br: 011-00-10/1/2015-03 datum: 20.7.2015.
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE
I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
Poštovani/e,
U vezi sa dopisom broj 011-00-314/2014-04 od 16. jula 2015. godine, uz koji nam je dostavljen novi Nacrt zakona o udžbenicima u koji su unete izmene u čl. 12, 37 i 46. a kojim ste tražili mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, obaveštavamo vas da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja do sada dva mišljenja o pojedinim odredbama Nacrta zakona o udžbenicima br. 011-00-1/2015-02 od 20. februara 2015. godine i 011-00-10/2015-03 od 22. juna 2015. godine.
Analiza izmena u novom Nacrtu zakona o udžbenicima koju ste nam dostavili, pokazala je da su prethodna mišljenja Poverenika delimično usvojena u delu koji se odnosi na udžbenike sa prilagođenim formatom. Naime, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti još jednom ukazuje da ne postoji osnov za uvođenje posebnih udžbenika za decu sa smetnjama u razvoju, bez obzira da li se školuju u redovnim školama ili u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, te bi uvođenjem posebnih udžbenika (sa izmenjenim sadržajem) jedna grupa dece bila izdvojena, i to na osnovu njihovih ličnih svojstava, čime bi se podstakla njihova dalja segregacija. Poverenica podseća da propisi u oblasti obrazovanja ne daju mogućnost generalne izmene i prilagođavanja sadržaja udžbenika, s obzirom da zakonskim propisima nije predviđeno donošenje prilagođenih i/ili izmenjenih nastavnih planova i programa za decu sa smetnjama u razvoju, što je u skladu sa standardima savremenog inkluzivnog obrazovanja. Naime, zakonodavac je propisao da se izmene i prilagođavanja vrše se na individualnom nivou i njihov smisao je da se učeniku obezbedi prilagođavanje/izmena u skladu sa njegovim individualnim potrebama, što se, pored ostalog, ostvaruje putem individualnog obrazovnog plana. S obzirom da nije predviđeno generalno menjanje sadržaja i/ili prilagođavanje nastavnog plana i programa za decu sa smetnjama u razvoju, nema osnova ni za postojanje posebnih udžbenika za učenike sa smetnjama u razvoju. U prilog tome govori i činjenica da i među učenicima sa smetnjama u razvoju postoje velike individualne razlike, kao što postoje i među decom koja nemaju ovu vrstu smetnji.
S druge strane, postojanje udžbenika u drugim formatima, kao što su na primer udžbenici štampani na Brajevom pismu, udžbenici u audio formatu, sa uvećanim slovima i slično, ne predstavljaju diskriminaciju već upravo njeno otklanjanje, jer se na taj način uvažavaju specifičnosti određenih učenika. Te udžbenike, kao što je već navedeno u prethodnim mišljenjima Poverenika, ne treba označavati kao udžbenike za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, već kao udžbenike u drugom formatu, kojima se obezbeđuje da nastavni sadržaji budu učenicima pristupačni. Pri tome, treba imati u vidu da su to udžbenici sa istim sadržajem, samo im je format različit. Upravo je ovakav stav zauzeo i Komitet za prava osoba sa invaliditetom u Opštem komentaru o pristupačnosti, u kojem je naglašeno da obezbeđivanje pristupačnosti ne znači samo obezbeđivanje fizičke pristupačnosti prostora, već i pristupačnost informacija i komunikacija, uključujući tu i udžbenike. Udžbenici i nastavna sredstva treba da budu isti za svu decu, pri čemu je sam način prilagođavanja nastavnih sadržaja deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i talentovanoj deci, regulisan odgovarajućim propisima iz oblasti obrazovanja.
Postojanje posebnih udžbenika za učenike sa smetnjama u razvoju suprotno je antidiskriminacionim propisima kojima je zabranjena diskriminacija na osnovu smetnji u razvoju i invaliditeta. Njihovo uvođenje bilo bi suprotno odredbi čl. 21. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), koji zabranjuje svaki oblik neposredne i posredne diskriminacije po bilo kom ličnom svojstvu, uključujući i smetnje u razvoju; odredbama čl. 19. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), kojima je, pored ostalog, zabranjeno otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima i razvrstavati učenike po ličnom svojstvu; odredbama čl. 26. kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života; odredbama čl. 3. st. 1. tač. 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS”, br. 33/2006) kojim je diskriminacija definisana kao svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Mišljenje na Nacrt zakona o udžbenicima 3 
