Nauka je ženskog roda, ali je njena primena univerzalna i ne sme se ticati ni pola ni boje kože, već mora da bude dostupna svima, jednako i bez predrasuda. Devojke i žene su se izborile za svoje mesto u naučnoj zajednici, danas one predvode zahtevna istraživanja koja će uticati na čovečanstvo, ali još uvek nisu ravnopravne“, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci.

Podaci istraživanja Unesko govore da oko 30 odsto studentkinja bira fakultet iz oblasti tehnologije, inženjerstva i matematike. U Srbiji, oko 40 odsto devojaka bira fakultet iz oblasti prirodnih nauka. Međutim, brojnost ne garantuje i njihov ravnopravan položaj u odnosu na muškarce. Naučnice su i dalje manje zastupljene u STEM naukama, objavljuju manje naučnih radova, dobijaju manje novca za svoja istraživanja, suočavaju se sa različitim oblicima diskriminacije i ne napreduju u karijeri onoliko koliko bi mogle i želele, čak i češće napuštaju karijeru u nauci u poređenju sa kolegama.

„Baviti se naukom kao žena, i dalje je poseban izazov. Istraživački rad je sam po sebi zahtevan, ali ako tome dodamo još i usklađivanje porodičnog života koji je za žene uvek zahtevniji, žilavo ukorenjene predrasude i rodne stereotipe, barijere kada je reč o napredovanju, onda je potrebno mnogo više i veština i istrajnosti da bi se postigli uspesi koje žene u nauci svakodnevno ostvaruju. Stoga je važno otkloniti sve prepreke koje su pred njima i stvarati podsticajno okruženje u kome će devojke i žene u nauci uspeti da ostvare svoje pune potencijale i biti inspiracija budućim generacijama naučnica“, ističe Janković.

Poverenica kaže da SANU, kao institucija od posebnog akademsko-naučnog značaja, ima izuzetno važnu ulogu u promociji ženskog naučnog i umetničkog doprinosa, zbog čega im je i uputila preporuku da prilikom sledećih izbora preduzme mere za ostvarivanje načela rodne ravnopravnosti, jer dostignuća žena u naučnom i umetničkom stvaralaštvu treba da se reflektuju i na njihovo članstvo u toj instituciji.

Da bi se ostvarila puna ravnopravnost, potrebni su razumevanje i podrška. Za pohvalu je program Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“, kampanja naučne televizije „#LicaOvogGrada za koja će se tek čuti” u okviru koje se na bilbordima promovišu lica mladih naučnica, ali i izložba u Novom Sadu „Mileva: Mi smo stena“ koja predstavlja život i značaj matematičarke Mileve Marić Ajnštajn.

„Sve su to dobri primeri da bi vidljivost devojaka i žena u nauci bila veća, ali i da bi se one zainteresovale za nauku i ohrabrile da se posvete profesionalnom usavršavanju i naučnoj karijeri“, dodaje poverenica.