- 011-00-11/2019-03 datum: 23. april 2019.godine
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost
Beograd,
Nemanjina 11
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, daje
MIŠLjENјE
na Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju Pekinške deklaracije i platforme za akciju +25
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je dopisom 32 broj 337-00-11086/2018-07 od 17. aprila 2019. godine dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju Pekinške deklaracije i platforme za akciju +25, sa Predlogom zaklјučka i obrazloženjem za njegovo usvajanje na Vladi, radi davanja mišlјenja.
S tim u vezi, sa aspekta nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dostavlјamo sledeće komentare i sugestije:
Načelno ukazujemo da je Zakon o zabrani diskriminacije krovni antidiskriminacioni zakon i da ga ne treba pominjati kao „jedan od antidiskriminacionih zakona“ već upravo kao krovni zakon, što je potrebno izmeniti kroz ceo Izveštaj. Tako recimo na strani 7 se navodi: „Pored Zakona o ravnopravnosti polova, usvojeni su i i drugi antidiskriminacioni zakoni koji regulišu zabranu svih oblika neposredne i posredne diskriminacije lica i grupe lica
na osnovu bilo kog ličnog svojstva, propisuju pravne mehanizme za sprečavanje i zaštitu od diskriminacije kao i posebne mere u korist lica koja se nalaze u nejednakom položaju sa drugim građanima u cilјu postizanja pune ravnopravnosti“. Takođe, načelno ukazujemo da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti centralna nacionalna institucija specijalizovana za suzbijanje i zaštitu građana od diskriminacije i unapređivanje ravnopravnosti, što treba izmeniti kroz ceo Izveštaj.
Takođe, načelno ukazujemo da, bez obzira što je Republika Srbija ostvarila napredak u merama koje preduzima u cilјu unapređenja rodne ravnopravnosti u izveštaju nedostaju preporuke i pravci delovanja s obzirom na izazove u društvu i probleme koji nisu rešeni u oblasti rodne ravnopravnosti.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pokrenuo je Inicijativu za dopunu Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju radi utvrđivanja podsticaja za mlade, žene i druge osetlјive grupe stanovništva u ruralnim područjima, da je podneo Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Poverenik je dao preporuku da se izmeni ili stavi van snage Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, imajući u vidu posledice po funkcionisanje javnih službi (u oblasti zdravlјa, prosvete, socijalne zaštite, društvene brige o deci, nauke i kulture), kao i posledice na položaj žena i efikasno i kontinuirano funkcioniasanje državne uprave.
Takođe, na inicijativu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na Međunarodni dan tolerancije prvi časovi u svim školama u Srbiji su bili posvećeni temi međusobnog poštovanja, razumevanja i prihvatanja.
Na strani 7, u drugom pasusu koji se odnosi na antidiskriminacioni pravni okvir umesto: „Pored Zakona o ravnopravnosti polova, usvojeni su i i drugi antidiskriminacioni zakoni koji regulišu zabranu svih oblika neposredne i posredne diskriminacije lica i grupe lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva, propisuju pravne mehanizme za sprečavanje i zaštitu od diskriminacije kao i posebne mere u korist lica koja se nalaze u nejednakom položaju sa drugim građanima u cilјu postizanja pune ravnopravnosti. Zakonom o zabrani diskriminacije, propisana je opšta zabrana diskriminacije na osnovu bilo kog ličnog svojstva, uklјučujući i višestruku diskriminaciju, dok je Zakonom o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, propisana zabrana diskriminacije na osnovu invaliditeta, odnosno nacionalne pripadnosti“, treba da stoji: „Diskriminacija je zabranjena Ustavom Republike Srbije , koji u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pored toga, Ustavom je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Ostvarenju ravnopravnosti značajno doprinose i posebni antidiskriminacioni zakoni, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[2], Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[3] i Zakon o ravnopravnosti polova[4]. Pored toga, antidiskriminacione odredbe su sadržane u mnogim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti društvenih odnosa: Zakon o radu[5], Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošlјavanju osoba sa invaliditetom[6], Zakon o zdravstvenoj zaštiti[7], Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8], Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[9], Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju[10], Zakon o crkvama i verskim zajednicama[11], Zakon o pravima pacijenata[12], Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama[13], Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča[14], Zakon o upotrebi znakovnog jezika[15] i drugi zakoni.“
Na strani 27, u delu đ. Promena negativnih socijalnih normi i rodnih stereotipa na kraju pasusa dodati: „Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je realizovao program obuka za inspektore rada „Primena antidiskriminacionih propisa“, tokom 2017. i 2018. godine i ovim programom su obuhvaćeni svi inspektori rada u Republici Srbiji. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u kontinuitetu sprovodi obuke za policijske službenike u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u okviru programa obuke „Prepoznavanje i reagovanje na diskriminaciju“. Pored toga, održane su i obuke za sudije, kao i niz seminara namenjenih službenicima u lokalnim samoupravama, gde su građani najviše upućeni na ostvarivanje različitih prava i gde je moguće kreirati i različite mere podrške konkretnim osetlјivim društvenim grupama, te osnažiti i motivisati lokalne samouprave da neguju i unapređuju princip ravnopravnosti, državnim službenicama, preko Nacionalne akademije za javnu upravu, kao i studentkinjama i studentima koji pohađaju obrazovne profile u kojima će se, tokom radu susretati sa diskriminacijom, kao što su studentih pravnih fakulteta, Kriminalističko-policijske akademije, Fakulteta političkih nauka itd.
Na strani 29, na kraju trećeg pasusa dodati: „Poverenik je tokom 2017. godine izradio priručnik „Kodeks ravnopravnosti – Smernice za izradu kodeksa antidiskriminacione politike poslodavaca u Srbiji“, kao svojevrsni alat i pomoć poslodavcima u cilјu zaštite od diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti. Nјegova namena jesta da omogući sprovođenje principa jednakih šansi u postupku zapošlјavanja i na radu kao i da unapredi sam proces rada poslodavca“.
Na strani 48, u poslednjem pasusu dela e. Sprovedene zakonske reforme u borbi protiv rodnih predrasuda u medijima i uvedena obavezujuća regulativa za medije, uklјučujući i oglašavanje, treba dodati dve publikacije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti: „Mediji, rod i izveštavanje u vanrednim situacijama“ (2017) i „Priručnik za novinare i novinarke – Borba za ravnopravnost“ (2016).
Na strani 51. u fusnoti 241 umesto „Poverenica za ravnopravnost“ treba da stoji Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Takođe, na istoj strani, podatke koji se navode: „Samo 13,2% žena su gradonačelnice ili predsednice skupština opština. Žene su imenovane na pozicijama zamenica predsednika opština ili gradonačelnika (16%). Zastuplјenost žena u savetima mesnih zajednica je 11.4%“, treba promeniti tako da: “ Samo 7,1% žena su gradonačelnice ili predsednice opština. Žene su imenovane na pozicijama zamenica predsednika opština ili gradonačelnika (17,1%). Zastuplјenost žena u savetima mesnih zajednica je 10,7%“[16].
Na strani 69, u drugom pasusu iza reči: „na nacionalnom novou“ dodati i reči „u okviru izvršne vlasti“.
S poštovanjem,
[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09, član 1. i član 33. tačka 7)
[2]„Službeni list SRJ”, broj11/02, „Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelјa i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon, 97/13 – US i 47/18
[3]„Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16
[4]„Službeni glasnik RS”, broj 104/09
[5]„Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje
[6]„Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 32/13
[7]„Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15, 106/15, 105/17 – dr. zakon, 113/17 – dr. zakon i 105/17 – dr. zakon
[8]„Službeni glasnik RS”, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakon
[9]„Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17 i 27/18 – dr. zakon
[10]„Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17 i 27/18 – dr. zakon
[11]„Službeni glasnik RS”, broj 36/06
[12]„Službeni glasnik RS”, broj 45/13
[13]„Službeni glasnik RS”, broj 45/13
[14]„Službeni glasnik RS”, broj 29/15
[15]„Službeni glasnik RS”, broj 38/15
[16] http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/01/FINAL_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BA-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%88%D0%9B%D0%A1.pdf
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Mišlјenje na Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju Pekinške deklaracije i platforme za akciju + 25 
