del. br. 011-00-6/2018-02  datum:  12.3.2018.god.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenica za zaštitu ravnopravnosti,  daje

Mišljenje

na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona matičnim knjigama

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je dopisom broj 011-00-52/2017-26/24 od 2.3.2018. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama (u dalјem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišlјenja.

Postupajući po ovom dopisu, dajemo mišlјenje na Nacrt zakona, u skladu sa nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se lјudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolјi u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.

Poverenik pohvalјuje izmene Nacrta zakona koje se odnose na mogućnost upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti, kao i podataka o promeni pola u matičnu knjigu rođenih, na šta je u ranijem periodu Poverenik već ukazivao. Međutim ukazujemo da navedene izmene nisu dosledno sprovedene kroz čitav tekst Nacrta zakona, naročito u pogledu obaveze dostavlјanja podatak o ovim promenama i njihove razmene. Takođe, imajući u vidu da diplomatsko-konzularna predstavništva nastavlјaju da vode matične knjige i vrše zabeležbe o promeni podataka o ličnim stanjima građana i ispravke grešaka u skladu sa odredbama zakona koji uređuje matične knjige, nije u potpunosti jasno da li diplomatsko-konzularna predstavništva mogu da vrše i upise ovih podataka o nacionalnoj pripadnosti, kao i o promeni pola.

Pored toga, Poverenik ukazuje da se članom 33. Nacrta zakona menja član 86. Zakona o matičnim knjigama tako što se dodaju ovlašćenja za ministra nadležnog za poslove uprave u pogledu donošenja podzakonskih propisa kojim se bliže uređuje način upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti, kao i o promeni pola. Međutim u članu 21. Nacrta zakona dodaje se član 45b kojim se u stavu 2. propisuje da ministar nadležan za poslove uprave i ministar nadležan za poslove zdravlјa sporazumno propisuju postupak izdavanja i obrazac potvrde na osnovu kojeg se donosi rešenje koje prethodi upisu podataka o propmeni pola. Imajući u vidu navedeno mišlјenja smo da pomenute odredbe treba usaglasiti. Takođe u članom  22. Nacrta zakona dodat je član 45a kojim je propisana mogućnost upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih u kojem nije pomenuto donošenje podzakonskog akta za upis ovog podatka niti je uređeno na šta bi se taj akt odnosio. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da nije jasno na šta se odnosi ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta iz člana 33. stav 1. tačka 9a) Nacrta zakona.

Analizom teksta Nacrta zakona, uočeno je da su navedene reči u muškom rodu (npr. matičar, ministar, zapisničar), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Poverenik predlaže da se u Nacrt zakona unese i odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova, što je propisano i u međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuparlamentarne unije i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4.

Takođe, uočeno je da Nacrt zakona, kao i važeći Zakon o matičnim knjigama, ne sadrži odredbu o zabrani diskriminacije. Naime, iako je zabrana diskriminacije uređena opštim antidiskriminacionim propisima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, smatra da bi bilo korisno da se takva odredba nađe u Nacrtu zakona.

U vezi sa odredbom člana 34. Nacrta zakona, kojom je propisano da  će se novčanom kaznom do 300.000 dinara kazniti za prekršaj organ iz člana 6. stav 2. i 4. ovog zakona ukoliko ne obezbedi vođenje matičnih knjiga u registru matičnih knjiga najkasnije do početka primene ovog zakona, ukazujemo na neusklađenost (kaznene odredbe) sa odredbama Zakona o prekršajima^[3], u pogledu prekršajne odgovornosti ovih organa. S tim u vezi podsećamo da je u pogledu prekršajne odgovornosti organa javne vlasti potrebno imati u vidu odredbu člana 17. stav 2. Zakona o prekršajima, kojom je, između ostalog, propisano da Republika Srbija, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihovi organi ne mogu biti odgovorni za prekršaj.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) član 21.

[3] „Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16 i 98/16 – US

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona matičnim knjigama