnosno takva procena nije u nadležnosti Poverenika već drugih državnih organa.

 

3.24. Poverenik konstatuje da je na osnovu predstavke a u vezi događaja koji se desio 6. avgusta 2017. godine prilikom registracije putnika za let JU184, sa poletanjem za odredište Tivat u 17:05 časova, nadležni organ – Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije utvrdio da je objekat inspekcijskog nadzora postupao u skladu sa Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i podzakonskim aktima. U Zapisniku je takođe navedeno da je tokom inspekcijskog nadzora, utvrđeno „da je operater, odnosno zastupnik operatera na a. N.T. u B. poštovao odredbe procedura navedenih u priručniku Guest Service Manual. Dodatno, izvršen je uvid u zapise iz rezervacionog sistema koji koristi operater gde je utvrđeno da je rezervacija putnika kome je uskraćeno ukrcavanje nije sadržala informaciju da se radi o putniku sa posebnim potrebama“.

 

Međutim, činjenica da je procedura ispoštovana ne znači da način na koji je sprovedena nije bio u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima.

 

3.25. Prilikom analize da li je način sprovođenja procedure bio u skladu sa antidiskriminacionim propisima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu i dosadašnju praksu Evropskog suda za lјudska prava.

Prema ovoj praksi član 14. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda ne zabranjuje pravlјenje razlike u postupanju kada je ono osnovano u objektivnom cilјu, širem javnom interesu, kada pravi balans između zaštite interesa društva i poštovanja prava zaštićenih Kovencijom.[16]

U presudi Evropskog suda za lјudska prava[17] sud je našao da prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca, nisu uzete u obzir specifične okolnosti u kojima se tužilac nalazio imajući u vidu invaliditet njegovog deteta. Naime, sud je u obrazloženju svoje odluke naveo da iako države ugovornice imaju određenu slobodu u proceni da li i do koje mere razlike u sličnim situacijama opravdavaju drugačije postupanje, širina ove slobode će varirati u zavisnosti od okolnosti slučaja, teme koja je u pitanju kao i pozadine slučaja. Isto je prihvatlјivo i u situacijama kada se postupa drugačije sa određenim grupama kako bi se „korigovale faktičke nejednakosti među njima“.[18] Ukoliko se ograničenja osnovnih prava primenjuju na izrazito ranjivu društvenu grupu, tada su granice države u pogledu slobode određivanja znatno sužene. Razlog za ovakav pristup leži u tome da su takve društvene grupe tradicionalno bivale izložene predrasudama sa trajnim posledicama, koje su u krajnjem rezultirale da budu isklјučene iz društvenih tokova i da su marginalizovane. Takve predrasude mogu voditi ka stvaranju stereotipa po pitanju procene kapaciteta i potreba navedenih grupa. Sud je utvrdio koje su to društvene grupe koje smatra naročito ranjivima, a prema kojima se različito postupa zbog njihovih karakteristika ili statusa, uklјučujući i invaliditet.[19] U pogledu tereta dokazivanja u vezi sa članom 14. Konvencije, sud je stava da u trenutku kada je tužilac ukazao na postojanje razlike u postupanju, na tuženom je da dokaže da je takvo postupanje bilo opravdano u konkretnom slučaju. S tim u vezi, Evropski sud za lјudska prava posebno vodi računa o primeni pravila o teretu dokazivanja u ovakvim sporovima. Sud se osvrnuo na  obaveze predviđene Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom[20] koje je tužena preuzela kao strana ugovornica, a koje se tiču omogućavanja osobama sa invaliditetom da uživaju sva prava garantovana Konvencijom. Sud je naglasio da je problem u konkretnom slučaju bio način na koji je u praksi primenjena  zakonodavna regulativa, odnosno da nije uzeta u obzir naročito specifična situacija u kojoj se tužilac našao a koja se odnosi na invaliditet njegovog deteta. Evropski sud za lјudska prava pravi razliku među osnovima u pogledu primene pravila tereta dokazivanja, odnosno jačine dokaza koji trebaju biti prezentovani da bi se u određenom slučaju utvrdilo da do akta diskriminacije nije došlo. Ovakvo razlikovanje se pravda posebno ugroženim položajem nekih grupa, činjenicom da ta određena grupa ima veliki broj pripadnika, posledicama diskriminacije, oblastima u kojima se diskriminacija desila, i postizanja legitimnog cilјa. Takođe, ti osnovi predstavlјaju srž lјudskih prava i nediskriminacije, jer su direktno vezani za lјudsko dostojanstvo. Stoga, ta činjenica traži viši nivo zaštite od diskriminacije, odnosno da dokazi treba da budu takvi da se bez svake sumnje može utvrditi da do diskriminacije nije došlo.

Prema Evropskoj konvenciji za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda diskriminacija osoba koje imaju autizam je svrstana u invaliditet kao lično svojstvo odnosno osnov diskriminacije. Zakon o zabrani diskriminacije Republike Srbije pored invaliditeta kao ličnog svojstva poznaje i zdravstveno stanje, međutim imajući u vidu praksu Evropskog suda za lјudska prava Poverenik se osvrnuo na pomenute presude ovog suda.

3.26. Imajući u vidu navedeno, za dalјu analizu slučaja važno je imati u vidu primenu pravila tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je izvršen akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva, a ukoliko to učini teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na subjektima protiv kojih je podneta pritužba. Podnosilac pritužbe je podneo pritužbu u kojoj je naveo da su se prema dečaku i njegovoj porodici zaposleni ophodili nelјubazno, da im se niko nije predstavio i da su tražili izgovor da maloletnom V.A. bude zabranjeno da dalјe putuje, samo zato što ima autizam. U postupku po pritužbi Poverenik je pribavio i izjave svedoka predloženih u pritužbi i dopuni pritužbe.

 

Podnosilac pritužbe je dokazima uz pritužbu kao i izjavama svedoka učinio verovatnim da je do akta  diskriminacije došlo. S tim u vezi Poverenik je u skladu sa članom 35. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije uputio pritužbu na izjašnjenje pravnim licima protiv kojih je podneta. Prema pravilu o preraspodeli (prebacivanju) tereta dokazivanja, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da su zaposleni diskriminisali maloletnog V.A. na osnovu zdravstvenog stanja, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo leži na subjektima protiv kojih je pritužba podneta.

 

3.27. S tim u vezi, Poverenik je najpre analizirao izjašnjenje A. „N.T.“, u kome je navedeno da Aerodrom ne pruža usluge zemalјskog opsluživanja kompaniji A.S., kao i da zaposleni nemaju ovlašćenja u donošenju odluka kojima se sprečava ukrcavanje putnika u vazduhoplov. U skladu sa članom 7. Zakona o upravlјanju aerodromima, A. „N.T.“, kao operater, dužan je da delatnost upravlјanja aerodromom obavlјa na način kojim se obezbeđuje kvalitetno održavanje i zaštita aerodromske infrastrukture, kao i nesmetano i bezbedno korišćenje aerodromske infrastrukture, nesmetano korišćenje, izgradnju i održavanje objekata kontrole letenja za potrebe ovlašćenog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj. Imajući u vidu navedene odredbe, A. N.T. ne učestvuje u procesu donošenja odluka koje se tiču prijema i otpreme putnika ili njihovog tretmana od strane različitih avio prevozilaca koji koriste aerodromsku infrastrukturu. Na osnovu izjašnjenja i izvedenih dokaza A. N.T. je u smislu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije dokazao da osoblјe A. „N.T.“ nije bilo u kontaktu sa maloletnim putnikom i njegovim roditelјima, odnosno da nije sprovodilo proceduru prijema i otpreme putnika, niti je na to ovlašćeno u skladu sa propisima koji regulišu ovu oblast.

3.28. Poverenik je dalјe razmatrao izjašnjenje A.S. na navode iz pritužbe. Prema navodima iz izjašnjenja A.S., prihvat i otpremu putnika na A. N.T. obavlјa osoblјe privrednog društva A.S. G.S.d.o.o, na osnovu Standardnog ugovora za opsluživanje na zemlјi. U izjašnjenju je dalјe navedeno da zaposleni u A.S. G.S.su u obavezi da primenjuju važeća kompanijska uputstva i priručnike i da postupaju u skladu sa propisima i važećim A.S. Guest Service Manual, broj 03, izmena 00 od 29. septembra 2016. godine, Ground Operations Manual i Uslovima prevoza putnika i prtlјaga avio prevozioca, kao i da osoblјe koje vrši prihvat i otpremu putnika za A.S. letove, u skladu sa ugovorom, vrši profilisanje putnika kroz opažanje spolјnih znakova ponašanja u cilјu utvrđivanja podobnosti putnika za let. Ukoliko se primeti bilo kakvo ponašanje koje odstupa od uobičajenog (uznemirenost, napetost i druge psihofizičke manifestacije) osoblјe je dužno da preduzme mere u cilјu osiguranja bezbednosti i dobrobiti kako tog putnika, tako i ostalih putnika i učesnika u saobraćaju, a u skladu sa navedenim propisima. Pored toga u izjašnjenju je navedeno da ukoliko zbog trenutnog stanja putnika lekar izda izveštaj po kome konkretna osoba ne može zbog tog svog stanja da leti avionom, postupanje suprotno ovom nalazu bi moglo da ugrozi bezbednost tog lica za koje je utvrđeno da ne može da leti. U izjašnjenju je istaknuto da  A.S. nije donela odluku da se maloletnom V.A. uskrati pravo na putovanje. Uz izjašnjenje A.S. je dostavila dokaze. Poverenik je izvršio uvid u ove dokaze i konstatovao da u A.S. G. S. Manual (Uputstvo za podršku gostima, od 29. septembra 2016. godine, sekcija 1.9.7. i 4.1.2.) i Ground Operations Manual, koji su izrađen na osnovu IATA (International Air Transport Association) standarda, kao i Uslovima prevoza (odelјak 7.), osoblјe koje vrši prihvat i otpremu putnika je dužno da prilikom registracije putnika na let vrši profilisanje putnika kroz opažanje spolјnih znakova ponašanja u cilјu utvrđivanja podobnosti putnika na let. Program za obezbeđivanje u vazduhoplovu A.S. G.S.broj 4945/2 od 22. decembra 2012. godine, u tački 4.1. pod nazivom profilisanje putnika propisuje da agent za putničke usluge A.S. G.S.na šalteru vrši profilisanje putnika, opažanjem spolјnih znakova na osnovu kojih se prepoznaje njegovo psihičko stanje, pre svega uznemirenost i napetost. Na osnovu izjašnjenja i izvedenih dokaza A.S. je u smislu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije dokazala da osoblјe A.S. nije bilo u kontaktu sa maloletnim putnikom i njegovim roditelјima, odnosno da nije sprovodilo procedure prijema i otpreme putnika.

3.29. Iz navedenog može se zaklјučiti da je A.S. G.S.odgovoran za pružanje usluga prihvata i otpreme putnika za A.S., te je dalјa analiza Poverenika usmerena na utvrđivanje eventualnog akta diskriminacije prema maloletnom V.A. usmerena na ovu kompaniju. Podnosilac pritužbe je naveo da su na aerodromu bili 15-ak minuta, da je V.A. plakao šest ili sedam minuta, nakon čega im je prišla službenica koja se nije predstavila, a kasnije su o njoj govorili kao „supervajzorki“, pitala zašto dečak plače, i na pomen njegove bolesti, najavila da će ga „skinuti sa leta“, te da su tek nakon njegovog protesta odvedeni u ambulantu. Podnosilac pritužbe je izjavio da im se kritičnom prilikom niko od zaposlenih nije predstavio, te da su se prema njima sve vreme ophodili nelјubazno, i da su tražili izgovor da V.A. bude zabranjeno da dalјe putuje. U pritužbi je predloženo da Poverenik na ove okolnosti pribavi izjave svedokinja I.P. i D.R. U izjavi svedokinje I.P. navedeno je da je prilikom čekiranja na aerodromu, maloletni V.A. usled velike vrućine bio glasan i uznemiren; da im niko od zaposlenih A.S. nije ponudio da prođu preko reda; da im je nakon nekoliko minuta prišla službenica A.S., koja se nije predstavila i pitala da li se njihov sin plaši letenja, te da kada su odgovorili odrično i rekli da dete ima autizam, službenica je rekla da će mu zabraniti da se ukrca na avion. Kada su se pobunili protiv takve odluke, službenica je otišla negde, i po povratku rekla da je kontrolor potvrdio odluku, kao i da će doći lekar koji će da napiše izveštaj i potvrdi odluku o zabrani leta. Dok je njen suprug bio na spratu sa detetom koje se smirilo slušajući muziku, ona je čekala da im vrate pasoše, međutim, ista službenica joj se ponovo obratila i rekla da će morati da idu u ambulantu, koja se nalazi na drugom kraju zgrade. U izjavi svedokinje istaknuto je da je ta novonastala okolnost potpuno uplašila i uznemirila maloletnog V.A, jer na osobe sa autizmom svaka promena deluje uznemiravajuće. Zatim, navela je da je lekar izašao u hodnik, da ih nije uveo u ordinaciju i da su u tom klaustrofobičnom prostoru čekali duže od 15 minuta na izveštaj lekara koji je sadržavao tri prostoproširene rečenice napisane rukom, kao i da su nakon svog tog poniženja uspeli da smire dete i da se on vratio kući bez mogućnosti da otputuje na letovanje i da bar na kratko promeni sredinu u kojoj se nalazi čitave godine. U izjavi je naglasila da su službenici A.S. za samo 10 minuta odlučili da dečaku sa autizmom zabrane da leti i da je dalјe javno ponižavanje trajalo čitav sat. Svedokinja D.R. navela je da je dečak V.A. bio uznemiren dok je čekao u redu za čekiranje, odnosno, plakao je i negodovao, da ih niko nije pozvao da prođu preko reda; da im je prišla službenica A.S. koja se nije predstavila i pitala da li je dečak uplašen zato što prvi put leti avionom, a kada su roditelјi rekli da dete ima autizam i da će se ubrzo umiriti, ona je ne gledajući ih u oči izjavila da će dečaka „skinuti sa leta“. U izjavi je istakla da su službenici bili vrlo hladni, formalni i nelјubazni prema dečaku i njegovoj porodici, te da ju je „razvoj događaja, nelјudskosti i bezočnost službenika revoltirala i ogorčila“. Poverenik je izvršio uvid i u dokaze dostavlјene uz pritužbu. Imajući u vidu da je na osnovu do sada izvedenih dokaza utvrđeno da su u kontaktu sa maloletnim V.A. i njegovom porodicom u skladu sa propisima bili službenici A.S. G.S.Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije teret dokazivanja prebačen na ovo privredno društvo.

3.30. Imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, mora se oceniti da li činjenice i dokazi koje je u svom izjašnjenju ponudio A.S. G.S.pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da je način postupanja prema maloletnom V.A. bio drugačiji u odnosu na događaj koji je opisan u pritužbi i u izjavama svedokinja I.P. i D. R. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja A.S. Ground Service, kao i dostavlјene dokaze. A.S. G.S.je u svom izjašnjenju između ostalog navela da A.S. G.S.ima ugovor sa A.S., o pružanju zemalјskih usluga, da su zaposleni u ovom privrednom subjektu bili u kontaktu sa maloletnim V.A. i njegovom porodicom, te da su postupali u skladu sa zakonom i propisanim procedurama. Takođe, navedeno je da je 6. avgusta 2017. godine službenica koja radi na poslovima supervizora za putničke usluge, na poziv službenika da je dete vidno uznemireno, prišla porodici Antić i izdvojila ih iz reda da više ne bi čekali, ali maloletnog V.A. roditelјi nisu uspevali i dalјe da smire. Zatim, navedeno je da je maloletni V.A. i dalјe bio vidno uznemiren i da je supervizorka za putničke usluge postupila po proceduri „Procena sposobnosti gostiju da putuju“ (Assesing guest fitness to travel, definisan u poglavlјu 4.1.2. Guest Service Manual izdanje 03 izmena 00 od 29. septembra 2016) i uputila porodicu u pratnji volontera do medicinske ambulante na A. N.T., kako bi se uradila medicinska procena putnika za prijem na let. Supervizorka za putničke usluge nije tom prilikom ili u bilo kom trenutku rekla porodici A. da će maloletni V.A. biti skinut sa leta, već je u konkretnom slučaju postuplјeno u skladu sa izveštajem nadležnog lekara koji je jedino nadležan za donošenje odluka u ovakvim slučajevima. Roditelјi su obavešteni da shodno nalazu lekara o trenutnom stanju maloletnog V.A. on ne može biti primlјen na taj let, te da mogu da izvrše promenu rezervacije i da otputuju u drugom terminu. Istaknuto je da su u skladu sa Guest Service Manual svi zaposleni dužni da urade procenu podobnosti gosta da putuje (Assesing guest fitness to travel/Procena podobnosti gostiju da putuju), da zaposleni koji rade na registraciji putnika i prtlјaga na let postupaju u skladu sa Programom za obezbeđivanje u vazduhoplovu 4959/2 od 22. decembra 2016. godine, kao i da  ovaj privredni subjekt nikome ne uskraćuje pravo na prevoz avionom zbog autizma i da ne postoji nikakva takva praksa. Na kraju, navedeno je da postoje razni slučajevi da je putnicima uskraćeno pravo na ukrcavanje, a razlozi su bili različite prirode. Uz izjašnjenje su dostavlјeni dokazi: izvodi iz Ugovora, procedura kao i izjave zaposlenih koji su bili u kontaktu sa maloletnim putnikom i njegovim roditelјima, ili koji su zbog mesta na kojem su se nalazili imali uvid u konkretan događaj.

 

3.31. Na osnovu izvedenih dokaza Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je cenio izjavu podnosioca pritužbe i svedokinja I.P. i D.R.  i konstatuje da su njihovi iskazi saglasni. Takođe konstatuje da su sva tri lica izjavila da su zaposleni bili nelјubazni, hladni, formalni i da se nijednog trenutka nisu predstavili. Zbog činjenice da se zaposleni nisu predstavili podnosilac pritužbe je podneo pritužbu protiv tri pravna lica. Dalјe u iskazima svedoka pritužbe kao i u iskazu podnosioca pritužbe navedeno je da dete i majka nisu uvedeni u ambulantu već da su pregledani u hodniku. Ove navode delom potvrđuje i izjava svedokinje N. N., šefice smene. Uvidom u medicinski priručnik, Poverenik konstatuje da je njime propisana mogućnost da lekar obavi pregled u svim zonama aerodroma, kao i u samom vazduhoplovu. Međutim iz izjava svih svedoka može se uočiti da su maloletnom putniku i njegovim roditelјima pružane oprečne informacije – od toga da će lekar doći do mesta gde je porodica Antić izdvojena, do toga da sa dečakom treba da idu u ambulantu, te Poverenik smatra da zaposleni nisu vodili računa o zdravstvenom stanju maloleltnog V.A. kome očigledno nije prijala ovakva promena prostora u kojem boravi, što je nesporno dodatno uzrujalo dečaka imajući u vidu prirodu njegovog zdravstvenog stanja. Takođe imajući u vidu iskaz lekara može se zaklјučiti da su tačni navodi podnosioca pritužbe i svedoka predloženih u pritužbi da se cela procedura okončala brzo i neprimereno. U svom iskazu lekar iznosi da je poziv dobio u 15 i 20 časova, što je sat i četrdeset i pet minuta pre vremena predviđenog za poletanje aviona za koji je porodica A. imala kuplјenu kartu. Iskaz podnosioca pritužbe je u korelaciji sa iskazom N. N., šefice smene u smislu da je ona jedina pokazala spremnost da pomogne. Poverenik konstatuje da jedini dokaz koji je ova kompanija ponudila u prilog tvrdnji da način ophođenja supervizorke koja je prišla porodici A. i uputila ih kod lekara, nije bio ponižavajući i uznemirujući za maloletnog V.A. predstavlјa izjava supervizorke koja je izjavila da nije rekla da neće dozvoliti maloletnom V.A. ukrcavanje na let jer za to nema ovlašćenja. Međutim, drugi zaposleni, čije su izjave takođe dostavlјene uz izjašnjenje, nisu ni potvrdili ni opovrgli izjavu supervizorke o tome šta je tačno rekla porodici A. kada je saznala da maloletni V.A. ima autizam, niti kako se potom ophodila prema njima. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da d.o.o. A.S. G.S.nije bez svake sumnje dokazao da u postupcima supervizorke prema maloletnom V.A. i članovima njegove porodice nije bilo uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja zbog ličnog svojstva maloletnog V.A. Imajući u vidu sve navedeno, a posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik je stava da zaposleni u A.S. G.S.jesu postupali po propisanoj proceduri kada su opservacijom uočili uznemirenog putnika – maloletnog V.A, međutim, njihov način postupanja po proceduri je bio takav da su se članovi porodice Antić osetili poniženo, a maloletni V.A. se dodatno uznemirio. Stoga, na osnovu izvedenih dokaza može se zaklјučiti da zaposleni u ovom privrednom subjektu nisu vodili računa o zdravstvenom stanju maloletnog V.A. i prirodi njegove uznemirenosti, već su svojim ponašanjem dodatno uznemirili i ponizili dečaka i njegovu porodicu.

 

3.32. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, polazeći od dosadašnje sudske prakse, položaja osoba sa autizmom prema različitim relevantnim istraživanjima, kao i imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja konstatuje da A.S. G.S.nije dokazala da su njeni zaposleni vodili računa o zdravstvenom stanju maloletnog V.A, odnosno da su pokazali spremnost i volјu da njemu i njegovoj porodici pojasne i olakšaju proceduru i pruže podršku i razumevanje na svakom koraku tokom sprovođenja procedure, već su detetu prouzrokovali dodatni stres, a kod roditelјa stvorili osećaj poniženja, kao i uverenje da ne mogu da lete tog dana samo zato što V.A. ima autizam. Empatija zaposlenih, razumevanje potreba putnika sa poteškoćama i spremnost da se pruže validne informacije, umnogome olakšavaju položaj ovih osoba i grade poverenje među akterima. Poverenik podseća da Konvencija o pravima deteta[21] obavezuje strane ugovornice na poštovanje svih prava deteta koja se nalaze u njihovoj nadležnosti bez obzira na „rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposoblјenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelјa ili zakonskog staratelјa“, uklјučujući i zabranu diskriminacije prema detetovim roditelјima, staratelјima ili članovima porodice, kao i na Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom u kojoj je navedeno da u svim akcijama koje se odnose na decu sa invaliditetom prvenstvena pažnja treba da bude posvećena najbolјem interesu deteta.

 

3.33. Imajući u vidu činjenicu da kroz A. „N.T.“ godišnje prođe veliki broj putnika, među kojima su i osobe sa različitim vrstama fizičkog i psihičkog invaliditeta, Poverenik ukazuje da veliki broj kompanija u oblasti vazdušnog saobraćaja nastoje da svoje usluge prilagode svim putnicima uz puno poštovanje dostojanstva ličnosti, kao i njihovih različitosti i eventualnih potreba za podrškom i asistencijom. S tim u vezi, Poverenik naglašava da biznis i lјudska prava nisu na različitim, već na istoj strani, te da prihvatanje načela ravnopravnosti, tolerancije i nediskriminacije ne predstavlјaju kompanijama teret, već priliku za razvoj.

 

3.34. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovom prilikom želi da ukaže da je Specijalna izvestitelјka UN za prava osoba sa invaliditetom, K. D. A.[22], naglasila da diskriminacija osoba sa autizmom, kako dece tako i odraslih, danas više predstavlјa pravilo nego izuzetak. Takođe, govorivši o pristupačnosti usluga istakla je da i u onim ređim situacijama kada su im usluge dostupne, one su zapravo napravlјene tako da se ne baziraju na pristupu lјudskim pravima. Ukazala je i da su osobe sa autizmom često izložene medicinskim i stručnim pristupima koji nisu bazirani na lјudskim pravima, i da se takve prakse opravdaju time da su primenjene sa cilјem da ih zaštite, a zapravo takav pristup krši osnovna lјudska prava i vređa dostojanstvo.

3.35. Kao što je navedeno, Poverenik je prilikom davanja mišlјenja u ovom predmetu imao u vidu i položaj osoba sa autizmom, kao i dece sa bilo kakvom vrstom invaliditeta u našem društvu. U Situacionoj analizi: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji navedeno je da se deca sa invaliditetom još uvek suočavaju sa značajnim barijerama prilikom uklјučivanja u društvo. Porodice i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom često su suočena sa negativnim stavovima, pa je 45% roditelјa navelo da su oni ili njihova deca doživeli neku vrstu vređanja, omalovažavanja ili uznemiravanja zbog smetnji u razvoju deteta. Dodatno, 29% dece je doživelo odbijanje prilikom pokušaja korišćenja javnih usluga zbog nepristupačnosti objekata ili neprilagođenosti uslova, od čega 8% u toku poslednjih godinu dana, a 26% zbog postavlјanja posebnih uslova, od čega 10% u poslednjih godinu dana. Ipak, ohrabruje podatak da više od 90% građana smatra da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom mogu uspeti u životu ukoliko imaju adekvatnu podršku.[23] Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bila su izložena decenijskoj isklјučenosti i segregaciji jer je sistem uglavnom bio zasnovan na medicinskom modelu i paralelnim uslugama specijalizovanim samo za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, što je karakteristično za ceo region Centralne i Jugoistočne Evrope[24]. Ovakva dugogodišnja praksa uticala je na stvaranje stereotipa i predrasuda prema ovoj grupi dece, što danas značajno utiče na njihovu ravnopravnost i prihvaćenost u društvu. Istraživanje stavova javnog mnjenja o diskriminaciji pokazuje iz godine u godinu da se osobe sa invaliditetom smatraju jednom od grupa koje su najviše diskriminisane.[25] Za potrebe izrade situacione analize, anketirani su roditelјi dece sa smetnjama u razvoju o različitim temama koje su definisane kao klјučne za unapređivanje svakodnevnog života deteta. Čak 45% anketiranih roditelјa navodi da su oni ili njihova deca pretrpeli vređanje, omalovažavanje ili uznemiravanje zato što dete ima smetnje u razvoju. Deca su najčešće ovakvom postupanju bila izložena od nepoznatih osoba/prolaznika (28%), a zatim od vršnjaka koji pohađaju istu školu (17%), ali i od zaposlenih u školama (7%) i zdravstvenih radnika (8%). Čak 91% ispitanika misli da deca sa intelektualnim teškoćama mogu mnogo toga postići u životu ako imaju adekvatnu podršku, a 95% ispitanika isto misli za decu sa fizičkim i senzornim invaliditetom.[26] Podaci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom posebno ugrožena grupa dece u našem društvu, a da su stereotipi i predrasude u odnosu na njihove mogućnosti, potrebe i prava duboko ukorenjeni i rasprostranjeni.[27] Drugi izveštaji i analize pokazuju da osobe sa fizičkim, intelektualnim i mentalnim invaliditetom spadaju u red najugroženijih društvenih grupa i da su izložene diskriminaciji u svim oblastima društvenog života.[28] Prema podacima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, diskriminacija na osnovu invaliditeta, kao i diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja uvek je bila u vrhu osnova po broju podnetih pritužbi.

3.36. Poverenik ovom prilikom takođe želi da istakne važnost javnih kampanja kako bi se ublažili stereotipi i predrasude prema osobama sa autizmom, kao i važnost aktivnog i potpunog uklјučivanja ove dece u sve aspekte života, kroz društvenu interakciju, upoznavanje i suživot. Porodica je neretko jedini izvor podrške za osobe sa autizmom. Iz tih razloga, a u cilјu razvijanja inkluzivnog društva, zasnovanog na principima jednakosti, pružaoci usluga takođe treba da preuzmu deo odgovornosti za olakšani pristup osobama sa autizmom.

3.37. Poverenik je analizirao praksu drugih kompanija koje obavlјaju prijem i otpremu putnika i utvrdio da određeni broj ovih kompanija i aerodroma ima posebne procedure i da preduzimaju mere kako bi se svim putnicima obezbedio konforniji, bezbedniji i lakši transport. Pored toga uočeno je i da  posvećuju posebnu pažnju osobama sa autizmom kao i drugim putnicima kojima je pomoć neophodna u određenom situacijama. Na taj način ove kompanije su prepoznale važnost individualnog pristupa potrebama svojih korisnika, kao i specifičnost avio saobraćaja i broja putnika koji koriste usluge avio-transporta. Na pojedinim aerodromima u svetu primenjuju se određene mere kojima se olakšava pristup i korišćenje usluga ovim licima. Jedan od prvih aerodrom u Evropi na kome su uvedene posebne mere je Aerodrom u Irskoj (Shannon Airport). Na ovom aerodromu postoji specijalno dizajnirana prostorija za osobe sa razvojnim poteškoćama i osobe sa autizmom.[29] U takvim prostorijama, osobe koje su posebno osetlјive na buku, mogu da pronađu umirujuće mesto pred predstojeći let. Ovo je naročito važno u situacijama kada dolazi do zadržavanja putnika na aerodromima između dva povezana leta. Neki aerodromi obezbeđuju poseban, afirmativni tretman osobama sa autizmom prilikom prijavlјivanja na let ili sprovođenja bezbednosnih procedura. Organizacija „Wings for Autism“ kreirala je poseban program koji ima za cilј da deci sa autizmom približi celu proceduru letenja sa avionom, i to tako što bi ih pre konkretnog leta upoznalo sa aerodromskim prostorijama, procedurom, zvukovima, gužvom i ostalo.[30] Pojedini operateri su na svojim internet prezentacijama detalјno opisali proceduru, kao i način na koji je najbolјe pripremiti osobu sa autizmom za let uz informacije o afirmativnim merama: ranijeg čekiranja, bordinga i sl.

 

3.38. Prilikom planiranja mera za unapređivanje sistema podrške osobama sa autizmom, treba uvažiti iskustva osoba sa autizom i njihovih porodica. Važnost pravilnog pristupa kao i poteškoća sa kojima se roditelјi dece sa autizmom susreću napisala je mama jednog jedanaestogodišnjeg dečaka sa autizmom.[31] Ona je navela da sama okolnost da imate dete sa autizmom vas dovodi u konstantno stanje izolovanosti od društva, i da je taj društveni pritisak mnogo izraženiji tokom leta avionom, jer u situacijama kada njen sin ima napad lјudi samo vide kako se taj napad izražava ali ne i šta je uzrok tome. Pritom se često oseća osuda drugih kako ona ne zna šta da radi sa detetom i da ne zna kako da upravlјa njegovim ponašanjem. Opisujući ova iskustva, istakla je da dete ima problem sa bukom sa aerodromskih razglasa, raznim mirisima i gužvom, te da to može da iskaže tako što će plakati, češati se i čak udarati glavom. Takođe je navela da je tekst napisala kako bi iznela  pozitivno iskustvo koje je imala sa avio kompanijom, kada su mu zbog mirisa koje mu smetaju iz toaleta promenili sedište, i da je stjuardesa strplјivo i sa osmehom čekala da se dečak odluči koji će sok uzeti. Ukazala je i da su je jednom prilikom kada je zbog uznemirenosti deteta ipak odlučila da ne leti, sutradan iz avio kompanije pozvali da pitaju kako je dečak i da li su imali problem prilikom uzimanja prtlјaga. Kao najvažnije u kontaktu sa decom koja imaju autizam navodi lјubaznost i osmeh, i ističe da to umnogome pomaže deci da se umire.[32]

 

  1. MIŠLjENјE

 

U postupku po pritužbi Č.A. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da:

 

4.1. Aerodrom „N.T.“ nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

4.2. A.S. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

4.3. A.S. G.S.je prekršila odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije tako što u postupku po navedenoj pritužbi nije dokazala da način sprovođenja postupka zaposlenih u A.S. G.S.prilikom provere sposobnosti maloletnog V.A. da putuje avionom, na relaciji Beograd – Tivat u 17:05, 6. avgusta 2017, nije bio ponižavajući i uvredlјiv za maloletnog V.A. i njegovu porodicu.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje d.o.o. A.S. G.S.da:

 

5.1. Organizuje sastanak sa jednim od udruženja koje  pruža podršku osobama sa autizmom kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima suočavaju i na kakve sve situacije nailaze osobe sa autizmom prilikom korišćenja usluga vazdušnog saobraćaja.

5.2. Preduzmu aktivnosti u cilјu dodatne edukacije zaposlenih koji rade na poslovima prijema i otpreme putnika i podrške putnicima koji imaju autizam, kao i aktivnosti na unapređivanju sistema podrške osobama sa zdravstvenim poteškoćama i invaliditetom.

Potrebno je da d.o.o. A.S. G.S.obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko d.o.o. A.S. G.S.ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[2] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97))

[4] Zakon o potvrđivanju konvencije o o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[5] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni glasnik SFRJ“, broj 7/71), član 33.

[6] Broj 20/09.

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[8] „Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 104/16

[10] „Službeni glasnik RS”, br. 87/11, 66/15

[11] ratifikovan 13. maja 2006. godine

[12] „Službeni glasnik RS”, broj  2/11

[13] Dostupno na https://www.airserbia.com/sr/uslovi-prevoza

[14] Uputstvo za podršku gostima, Overeni prevod sa engleskog na srpski jezik, Poglavlјe 1, strana 56-59.

[15] Poglavlјe 1, strana 56.

[16] Case of Glor v. Switzerland, Application no. 13444/04, par. 72, 73. U ovom slučaju, podnosilac koji boluje od dijabetesa se žalio da je zbog toga što nije mogao da pohađa vojnu službu bio u obavezi da plati porez kako bi se izuzeo od ove obaveze, iako je bio volјan da umesto toga obavi bilo koji drugi vid nacionalne obaveze koja bi bila u skladu sa njegovim manjim oblikom invaliditeta.

[17] Guberina protiv Hrvatske ( Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016)

[18] Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016,  Stummer v. Austria (GC) Application no.37452/02 ECHR 2011

[19] Glor v.Switzerland  Application no.13444/04 ECHR 2009

[20] Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016

[21]  Generalna skupština UN. Konvencija o pravima deteta, Ujedinjene nacije, Međunarodni ugovori, tom 1577, str. 3. 1989.

[22] Discrimination against autistic persons, the rule rather than the exception – UN rights experts, World Autism Awareness Day, http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=15787

[23] Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji, ISBN: 978-86-88639-04-0, Beograd 2017, Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlјa, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF, Projekat finansiran od strane Evropske unije

[24] UNICEF. Deca i invaliditet u tranziciji u Centralnoj Evropi/Zajednici nezavisnih država i državama Baltika 2005.

https://www.unicef-irc.org/publications/387/

[25] Kristić I, Milanović M. Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji. 2016.

[26] Rpublika Srbija, Republički zavod za statistiku i UNICEF. Istraživanje višestrukih pokazatelјa položaja žena i dece. Beograd: Republički zavod za statistiku; 2014.

[27] Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Poseban izveštaj o diskriminaciji dece. 2013.

[28] Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u Srbiji 2013. Dostupno na: http://www.fmikg.org/images/publikacije/poseban_izvestaj_-_osobe_sa_invaliditetom_final.pdf

[29] http://www.futuretravelexperience.com/2017/04/shannon-airport-opens-sensory-room-for-passengers-with-additional-needs/

[30] http://edition.cnn.com/2017/04/19/health/autism-kids-flying/index.html

[31] https://www.today.com/kindness/flying-autism-moms-surprising-letter-jetblue-t21931

[32] https://www.today.com/kindness/flying-autism-moms-surprising-letter-jetblue-t21931

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconMišljenje na Pritužbu Č.A. protiv AD A.N.T.B. ADVS A.S. d.o.o. ASGS zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja prilikom pružanja javnih uslugaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top