del. br. 110-00-7/2017-02  datum: 19. maj 2017.g.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenica za zaštitu ravnopravnosti,  daje

MIŠLjENјE

na Predlog uredbe o utvrđivanju opasnog rada za decu

Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja je dopisom broj 119-01-137/2017-01-15 od 10. maja 2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Predlog uredbe o utvrđivanju opasnog rada za decu (u dalјem tekstu: Predlog uredbe), radi davanja mišlјenja.

Sa aspekta nadležnosti institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ističemo da eksploatacija dece i dečijeg rada, može predstavlјati i uzrok i posledicu diskriminacije, odnosno nejednakosti.  Deca koja pripadaju pojedinim društvenim grupama su više i češće izložena diskriminaciji (deca iz siromašnih porodica, romskih naselјa, i slično) mogu biti primorana da rade u domaćinstvu ili da i sami privređuju. Takođe, organizacije civilnog društva koje rade sa decom ulice, ističu da u 70% slučajeva dece koja rade na ulicama u Beogradu, dečiji rad predstavlјa strategiju preživlјavanja. Ratifikacijom  Konvencije br. 182. o najgorim oblicima dečjeg rada i Preporuka br. 190 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada[2] Republika Srbija se obavezala da će obezbediti zaštitu dece od opasnog rada. Odredbama člana 7. ove konvencije je propisano da je svaka članica dužna da preduzme sve neophodne mere da obezbedi delotvornu primenu i sprovođenje odredaba kojima se sprovodi ova konvencija, uklјučujući uvođenje i primenu kaznenih sankcija ili, prema potrebi, drugih sankcija, kao i da je svaka članica, uzimajući u obzir važnost obrazovanja u eliminisanju dečijeg rada, dužna da preduzme efikasne i vremenski oročene mere da bi: sprečila angažovanje dece u najgorim oblicima dečijeg rada; pružila neophodnu i odgovarajuću direktnu pomoć za povlačenje dece sa najgorih oblika dečijeg rada i njihovu rehabilitaciju i socijalnu integraciju; obezbedila pristup besplatnom osnovnom obrazovanju, i gde god je moguće i potrebno, obuku za zanimanja, za decu koja su povučena sa najgorih oblika dečijeg rada; identifikovala i došla do dece koja su izložena posebnim rizicima i uvažila specijalnu situaciju devojčica. Pored toga, jedan od cilјeva održivog razvoja koje smo preuzeli kao članica Ujedinjenih nacija, je i klјučna obaveza „preduzimanja neposrednih i posrednih delotvornih mera kako bi se obezbedila zabrana i eliminisali najgori oblici dečijeg rada, iskorenjivanja prinudnog rada, okončavanje dečijeg rada u svim njegovim oblicima. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da bi bilo potrebno obezbediti raznolikost usluga podrške porodicama, pre svega preventivnih usluga, kako bi se ovim vidom podrške, pored ostalog, uticalo na okončanje dečje rada u svim njegovim oblicima. Mnoga siromašna domaćinstva, izložena su višestrukim faktorima rizika, što zahteva složene intervencije preventivnog tipa, ali i mere aktivne inkluzije, koje kombinuju novčane naknade, zapošlјavanje korisnika i kvalitetne usluge integralne socijalne zaštite, jer brojna istraživanja pokazuju da su usluge u zajednici na lokalnom nivou nedovolјno dostupne, neravnomerno razvijene, a često i neodržive.

Što se tiče pojedinih rešenja sadržanih u Predlogu uredbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje sledeće primedbe:

1. Kod navođenjaznačenja pojedinih pojmova i oznaka, član 2. stav 2. Predloga uredbe, glasi: „Oznake u Spisku broj 1 utvrđene su u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje, obeležavanje i oglašavanje hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN.“ Opasan rad za decu utvrđen je u Prilogu koji je odštampan uz ovu uredbu i koji čini njen sastavni deo. U Spisku broj 1 koji je sastavni deo Priloga, pored hemijskih navedene su i fizičke i biološke štetnosti za decu, a koje nisu navedene u članu 2. stav 2. Predloga uredbe. Imajući u vidu navedeno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da i fizičke i biološke štetnosti moraju biti utemelјene na propisima koji regulišu ovu materiju, kako ne bi došlo do problema u primeni i proizvolјnog utvrđivanja štetnosti za decu zbog čega je  potrebno usaglasiti navedeni prilog i odredbu člana 2. Predloga uredbe.
2. Poverenik posebno ukazuje na fizičke štetnosti propisane u podtački „1.1.4. Teški psihički i/ili fizički napori (na primer energetska potrošnja veća od 20 kJ/min, podizanje tereta u jednom zahvatu: a. za decu stariju od 15 godina života i više od 15 kg za decu muškog pola i više od 10 kg za decu ženskog pola, b. Za decu mlađu od 15 godina života više od 10 kg za decu muškog pola i više od 8 kg za decu ženskog pola);“ , kojima se ističe razlika u fizičkoj snazi između dečaka i devojčica koja podrazumeva da dečaci mogu da podnesu veći fizički napor, odnosno podignu veći teret. Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima^[3].

Iz teksta Predloga uredbe nije jasno na osnovu kojih parametara je utvrđena težina koju dečaci i devojčice mogu podizati a da to nije opasno za njih, kao i da li je ovakvo razlikovanje zakonito i opravdano. Posebno je potrebno imati u vidu da se radi o deci koja nisu završila biološki razvoj i koja nisu dostigla punu biološku snagu, zbog čega je potrebno još jednom razmotriti ovu odredbu, pri čemu je potrebno imati u vidu i antidiskriminacione propise.

3. Pored toga ukazujemo da u članu 2. Predloga uredbe, u značenju pojedinih pojmova i oznaka su navedeni spiskovi br. 1, 3-5. dok je spisak broj 2 izostavlјen. S tim u vezi nije jasno na osnovu kojih parametara je utvrđen „Spisak broj 2: Opasne okolnosti za decu“ i u skladu sa kojim propisima.
4. U članu 5. Predloga uredbe propisano je da: „Nepoštovanje ove uredbe od strane roditelјa ili staratelјa deteta može biti razlog za donošenje odluke kojom organ staratelјstva ispravlјa roditelјe u vršenju roditelјskog prava, odnosno odluke o razrešenju staratelјa deteta, kao i procene zloupotreblјavanja roditelјskog prava putem izlaganja deteta opasnom radu, izrablјivanja preteranim radom ili radom koji ugrožava moral, zdravlјe ili obrazovanje-u smislu zakona kojim se uređuju odnosi roditelјa i dece“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da ova odredba nije dovolјno određena i da je potrebno još jednom je razmotriti, naročito imajući u vidu da bi, ovako predložena odredba mogla izazvati različito postupanje u praksi.

Pored navedenih Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema drugih primedaba na Predlog uredbe iz delokruga svoje nadležnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] „Službeni glasnik – Međunarodni ugovori“, broj  2/03

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09), član 2. stav 1. tačka 1.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje na Nacrt zakona o planskom sistemu Republike Srbije